Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
Ministar za dijasporu Srdjan Srećković običan lažov!
Desilo se i nije prošlo nezapaženo, frankfurtske Vesti su o tome prve izvestile, bivši poverenik Ministarstva za dijasporu Jovica Mihailović, nazvao aktuelnog ministra za dijasporu Srdjana Srećkovića lažovom, na javnom skupu u švajcarskom gradu Dibendorfu kod Ciriha.
Atmosfera pred samo početak sastanka, izmedju ministra za dijasporu Srdjana Srećkovića i predstavnika srpskih udruženja u Švajcarskoj, bila je napeta. Svi ili skoro svi učesnici skupa, njih oko pedeset, su znali da vać danima u internetom kruži tekst „Osveta ministra za dijasporu“ i pomalo sa zebnjom očekivali kakav će biti ishod susreta izmedju Jovice Mihailovića i ministra Srdjana Srećkovića. Da pojasnimo; u oktobru proše godine je petočlani žiri na čelu sa književnikom Milovanom Vitezovićem, dodelio književnu nagradu Aresenije Čarnojević Jovici Mihailoviću. Svi značajniji mediji u Srbiji su o tome izvestili i Mihailović je sa radošću čoveka koji je dobio značajnu književnu nagradu došao na sajam knjiga, na štand Ministarstva za dijasporu gde mu je saopšteno da mu je nagrada oduzeta jer je tako naredio ministar Srdjan Srećković.
Iako se očekivalo da će Mihailović postaviti ministru pitanje zbog čega mu je oduzao nagradu, ovaj to nije učinio već ga je uputio u problem srpskih škola i nepovoljan položaj nastavnika dopunske nastave te u činjenicu da jedva deset posto dece školskog uzrasta pohadjaju srpsku dopunsku školu u Švajcarskoj. Pitao ga je, kad će država da reši problem dobijanja srpskog državljansta za Srbe koji nisu rodjeni u Srbiji i napomenuo da je samo prošle godine dve i po hiljade Srba iz Rumunije uzelo hrvatsko držaljanstvo jer srpsko nisu mogli da dobiju. Na kraju je zapitao; dokle će država putarinom i taksama pljačkati državljane Srbije koji na odmor dolaze iz dijaspore. Ministar nije mogao da odgovori na ova pitanja, ali je odgovorio na ono koje nije postavljeno, ono koje je visilo u vazduhu, a niko ga nije izgovorio.
Rekao je da iako ponekad pročita dobru knjigu sa literaturom nema nikakve veze i da pojma nema ni o kakvoj nagradi, a da za Mihailovića zna da je pre dve godine izbačen iz SPO-a, to jest partije u kojoj su obojica aktivni.
Stekao se utisak da književnu nagradu Aresnije Čarnojević ne dodeljuje Ministarstvo za dijasporu iako je isto tu nagradu kao i nagradu Stiv Tešić ustanovilo pre par godina, vec da je dodeljuje u najmanju ruku ministarstvo za poljoprivredu, ako već nagradu namenjenu piscima iz dijaspore ne dodeljuje neki ministar bez portfelja.
Nakon ove bezočne, a providne laži, za reč se javio književnik Miodrag Lukić i rekao da za ljubav istine mora reći da je bio prisutan kad je Jovici Mihailoviću službenik Ministarstva za dijasporu saopštio da mu je nagrada oduzeta po naredjenju ministra Srdjana Srećkovića. Ministar se ponovo oglasio rečima da on pojma nema ni o kakavoj nagradi i opet su manje upućeni sudionici skupa mogli pomisliti da ministarstvo stvarno nema nikakve veze sa dodelom ove nagrade.
Nakon ovoga je Mihailović ustao i nazvao ministra lažovom, na što ovaj nije reagovao. Ćutanje je da se čovek znak da se slaže sa rečenim, zar ne?
Citiramo sa internet prezentacije državne televizije Srbije:
Ovogodišnji dobitnici književne nagrade “Arsenije Čarnojević” su Radovan Gajić iz Kanade, Ranko Jovović iz Crne Gore i Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac iz Francuske. Nagrada "Aresnije Čarnojević" dodeljuje se srpskim književnicima iz dijaspore koji pišu na srpskom jeziku, za celokupno stvaralaštvo. Dobitnici povelje "Arsenije Čarnojević" za ovu godinu su Eleonora Luthander iz Švedske i Jovica Mihailović iz Švajcarske. Odluku o dobitnicima doneo je žiri na čijem čelu je bio književnik Milovan Vitezović, a činili su ga još i članovi Srba Ignjatović, Miodrag Jakšić, Radomir Andrić, Aleksandar Čotrić, Olga Milojević i Radovan Isailović.
