Kako umilostiviti unutrasnjeg Boga

Kaže se da ne bi bilo dolicno da ratni prizor veseli bogove, ali nije nedolicno da ih raduju plemenita dela. Ratovi i bojevi, uostalom, nama izgledaju strašni, dok se tako nešto Bogu ne cini strašnim. Bog, naime, cini da sve doprinosi harmoniji celine, kao što udeljuje ono što je korisno. Bogu je, kao što kaže Heraklit, sve lepo, dobro i pravedno, dok ljudi jedno smatraju nepravednim, drugo pravednim.

Kliknite za proširenje...

Ovaj Heraklitov fragment otvara nam uvid u nasu unutrasnju prirodu . Ali nosi u sebi i jednu veliku, ali neprijatnu istinu da nasa najunutrasnjija sustina , nase Sopstvo ,zeli ne samo radost, vec i suprotno od toga a onaj ko to trpi jeste individualna volja, dok ,ona transcendentna volja... u svemu tome uziva.
Ma kako ovo zvucalo mozda strano, ustvari je svima veoma blisko, a najbolje sredstvo da bismo to razumeli jeste muzika, i osecaj koji ona u nama izaziva.
Kada slusamo muziku polazimo od osnovnog tona koji predstavlja zadovoljenje, harmoniju, ekvilibrijum. Ali kada bi se muzicko delo sastojalo samo od tog jednog jedinog tona ,i njegovih harmoniskih pratilaca, ubrzo bi nas uhvatila neopisiva dosada. Zato cemo pozeleti promenu , disonansu, udaljavanje od osnovnog tona, od harmonije i zadovoljenja....dakle tada POZELIMO nezadovoljstvo.! Ovo je kljucni trenutak jer dok ,zatim, boravimo u toj disharmoniji osecamo nelagodu ( i uzivamo u njoj) da bi onda opet pozeleli povratak osnovnom tonu i harmonijskom razresenju. Ovako funkcionise muzika, a isto tako funkcionise i nasa sustina , nase JA, nase unutrasnje sopstvo.
Muzika je slaba kopija toga, samo slab odraz metafizickog desavanja u nama, a nas zivot je samo realni odraz te realne "muzike" u osnovi svega.

Ovaj uvid u protivurecnu prirodu naseg JA ostavio je tragove kroz celokupnu ljudsku istoriju.

Siva je bog smrti
Visnu je zivot.
Sjedinjeni u jednom bicu. Nasem sopstvu.

Isus na krstu - patnja
Vaskrsenje Isusa - zadovoljstvo
Isus i otac - JEDNO SU !

Mislim da je ovo znanje prilicno obeshrabrujuce, jer ako smo danas srecni mozemo biti sigurni da ce nasem Sopstvu to dosaditi, i da ce ono pozeleti patnju, kao sto i mi kada se njemu priblizimo putem umetnosti, pozelimo disonancu u muzici.
Da li su sva ona zrtvovanja kroz istoriju i namerno nudjenje i podnosenje patnje zasnovana na ovoj intuiciji, jer kao sto je govorio Sopenhauer :

Ta istina koja je vrlo opora i koja svakom coveku mora biti ako ne stravicna a ono navesti ga na razmisljanje glasi "Svet je moja volja".

Kliknite za proširenje...

Ovo je stvarno stravicno i pomisliti, iako je sustiniski istinito. Jer svako mora reci...ovaj svet , ovakav oko nas, sa svim svojim strahotama , je moja volja.
Sta je resenje ?
Da li je izgleda jedino resenje Sopenhaurova negacija volje, jer Boga u nama ne mozemo pobediti, osim sto cemo ga negirati, ili smo osudjeni na trpljenje njegovog "uzivanja u muzici".?

Ili je resenje stapanje sa istim i prosvetljenje.?

Mislim da je resenje ovo poslednje i da je to ustvari nas cilj na ovom svetu.

"Zasto se konstantno udaram cekicem?Zato sto se osecam tako dobro kad prestanem."

Beskrajni dozivljaj srece umanjio bi njeno znacenje, sustinu, stepen zadovoljstva njenim posedovanjem (moze li se sreca uopste posedovati? a moze li se ijedan pojam vezati za beskonacnost??)...bas kao sto je receno, postala bi dosadna, nezanimljiva, isprazna, obicna. Tek sa njenim povlacenjem u okrilje tisine koja joj daje snagu da se obnovi i ojaca i pojavi onda kada nam je potrebna, kada se molimo da se osvrne na nas i ne zaboravi da postojimo, kada smatra da smo je zasluzili ili da smo dovoljno pali da moze da nas podigne...tada se vrati...i tada znamo koliko je bilo tesko, nepodnosljivo, strasno. Deo krivice lezi u tome sto je nemilosrdni, u potrebi da sebe malo "ohladimo" i kaznimo za mnogo zadovoljstva, oteramo od sebe a nekada se povuce i sama, da bismo shvatili razliku izmedju noci i dana, sna i kosmara, belog i crnog...U svemu je dvojstvo pa i u unutrasnjem Bogu....samo mu treba pruziti obraz i zazmuriti. Iznenadjenje ne gine....

