Vodvilj

Kratka i laka pozorišna igra bez velikog zapleta; pozorišna igra sa pesmom (fr.)
Prvobitno: Francuska narodna pesma satirične sadržine; danas: veseo, mali pozorišni komad sa kupletima; pozorište u kojem se prikazuju ovakvi komadi.

(francuski vaudeville):

1) kraći scenski komad šaljive sadržine s popularnim melodijama, sličan kabareu;

2) zastarelo: nekadašnja francuska satirična pesma, praćena pantomimom.

Vodvilj Žorža Fejdoa „Gospođina majka je umrla“, koji je na scenu postavio Branko Knežević, sutra će sa početkom u 20 časova ponovo biti izveden na maloj sceni Milanovačkog pozorišta.

Reč je o jednom od uspešnijih dela Žorža Fejdoa, maestra vodvilja ili vrcavog žanra, koji se širom sveta igrao na najrazličitije načine, i koji je uvek kod publike budio oduševljenje. Priča je smeštena u prvu polovinu 20. veka, a govori o bračnom paru i njihovim problemima.

Na maestralan način, kroz smeh i igru, Fejdo nam postavlja pitanje: Koliko nam je zaista potrebno za sreću i šta je to što nam je zaista potrebno?

Vodvilj sadrži dobro konstruisanu radnju sa dobrim povodom, interesantnim i logičnim zapletom i neočekivanim raspletom, tačno određenim mestom i vremenom događanja i vrtoglavim ritmom, koje je Žorž Fejdo vešto ukomponovao u svom komadu Gospođina majka je umrla, sa jedinm ciljem da kod gledaoca izazove smeh.

Scenografija i režija: Branko Knežević

Igraju: Zorica Đurković (Ivon), Predrag Lošić (Lusjen), Novica Petković (Sobar) i Nadica Simić (Anet).

Kostime je osmislila Biljana Knežević, a uradila Nadica Simić.

Majstor scene je Milan Aćimović, ton Goran Dragutinović, a za svetlo je zadužen Viktor Vujić.

Jedna od karakteristika comedie en vaudevilles koja se kasnije našla u operi bilo je vodviljevo finale, strofično finale u kojem se likovi okupljaju na kraju dela sa svakim pevanjem kratkog stiha, često završavanog refrenom koji bi svi pevali, i završni stih sa celim ansamblom koji se pridružuje.

Tipično prvi stih pruža moral priče, dok sledeći stihovi komentarišu određene događaje u zapletu, a završni stih apeluje direktno na publiku zbog svoje popustljivosti.

Ponekad su stihovi bili prošarani i igrama.