big bang
Zainteresovan član
- Poruka
- 302
Пет пословних банака одобраваће трговцима кредите по повољнијим условима како би они могли да измире дугове према добављачима. – Зашто велики трговински ланци не продају нешто од имовине у земљи или иностранству да би платили своје дугове, упозоравају стручњаци.
Веома је проблематична намера државе да субвенционише дугове великих трговаца према добављачима, јер тако отвара питање да ли се економска политика креира према великим играчима или према разумно постављеним економским циљевима. Тако одговара др Божо Драшковић, научни сарадник Института економских наука, на најаву министра трговине Слободана Милосављевића да у оквиру пакета мера за побољшање ликвидности домаће привреде држава помогне трговинским ланцима да дођу до јефтинијих зајмова за враћање дугова произвођачима.
Драшковић нема разумевања за трговце који траже од државе повољније кредите за враћање својих дугова а имају дневни прилив новца, јер купци углавном плаћају робу одмах (у неким случајевима на одложено). И истовремено све чешће продужавају рокове измирења дугова према добављачима, продужавајући их на 180 дана, а затим и 210 дана.
– Да ли држава треба да покрива неефикасност трговине? Зашто су добављачи дошли у овакву позицију? Зашто велики трговински ланци не продају нешто од имовине у земљи или иностранству да би платили своје дугове, то су питања на која би министар требало да одговори – каже Драшковић.
Он каже да држава, ако већ жели да побољша ликвидност привреде, може директно да субвенционише произвођаче. Она на тај начин, каже др Божо Драшковић, побољшава положај великих трговаца на рачун малих који робу набављају под неповољнијим условима и плаћају је авансно. На питање да ли се, под претпоставком да трговци добију овакве кредите, са сигурношћу може тврдити да ће новац бити прослеђен произвођачима, наш саговорник каже да би то било питање „шта ће се десити са малим потоком у пустињи”.
Министар трговине Слободан Милосављевић је, да подсетимо, пре неколико дана изјавио да, у оквиру пакета мера од 40 милијарди динара за побољшање текуће ликвидности српске привреде, постоје и могућности да трговински ланци по двоструко повољнијим условима у односу на тржиште дођу до јефтинијег капитала да би исплатили добављаче, пре рокова за плаћање.
Министар је објаснио да је циљ тих мера да се помогне не увозницима и продавцима луксузне робе, него примарних пољопривредних производа да би они имали мање трошкове финансирања своје производње, јефтиније и стабилне цене својих производа.
Према његовим речима, кључни критеријуми да трговачки ланац добије новац јесте да тај новац оде у домаћу производњу.
Велики трговци поздрављају овакве мере и чекају конкретније детаље. Прошле недеље представници компанија „Идеа”, „Меркатор”, „Делта”, „Метро” и „Веропулос” били су на састанку са ресорним министром и разговарали о овој могућности. За сада је познато да ће се трговци задуживати код пет пословних банака – Банка Интеза, Ерсте банка, Комерцијална банка, Хипо Алпе-Адрија и Сосијете женерал банка. Реч је о наменским кредитима за плаћање доспелих дуговања према добављачима и инвестиционим кредитима у којима би са 30 одсто учествовао Фонд за развој, а са 70 процената пословне банке.
Драган Филиповић, директор „Делта Макси групе”, каже да је улога трговаца у случају добијања кредита за измиривање обавеза према добављачима само посредничка, пошто је реч о наменским средствима.
– Овако је много оперативније, јер би у супротном пословне банке требало да преговарају са око хиљаду добављача уместо са пет великих ланаца. Наш услов је био да то буде транспарентно и да се тачно зна коме ће средства ићи. И без ових средстава ми имамо затворену финансијску конструкцију за ову годину, држимо се рокова са минималним кашњењем – рекао је Филиповић.
По његовим речима, следеће недеље требало би да се поново састану са ресорним министром када ће бити прецизирани услови за добијање кредита.
Станка Чуровић, директор „Меркатора С”, каже да је ово добра иницијатива државе која размишља о тешкој ситуацији у којој се нашла привреда.
– Реч је о краткорочним кредитима на годину дана који ће трговинским ланцима бити одобравани под повољним условима за финансирање текуће ликвидности и плаћање обавеза према домаћим добављачима, уз услов да се у том периоду не смањује број запослених – каже Чуровићева и додаје да „Меркатор С” нема проблеме и труди се да своје обавезе сервисира на време. И у овој компанији, ипак, долази до извесног одлагања измирења обавеза, мада много мање него код других – рекла је Станка Чуровић.
Јелица Антељ
----------------------------------------------------
„Метро”: Пажљиво анализирати потраживања
У специјалној изјави за „Политику“ компанија „Метро“ је саопштила: „Нисмо у могућности да коментаришемо мере Министарства, с обзиромда спадају у оквир државне политике.
Питање рефинансирања дугова малопродаје требало би пажљиво анализирати и од стране произвођача робе, који би желели да избегну сумњива потраживања од неких малопродаваца.
У Србијиспадамо у малобројне трговинске ланце који поштују рок плаћања договорен на тржишту.”