Lanavi

Beskrajni dozivljaj srece umanjio bi njeno znacenje, sustinu, stepen zadovoljstva njenim posedovanjem (moze li se sreca uopste posedovati? a moze li se ijedan pojam vezati za beskonacnost??)...bas kao sto je receno, postala bi dosadna, nezanimljiva, isprazna, obicna.

Kliknite za proširenje...

Upravo je to ono cime nas onaj Heraklitov fragment kao i uvid u sopstvenu unutrasnju prirodu uzasava, jer smo se izdvojili od tog "uzivaoca u umetnosti". Ne mozemo lako uzivati zajedno sa njim . Nice je govorio:

Jer ovo nam pre svega na nase ponizenje i uzdizanje, mora da bude jasno; cela komedija umetnosti uopste se ne izvodi za nas. Mi nismo cak ni stvarni tvorci sveta umentnosti, mi smo za njegovog pravog tvorca samo slike i umetnicke projekcije." iz Rodjenja Tragedije

Kliknite za proširenje...

Dakle zaboravili smo na svoju pravu prirodu i svoje pravo JA i identifikovali smo se sa slikom. Kada uspemo da se nekako vratimo svojoj pravoj prirodi imamo sta i da vidimo. Vidimo nesto poput onog Heraklitovog deteta koje uziva da sagradi kulu u pesku a onda isto tako uziva da je srusi.

Da li svet moze biti bolje mesto ako mu je u osnovi takva metafizicka volja. Sopenhauer je bio u pravu. Jedini nacin spasenja jeste negirati takvu volju tako sto cemo (receno obicnim recima).... Pozeleti nesto drugacije od vecne smene dana i noci.

Nista nije protivrecno.

"Svet je moja volja" je jedno , a "Zasto on razmislja tako,zasto je to tako" je drugo...
Teorije koje pocivaju na prvom , ma sta uradile ostace tiranija i egouzvisavanje sebe....
U tom sistemu nekad se prevarimo pa postavimo drugo pitanje, ali ga objasnjavamo uvek na nizem , ponizavajucem nivou tumacenja....

Oni koji zive na drugi nacin , oni vremenom i nakupe dovoljno za stav stalnog ucenja i "sve je dobro"...
Cak i nesto sto je ocigledno netacno u tom trenutku , postace tacno sirom spoznajom (to se desava onima koji umeju ljubazno da pitaju kad ih stavis pred totalno suprotno, a to nisu nikako filozofi istoricari niti filozofi kriticari).

I na kraju da cestitam , uspeo si da sve pretvoris u hir coveka....bogatunski sanak....

Opet, polazi se od pretpostavke da je covek apsolutna sredina, pa mu trebaju suprotnosti. Covek nije dao sam sebi smisao, vec je nastao OSMISLJEN (zasto se radjamo sa 2 ruke i noge, postojimo kako nam je dato, svest nam funkcionise po ustrojenim logickim principima itd.). Covek je jedino zivo bice kome nije jasan smisao svog postojanja (ne "dozivljava" ga), a nazalost neko misli da je covek sposoban da bude samo u pokretu ka smislu ali ne i da je taj smisao covekom (u coveku) ostvariv.

pa šopenhauer je rekao kako: uklanjanjem bolova.

H4m1et:

pa šopenhauer je rekao kako: uklanjanjem bolova.

Kliknite za proširenje...

Problem je sto nas uklanjanje patnji i bolova dovodi u stanje jada druge vrste . Homeostaza posle kratkog vremena postaje neizdrziva patnja dosade i camotinje. Nema gore kazne od samice , cak i u zatvoru, to je kazna iznad kazne. A sta je drugo samica nego mucenje dosadom ? Ono je mnogo gore od mucenja u tamnicama inkvizicije. Dakle zivot se krece od dosade do bola svake vrste, ali problem u svemu ovome jeste sto takav scenario zeli nasa sopstvena transcedentna volja. Onaj koji je gledalac komedije zivota uziva, a glumac je onaj koji to mora trpeti iako su u osnovi jedno.
(Inidiviulana volja je transcendentna volja delimicno usla u forme opazanja razuma).
Veoma verna analogija toga mogu biti snovi i " pozorisni direktor nasih snova".

Kao sto je svako potajni pozorisni direktor svojih snova, da isto tako i ona sudbina koja vlada nasim stvarnim zivotom u krajnjoj liniji polazi od volje koja je nasa sopstvena , a koja je modjutim ipak ovde gde nastupa kao sudbina , delovala iz jednog regiona koji lezi visoko iznad nase predstavljacke svesti." Sopenhauer

Kliknite za proširenje...

