"Mislim, dakle postojim"

coviax1:
Pa,dobro Ti koji jesi hčeš li več jednom odgovoriti sebi na PITANJE O JESI? I šta ti je to APSOLUT? O ČEMU ti to?
Šta ti je postojanje? Bilo čega...Šta ti je to MISLIM? Šta ti predstavlja uopšte tvoja SVESNOST-šta je?
????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????????
Nisu li ovo samo ispisane reči? Šta je pre tih reči?
Kliknite za proširenje...

Riječ ili riječi...jesu FORME. Forme čega?
Forme misli.

A misli, rekoh već gore, su prevodi vibracija.

A vibracije?
Vibracije su kretanja jednog Znanja u odnosu na drugo Znanje o Sebi.

Šta su Znanja o Sebi?
Znanja o Sebi su informacije koje imaju SVIJEST o Sebi, kako individualnu tako i sveobuhvatnu SVIJEST. Kažem Svijest jer svako jedno Znanje unutar Jednine Znanja čine cjelinu Znanja koja je Svjesna, kako Sebe kao individualne informacije tako i Sebe kao Cjeline, odjednom. To stanje informacije je nepromjenjivo te zato i jeste apsolutno postojeće, vječno. Eto, zato se naša suština s pravom može nazvati apsolut.
Biće KOJE JESI jeste apsolut i kao takvo ima moć da pokreće individualna Znanja od Sebe ka Sebi stvarajući pri tome IZRAZE kroz koje se isto Biće simultano doživljava kao niži oblik Sebe-SVIJESTI. Taj niži oblik Svijesti jeste Svjesnost. Svijest dakle, kao istinski aspekt postojanja jedino jeste u svom apsolutnom stanju. Svaki drugi izraz te Svijesti (Bića KOJE JESMO) jeste određeni stepen Svjesnosti o Sebi (Bića KOJE JESMO) i podliježe hijerarhiji. Hijerarhija Svjesnosti je mjerljiva količinom prisutnih Znanja o Sebi unutar jedne Svjesnosti, unutar jednog Izraza Sebe. Količinu prisutnih neiskrivljenih Znanja o Sebi u jednom iskustvu određuje stepen Svjesnosti. Najviši stepen Svjesnosti jednog individualnog Izraza Sebe (Duše) posjeduje Univerzum. Univerzum je dakle, Kruna Svjesnosti jednog individualnog Znanja o Sebi projektovanog u vrhunac iskustvenih mogućnosti tog Znanja. Dakle, unutar tog Izraza, unutar takve Duše (Univerzuma) projektovana su sva ostala iskustva Bića-apsoluta. Sva ostala iskustva Bića apsoluta unutar Univerzuma su na nižem hijerarhijskom nivou od Univerzuma.

Kao takvo, Biće-Univerzum se s pravom može nazvati 'BOG'. Zašto?
Zato što unutar tog individualnog iskustva ('BOG-a') sva ostala iskustva JESU.

Međutim, ako ono što sada nazivamo 'BOG-om' a po religijskim spisima, doktrinama, jeste u svemu postojećem....onda ni Univerzum-'BOG' ne može biti SVEMOGUĆI...Zašto sad ova kontradiktornost?
Zato, moj dragi Coviax, što je Univerzum maximalno iskustvo Jednog individualnog Znanja o Sebi, dakle maximalno iskustvo jedne Duše, a kao što sam ranije objasnio Jedna Duša je uvijek sa Centrom (Bićem) prisutnim u Jednom Znanju o Sebi... Šta se onda, u isto vrijeme dok se taj Jedan doživljava kao Univerzum, dešava sa ostalim Znanjima apsoluta i sa njihovim maximalnim iskustvima Sebe???

U isto vrijeme dok se Jedno Znanje o Sebi, ili bolje reći...dok se Biće KOJE JESMO doživljava kao Univerzum KROZ Jedno Znanje o Sebi kao Dušu, to ISTO Biće-apsolut se, takođe, simultano doživljava kao Univerzum i kroz svako drugo POSTOJEĆE Znanje o Sebi koje čini apsolut...Dakle, SKUP svih individualnih, maximalnih sveobuhvatnih iskustava svakog Jednog individualnog Znanja o Sebi, svake postojeće Duše, čini sveobuhvatno iskustvo apsoluta ili MULTIVERZUM.

Stoga, kao što je Univerzum 'BOG' svemu postojećem unutar Sebe, tako je MULTIVEREZUM 'BOG' svim 'BOGOVIMA' (unutar Sebe)...dakle i svemu postojećem unutar tih 'BOGOVA'.

Da li me pratiš???

KO ILI ŠTA JE TO ŠTO IMA MOĆ DA PRATI SVA TA ISKUSTVA I DA IM DAJE MOĆ DA POSTAJU??? Da li je to 'BOG'-MULTIVERZUM?

NE.