Naravno nije baš svima bilo jasno o čemu se govori, ali je svima posle ovog postalo jasno da u mladog ministra ne mogu imati poverenja i pored njegovih lepih reči kako je svestan da je Srbija pola veka imala lošu politiku prema svojoj dijaspori i kako će sad sve biti bolje. Kako može biti bolje sa čovekom koji bez stida na javnom skupu laže?
Jovicu Mihailovića smo zatekli kod njegove kuće u Švajcarskoj i pristao je da razgovara sa nama o ovom dogadjaju kao i da nam objasni pozadinu cele priče.
Kako bi ste prokomentarisali izjavu Sreckovica Srdjana inače aktuelnog Ministra za Dijasporu da ona pojma nema ni o kakvoj nagradi, a da ste vi isključeni iz SPOa vec pre dve godine?
Treba li da komentarišem? Na skupu u Dibendrofu uopšte nisam imao nameru da potežem pitanje nagrade, ali je ministar našao za shodno da mi odgovori na nepostavljeno pitanje. Još je mogao neko i da mu poveruje kako „nije obavešten“ da nije bio prisutan i moj kolega pisac Miodrag Lukić koji je bio na sajmu knjiga u oktobru prošle godine i čuo kad su mi saopštili da mi je nagradu douzeo ministar Srećković uz pretnju da će ukinuti nagradu Aresenije Čarnojević ako bude meni dodeljena.
Mir prahu Aresenija Čarnojevića, ali zar smo dotle došli da se ljudi poput Srećkovića igraju sa njegovim imenom? Nije ministar našao za shodno da mi odogovori kad će država i kako rešiti problem naše dece koja ovde odrastaju, a ne uče srpski, niti problem nastavnika dopunske nastave kojima godina nisu isplaćene zaostale plate, radi se o dsetinama hiljada franaka, nastavnika koji na sramotu Srbije ovde rade na crno najgore poslove da bi opstali i preživeli. Oni koji su se pobunili su ostali bez posla i bili prisiljeni da osnuju privatne škole, koje bolje funkcionišu nego državna. Niti je odgovorio kad će biti rešen problem dobijanja državljanstva za Srbe koji nisu rodjeni u Srbiji, još manje se osvrnuo na to da nas država pljačka putarinom i kojekakvim taksama, samo zato što vozimo automobile sa stranim registarskim tablicama. Ali je našao za shodno da kaže da sam ja izbačen iz partije SPO pre dve godine.
Pa da li je barem to tačno?
Da bi pozadina ove njegove podlosti bila jasna, odgovoriću malo opštrnije. Prvo neki mediji su preneli reči koje nisam ja rekao. Ja vec odavno nisam poverenik ministarstva za dijasporu iako je u novinama stojalo da sam aktuelni poverenik. Već sam dvadeset i dve godine u Švajcarskoj i za to vreme učestvovao sam u stvaranju i bio predsednik triju organizacija, a to su: SPO Švajcarske, Udruženje srpskih pisaca Švajcarske i Srpska patriotska organizacija Homolje. Kroz te organizacije je prošlo mnogo ljudi, a o humanitarnom radu ne bih da pričam jer toga je bilo i previše za jedan ljudski život.
Pomoć se pružala svakom kome je bila potrebna. Centrala SPO-a je davala svakom nevoljniku moj kućni telefon tako da sam i noću bio pozivan od ljudi koji su vapili za pomoći SPO je osnovan ovde odmah nakon osnivanja u Beogradu . Prvi naš nastup je bio 16 marta 1991 u Cirihu u vidu demonstracija jer je SPO u Beogradu odrzao čuvene devetomartovske
demonstracije. Naši članovi odavde pomažu tad našu stranku novčano, a i da se tehnički opremi. Prilikom hapšenja našeg predsednika Vuka Draškovica mi intervenišemo kod Amnesti internešnela da pomogne Vuku i da se izvrši pritisak na režim.
Kad je posle oslobadjanja iz zatvora Vuk boravio na Hilandaru obećao je monasima pomoć koju smo mi odavde iz Švajcarske odpremili.