Dakle svako ce priznati da on ne rezira svoje snove, da je tako sumnjam da bi se neko uopste budio, pa ko je taj koji rezira nase snove ? Isti onaj ko rezira i nas zivot ili nasa najunutrasnjija sustina, transcendentna volja, unutrasnji bog koji je iz nekog nama neshvatljivog razloga zeljan patnje koja je opet u isto vreme ,na protivurecan nacin, ujedno i zadovoljstvo svoje vrste.
Ali ma kakve bile fatalnosti sa one strane svakog moguceg iskustva , to stanje mozemo promeniti jedino kada se stopimo sa tim "reziserom", kada se stopimo sa unutrasnjim bogom, transcendenntom voljom i jednostavno.... pozelimo nesto drugo. To je Sopenhauerova negacija volje .

i dosada je jedna vrsta bola, doduše ne fizička, nego psihička, ali princip u osnovi ostaje isti: uklanjanje bolova je pouzdan lek, a dosada se u zavisnosti od subjektivnog ukusa leči druženjem, umetnošću, sportom, dobrotvornim radom, naučnim istraživanjem, hranom, seksom, podizanjem dece ili ko već šta voli.

H4m1et:

i dosada je jedna vrsta bola, doduše ne fizička, nego psihička, ali princip u osnovi ostaje isti: uklanjanje bolova je pouzdan lek, a dosada se u zavisnosti od subjektivnog ukusa leči druženjem, umetnošću, sportom, dobrotvornim radom, naučnim istraživanjem, hranom, seksom, podizanjem dece ili ko već šta voli.

Kliknite za proširenje...

To je tvoj stav i nemoj da stavljas potpis Sopenhauer ispod njega. Takodje taj tvoj stav je potpuno pogresan i ne dotice pitanje ove teme a to cu ti i dokazati.
Pitanje koje dotice ova tema zadire u samu sustinu sveta i zivota ,znaci u transcedentnu volju, i na shvatanje da ista zeli ono sto kao individualna bica dozivljavamo kao patnju. Ako posmatramo stvari na taj nacin ti "lekovi" koje pominjes lice na kap vode bacenu na zapaljenu sumu.
Ili bolje je da damo jedno slikovito poredjenje: To je kao kada se dete igra sa jednim mravom u sumi na ovoj slici:


U ovome je dete transcendentna volja a mrav nasa individualna volja.

Moze mrav u ovoj situaciji uklanjati svoje bolove na razne nacine i leciti svoju dosadu hobijem , ili sportom, cuvanjem "dece" ili cak bandzi skokom ali jedino sto je ovde bitno jeste ,ne njegova volja, vec volja ovog deteta koje moze "srecu" ovog mrava da izbirise jednim pokretom ruke (ili moze da donese grudvu secera i time mu pruzi srecu koju mrav ne bi skupio citav zivot).
Protiv te sile mrav se ne mozemo leciti, hobijem , "seksom", "cuvanjem dece",hranom i slicno. Ne moze mrav time pobediti ono dete. Ono tom mravu ,ako zeli, moze oduzeti i hranu, i "decu" i sam zivot.

Pobediti u toj borbi zahteva nesto mnogo mocnije i mnogo sustinskije od hobija i sitnih zadovoljstava a to nesto je oliceno u Sopenhaurovim recima koje glase: "Negacija volje".

oziman:

To je tvoj stav i nemoj da stavljas potpis Sopenhauer ispod njega. Takodje taj tvoj stav je potpuno pogresan i ne dotice pitanje ove teme a to cu ti i dokazati.
Pitanje koje dotice ova tema zadire u samu sustinu sveta i zivota ,znaci u transcedentnu volju, i na shvatanje da ista zeli ono sto kao individualna bica dozivljavamo kao patnju. Ako posmatramo stvari na taj nacin ti "lekovi" koje pominjes lice na kap vode bacenu na zapaljenu sumu.
Ili bolje je da damo jedno slikovito poredjenje: To je kao kada se dete igra sa jednim mravom u sumi na ovoj slici:

U ovome je dete transcendentna volja a mrav nasa individualna volja.

Moze mrav u ovoj situaciji uklanjati svoje bolove na razne nacine i leciti svoju dosadu hobijem , ili sportom, cuvanjem "dece" ili cak bandzi skokom ali jedino sto je ovde bitno jeste ,ne njegova volja, vec volja ovog deteta koje moze "srecu" ovog mrava da izbirise jednim pokretom ruke (ili moze da donese grudvu secera i time mu pruzi srecu koju mrav ne bi skupio citav zivot).
Protiv te sile mrav se ne mozemo leciti, hobijem , "seksom", "cuvanjem dece",hranom i slicno. Ne moze mrav time pobediti ono dete. Ono tom mravu ,ako zeli, moze oduzeti i hranu, i "decu" i sam zivot.