Biće KOJE JESMO je Fantom koji je sveprisutan, kako u Sebi-apsolutu gdje se identifikuje sa SVIJEŠĆU, tako i u Sebi-MULTIVERZUMU gdje se identifikuje sa Svjesnosšću svih Svjesnosti.
 
Ako čovjek NE-ZNA ovo gore ispisano, ako ne ZNA suštinu Sebe i postojanja, isprazno je svako njegovo nastojanje da polemiše i donosi logičke zaključke...zato što tad svi ostali zaključci koji slijede, slijede iz NE-ZNANJA. Iz NE-ZNANJA ne može izrasti ZNANJE. IZ NE-Znanja će izrasti logički zaključci koji su iskrivljenja već iskrivljenih Istina.

Zato, sve što se dešava, sve što se ikada desilo i što će se ikada desiti ima jednu zajedničku crtu: Biće KOJE JESMO koje je sveprisutno. Pratimo li put stvaranja iskustava tog Bića pronaći ćemo i put ka Izvoru iz kojeg to Biće stvara...SEBE.
 
JA KOJI JESAM:
Ako čovjek NE-ZNA ovo gore ispisano, ako ne ZNA suštinu Sebe i postojanja, isprazno je svako njegovo nastojanje da polemiše i donosi logičke zaključke...zato što tad svi ostali zaključci koji slijede, slijede iz NE-ZNANJA. Iz NE-ZNANJA ne može izrasti ZNANJE. IZ NE-Znanja će izrasti logički zaključci koji su iskrivljenja već iskrivljenih Istina.

Zato, sve što se dešava, sve što se ikada desilo i što će se ikada desiti ima jednu zajedničku crtu: Biće KOJE JESMO koje je sveprisutno. Pratimo li put stvaranja iskustava tog Bića pronaći ćemo i put ka Izvoru iz kojeg to Biće stvara...SEBE.
Kliknite za proširenje...
Ali,uz svo uvažavanje,jedva da si natuknuo delić odgovora na moje pitanje...ŠTA JE TO SADRŽINSKI? Reč "sadržinski"se odnosi na :od čega,od kakvog materijala ili ideja ili pojmova je to JESAM...? To mi odgovori,ako znaš i imaš volje...Kod nas su paklene vručine-kod tebe treba da su monsuni...Ipak lakše...
 
coviax1:
Ali,uz svo uvažavanje,jedva da si natuknuo delić odgovora na moje pitanje...ŠTA JE TO SADRŽINSKI? Reč "sadržinski"se odnosi na :od čega,od kakvog materijala ili ideja ili pojmova je to JESAM...? To mi odgovori,ako znaš i imaš volje...Kod nas su paklene vručine-kod tebe treba da su monsuni...Ipak lakše...
Kliknite za proširenje...

Ovo 'od čega' sam već mnogo puta ispričao... ali evo, pokušat' ću još jednom... :)


JESAM...jeste realizacija i potvrdnost Znanja da POSTOJIŠ, ne da postojiš kao forma koja se mijenja kretanjem kroz vrijeme u prostoru, već kao Bit (bitak) od kojega je sav pojavni svijet satkan. Dakle, kada se okreneš prema Sebi, u Sebi, tvoja suština (sadržinski) jeste JEDAN. Zašto JEDAN? Zato što si TI taj JEDAN koji je i sadržaj i sadržilac. Kada se 'vidiš' (kada se ZNAŠ) kao JEDNOG čitav sadržaj postojanja je u Tebi. Ali TI-JEDAN NISI ličnost, već bezlično JA. Taj bezlični JA ne dijeli Sebe na Ja i Ti i Oni...zato JESTE...zato JA JESAM. Zašto JA? Zato što svako iskustvo vraćeno u apsolut jeste Centar postojanja, JEDAN koji u Sebi sadrži JEDNINU. JA JESAM...uvijek JEDAN, bez obzira iz kojeg Znanja 'gledam' JEDNINU...JA SAM UVIJEK ISTI JEDAN.

Strukturalno, vjerujem da bi to htio da znaš, strukturalno je skoro nezamislivo razumu čovjeka, ali najpribližnija PREDSTAVA strukture sadržinskog postojanja apsoluta jeste 0 ili NIŠTA. Sve što postoji, dakle istinsko postojanje, postoji kao informacija, informacija koja nigdje ne ide i koja niotkud ne dolazi, koja jednostavno JESTE. Svaka informacija koja je sadržana kao nepromjenjiva-apsolutna ISTINA (Znanje o Sebi) ima Svijest o Sebi, kao Znanju kao i o Sebi kao postojanju, kao i o Sebi kao SVIJESTI. Taj sklop Znanja o Sebi, čini Biće KOJE JESMO. I ako ti i ovaj put nije dosta da shvatiš postojanje, razumijem te, jer ako si poistovijećen sa Razumom, onda Ti-Biće KOJE JESI u tijelu čovjeka, moraš da tražiš objašnjenje onako kako to razum jedino i može da zamisli: kroz obvjektivnu stvarnost. Na nesreću svakoga koji traži objektivnu vrijednost NE-objektivnog, spoznaja apsoluta intelektom je stoga uskraćena.

