Strah nekad opominje nekad...

duska.vodolija

duska.vodolija

Buduća legenda
Poruka
29.335
:eek:Strahovi, nekad su dobri za navasti covjeka na pravi put,nekad nas sputavaju.Tema je siroka.Ima u njoj puno toga sto nas prati svakodnevno,iskustva su razlicita. Kakva su Vasa?
Trenutno i ne bez razloga,kad moj sin pali auto i ma kad i ma gdje isao ja sam u grcu.Moj strah mu je opterecenje.Uvijek bude ispracen savjetom:
Vozi polako ...Pazi ...Istog casa ,kad smo u autu zajedno govori mi :
Vozit cu polako Pazicu ...Samo bez komentara...
Razumjet ce kad njegov sin upali auto i velikom brzinom mu nestane ispred nosa a ja bih dotle da opomenom sacuvam mog.
 
mislila sam da nemam strah
onda sam se jednom popela na jako visoke merdevine i pocela da se tresem i placem :eek: ne znam koj mi je bilo al to je bila nekontrolisana reakcija
inace strah za decu je vrlo normalan i ja se plasim i trudim se da ne razmisljam o tome sta sve moze da se desi detetu,inace bih odlepila
pri pogledu na krv otvorene prelome i slicno nisam pribrana i mislim da je to bas njesra jer ne znam koliko mogu da racunam na sebe u rizicnim situacijama
jednom se neko dete zaglavilo u klizna vrata u supermarketu i koliko je vristalo ja sam otrcala OD njega prema kasama s rukama na ocima,bilo mi lose
i moje kad se zalepilo na peglu bila je slicna situacija,srecom nismo bile same u kuci
ko bi rekao,ovako licim na amazonku
 
Strahovi za bliznje su normalni.
Jesu ponekad opterecujuci za iste,ali to je prirodno.
Trudim se da ih ne preopteretim nekim svojim strahovima,ali sta cu:-)
Plasim se bolesti....nisam hipokondra,ali opet cim posumnjam da nesto nije u redu trcim kod doktora.
Mogu strahovi da spasu zivot.Kada sam bila mlada nicega se nisam plasila....i luda sreca mi je sacuvala glavu.
 
Ja se panično plašim smrti voljenih osoba.
Jednom sam rekla mami da bih volela da umrem pre nje. Zalepila mi je šamarčinu :eek:
Sad kad imam dete, jasna mi je takva reakcija.
Ali do sada sam imala sreću da mi niko blizak nije umro. Međutim, godine prolaze, vreme odmiče, a ja sam u panici...
Kuče kad mi je uginulo danima nisam mogla da jedem, a mesecima sam plakala svaku noć...:sad2:
 
duska.vodolija:
:eek:Strahovi, nekad su dobri za navasti covjeka na pravi put,nekad nas sputavaju.Tema je siroka.Ima u njoj puno toga sto nas prati svakodnevno,iskustva su razlicita. ?Kakva su Vasa
Trenutno i ne bez razloga,kad moj sin pali auto i ma kad i ma gdje isao ja sam u grcu.Moj strah mu je opterecenje.Uvijek bude ispracen savjetom:
Vozi polako ...Pazi ...Istog casa ,kad smo u autu zajedno govori mi :
Vozit cu polako Pazicu ...Samo bez komentara...
Razumjet ce kad njegov sin upali auto i velikom brzinom mu nestane ispred nosa a ja bih dotle da opomenom sacuvam mog.
Kliknite za proširenje...

ja ih imam...dosta....:roll:
 
Fobije....bube i visina...:sad2:
Hani na merdevinama ko da je mene opisala :lol:

A strah od smrti....svoje ili blizih....zar to nije "normalno".....mislim svi imamo te strahove...
Onako trenutno prateci je od starenja..............s tim se borim.....i izboricu se :)
 
duska.vodolija:
:eek:Strahovi, nekad su dobri za navasti covjeka na pravi put,nekad nas sputavaju.Tema je siroka.Ima u njoj puno toga sto nas prati svakodnevno,iskustva su razlicita. Kakva su Vasa?
Trenutno i ne bez razloga,kad moj sin pali auto i ma kad i ma gdje isao ja sam u grcu.Moj strah mu je opterecenje.Uvijek bude ispracen savjetom:
Vozi polako ...Pazi ...Istog casa ,kad smo u autu zajedno govori mi :
Vozit cu polako Pazicu ...Samo bez komentara...
Razumjet ce kad njegov sin upali auto i velikom brzinom mu nestane ispred nosa a ja bih dotle da opomenom sacuvam mog.
Kliknite za proširenje...

u mene sve stra od onaj jedan put kad sam se napio
tolko sam se napio u kafic da se neko samnom kladio
da nesmem da se skinem go i tako odem u stan
i dobio sam opkladu naravno
od tad me sve stra kad se opet napijem
da se ne osramotim :rtfm:
a u taj kafic vise neidem.
 
obično kažu ne dao ti bog što ti majka milsi (brine) a do ti što ti žene misli.
E kod mene ne dao ni deci ni mužu bog. Mada se ti strahovi uglavnom odnose na strah od smrti tj stradanja u bilo kom vidu.

Kad krećemo porodično na put, sva porodična dokumentacija je sređena, kuća ostavljena cakum pamum, po sistemu ako nam se nešto desi da imaju gde da ljudi uđu i da nikome ne ostavljamo nikakve dugove i nerešene stvari.


Često mi i pred put pred očima budu jako ružne slike i misli.

Ne volim mrak i kad Alfa dežura obavezno negde gori svetlo da ne spavam u mreaku.

Imamo izuzetne pse čuvare tako da smem da u kući ostanem sama noću. Bez njih ni u ludilu.
 
Pre dva dana sam u svom dvorištu videla miša i počela da vrištim tako jako da me je grlo bolelo celog dana. To mi je najveći strah , u stvari fobija.

da, i nisam volela što je moj brat jedno vreme vozio bicikl, živimo na brdovitom terenu i nije baš preporučljivo voziti bicikl, ali on je hteo. Posle mi je priznao da je pao dok se spuštao nizbrdo.
 
Mislm da sam osoba koja nema neke preterane strahove. Ono - bube, misevi, pacovi mi se gade ali daleko od toga da se blokiram kad ih vidim.
Jednom smo u Grckoj isli u neki glupi obilazak i ja sam bas htela da se popnem na neki plato - nit je bilo previsoko, nit je bilo ista sumanuto osim mog straha na tom platou - mislila sam da cu da odlepim ili dobijem infarkt i ni dan danas to ne mogu da objasnim, vodili su me za ruku niz 10 stepenika
 
duska.vodolija:
:eek:Strahovi, nekad su dobri za navasti covjeka na pravi put,nekad nas sputavaju.Tema je siroka.Ima u njoj puno toga sto nas prati svakodnevno,iskustva su razlicita. Kakva su Vasa?
Trenutno i ne bez razloga,kad moj sin pali auto i ma kad i ma gdje isao ja sam u grcu.Moj strah mu je opterecenje.Uvijek bude ispracen savjetom:
Vozi polako ...Pazi ...Istog casa ,kad smo u autu zajedno govori mi :
Vozit cu polako Pazicu ...Samo bez komentara...
Razumjet ce kad njegov sin upali auto i velikom brzinom mu nestane ispred nosa a ja bih dotle da opomenom sacuvam mog.
Kliknite za proširenje...


Strahovi nas opominju i to s razlogom....duboko ukorenjeni u ljudskoj psihi, oni nas i zaista cuvaju i stite.... samo sto nisu svi strahovi opravdani.... strahove vucemo iz detinjstva i nerealni strahovi se mogu prevazici, ali je potrebno strpljenje i rad sa dobrim psihologom, vreme i dobra volja....skoro sam procitala dobar clanak o decijim strahovima, ne znam tacno od koje nedelje, u dodatku Zivot plus u Vecernjim novostima..... deciji psiholozi u svakom slucaju znaju kakve preporuke da daju roditeljima ciji malisani imaju neke nerealne strahove za taj uzrast....
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top