Pobediti u toj borbi zahteva nesto mnogo mocnije i mnogo sustinskije od hobija i sitnih zadovoljstava a to nesto je oliceno u Sopenhaurovim recima koje glase: "Negacija volje".

Kliknite za proširenje...

gde u postu koji si citirao, ovom drugom, vidiš da je potpisan sa šopenhauer? nigde!
pa o čemu onda ti ovde pričaš?

ja se odlično sećam šta si postavio kao temu, isto kao što se odlično sećam da je moj post koji ti ovde citiraš zapravo bio replika na tvoju spiku o dosadi, a ne direktan odgovor na temu, jer sam na temu već jednom odgovorio, a ti si repliku o jednom sporednom pitanju pokušao da prikažeš kao moj direktan odgovor na temu, i to kao odgovor potpisan sa šopenhauer, daklem u tvom izlaganju istinu si namerno iskrivio po čak dva osnova, verovatno nadajući se da će to proći neopaženo, i da će tvoje demantovanje mojih stavova, koji se čak ni ne odnose na ono na šta tvrdiš da se odnose, dati veću vrednost tvojim rečima (a može se lako proveriti da se ne odnose tako što ćemo pročitati poslednja dva posta) i zato bi bilo korektno da na moju repliku o dosadi odgovoriš nečim što ima veze sa replikom, posebno stoga što replika nije bespredmetna i nije nevezana za temu.

ja repliciram na tvoju spiku o dosadi, ti na to odgovaraš promenom teme i spikom da se tako ne može umilostiviti volja?!
moraš da se odlučim o smeru u kom će da se odvija tvoja tema. ne možeš tek tako prvo da započeneš priču o dosadi, a onda kad neko replicira na to, drsko promeniš temu optužujući ga da to nije odgovor na prvopostavljenu temu. pa normalno da nije. to je replika o jednom sporednom pitanju koje si, gle čuda, ti pokrenuo a vezano je za temu. ti si toliko toga u ovom postu napričao o nečemu što nema nikakve veze sa onim na šta bi to trebalo da bude replika.

daklem, ako želiš da tvoja replika ima nekog smisla, moraš da se izjasniš o onome na šta repliciraš, a ne o nečemu trećem, pa ako ti misliš da su lekovi za dosadu koje sam ja naveo izuzetno plitkoumni, okej, reci tako, ali nemoj da mi vređaš inteligenciju promenom teme tokom diskusije.

Zasto mi je ova slika neverovatno tuzna ?

Laku noc Bambi

Nije potrebna Sopenhaurova filozofija pesimizma, niti visoka filozofija da shvatimo gde smo dospeli rodjenjem i gde zivimo.

Mocvarna kaljuga jada.

Sopanhauer jeste dao u svojim delima pravu sliku sveta (nije ni morao mnogo da se trudi) ali dao je i put spasenja .... negaciju volje.

ps. Izvinite na ovom pesimizimu ali sto pre shvatimo gde smo, to cemo pre potraziti "izlaz".

Sta moze da bude ozbiljno za coveka u zatvoru osudjenog na smrt? Kako da se spase , kako da pobegne ; nista drugo za njega ne moze da bude ozbiljno.
citat G.I. Gurdjijev

Kliknite za proširenje...

Sta moze da bude ozbiljno za coveka u zatvoru osudjenog na smrt? Kako da se spase , kako da pobegne ; nista drugo za njega ne moze da bude ozbiljno.
citat G.I. Gurdjijev

Kliknite za proširenje...

Ako imamo ove Gurdjijeve reci na umu, i svoju situaciju na ovom svetu... ova serija moze nam pokazati svoje pravo znacenje. Ona je idealan simbol toga.

Resetke su principum individuationis (prostor i vreme) iluzija ..Maja
Beksto iz zatvora je negacija volje..budjenje u Nirvani.... Prosvetljenje.

Hmm a ja sam pricxao na par tema kako imam unturasnjeg boga, a owi mislili da sam lud. Sxta wishe ja sam utripowao da znam ko je moj unutrasnji Bog. Tj osetjam njegowu wolju xD.
A taman sam se razmisljao dal da idem kod psihijatra . Msm realno nisam, nemaju oni pojma ali opet
Zanimljiwo je owo swe.
Ja mislim da bi trebalo krenuti od nekog pocetka. Neke osnowe. Tipa delo duh. Raditi na sebi, a posle toga, raditi iskljucxiwo ono sxto unutrasnjost nalaze, i tako bi waljda taj bog postao probudjen unutar tebe(owako mi deluje logicxki u teoriji, ali u praksi owo bi znacxilo prilicxno specificxan i nepoznat put i strasan da dodam ). Tj kao u onom twom primeru. Dete bi postalo mraw, TJ mraw bi postigao silu deteta, zarad kosmicxke komedije (najwisxi i najcxistiji cilj)

louiskrstic:

Oziman,
tvoj uvodni citat Heraklita upravo govori mnogo više od samo tih navedenih redaka.