Pokušajmo opet, ali znam da svaki put kada pokušam, morat' ću da ti dam neko POREĐENJE, asocijaciju na nešto što 'objektivno' postoji, kako bi mogao imalo da se približiš tom vančulnom, vanumnom. Znam, kažem, da ti ni to neće biti dovoljno jer ne postoji nikakvo razumno objašnjenje apsoluta, jer, upravo, kažem JER Razum i apsolut se razilaze u tački pokretanja Znanja u iskustvo Sebe. Kada se Znanje pokrene iz NE-KRETANJA ono instantno podliježe UMNOJ transformaciji, transcendira iz nečeg što JESTE u nešto što je UMOM STVORENO, a po Razumu iz nečeg što NE-POSTOJI u nešto što POSTAJE, dakle nešto OBJEKTIVNO, strukturalno opipljivo, analitički rastvorljivo, nešto što po Sebi već ima određenu frekvenciju, supstanciju...dakle 'Stvar po Sebi'.

A Apsolut...je NIŠTA od toga što Razumom možeš uhvatiti, NIŠTA na što se razumom možeš usmjeriti...apsolut je dragi moj coviax, za Tebe, koji si Razumno-OBJEKTIVNO Biće, jedno objektivno apsolutno NIŠTA. A kada Razum za nešto smatra da je NIŠTA...onda to po Razumu NE-POSTOJI.

A postojanje, postojanje je ne-supstancionalno, da sadržajno je, u njemu SVE JESTE. Razlog što ga Razmom ne možemo dokučiti je odsustvo kretanja. Razumu je potrebna pokretna 'meta', 'nešto' što se uzdiže iznad površine ogledala 'mrtvog mora'...'nešto'...bilo šta, što vibrira. Jedino vibracija daje mogućnost Razumu da bude primijećena...a vibracija...to je već transcenidirano Znanje o Sebi u ODNOS (sintetikovan Umom) sa nekim drugim Znanjem o Sebi. Apsolut je dakle bestjelesna, besprostorna, bezvremena informacija koja se NE-KREĆE. Razlog njenog ne-kretanja je upravo njena 'strukturalnost'. Zbog nedostatka kretanja, dakle energije, dalje supstancije...u apsolutnom postojanju ne postoji SILA koja se jedino može stvoriti kretanjem, usmjerenjem, zato, u nedostatku SILE ne postoji OTPOR. Bez otpora svaka informacija biva jedna sa drugim informacijama. Kada bi smo to pokušali shvatiti na objektivan način, ta sloga, to postojanje u JEDNOM, ujedinjenje, JEDAN, bi u razumu (dodavanjem svakog jednog Znanja o Sebi Jednini) to bi dobijalo zapreminu, volumen, masu... sabijanjem bi dobijalo gustoću itd...međutim, pošto Znanje NIJE supstancijalno, već suštinsko, ono, SVAKO Jedno Znanje apsoluta, staje u JEDAN...u JEDAN Centar bez zapremine, bez volumena. Taj Centar JESTE Biće KOJE JESMO. Kao takav, dakle, KOJI JESTE, taj Centar ima Moć da jednostavno BUDE, da postoji (kao što uistinu i POSTOJI) ili da iz Sebe a od Sebe ka Sebi projektuje individualna iskustva SEBE, SEBI. Zato, i dok smo (Biće KOJE JESMO) koncentrisani, centrirani u Razumu Jednog iskustva Sebe, i doživljavamo Prostor i vrijeme našeg iskustva...NIGDJE se uistinu nismo makli iz apsoluta, iz Centra. Još uvijek smo onaj ISTI JEDAN KOJI JESTE...samo zaslijepljen iluzijom koju sam Sebi projektuje.

Stoga covi, ukoliko još u ovom životu želiš da spoznaš Sebe KOJI JESI...oslobodi se objektivnosti. :)

Objektivnost ti neda da svoj Centar pomjeriš sa Objekata svog projektovanog iskustva. Zato ti suština, koja je u ISTOM JEDNOM Centru, ostaje nevidljiva...do u nedogled.

A objašnjavao sam već ranije, da bi se Biće pokrenulo iz ove OBJEKTIVNE realnosti, Biće se ne pokreće fizički...jednostavno, ono pomijera svoju PAŽNJU sa jednog na drugi aspekt svog sopstvenog postojanja. Sve to se dešava u JEDNOM SADA, u JEDNOM Centru, u Centru KOJI JESTE...Biće=BITISANJE=POSTOJANJE.
 
