Waterfall
Legenda
- Poruka
- 50.222
Потрошачи: Београд је најскупљи град
Тврдња да је Београд најјефтинији град у окружењу вређа здрав разум и достојанство потрошача – каже за „Политику” Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије
Нови Сад – Тврдње из Савеза економиста Србије да је Београд најјефтинији град у окружењу биле би смешне да нису тужне и изазивају неверицу – изјавио је јуче за ,,Политику” Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије (НОПС) и председник Удружења за заштиту потрошача Војводине.
– У први мах, када смо видели резултате тог такозваног истраживања, помислили смо да је то рађено у некој другој држави, не у Србији. Не знамо ко је то наручио, а данас је могуће и сваки резултат неког истраживања наручити, али то нас и не интересује. Довољно је индикативан податак да је пресек цена рађен 24. јануара када је званични курс домаће валуте у односу на евро био око 95 динара. Да се испитивање тржишта радило неколико дана раније или данас, показало би се да је Београд најскупљи град у окружењу што је, иначе, права истина. Верујте, према позивима грађана нашој организацији, јавност је то „откриће” доживела као вређање здравог разума и достојанства потрошача у Србији – тврди Паповић.
Он каже да потрошачи не верују економистима и не искључује могућност да је све то одрађено да би се дао ветар у леђа неким шпекулантима да повисе цене. Јер, забога, ето, Београд има најјефтиније тржиште, а када је то тако у главном граду, у местима у унутрашњости је малтене скоро све на распродаји.
– Нелогичним дешавањима на тржишту највише су, наравно, погођени потрошачи, али су и произвођачи донекле збуњени и бојим се да ће и они, да би се уклопити у чудно утркивање ко ће више „одрати” народ, опет нереално повећати цене, тек да би били у тренду. Присетимо се периода када је евро вредео 80 динара и жестоко високих, али, наравно, нереалних цена. Ми сматрамо да су цене мање-више реалне тек сада када евро вреди 92-93 динара. Међутим, после протеклих месец дана, иако су цене углавном мировале, не треба искључити њихову ескалацију. Произвођачи за то немају реалну економску оправданост, бар већина њих, али се већ могу чути коментари у стилу да цене морају пратити евро, јер је нелогично да роба задржи старе цене, ако је евро толико „скочио”. Дакле, једна нелогичност правда се другом и тако унедоглед – упозорава Паповић.
Наш саговорник посебно скреће пажњу да се до противправне добити често долази и на заобилазан начин, о чему су упозорени инспекцијски органи, нарочито санитарна и пољопривредна инспекција.
– Реч је о року трајања производа у рафовима. То је стари трговачки трик. Уместо виших цена, фалсификује се рок употребе производа и тако намирују неки рачуни. Не само да се на то жале потрошачи, већ је то утврђена чињеница на конкретним примерима. Посебно треба водити рачуна о месу и месним прерађевинама. Они поштенији трговци сналазе се другачије: роби чији рок истиче смањују цену – каже Паповић.
У Националној асоцијацији потрошача, посебно су огорчени понашањем пекара.
– Када су енормно повећаване цене хлеба, говорили су да је цена пшенице отишла у небо, уз још неке трошкове. Сада је цена пшенице скоро три пута нижа, али се нико није одлучио да бар мало смањи цену хлеба. Али, када смо од пекара као асоцијација потрошача и званично затражили снижавање цена, суштина одговора је била да се хлеб не прави само од брашна! Пекарство је, уз кладионице, постало уносан, а најмање контролисани бизнис. У Србији има више од осам хиљада регистрованих пекара. У сваком, поготово већем месту може се наћи класичан пример народне изреке – дајте народу хлеба и игара, односно у свакој другој улици имате пекару и кладионицу. Посебан проблем јесте што се пекарством баве и веома нестручни људи, а у пекаре су претворени подруми и гараже. Све то плаћају потрошачи вишеструко – упозорава наш саговорник и пита надлежне:
– Зашто држава не пуни буџет наплаћивањем казни од несавесних произвођача и трговаца, а у складу са Законом о заштити потрошача. Буџет би се овајдио само од казни због истека рока трајања робе и неадекватног складиштења!
Славољуб Живковић
--------------------------------------------------------------------------------------------
Богосављевић: Позив за повећање малопродајних цена
Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Београда, истиче да је ово истраживање, по тврдњи аутора, имало за циљ да привуче стране трговце, али је истовремено био и позив да се повећају малопродајне цене у радњама.
– После свих поскупљења и начина на који се формирају цене у Србији, такав позив је апсурдан. Неспорно је да су изражене цене тачне, методологија је такође коректна, али се добија прилично улепшана слика стања у Београду. Запостављен је утицај промене курса динара на цене. Плате нису сразмерно расле са порастом евра, што значи да су реална примања потрошача у еврима нижа – објашњава Богосављевић, додајући да су оваквим истраживањем потрошачи у најмању руку збуњени.
– Телефон удружења не престаје да звони после објављивања ових информација. Људи наводе конкретне примере, путовали су и знају какве су цене у иностранству. Много је приговора суграђана на ово истраживање – каже саговорник „Политике”.
