Alekasandar3
Buduća legenda
- Poruka
- 35.716
Од нашег специјалног извештача
Трст, 22. фебруара – Ђанфранко Фини, председник италијанске посланичке групе, открио је у Трсту обележје посвећено Норми Косето која је, према овдашњим изворима, једна од „најпознатијих трагичних жртава ликвидација Брозових партизана”. Комеморација је тек једна у низу сличних којима Италија у пограничном појасу према Словенији током фебруара обележава сећање на Италијане страдале у послератним ликвидацијама на тлу хрватског и словеначког дела Истре од стране „југословенских јединица” поткрај Другог светског рата.
„Истру мора да доживи ново доба италијанства у виду културе и језика како (италијански) идентитет не би био искорењен”, затражио је Фини откривајући споменик Норми Косето. Припадници „југословенских партизана” су Норму, тада младу студенткињу, 1943. силовали а потом живу бацили у крашки бездан у хрватској Истри. Исте јаме у залеђу Јадрана у Италији зову фојбе.
Постала је симбол послератних ликвидација и егзодуса Италијана с подручја која су после Другог светског рата припала Југославији, а данас су део Словеније, односно Хрватске. Фини је нагласио потребу враћања италијанског идентитета тамо одакле је неправедно протеран. Истакао је да је нарочито нужно данас, када Европа допушта „премошћивање граница, осетити потребу за враћањем италијанства у Истру”. Додао је да ту подразумева италијанску културу и дијалект који су некада у „млетачкој, римској и зато италијанској земљи” тамо били „код куће”.
Према Финију, данашња Европа представља велику шансу само ако поштује идентитет појединих народа у духу слоге и међусобног признања, због чега се нада да ће службени Рим испоштовати његов захтев, изречен почетком фебруара, да на личним документима италијанских оптаната у рубрици у којој администрација уписује назив државе рођења, убудуће не пише „бивша Југославија” већ једноставно: Италија.
Оптанти су Италијани, родом из Далмације и Истре (у Хрватској), односно Приморске (Словенија), који су после Другог светског рата протерани у матицу, оставивши за собом сву имовину.
На свечаности у част Норме Косето говорио је и тршћански градоначелник Роберто Дипјаца. Он је позвао земљаке да негују традицију подсећања на догађаје који су довели до послератних ликвидација и егзодуса Италијана с тла бивше Југославије, а све то у циљу уздизања вредности и градње будућности мира. Фини се осврнуо на недавне позиве службеног Загреба и Љубљане (од стране председника Стјепана Месића и претходно сада већ покојног председника Словеније Јанеза Дрновшека) да три земље склопе међусобно историјско помирење. Председник италијанске посланичке групе је медијима рекао да је помирење с државама бивше Југославије могуће тек када оно буде искрено и засновано на истини, а не на користи. Зато, према Финију, прво треба утврдити и „проширити истину уз борбу против оних група које негирају послератне злочине (Брозових партизана) и егзодус Италијана”.
Фини верује да је само тако могуће достићи „историјску истину”. Није хтео да коментарише иницијативу сенатора десногцентра који траже да се оснује истражна комисија о послератним ликвидацијама на тлу бивше Југославије. Словеначки „Приморски дневник” јавља да је идејни отац те идеје тршћански сенатор Народа слободе Ђулио Камбер. Сенатор би да утврди „историјску истину са свих страна”, па не искључује ни нужду поновног отварања већ затворених јама односно фојби на словеначкој и хрватској територији. Словеначки медији негодују поводом нових провокација с друге стране међе и подсећају да се Италија никада није суочила са злочинима фашизма нити доживела катарзу на процесима против виновника фашистичких злочина почињених на тлу Словеније.
Трст, 22. фебруара – Ђанфранко Фини, председник италијанске посланичке групе, открио је у Трсту обележје посвећено Норми Косето која је, према овдашњим изворима, једна од „најпознатијих трагичних жртава ликвидација Брозових партизана”. Комеморација је тек једна у низу сличних којима Италија у пограничном појасу према Словенији током фебруара обележава сећање на Италијане страдале у послератним ликвидацијама на тлу хрватског и словеначког дела Истре од стране „југословенских јединица” поткрај Другог светског рата.
„Истру мора да доживи ново доба италијанства у виду културе и језика како (италијански) идентитет не би био искорењен”, затражио је Фини откривајући споменик Норми Косето. Припадници „југословенских партизана” су Норму, тада младу студенткињу, 1943. силовали а потом живу бацили у крашки бездан у хрватској Истри. Исте јаме у залеђу Јадрана у Италији зову фојбе.
Постала је симбол послератних ликвидација и егзодуса Италијана с подручја која су после Другог светског рата припала Југославији, а данас су део Словеније, односно Хрватске. Фини је нагласио потребу враћања италијанског идентитета тамо одакле је неправедно протеран. Истакао је да је нарочито нужно данас, када Европа допушта „премошћивање граница, осетити потребу за враћањем италијанства у Истру”. Додао је да ту подразумева италијанску културу и дијалект који су некада у „млетачкој, римској и зато италијанској земљи” тамо били „код куће”.
Према Финију, данашња Европа представља велику шансу само ако поштује идентитет појединих народа у духу слоге и међусобног признања, због чега се нада да ће службени Рим испоштовати његов захтев, изречен почетком фебруара, да на личним документима италијанских оптаната у рубрици у којој администрација уписује назив државе рођења, убудуће не пише „бивша Југославија” већ једноставно: Италија.
Оптанти су Италијани, родом из Далмације и Истре (у Хрватској), односно Приморске (Словенија), који су после Другог светског рата протерани у матицу, оставивши за собом сву имовину.
На свечаности у част Норме Косето говорио је и тршћански градоначелник Роберто Дипјаца. Он је позвао земљаке да негују традицију подсећања на догађаје који су довели до послератних ликвидација и егзодуса Италијана с тла бивше Југославије, а све то у циљу уздизања вредности и градње будућности мира. Фини се осврнуо на недавне позиве службеног Загреба и Љубљане (од стране председника Стјепана Месића и претходно сада већ покојног председника Словеније Јанеза Дрновшека) да три земље склопе међусобно историјско помирење. Председник италијанске посланичке групе је медијима рекао да је помирење с државама бивше Југославије могуће тек када оно буде искрено и засновано на истини, а не на користи. Зато, према Финију, прво треба утврдити и „проширити истину уз борбу против оних група које негирају послератне злочине (Брозових партизана) и егзодус Италијана”.
Фини верује да је само тако могуће достићи „историјску истину”. Није хтео да коментарише иницијативу сенатора десногцентра који траже да се оснује истражна комисија о послератним ликвидацијама на тлу бивше Југославије. Словеначки „Приморски дневник” јавља да је идејни отац те идеје тршћански сенатор Народа слободе Ђулио Камбер. Сенатор би да утврди „историјску истину са свих страна”, па не искључује ни нужду поновног отварања већ затворених јама односно фојби на словеначкој и хрватској територији. Словеначки медији негодују поводом нових провокација с друге стране међе и подсећају да се Италија никада није суочила са злочинима фашизма нити доживела катарзу на процесима против виновника фашистичких злочина почињених на тлу Словеније.
Ma nemoj. 
, ili uopštavaš moj post i uključuješ i nekoga drugoga. 