----------------------------------------------------
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Drzava-pomaze-proizvodjache-preko-trgovaca.sr.html
Веома је проблематична намера државе да субвенционише дугове великих трговаца према добављачима, јер тако отвара питање да ли се економска политика креира према великим играчима или према разумно постављеним економским циљевима. Тако одговара др Божо Драшковић, научни сарадник Института економских наука, на најаву министра трговине Слободана Милосављевића да у оквиру пакета мера за побољшање ликвидности домаће привреде држава помогне трговинским ланцима да дођу до јефтинијих зајмова за враћање дугова произвођачима.
Драшковић нема разумевања за трговце који траже од државе повољније кредите за враћање својих дугова а имају дневни прилив новца, јер купци углавном плаћају робу одмах (у неким случајевима на одложено). И истовремено све чешће продужавају рокове измирења дугова према добављачима, продужавајући их на 180 дана, а затим и 210 дана.
– Да ли држава треба да покрива неефикасност трговине? Зашто су добављачи дошли у овакву позицију? Зашто велики трговински ланци не продају нешто од имовине у земљи или иностранству да би платили своје дугове, то су питања на која би министар требало да одговори – каже Драшковић.
Он каже да држава, ако већ жели да побољша ликвидност привреде, може директно да субвенционише произвођаче. Она на тај начин, каже др Божо Драшковић, побољшава положај великих трговаца на рачун малих који робу набављају под неповољнијим условима и плаћају је авансно. На питање да ли се, под претпоставком да трговци добију овакве кредите, са сигурношћу може тврдити да ће новац бити прослеђен произвођачима, наш саговорник каже да би то било питање „шта ће се десити са малим потоком у пустињи”.
Министар трговине Слободан Милосављевић је, да подсетимо, пре неколико дана изјавио да, у оквиру пакета мера од 40 милијарди динара за побољшање текуће ликвидности српске привреде, постоје и могућности да трговински ланци по двоструко повољнијим условима у односу на тржиште дођу до јефтинијег капитала да би исплатили добављаче, пре рокова за плаћање.
Министар је објаснио да је циљ тих мера да се помогне не увозницима и продавцима луксузне робе, него примарних пољопривредних производа да би они имали мање трошкове финансирања своје производње, јефтиније и стабилне цене својих производа.
Према његовим речима, кључни критеријуми да трговачки ланац добије новац јесте да тај новац оде у домаћу производњу.
Велики трговци поздрављају овакве мере и чекају конкретније детаље. Прошле недеље представници компанија „Идеа”, „Меркатор”, „Делта”, „Метро” и „Веропулос” били су на састанку са ресорним министром и разговарали о овој могућности. За сада је познато да ће се трговци задуживати код пет пословних банака – Банка Интеза, Ерсте банка, Комерцијална банка, Хипо Алпе-Адрија и Сосијете женерал банка. Реч је о наменским кредитима за плаћање доспелих дуговања према добављачима и инвестиционим кредитима у којима би са 30 одсто учествовао Фонд за развој, а са 70 процената пословне банке.
Драган Филиповић, директор „Делта Макси групе”, каже да је улога трговаца у случају добијања кредита за измиривање обавеза према добављачима само посредничка, пошто је реч о наменским средствима.
– Овако је много оперативније, јер би у супротном пословне банке требало да преговарају са око хиљаду добављача уместо са пет великих ланаца. Наш услов је био да то буде транспарентно и да се тачно зна коме ће средства ићи. И без ових средстава ми имамо затворену финансијску конструкцију за ову годину, држимо се рокова са минималним кашњењем – рекао је Филиповић.
По његовим речима, следеће недеље требало би да се поново састану са ресорним министром када ће бити прецизирани услови за добијање кредита.
Станка Чуровић, директор „Меркатора С”, каже да је ово добра иницијатива државе која размишља о тешкој ситуацији у којој се нашла привреда.
– Реч је о краткорочним кредитима на годину дана који ће трговинским ланцима бити одобравани под повољним условима за финансирање текуће ликвидности и плаћање обавеза према домаћим добављачима, уз услов да се у том периоду не смањује број запослених – каже Чуровићева и додаје да „Меркатор С” нема проблеме и труди се да своје обавезе сервисира на време. И у овој компанији, ипак, долази до извесног одлагања измирења обавеза, мада много мање него код других – рекла је Станка Чуровић.
Јелица Антељ
----------------------------------------------------
„Метро”: Пажљиво анализирати потраживања
У специјалној изјави за „Политику“ компанија „Метро“ је саопштила: „Нисмо у могућности да коментаришемо мере Министарства, с обзиромда спадају у оквир државне политике.
Питање рефинансирања дугова малопродаје требало би пажљиво анализирати и од стране произвођача робе, који би желели да избегну сумњива потраживања од неких малопродаваца.
У Србијиспадамо у малобројне трговинске ланце који поштују рок плаћања договорен на тржишту.”
----------------------------------------------------
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomija/Drzava-pomaze-proizvodjache-preko-trgovaca.sr.html