Poslednja izmena:
I dalje bez medalje...I dalje i ako prihvatim da sam duhovno u meni ja koji jesam-i dalje ne znam ŠTA SAM,OTKUD JA TU,ŠTA JA TU IZIGRAVAM ILI...KO ZNA ŠTA...
Šta vam je to "postojanje" nas,svega oko nas,svemira,vremena,taraba,zgrada,aviona,kamiona,zvezda,vakuuma...Pitam li neljudskim jezikom?
 
coviax1:
I dalje bez medalje...I dalje i ako prihvatim da sam duhovno u meni ja koji jesam-i dalje ne znam ŠTA SAM,OTKUD JA TU,ŠTA JA TU IZIGRAVAM ILI...KO ZNA ŠTA...
Šta vam je to "postojanje" nas,svega oko nas,svemira,vremena,taraba,zgrada,aviona,kamiona,zvezda,vakuuma...Pitam li neljudskim jezikom?
Kliknite za proširenje...

"Ja koji jesam" je сањар ..неко ко се очито ослања на неку врсту мистичног искуства ,да тако кажемо, а као такав, он ти не може, нити уме дати одговор.

Али одговор у филозофији постоји одавно. Требао би ваљда и ти сам да га познајеш. Он се своди на то да питања шта, откуд, зашто , куда ..одакле предпостваљају простор и каузалитет.. а и једно и друго, како је Кант апсолутно доказао, јесу априорне форме опажања разума и не постоје изван свести субјекта који опажа. Тако да та питања немају важења у свету ствари по себи, што значи да ти нико на њих не може одговрити, не зато што не зна, већ зато што ти који питаш преносиш на област изван могућности сазнања , форме које важе само у иманетној области управо тог сазнавања а немају никаквог значења у свету ствари по себи.

Или можда разумљивије речено. У изванпросторном не можеш махати лењиром и и питати на сав глас колико је изванпросторно широко и високо. где је и одакле је.
 
oziman:
"Ja koji jesam" je сањар ..неко ко се очито ослања на неку врсту мистичног искуства ,да тако кажемо, а као такав, он ти не може, нити уме дати одговор.

Али одговор у филозофији постоји одавно. Требао би ваљда и ти сам да га познајеш. Он се своди на то да питања шта, откуд, зашто , куда ..одакле предпостваљају простор и каузалитет.. а и једно и друго, како је Кант апсолутно доказао, јесу априорне форме опажања разума и не постоје изван свести субјекта који опажа. Тако да та питања немају важења у свету ствари по себи, што значи да ти нико на њих не може одговрити, не зато што не зна, већ зато што ти који питаш преносиш на област изван могућности сазнања , форме које важе само у иманетној области управо тог сазнавања а немају никаквог значења у свету ствари по себи.

Или можда разумљивије речено. У изванпросторном не можеш махати лењиром и и питати на сав глас колико је изванпросторно широко и високо. где је и одакле је.
Kliknite za proširenje...

Da li ti uopšte čitaš šta ja pišem???

Ako i čitaš, onda za sigurno ne dozvoljavaš onome što ti nudim kroz svoje pisanje da poprimi značenje (problem nije u mom pisanju već u tvojoj otvorenosti-zatvorenosti preme ičemu drugom do onom što si razumom naučio do sada (to se zove ubijeđenost)...a sve to jer se konstantno vežeš za prošlost, za 'dokaze' ovoga ili onoga...Ubjeđenja iz prošlosti diktiraju sadašnnjost...tužno.

Tu ti ne mogu pomoći, tu nikome ne mogu pomoći...svako za sebe mora da doživi otkravljivanje zaleđenog mozga...odbaci-te Razum na momenat, ubjeđenja će da prsnu kao baloni od sapunice...jer bez Razuma nema ubjeđenja. Bez Razuma nema ubjeđenja ali kao i prije, tokom ili poslije iskustva kroz Razum postojiš TI...KOJI JESI... POSTOJANJE.

.

A o sanjarenju, i o mističnom iskustvu... :) ...smiješan si mi...
 
coviax1:
I dalje bez medalje...I dalje i ako prihvatim da sam duhovno u meni ja koji jesam-i dalje ne znam ŠTA SAM,OTKUD JA TU,ŠTA JA TU IZIGRAVAM ILI...KO ZNA ŠTA...
Šta vam je to "postojanje" nas,svega oko nas,svemira,vremena,taraba,zgrada,aviona,kamiona,zvezda,vakuuma...Pitam li neljudskim jezikom?
Kliknite za proširenje...

Čudan ti je taj odnos prema svijetu...to dodjeljivanje medalja... :) ali neka.

Covi,

Nije u pitanju da prihvatiš ili ne prihvatiš...čovjek ponekad i nasilno prihvata stvari iako o njima niti misli pozitivno niti ih odobrava. Ali da bi smo stvarno shvatili ono što nam i drugi neko nudi kao njegovu istinu, nije dovoljno dakle, samo je prihvatiti kao ponuđenu već moramo POSTATI ta Istina. Jedino kada i sami postanemo Ta Istina koju smo od drugog čuli...možemo sa sigurnošću da kažemo da je ZNAMO. Prihvatanje, moj dragi Covi, je u domenu UBJEĐENJA.