Desilo se i nije prošlo nezapaženo, frankfurtske Vesti su o tome prve izvestile, bivši poverenik Ministarstva za dijasporu Jovica Mihailović, nazvao aktuelnog ministra za dijasporu Srdjana Srećkovića lažovom, na javnom skupu u švajcarskom gradu Dibendorfu kod Ciriha.
Atmosfera pred samo početak sastanka, izmedju ministra za dijasporu Srdjana Srećkovića i predstavnika srpskih udruženja u Švajcarskoj, bila je napeta. Svi ili skoro svi učesnici skupa, njih oko pedeset, su znali da vać danima u internetom kruži tekst „Osveta ministra za dijasporu“ i pomalo sa zebnjom očekivali kakav će biti ishod susreta izmedju Jovice Mihailovića i ministra Srdjana Srećkovića. Da pojasnimo; u oktobru proše godine je petočlani žiri na čelu sa književnikom Milovanom Vitezovićem, dodelio književnu nagradu Aresenije Čarnojević Jovici Mihailoviću. Svi značajniji mediji u Srbiji su o tome izvestili i Mihailović je sa radošću čoveka koji je dobio značajnu književnu nagradu došao na sajam knjiga, na štand Ministarstva za dijasporu gde mu je saopšteno da mu je nagrada oduzeta jer je tako naredio ministar Srdjan Srećković.
Iako se očekivalo da će Mihailović postaviti ministru pitanje zbog čega mu je oduzao nagradu, ovaj to nije učinio već ga je uputio u problem srpskih škola i nepovoljan položaj nastavnika dopunske nastave te u činjenicu da jedva deset posto dece školskog uzrasta pohadjaju srpsku dopunsku školu u Švajcarskoj. Pitao ga je, kad će država da reši problem dobijanja srpskog državljansta za Srbe koji nisu rodjeni u Srbiji i napomenuo da je samo prošle godine dve i po hiljade Srba iz Rumunije uzelo hrvatsko držaljanstvo jer srpsko nisu mogli da dobiju. Na kraju je zapitao; dokle će država putarinom i taksama pljačkati državljane Srbije koji na odmor dolaze iz dijaspore. Ministar nije mogao da odgovori na ova pitanja, ali je odgovorio na ono koje nije postavljeno, ono koje je visilo u vazduhu, a niko ga nije izgovorio.
Rekao je da iako ponekad pročita dobru knjigu sa literaturom nema nikakve veze i da pojma nema ni o kakvoj nagradi, a da za Mihailovića zna da je pre dve godine izbačen iz SPO-a, to jest partije u kojoj su obojica aktivni.
Stekao se utisak da književnu nagradu Aresnije Čarnojević ne dodeljuje Ministarstvo za dijasporu iako je isto tu nagradu kao i nagradu Stiv Tešić ustanovilo pre par godina, vec da je dodeljuje u najmanju ruku ministarstvo za poljoprivredu, ako već nagradu namenjenu piscima iz dijaspore ne dodeljuje neki ministar bez portfelja.
Nakon ove bezočne, a providne laži, za reč se javio književnik Miodrag Lukić i rekao da za ljubav istine mora reći da je bio prisutan kad je Jovici Mihailoviću službenik Ministarstva za dijasporu saopštio da mu je nagrada oduzeta po naredjenju ministra Srdjana Srećkovića. Ministar se ponovo oglasio rečima da on pojma nema ni o kakavoj nagradi i opet su manje upućeni sudionici skupa mogli pomisliti da ministarstvo stvarno nema nikakve veze sa dodelom ove nagrade.
Nakon ovoga je Mihailović ustao i nazvao ministra lažovom, na što ovaj nije reagovao. Ćutanje je da se čovek znak da se slaže sa rečenim, zar ne?
Citiramo sa internet prezentacije državne televizije Srbije:
Ovogodišnji dobitnici književne nagrade “Arsenije Čarnojević” su Radovan Gajić iz Kanade, Ranko Jovović iz Crne Gore i Vlastimir Stanisavljević Šarkamenac iz Francuske. Nagrada "Aresnije Čarnojević" dodeljuje se srpskim književnicima iz dijaspore koji pišu na srpskom jeziku, za celokupno stvaralaštvo. Dobitnici povelje "Arsenije Čarnojević" za ovu godinu su Eleonora Luthander iz Švedske i Jovica Mihailović iz Švajcarske. Odluku o dobitnicima doneo je žiri na čijem čelu je bio književnik Milovan Vitezović, a činili su ga još i članovi Srba Ignjatović, Miodrag Jakšić, Radomir Andrić, Aleksandar Čotrić, Olga Milojević i Radovan Isailović.