Bog je kreirao Dušu-e na najvišem svetu koje su takodje besmrtne kao što je i On sam. Zatim je kreirao niže svetove, od kojih je i ovaj fizički svet, načinjenih od materije za raztliku od Duše koja je od duhovne suštine.

Duša je besmrtna i u ovim nižim svetovima uzima fizička tela načinjena od nestalne materije.
Zašto?
Da bi otkrila i realizovala svoju pravu božanstvenu i besmrtnu prirodu ali i da bi realizovala svoju najvišu svest (ne svest u onom smislu kako znate reći da je ćovekl postao svestan drveta ili zeca u šumi).

Tada je ostavio niže svetove sa postavljenim zakonima i ostavio ih Duši dušama) da rade što god im je volja. Zašto bi se On uopšte veselio ili jedio za sva naša dela ili nedela ako zna da smo besmrtni i da u najvišem smislu nikada nam nište neće biti.
Mi ćemo se igrati ratnmika i spasioca sve dok ne otkrijemo ono što stvarno jesmo i dok ne počnemo upražnjavati i živeti samo u skladu sa ljubavlju. Tada se vraćamo nazad najvišem svetu i priča je završena.
Ne treba nigde udovoljavati Bogu da bi se On smilovao jer sve što radimo mi ustvari praktično učimo po metodi probe i greške...
Ovaj svet i jeste kreacija naše slobodne volje (ali u pozadini stoji Zakon uzroka i posledioca prema kojem svako sam mora ispraviti sva svoja dela i nedela....)
Ono što ne sagledavamo to je da ma kako sporo i neprimetno svako je od nas dozrevao i postajao "čovekom" u periodu od mnogo stotina hiljada godina u svojim inkarnacijama ovde.
Svako od nas je praktikovao i i doživljavao bezočništvo kao što danas to mnogi praktikuju. Jer ovo je kao i škola u kojoj uvek dolaze djaci prvaci koji tek počinju učiti znanje....

Kliknite za proširenje...

Zasto mislis da je wratjanje sebi=wratjanje ljubawi?
Pre bih rekao da je mozda wratjanju nistawilu, kompletnom balasnu..
ai ako wetj znasx da je wratjanje sebi wratjanje ljubawi, sto se ne wratisx?

Strasno, uzasno, sabotage
Dobro, salim se, nisi bas daleko ali svakako nisi blizu.
Ako kazemo da ono sustinsko u coveku stremi ka bogu ili
necem takvom iako to nije u polju svesnog onda ne osecamo Potrebu za nezadovoljstvom zbog dosade, vec osecamo nezadovoljstvo zbog stagnacije duha i Potrebu za promenom.
Ovo mozda izgleda slicno ali je ustvari daleko od slicnog.
Sve sto nam je dosadno dosadno je jer odrazava stanje stagnacije unutar nas samih.
Zato hocemo promenu, ne nezadovoljstvo, ali kako je promenu nemoguce sprovesti bez borbe, trpljenja, cekanja itd. onda tako prolazimo kroz nezadovoljstvo zarad
uzdizanja duha tj. napretka a nikako zarad vracanja osnovnom tonu Ozimane
jer to je onda vrtenje u krug i dobro kaze Patak da si sve pretvorio u covekov hir.

Naravno, ljudi posto ne zele da se bore i da dugo vremena provode u nezadovoljstvu onda
malo sami sebi zapapre pa se vrate istom tonu isto kao kad se razvedu pa se
opet ozene nekom koja nimalo nije bolja od prethodne, i to onda nazivaju
dinamicnim zivotom.

I vidis li kakvim recnikom baratas, brate Ozimane,
dosada, zadovoljstvo, radost, to je cista beletristika koju koriste potrosaci,
konzumenti, koji sve sazimaju kroz osecaj srece.
Ako kazes da bi cilj trebao biti stapanje sa svevisnjim onda bi trebao da znas da je taj
put veoma tezak i da te tuda moze voditi jedino neustrasivost iliti ljubav (srce)
i ako na tom putu pocnes razmisljati o dosadi lil zadovoljstvu, padas.

Lanavi, da imas Ikakvu predstavu o tome sta je Beskrajni dozivljaj srece ne bi pricao
takve besmislice.
By the way covek se zrtvuje pre dostizanja iste, posle je nesto drugo.

rutinski:

Strasno, uzasno, sabotage
Dobro, salim se, nisi bas daleko ali svakako nisi blizu.
Ako kazemo da ono sustinsko u coveku stremi ka bogu ili
necem takvom iako to nije u polju svesnog onda ne osecamo Potrebu za nezadovoljstvom zbog dosade, vec osecamo nezadovoljstvo zbog stagnacije duha i Potrebu za promenom.
Ovo mozda izgleda slicno ali je ustvari daleko od slicnog.
Sve sto nam je dosadno dosadno je jer odrazava stanje stagnacije unutar nas samih.
Zato hocemo promenu, ne nezadovoljstvo, ali kako je promenu nemoguce sprovesti bez borbe, trpljenja, cekanja itd. onda tako prolazimo kroz nezadovoljstvo zarad
uzdizanja duha tj. napretka a nikako zarad vracanja osnovnom tonu Ozimane
jer to je onda vrtenje u krug i dobro kaze Patak da si sve pretvorio u covekov hir.