Zašto je prihvatanje u domenu ubjeđenja?

Ubjeđenje je filter-regulator koji kontroliše protok informacioja unutar jednog sistema (duša-razum-tijelo). Ako to ubjeđenje-filter odobrava pristup ideje unutar sistema a bez otpora...znak je da ta infprmacija odgovara filteru kroz koji mora da prođe. To ne znači da je ta informacija Istina KOJE JESTE...to samo znači da ono što je ponuđeno odgovara onome koji prihvata. To ti je kao kad slikaš sliku imajući u vidu okvir u koji slika mora da stane. To više nije slika koja bi optimalno mogla da bude već slika koja je uslovljena nečim...okvirom u koji treba da stane. Drugo je kada slikaš sliku po svom osjećanju koje diktira, zahtijeva, bira i određene dimenzije platna, površinu na kojj ćeš da je izvedeš. Tada, i platno i okvir bivaju u službi ideje, Izraza.

Tako isto je i sa filozofijom. Filozofija je u domenu Razuma, logike. Stoga, ako čovjek nauči određenu logičku pretpostavku, određeni logički zaključak, on će drugoj situaciji prema novoj ideji da se postavi sa već izgrađenim stavom...stavom koji će da propušta ili stopira protok te nove ideje, nove informacije unutar ubjeđenjem oklopljenog sistema.

Razmisli o tome... :)
 
coviax1:
I dalje bez medalje...I dalje i ako prihvatim da sam duhovno u meni...
Kliknite za proširenje...

Vidiš, prvo iskrivljenje si izrekao već na početku ovog komentara. Naime, ne možeš reći da je duhovno 'u tebi'... :)...to je razumsko shvatanje postojanja...

Ti si u Duhovnom, UVIJEK UVIJEK i UVIJEK. Unutar Duha (Bića KOJE JESMO) se dešavaju njegove projekcije: Od Sebe ka Sebi po Sebi.
Jedino kada se Duh poistovijeti (centrira) unutar onoga što od Sebe ka Sebi u Sebi i po Sebi projektuje za Sebe... Duh (Ti KOJI JESI) više ne može da vidi svoju stvarnu prirodu. Ne može da je vidi jer svojom voljom i svojom željom teži ka iskustvu Sebe koje je sam Sebi ODABRAO.


coviax1:
ja koji jesam-i dalje ne znam ŠTA SAM,OTKUD JA TU,ŠTA JA TU IZIGRAVAM ILI...KO ZNA ŠTA...
Kliknite za proširenje...

Ti KOJI JESI ne znaš ŠTA SI, OTKUD SI itd. jer si svu svoju pažnju (svoju MOĆ) koncentrisao na svoje iskustvo, na projekciju unutar Sebe. Da bi spoznao Sebe KOJI JESI...moraš da se oslobodiš iskustva. TI NISI TVOJE ISKUSTVO...u tome je čitava zabluda. Tvoje iskustvo je, kako i same riječi obvjašnjavaju, TVOJE. Ako je nešto TVOJE...onda znači da mora da postojiš i TI kojemu to iskustvo pripada. Da TI, KOJI JESI, JESI-postojiš...onaj koji vlada Voljom, Željom. TI si postojanje, TVORAC, Kreator svojih iskustava-kreacija od Sebe.


coviax1:
Šta vam je to "postojanje" nas,svega oko nas,svemira,vremena,taraba,zgrada,aviona,kamiona,zvezda,vakuuma...Pitam li neljudskim jezikom?
Kliknite za proširenje...


To što ti pitaš jeste pitanje postavljeno isključivo ljudskim jezikom... :)

Međutim, iako se osjećaš postojećim u ovom iskustvu, u tijelu, tvoje tijelo NIJE postojanje...TI JESI POSTOJANJE a tvoje tijelo je Izraz kroz koji TI -POSTOJANJE doživljavaš Sebe kroz kretanje informacija koje opet pokrećeš iz i od Sebe ka Sebi. U kretanju, postoji objektivni svijet, onaj kojeg projektujemo, dakle sve ono što se čulima može doživjeti 'naše tijelo, naše misli, prostor, vrijeme). Subjekat i objekat su u objektivnom svijetu način doživljaja te razmjene. U Subjektu je centrirano Biće KOJE JESI dok mu objekti služe da se Biće KOJE JESI uvjerljivo doživi 'kao' taj Subjekat. Međutim, niti Subjekat nije POSTOJANJE. Subjekat nije Biće KOJE JESMO. Subjekat je, jednostavno, Jedno inicijalno Znanje o Sebi iz apsoluta u kome je centrirano Biće KOJE JESMO. Centriranjem Bića unutar tog inicijalnog Znanja kreirana je osnova Duše. Duša postaje 'ŽIVA' jedino kada Biće izabere još jedno (drugo) Znanje o Sebi iz apsoluta u odnosu na koje će da se pokreće razmjenjujući kroz to kretanje informacije (Znanja) o Sebi. Ta razmjena, dakle, zahtijeva kretanje a kretanje stvara ILUZIJU vibracije koja jedino može da se primijeti Razumom (čulima). Iako centrirano unutar inicijalnog Znanja Biće i dalje ostaje da bude...Biće. Ako se Biće sada identifikuje sa Dušom...ono će smatrati da je Život Duša. Ako se Biće identifikuje sa Razumom...Razum je sve što Biće povjeruje da Život jeste...itd. Dakle, identifikacija sa određenim aspektima Sebe određuje i Svjesnost Bića unutar tog iskustva.