Naravno nije baš svima bilo jasno o čemu se govori, ali je svima posle ovog postalo jasno da u mladog ministra ne mogu imati poverenja i pored njegovih lepih reči kako je svestan da je Srbija pola veka imala lošu politiku prema svojoj dijaspori i kako će sad sve biti bolje. Kako može biti bolje sa čovekom koji bez stida na javnom skupu laže?
Jovicu Mihailovića smo zatekli kod njegove kuće u Švajcarskoj i pristao je da razgovara sa nama o ovom dogadjaju kao i da nam objasni pozadinu cele priče.
Kako bi ste prokomentarisali izjavu Sreckovica Srdjana inače aktuelnog Ministra za Dijasporu da ona pojma nema ni o kakvoj nagradi, a da ste vi isključeni iz SPOa vec pre dve godine?
Treba li da komentarišem? Na skupu u Dibendrofu uopšte nisam imao nameru da potežem pitanje nagrade, ali je ministar našao za shodno da mi odgovori na nepostavljeno pitanje. Još je mogao neko i da mu poveruje kako „nije obavešten“ da nije bio prisutan i moj kolega pisac Miodrag Lukić koji je bio na sajmu knjiga u oktobru prošle godine i čuo kad su mi saopštili da mi je nagradu douzeo ministar Srećković uz pretnju da će ukinuti nagradu Aresenije Čarnojević ako bude meni dodeljena.
Mir prahu Aresenija Čarnojevića, ali zar smo dotle došli da se ljudi poput Srećkovića igraju sa njegovim imenom? Nije ministar našao za shodno da mi odogovori kad će država i kako rešiti problem naše dece koja ovde odrastaju, a ne uče srpski, niti problem nastavnika dopunske nastave kojima godina nisu isplaćene zaostale plate, radi se o dsetinama hiljada franaka, nastavnika koji na sramotu Srbije ovde rade na crno najgore poslove da bi opstali i preživeli. Oni koji su se pobunili su ostali bez posla i bili prisiljeni da osnuju privatne škole, koje bolje funkcionišu nego državna. Niti je odgovorio kad će biti rešen problem dobijanja državljanstva za Srbe koji nisu rodjeni u Srbiji, još manje se osvrnuo na to da nas država pljačka putarinom i kojekakvim taksama, samo zato što vozimo automobile sa stranim registarskim tablicama. Ali je našao za shodno da kaže da sam ja izbačen iz partije SPO pre dve godine.
Pa da li je barem to tačno?
Da bi pozadina ove njegove podlosti bila jasna, odgovoriću malo opštrnije. Prvo neki mediji su preneli reči koje nisam ja rekao. Ja vec odavno nisam poverenik ministarstva za dijasporu iako je u novinama stojalo da sam aktuelni poverenik. Već sam dvadeset i dve godine u Švajcarskoj i za to vreme učestvovao sam u stvaranju i bio predsednik triju organizacija, a to su: SPO Švajcarske, Udruženje srpskih pisaca Švajcarske i Srpska patriotska organizacija Homolje. Kroz te organizacije je prošlo mnogo ljudi, a o humanitarnom radu ne bih da pričam jer toga je bilo i previše za jedan ljudski život.
Pomoć se pružala svakom kome je bila potrebna. Centrala SPO-a je davala svakom nevoljniku moj kućni telefon tako da sam i noću bio pozivan od ljudi koji su vapili za pomoći SPO je osnovan ovde odmah nakon osnivanja u Beogradu . Prvi naš nastup je bio 16 marta 1991 u Cirihu u vidu demonstracija jer je SPO u Beogradu odrzao čuvene devetomartovske
demonstracije. Naši članovi odavde pomažu tad našu stranku novčano, a i da se tehnički opremi. Prilikom hapšenja našeg predsednika Vuka Draškovica mi intervenišemo kod Amnesti internešnela da pomogne Vuku i da se izvrši pritisak na režim.
Kad je posle oslobadjanja iz zatvora Vuk boravio na Hilandaru obećao je monasima pomoć koju smo mi odavde iz Švajcarske odpremili.