Kliknite za proširenje...

Ovde mogu da vidim da bi ti hteo i Jare i pare. Stremljenje Sopstvu, ali i zadrzavanje te njegove igre zadovoljstva i bola. Ti bi ustvari hteo tu igru, ali uz menjanje "oktave".

Promasio si poentu. Mozemo mi promeniti oktavu, ali i u njoj cemo jos uvek imati osnovni ton ..kao simbol zadovoljenja u ekvilibrijumu..harmoniji, ali imacemo i zelju za udaljavenjem od tog tona...zelju za disbalansom..sa disonansom, a koju ce nasa individualna volja dozivljavati kao patnju.
Vec sam rekao da onaj ko uziva u toj "muzici" nisu nase svesne individualne volje ...vec nase SOPSTVO..nesto sto je izvan domasaja budne svesti, iako je opet to nasa najunutrasnjija sustina.

NIsmo mi uzivaoci te muzike zivota, kako kaze Nice:

Jer ovo nam pre svega na nase ponizenje i uzdizanje, mora da bude jasno; cela komedija umetnosti uopste se ne izvodi za nas. Mi nismo cak ni stvarni tvorci sveta umetnosti, mi smo za njegovog pravog tvorca samo slike i umetnicke projekcije." iz Rodjenja Tragedije

Kliknite za proširenje...

U tome je problem. Jer zamislimo da nekog pogode neka od mnogobrojnih arsenala patnji ovoga sveta. Taj covek ,kao individua, trpece veliku patnju dok ce paradoksalno, njegovo unutrasnje sopstvo ...UZIVATI U TOME... u toj grandioznoj "muzici".

Taj jadan individulani covek takodje moze uzivati u necemu slicnom tome...kada recimo ispuzi nogu ispod carsafa u hladnoj zimskoj noci.... ta "patnja" je veoma prijatna... ali nesto teze od toga nije vise njemu prijatno ali jeste njegovom sopstvu. Njegovoj transcendentoj volji.

Transcendntna VOLJA je svemocna, ona je susta sloboda..ona moze da prekine svaciju patnju ali problem je sto ona tu patnju zeli.

A spasenje od svega toga nije prelazak u drugu oktavu, i ponavljnje iste igre dosade i patnje, zadovljstva i bola...vec napustanje kako jednog, tako i drugog.
Biti izvan dobra i zla kako kaze Nice..izvan bola i zadovoljstva kako kaze Buda..to je put Nirvane, put negacije volje u njenoj sustini i put spasenja. Budjenje u necem drugacijem, kako od bola..tako i od zadovoljstva.

Luiskrstic
Tvoj je problem sto i ti poput Rutinskog, i mnogih drugih, mislis da je potraga za unutrasnjim sopstvom potraga za ljubavlju i zadovoljstvom. Gresis! To je tako naivan stav. Ma sta nas cekalo pri susretu sa nasim sopstvom..a ka tom susretu svi mi idemo hteli mi to ili ne... to nema veze sa onim sto ti je srcu priraslo... nema veze sa patnjom, ali ni sa ljubavlju i zadovoljstvom. To je nesto drugacije od svega sto poznajemo..nesto transcendentno. nesto izvan mogucnosti saznanja. Njega mozemo naslutiti u sebi kao sjedinjenost dobra i zla. Kao Heraklitovo dete koje uziva da kulu sagradi, a onda uziva da je srusi. To cemo naslutiti ali to je i ono sto moze da nas prestravi . To nas moze prestraviti bas kao i onog mrava ako bi on shvatio da ga ono dete posmatra i da on potpuno zavisi od njegove volje a koja nije bas "bozanska" pre bismo mogli reci da je koliko bozanska, toliko i djavolska.

ako zauzmete stav smenjivanja dana i noci ,Vi ste vec osudili osecanje koje niakda niste osetili jer vi smatrate da je covek zarobljen unutar svojih granica i ne gledate drugu stranu da je itso tako mozda njemu samo tim granicam smanjen posao i ukazano mu je da u tim svojim okvirima u sebi bez potrebe za daljom svrhom moze osetiti da vise nema potrebe za icim , da je on sve i nista , pocetak i kraj, alfa i omega... shvatate greska je u tome sto ne prihvatamo da iz naseg ugla ne mozemo sagledati istinu iznete teorije , moramo verovati u to da su granice tu da bi nam pomogle , a ne da bi nas uskratile...i dace na kraju ne stati i uglovi i granice.. i dan i noc
malo konfuzno ali moze da se nazre sustina...