Postojanje ili BIĆE=BITISANJE je fantom koji Sebe CENTRIRA unutar svojih aspekata, simultano...po Volji. U svom VJEČNOM aspektu POSTOJANJE je apsolutno, neprromjenjivo, apsolut...UVIJEK JESTE, JEDAN, ISTI JEDAN, SVIJEST. Unutar postajućih aspekata (iskustava) izvan apsoluta Biće doživljava Sebe kroz kretanje koje sa sobom donosi promjene stanja onog što je u apsolutu a zbog NE-Kretanja NE-promjenjivo. Bez obzira na promjenjivost postajanja postojanje ostaje VJEČNO. I sam proces postajanja je takođe VJEČAN...samo što iskustva unutar tog procesa podliježu konstantnoj promjeni.
 
JA KOJI JESAM:
Vidiš, prvo iskrivljenje si izrekao već na početku ovog komentara. Naime, ne možeš reći da je duhovno 'u tebi'... :)...to je razumsko shvatanje postojanja...

Ti si u Duhovnom, UVIJEK UVIJEK i UVIJEK. Unutar Duha (Bića KOJE JESMO) se dešavaju njegove projekcije: Od Sebe ka Sebi po Sebi.
Jedino kada se Duh poistovijeti (centrira) unutar onoga što od Sebe ka Sebi u Sebi i po Sebi projektuje za Sebe... Duh (Ti KOJI JESI) više ne može da vidi svoju stvarnu prirodu. Ne može da je vidi jer svojom voljom i svojom željom teži ka iskustvu Sebe koje je sam Sebi ODABRAO.




Ti KOJI JESI ne znaš ŠTA SI, OTKUD SI itd. jer si svu svoju pažnju (svoju MOĆ) koncentrisao na svoje iskustvo, na projekciju unutar Sebe. Da bi spoznao Sebe KOJI JESI...moraš da se oslobodiš iskustva. TI NISI TVOJE ISKUSTVO...u tome je čitava zabluda. Tvoje iskustvo je, kako i same riječi obvjašnjavaju, TVOJE. Ako je nešto TVOJE...onda znači da mora da postojiš i TI kojemu to iskustvo pripada. Da TI, KOJI JESI, JESI-postojiš...onaj koji vlada Voljom, Željom. TI si postojanje, TVORAC, Kreator svojih iskustava-kreacija od Sebe.





To što ti pitaš jeste pitanje postavljeno isključivo ljudskim jezikom... :)

Međutim, iako se osjećaš postojećim u ovom iskustvu, u tijelu, tvoje tijelo NIJE postojanje...TI JESI POSTOJANJE a tvoje tijelo je Izraz kroz koji TI -POSTOJANJE doživljavaš Sebe kroz kretanje informacija koje opet pokrećeš iz i od Sebe ka Sebi. U kretanju, postoji objektivni svijet, onaj kojeg projektujemo, dakle sve ono što se čulima može doživjeti 'naše tijelo, naše misli, prostor, vrijeme). Subjekat i objekat su u objektivnom svijetu način doživljaja te razmjene. U Subjektu je centrirano Biće KOJE JESI dok mu objekti služe da se Biće KOJE JESI uvjerljivo doživi 'kao' taj Subjekat. Međutim, niti Subjekat nije POSTOJANJE. Subjekat nije Biće KOJE JESMO. Subjekat je, jednostavno, Jedno inicijalno Znanje o Sebi iz apsoluta u kome je centrirano Biće KOJE JESMO. Centriranjem Bića unutar tog inicijalnog Znanja kreirana je osnova Duše. Duša postaje 'ŽIVA' jedino kada Biće izabere još jedno (drugo) Znanje o Sebi iz apsoluta u odnosu na koje će da se pokreće razmjenjujući kroz to kretanje informacije (Znanja) o Sebi. Ta razmjena, dakle, zahtijeva kretanje a kretanje stvara ILUZIJU vibracije koja jedino može da se primijeti Razumom (čulima). Iako centrirano unutar inicijalnog Znanja Biće i dalje ostaje da bude...Biće. Ako se Biće sada identifikuje sa Dušom...ono će smatrati da je Život Duša. Ako se Biće identifikuje sa Razumom...Razum je sve što Biće povjeruje da Život jeste...itd. Dakle, identifikacija sa određenim aspektima Sebe određuje i Svjesnost Bića unutar tog iskustva.

