Ma nema NIGDE cela pesma, pa ni tamo... Evo članka na Wikipediji o tome:
Данке Дојчланд (Danke Deutschland, Хвала Немачкој) је назив песме у знак захвалности Немачкој за њено залагање за међународно признање независности Хрватске јануара 1992. Песма, популарна неколико недеља у Хрватској, виђена је у остатку некадашње Југославије као врхунац политичког кича и неукуса, широко исмевана, од стране режима у Србији коришћена за анти-пропаганду, а сам наслов је и даље део пост-југословенских популарних култура са јаким подругљивим подтекстом.
Хрватска је прогласила независност од СФР Југославије 25. јуна 1991. Европска комисија је захтевала тромесечну суспензију те одлуке, у земљи је почео да бесни рат, хрватски Сабор је 8. октобра прекинуо све преостале везе са федерацијом, и до средине децембра Хрватску је већ признало неколико земаља, укључујући и Ватикан. Унутар саме Европске економске заједнице, Немачка је предводила напоре да наговори партнере на консензус о признавању независности Словеније и Хрватске; напокон, немачки министар иностраних послова Ханс-Дитрих Геншер је 19. децембра 1991, по повратку из Ватикана, објавио да ће Немачка ове земље признати независно од одлуке других Влада и убрзо потом су то учиниле још неке земље појачавши тако притисак на ЕЕЗ. Европска економска заједница је тако 15. јануара 1992. објавила признање независности Словеније и Хрватске, мада је Бадинтерова комисија саме ЕЕЗ препоручила да се признају Словенија и Република Македонија.
Истог дана Хрватска телевизија приказала је премијерно у ударном термину песму-захвалницу Немачкој под називом Данке Дојчланд, а снимак је одјекнуо као бомба у другим републикама СФРЈ.
Изворни текст на немачком језику:
Danke Deutschland, meine Seele brennt!
Danke Deutschland, für das liebe Geschenk.
Danke Deutschland, vielen Dank,}-
wir sind jetzt nicht allein,
und die Hoffnung kommt in das zerstörte Heim.
Превод на српски језик:
Хвала Немачкој, моја душа гори!
Хвала Немачкој, на драгом поклону.
Хвала Немачкој, пуно хвала,
сад више нисмо сами,
и нада долази у нашу порушену домовину.
Песму је извела Сања Трумбић, која је остала упамћена и по другим дневно-родољубивим насловима, те хитовима са насловима попут Хаваји су само шкој (", а ја имам оток свој..."), Казни ме к'о жену, 100 куна дај ми мама или Марине, жени ме. Данке Дојчланд је потисао композитор Ђорђе Новковић, по националности Србин родом из Шапца и отац познатог певача Бориса Новковића, који је годину дана касније радио и први хрватски самостални наступ на Песми Евровизије 1993. (Don't every cry (", my Croatian sky!")). Текст је био дело Теа Трумбића, познатог хрватског композитора и Сањиног супруга, а аранжман је урадио Никица Калогјера.
"Данке Дојчланд" је била тек почетак шире једнако неукусне кампање на ову тему. Геншеру је за живота у Хрватској подигнуто неколико споменика, а његово и име тадашњег савезног канцелара Хелмута Кола понеле су и хрватске улице (између осталог, у Трогиру), док је по аустријском министру спољних послова др Алојзу Моку именован један орден и неколико кафеа. Песма је била толико проблематичног укуса да је ни сама Сања, тада још релативно непозната певачица, није уврстила на свој албум који је издала већ у фебруару. Посебно је непријатно цела идеја одзвањала у светлу чињенице да је Хрватска у новијој историји независност први пут стекла као квислиншка Независна Држава Хрватска, на страни нацистичке Немачке у Другом светском рату.
Хрватска телевизија је поносно приказивала спот неколико седмица, а гледаоци у другим републикама СФРЈ гледали су, углавном у неверици, са подсмехом и гађењем, овакав вид захвалности који је уопште оцењен као најгора врста политичког кича, комичног и промашеног подилажења. Пропагандна машина београдских државних медија у светлу вести о међународном признању Хрватске није могла тражити бољи поклон од колега из Загреба. Хрвати су приказани као генетске улизице, у складу са понављаним стереотипом о "бечким коњушарима" и сл., њихове вође као издајници, под вођством "страних ментора" и у дослуху са "светском завером" против Србије, а сами хрватски медији, јасно и заслужено, као послушнички, пропагандистички и недорасли. Пошто песма никада није комерцијално објављена, данас је јако тешко наћи потпуни снимак.
Песма "Данке Дојчланд" одавно се више не приказује, али је сам наслов остао у пост-југословенским популарним културама као фраза која сажима све емоције које је сама песма изазвала, добивши каснијим расплетом догађаја и извесну ноту горчине, ироније и ситног задовољства. Ево како се појављивала у разним новинским насловима: Овде се не пева "Данке Дојчланд" (београдска "Борба" 25.7.1999, месец и по након повлачења са Косова и Метохије), Данке Дојчланд (сарајевски "Дани", 17.12.1998, чланак о немачкој марци за коју је паритетно везана босанскохерцеговачка валута), Данке државне банке (београдско "Време", 17.4.1995, о недавном хаосу на тржишту новца). Српска опозиција је једно време на протестним скуповима делила и беџеве са натписом Данке Кина, данке Зимбабве у алузији на уздржан глас и Кине и противљење Зимбабвеа приликом увођења санкција УН СР Југославији у мају 1992.
... a zipa ko je kompozitor 