rutinski:

Ako kazemo da ono sustinsko u coveku stremi ka bogu ili
necem takvom iako to nije u polju svesnog onda ne osecamo Potrebu za nezadovoljstvom zbog dosade, vec osecamo nezadovoljstvo zbog stagnacije duha i Potrebu za promenom.
Ovo mozda izgleda slicno ali je ustvari daleko od slicnog.
Sve sto nam je dosadno dosadno je jer odrazava stanje stagnacije unutar nas samih.
Zato hocemo promenu, ne nezadovoljstvo, ali kako je promenu nemoguce sprovesti bez borbe, trpljenja, cekanja itd. onda tako prolazimo kroz nezadovoljstvo zarad
uzdizanja duha tj. napretka a nikako zarad vracanja osnovnom tonu .

Kliknite za proširenje...

Sustinsko u coveku ponajpre stremi savrsenstvu (nedostiznom ili tesko opipljivom), zvalo se ono Bog, sreca, ljubav ili xyz i u potrazi za napajanjem ili stapanjem s time on uistinu prolazi kroz uspone i padove, kroz faze bespostednog traganja, potpunog predavanja, do sumnje u postojanje pa i nipodastavanje cilja svojih stremljenja ukoliko u toj potrazi izgubi put. Potreba za promenom je produkt ustajalosti zivotnih sokova koji pocinju da zagorcavaju slast svakodnevnog bivstvovanja. Mozda duh i ne stagnira ali pocinje da zeva od dosade ispraznosti ponavljanja za koje se olako prebacuje krivica na druge pa se zato i tezi nekom pomeranju makar islo na gore.
Promena koja iz linije _________ vodi ka @ ? ~ % () \ - razmisljanju, preispitivanju, levitiranju, proracunu, osamljivanju ili padu nije nista drugo no neophodnost da se cula trgnu iz stanja postepenog umrtvljivanja duha, mozda i vrsta testiranja sopstvene izdrzljivosti, iskusavanja sopstvenih dubina na putu dosezanja sopstvenih visina ili tek cisti mazohizam. Svaka potreba za promenom nije potreba za zadovoljstvom, potreba je za nalazenjem novog ja.

rutinski:

Lanavi, da imas Ikakvu predstavu o tome sta je Beskrajni dozivljaj srece ne bi pricao
takve besmislice.
By the way covek se zrtvuje pre dostizanja iste, posle je nesto drugo.

Kliknite za proširenje...

Lanavi pokusava da dokuci sta je to beskrajni dozivljaj srece i naslucuje da je saznanju blizu. Pricanje besmislica je u skladu sa konfuzijom koja voli da umesa svoje prste i oteza resavanje rebusa. Smislenost je privilegija mudrih a zenama se ona obicno osporava...verovatno sam zato neupucena sta Beskrajna sreca znaci u stvari. Mogu li da dobijem odgovor?
Da, ukoliko se covek ne zrtvuje da dosegnutu srecu sacuva, verovatnoca je da ce pojam beskrajnosti zauvek ostati nepojmljiv i nemoguc postati izvestan.

lanavi:

sta Beskrajna sreca znaci u stvari. Mogu li da dobijem odgovor?
Da, ukoliko se covek ne zrtvuje da dosegnutu srecu sacuva, verovatnoca je da ce pojam beskrajnosti zauvek ostati nepojmljiv i nemoguc postati izvestan.

Kliknite za proširenje...

Čovek traži sreću u svim svojim iskustvima podižući svaki kamen i prevrćući ono što su mnogi pre njega prevrtali. Na kraju kada se od svega umori i kada mu je svega dosta on dobije i nadje odgovor. Ali, onda i samo onda ako je stvarno probao sve i iskusio sve.
Tada u njemu utihnu sve teorije i sve filozofije a nauka mu ostane ne periferiji njegovog interesovanja. Upravo tada se pomalja saznanje da je sve ono što je oduvek tražio u pravo u njemu samom u njegovom vlastitom srcu, koje je morao i mora držati čistim od svih "Senki" od svih pasija uma od svih negativnih misli i reči. Tada pokulja ona ljubav za koju nikada nije ni znao da postoji. To je ljubav Njegova, koju izliva posredstvom suštine života koja večito struji iz Njegovog centra, ide do periferije kreacije i vraća se Njemu. To je povratni talas kojeg svako mora uhvatiti da se vrati u centar sreće, večitog postojanja....
Skriveni put do onoga što se traži preko okultizma, metafizike, religija, filozofije i još mnogo čega leži upravo u snovima.

Molim te Ozimane sporije citaj i jos sporije pisi.
Ne zuri, zurili te dabogda.