Postojanje ili BIĆE=BITISANJE je fantom koji Sebe CENTRIRA unutar svojih aspekata, simultano...po Volji. U svom VJEČNOM aspektu POSTOJANJE je apsolutno, neprromjenjivo, apsolut...UVIJEK JESTE, JEDAN, ISTI JEDAN, SVIJEST. Unutar postajućih aspekata (iskustava) izvan apsoluta Biće doživljava Sebe kroz kretanje koje sa sobom donosi promjene stanja onog što je u apsolutu a zbog NE-Kretanja NE-promjenjivo. Bez obzira na promjenjivost postajanja postojanje ostaje VJEČNO. I sam proces postajanja je takođe VJEČAN...samo što iskustva unutar tog procesa podliježu konstantnoj promjeni.
Kliknite za proširenje...
Reči "ne znam" zamenio si rečju "fantom"-baš kao pisci bajki Tore što su reči "ne znam"zamenuli rečju Jahve... I TO MI JE SVE?
No ima Covi neke odgovore,ali samo za "internu" upotrebu...:)
Inisu fantomske reči...Nisu uopšte reči...
 
.. pogrešno .. filozofija znači put .. ne samo znati kraj nego i put do kraja .. tvoja je greška greška starih popina .. oni kažu da bog postoji .. ali lažu .. jer imali su dvije hiljade godina da do njega stignu .. i nisu .. a to što bog stvarno postoji to će biti njihova greška .. .. tvoja je greška slična .. da znaš put .. znao bi da treba reći kao ja .. a ako ne znaš put .. ne znaš ni šta znači postojanje ..
 
alim:
.. pogrešno .. filozofija znači put .. ne samo znati kraj nego i put do kraja .. tvoja je greška greška starih popina .. oni kažu da bog postoji .. ali lažu .. jer imali su dvije hiljade godina da do njega stignu .. i nisu .. a to što bog stvarno postoji to će biti njihova greška .. .. tvoja je greška slična .. da znaš put .. znao bi da treba reći kao ja .. a ako ne znaš put .. ne znaš ni šta znači postojanje ..
Kliknite za proširenje...
A ti znaš? Pa hajde reci nam-prosvetli nas!
 
oziman:
"Ja koji jesam" je сањар ..неко ко се очито ослања на неку врсту мистичног искуства ,да тако кажемо, а као такав, он ти не може, нити уме дати одговор.

Али одговор у филозофији постоји одавно. Требао би ваљда и ти сам да га познајеш. Он се своди на то да питања шта, откуд, зашто , куда ..одакле предпостваљају простор и каузалитет.. а и једно и друго, како је Кант апсолутно доказао, јесу априорне форме опажања разума и не постоје изван свести субјекта који опажа. Тако да та питања немају важења у свету ствари по себи, што значи да ти нико на њих не може одговрити, не зато што не зна, већ зато што ти који питаш преносиш на област изван могућности сазнања , форме које важе само у иманетној области управо тог сазнавања а немају никаквог значења у свету ствари по себи.

Или можда разумљивије речено. У изванпросторном не можеш махати лењиром и и питати на сав глас колико је изванпросторно широко и високо. где је и одакле је.
Kliknite za proširenje...
Naravno da su u pitanju samo reči -i to pogrešne...:mrgreen:
Ipak,ja se ne "vadim"na stvari po sebi-ponešto i znamo o bilo čemu...:)
 
.. mislim da je .. nesvjesni .. ključna riječ .. ili .. svijest .. mislim da ona može biti .. nekakav parametar po kome se može vrednovati životinja čovjek .. pa stablo .. svetac .. stroj .. i kamen ..
.. mislim da se .. veća svijest .. može nazvati .. put u slobodu .. tako je životinja više .. tjerana .. nagonima .. kao stroj .. ako ima uvjete ne može odbiti izvršenje ..
.. čovjek nagona je manje čovjek od čovjeka osjećaja .. ali .. blaženstvo svetaca je .. smiraj .. ovih naših razvikanih emocija ..
.. u odnosu na svijest .. i osjet i djelovanje .. i informacije o okolini i reagiranje na njih .. su .. vjerujem .. strogo usklađeni .. i stablo i zec .. imaju različite .. i ulazne informacije .. i odgovor na njih ..