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Potroshachi-Beograd-je-najskuplji-grad.sr.html
Konacno i nesto realno da se procita
Тврдња да је Београд најјефтинији град у окружењу вређа здрав разум и достојанство потрошача – каже за „Политику” Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије
Нови Сад – Тврдње из Савеза економиста Србије да је Београд најјефтинији град у окружењу биле би смешне да нису тужне и изазивају неверицу – изјавио је јуче за ,,Политику” Горан Паповић, потпредседник Националне организације потрошача Србије (НОПС) и председник Удружења за заштиту потрошача Војводине.
– У први мах, када смо видели резултате тог такозваног истраживања, помислили смо да је то рађено у некој другој држави, не у Србији. Не знамо ко је то наручио, а данас је могуће и сваки резултат неког истраживања наручити, али то нас и не интересује. Довољно је индикативан податак да је пресек цена рађен 24. јануара када је званични курс домаће валуте у односу на евро био око 95 динара. Да се испитивање тржишта радило неколико дана раније или данас, показало би се да је Београд најскупљи град у окружењу што је, иначе, права истина. Верујте, према позивима грађана нашој организацији, јавност је то „откриће” доживела као вређање здравог разума и достојанства потрошача у Србији – тврди Паповић.
Он каже да потрошачи не верују економистима и не искључује могућност да је све то одрађено да би се дао ветар у леђа неким шпекулантима да повисе цене. Јер, забога, ето, Београд има најјефтиније тржиште, а када је то тако у главном граду, у местима у унутрашњости је малтене скоро све на распродаји.
– Нелогичним дешавањима на тржишту највише су, наравно, погођени потрошачи, али су и произвођачи донекле збуњени и бојим се да ће и они, да би се уклопити у чудно утркивање ко ће више „одрати” народ, опет нереално повећати цене, тек да би били у тренду. Присетимо се периода када је евро вредео 80 динара и жестоко високих, али, наравно, нереалних цена. Ми сматрамо да су цене мање-више реалне тек сада када евро вреди 92-93 динара. Међутим, после протеклих месец дана, иако су цене углавном мировале, не треба искључити њихову ескалацију. Произвођачи за то немају реалну економску оправданост, бар већина њих, али се већ могу чути коментари у стилу да цене морају пратити евро, јер је нелогично да роба задржи старе цене, ако је евро толико „скочио”. Дакле, једна нелогичност правда се другом и тако унедоглед – упозорава Паповић.
Наш саговорник посебно скреће пажњу да се до противправне добити често долази и на заобилазан начин, о чему су упозорени инспекцијски органи, нарочито санитарна и пољопривредна инспекција.
– Реч је о року трајања производа у рафовима. То је стари трговачки трик. Уместо виших цена, фалсификује се рок употребе производа и тако намирују неки рачуни. Не само да се на то жале потрошачи, већ је то утврђена чињеница на конкретним примерима. Посебно треба водити рачуна о месу и месним прерађевинама. Они поштенији трговци сналазе се другачије: роби чији рок истиче смањују цену – каже Паповић.
У Националној асоцијацији потрошача, посебно су огорчени понашањем пекара.
– Када су енормно повећаване цене хлеба, говорили су да је цена пшенице отишла у небо, уз још неке трошкове. Сада је цена пшенице скоро три пута нижа, али се нико није одлучио да бар мало смањи цену хлеба. Али, када смо од пекара као асоцијација потрошача и званично затражили снижавање цена, суштина одговора је била да се хлеб не прави само од брашна! Пекарство је, уз кладионице, постало уносан, а најмање контролисани бизнис. У Србији има више од осам хиљада регистрованих пекара. У сваком, поготово већем месту може се наћи класичан пример народне изреке – дајте народу хлеба и игара, односно у свакој другој улици имате пекару и кладионицу. Посебан проблем јесте што се пекарством баве и веома нестручни људи, а у пекаре су претворени подруми и гараже. Све то плаћају потрошачи вишеструко – упозорава наш саговорник и пита надлежне:
– Зашто држава не пуни буџет наплаћивањем казни од несавесних произвођача и трговаца, а у складу са Законом о заштити потрошача. Буџет би се овајдио само од казни због истека рока трајања робе и неадекватног складиштења!
Славољуб Живковић
--------------------------------------------------------------------------------------------
Богосављевић: Позив за повећање малопродајних цена
Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача Београда, истиче да је ово истраживање, по тврдњи аутора, имало за циљ да привуче стране трговце, али је истовремено био и позив да се повећају малопродајне цене у радњама.
– После свих поскупљења и начина на који се формирају цене у Србији, такав позив је апсурдан. Неспорно је да су изражене цене тачне, методологија је такође коректна, али се добија прилично улепшана слика стања у Београду. Запостављен је утицај промене курса динара на цене. Плате нису сразмерно расле са порастом евра, што значи да су реална примања потрошача у еврима нижа – објашњава Богосављевић, додајући да су оваквим истраживањем потрошачи у најмању руку збуњени.
– Телефон удружења не престаје да звони после објављивања ових информација. Људи наводе конкретне примере, путовали су и знају какве су цене у иностранству. Много је приговора суграђана на ово истраживање – каже саговорник „Политике”.
http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Potroshachi-Beograd-je-najskuplji-grad.sr.html
Konacno i nesto realno da se procita
To je opet bolje nego da zivite u fasistickom drustvu smradikala i cika Zlobe.
Pa kako ste mislili da dostignemo Becki standard? Tako sto smo losom politikom navukli sebi sankcije i bombardovanje?