Ti pod osnovnim tonom podrazumevas sopstvo, ok. i
kazes da se covek vraca svom osnovnom tonu.
Da bi se neko negde vratio, on mora da zna sta je to i gde je to,
a posto niko nema pojma sta je to osnovni ton niti ljudi,
uopste uzevsi ne razmisljaju o tome onda se ne mogu
vratiti osnovnom tonu, mogu se jedino vratiti svojoj kuci
tj. tamo gde mu boravi um
a to je licni nivo svesti.
Svak ima sopstvo ali nema svak pristup sopstvu zato treba raditi na tome
da ono sto je u nesvesnom predje u polje svesnog, zato pominjem
uzdizanje duha i napredak.
Sto se ovog dela tice ustvari mislimo isto samo sto se ti neprecizno
izrazavas, a to je zato sto si filozof.

Medjutim da covek zeli nezadovoljstvo, to je potpuni promasaj.
Kad covek ostvari zelju i dodje do srece onda ukapira da ga to
ne ispunjava u potpunosti
(jedino sto ispunjava u potpunosti je nalazenje sopstva)
pa trazi novu zelju i novu srecu nadajuci se ispunjenju.
Period izmedju, period traganja je period nezadovoljstva
za obicne ljude zato oni traganje skracuju na minimum
pa se brzo zene, razvode, jedu, skacu, lumpuju i
kupuju nove cipele.
Za tragaoce ovo je period edukacije.

Druga stvar gde si brzao je da ja smatram da je potraga za ljubavlju potraga za sopstvom
molim te kako si dosao do ovog zakljucka, ja sam pokusavao i nije mi uspelo.
Pa nisam ja Paolo Koeljo majku mu.
Ljubav je nacin, ljubav je put, ljubav je ulaznica u nespoznajno.
Ljubav u smislu da si cist kao dete, jer ako pred vrata nespoznajnog
dodjes sa komadicima ega ili licnog interesa oduvace te ko list.
(a ego i intelekt su u debeloj simbiozi)
Sam izraz traganje za ljubavlju ne stoji. Ljubav je lopov koji se pojavi niotkuda
i ukrade ti srce a da nisi ni svestan toga. Ne mozemo mi da upravljamo ljubavlju,
ona upravlja nama, ako nije tako onda to nije ljubav.
(zato treba imati srece pa voleti prave stvari)

lanavi:

Sustinsko u coveku ponajpre stremi savrsenstvu (nedostiznom ili tesko opipljivom), zvalo se ono Bog, sreca, ljubav ili xyz i u potrazi za napajanjem ili stapanjem s time on uistinu prolazi kroz uspone i padove, kroz faze bespostednog traganja, potpunog predavanja, do sumnje u postojanje pa i nipodastavanje cilja svojih stremljenja ukoliko u toj potrazi izgubi put. Potreba za promenom je produkt ustajalosti zivotnih sokova koji pocinju da zagorcavaju slast svakodnevnog bivstvovanja. Mozda duh i ne stagnira ali pocinje da zeva od dosade ispraznosti ponavljanja za koje se olako prebacuje krivica na druge pa se zato i tezi nekom pomeranju makar islo na gore.
Promena koja iz linije _________ vodi ka @ ? ~ % () \ - razmisljanju, preispitivanju, levitiranju, proracunu, osamljivanju ili padu nije nista drugo no neophodnost da se cula trgnu iz stanja postepenog umrtvljivanja duha, mozda i vrsta testiranja sopstvene izdrzljivosti, iskusavanja sopstvenih dubina na putu dosezanja sopstvenih visina ili tek cisti mazohizam. Svaka potreba za promenom nije potreba za zadovoljstvom, potreba je za nalazenjem novog ja.



Lanavi pokusava da dokuci sta je to beskrajni dozivljaj srece i naslucuje da je saznanju blizu. Pricanje besmislica je u skladu sa konfuzijom koja voli da umesa svoje prste i oteza resavanje rebusa. Smislenost je privilegija mudrih a zenama se ona obicno osporava...verovatno sam zato neupucena sta Beskrajna sreca znaci u stvari. Mogu li da dobijem odgovor?
Da, ukoliko se covek ne zrtvuje da dosegnutu srecu sacuva, verovatnoca je da ce pojam beskrajnosti zauvek ostati nepojmljiv i nemoguc postati izvestan.

Kliknite za proširenje...

Krstic ti je dao dobar odgovor, samo se ne bi slozio s tim da covek treba sve da proba,
jer tako ce se ustvari najbrze uprljati.
Mi u ovakvom zapadnom drustvu smo primorani da sve probamo pa da odbacimo
ono sto ne valja ali to moze da traje dugo.
Trebalo bi da kao negde na istoku imamo od malih nogu svog duhovnog ucitelja
da nas odmah uci pravim stvarima tj. kvalitet ne kvantitet.

Ono sto bih ti ja dao kao odgovor je da si macketina sa vrhunskim nogama

"Smislenost je privilegija mudrih a zenama se ona obicno osporava..."
"verovatno sam zato neupucena"
- nemoj obicno da povezujes sa verovatnim
- naljuticu se