.. ja ne znam prosvjetljivati .. i uvjeren sam da to ni niko drugi ne zna ..
.. mislim da je moguće da se .. postojati .. uzima na jedan prematerjalan način .. iako su neki to uzimali i značajno drugačije .. od tih drugih .. sjetio bi se .. recimo .. ovih ..
.. heraklita ..
.. platona i hegela ..
.. posebno egzistencije .. oni kažu da je bitak vremenit .. da je trajanje njegova suština ..
.. još bi se sjetio kvantne fizike .. .. već je prilično jasno da je materija i energija .. ista gradiva tvar .. ali je problem kod te .. tvari .. to što izmiče stalno .. ne može se do nje .. .. mislim da kvantna fizika znači korak dalje .. i tvrdnja .. otprilike .. materjalni svijet ne postoji .. .. ta tvrdnja samo kao drugi dio cjeline čiji je prvi dio ovaj je svijet materjalan ..
.. jesam li bio dovoljno jasan .. ?
 
svijest ne služi za vrednovanje ....ali je neizbježno da se tako upotrebljava ..ako već mora onda je bolje da ta vrednovanja.. budu po principu 'djeluj tako da maksima tvoje volje služi kao univerzalno pravilo' ...
:think:..čovjek nagona i čovjek osjećaja ..to bi bila neka relacija povezanosti sa raciom valjda ..
..fizika, a ni kvantna se ne bavi nematerijalnim ...
 
.. nauka se inače ne može baviti nematerjalnim .. nema za to alate .. ali radi nešto drugo .. traži česticu .. manju od male .. a to je dovoljno .. to rade u švicarskoj ..
.. mislim da čovjek sve što može .. je .. doći do granice .. ne može o bogu misliti kao o komšija žiki ..
.. ali .. kvantna fizika je .. sasvim blizu .. i događanja .. kao da .. slijede volju ..

.. nagon i osjećaj i blaženstvo svetaca .. ista su stvar .. samo različito brazdana ..
.. radi se o tokovima .. kanalima .. duboko zabrazdan kanal je nagon .. ali plitki pokrivaju šire područje .. voda .. u stvari .. najjednoličnije navodnjava kada pada kao kiša ..
.. kao što čovjek ima tijelo sastavljeno od materije koja nije posebna u odnosu na ostalu sa zemlje .. tako i događanje .. zvano čovjek .. nije različito od događanja u svijetu ..
.. čovjek je poseban samo po .. veličini svijeta .. koju može zahvatiti .. i ta se mjera nekako naziva .. svijest ..
..
 
tgdanijela:
svijest ne služi za vrednovanje ....ali je neizbježno da se tako upotrebljava ..ako već mora onda je bolje da ta vrednovanja.. budu po principu 'djeluj tako da maksima tvoje volje služi kao univerzalno pravilo' ...
Kliknite za proširenje...

Ево још једне изреке овог пута Кантове а скоро популарне као ова Декартова. Та изрека се узима за темељ морала...

Кант када је стварао своју моралну филозофију увелику је по свему судећи већ био захваћен сенилношћу а управо та морална филозофија везује се за његово име као врхунац филозофије док ту безвезну максиму сви понављају као пословицу.

пс. Да не бих скретао са теме наставићу мисао на мојој теми о Темељу морала.
 
alim:
.. nauka se inače ne može baviti nematerjalnim .. nema za to alate .. ali radi nešto drugo .. traži česticu .. manju od male .. a to je dovoljno .. to rade u švicarskoj ..
.. mislim da čovjek sve što može .. je .. doći do granice .. ne može o bogu misliti kao o komšija žiki ..
.. ali .. kvantna fizika je .. sasvim blizu .. i događanja .. kao da .. slijede volju ..

.. nagon i osjećaj i blaženstvo svetaca .. ista su stvar .. samo različito brazdana ..
.. radi se o tokovima .. kanalima .. duboko zabrazdan kanal je nagon .. ali plitki pokrivaju šire područje .. voda .. u stvari .. najjednoličnije navodnjava kada pada kao kiša ..
.. kao što čovjek ima tijelo sastavljeno od materije koja nije posebna u odnosu na ostalu sa zemlje .. tako i događanje .. zvano čovjek .. nije različito od događanja u svijetu ..
.. čovjek je poseban samo po .. veličini svijeta .. koju može zahvatiti .. i ta se mjera nekako naziva .. svijest ..
..
Kliknite za proširenje...


..volja se pogrešno tumači kao nešto proizvoljno..ona je samo reakcija i to veoma uslovna .. ne postoje ni ti paralelni svjetovi ..uslovnost omogućava samo jedan .. neodređenost ni kod čovjeka nije ništa novo..zapravo je nespojiva sa životom ...
..čitava problematika oko kvantne fizike liči na sofizam o kornjači i zecu ..ili kako si citirao u prošlom postu 'bitak je vremenit' ... do nekih 'stvari' se ne može dođi ukoliko se ne posmatraju izdvojeno, ali izdvojenost zatim postaje glavni problem konačnog zaključka ...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top