Hellen
Buduća legenda
- Poruka
- 29.970
Уђем у такси:
- О мајку му, гледај како онај вози! Ееее, свашта! Нема везе, сачекаће га полиција иза ћошка. Ту су свако вече. Не дају нам да стајемо да покупимо муштерије на овој улици. Како да покупим муштерију ако немам где да станем? Баш њих брига...важно да лупају казне....
Седнем у фризерску столицу:
- И, планирате ли летовање ове године? (Или:''Где сте били на летовању ове године'' - у зависности до годишњег доба)
Стојим у реду у апотеци:
- Ви чекате овде? А ја само да питам да ли имају овај лек. Нема га нигде а тражим га већ дуже време. Набавио ми је зет у Београду, али скоро сам потрошила, а ја без њега не могу. Има замена, али није толико добар...
Седнем поред неког у бусу:
- Ех, какво је ово време! Слабо има снега ове године! Ова киша је већ свима досадила...бар да хоће још мало да забели...
Данас у пошти слушам разговор два, очигледно површна, познаника:
- Здраво.
- Ооо, здраво, здраво. Шта има, како је?
- Па ето, котрља се некако.
- Иде, иде, па стане, а?
- Мало више стане, мало више иде. А ти?
- Добро је, фала, Богу. Није ко што је било, али гура се.
- Е, ништа није ко што је било.
- Право кажеш, ништа, богами..
- Ееее, све је некад било боље...
- Ја, ја!
- Вала баш!
...и тако у недоглед...
Па ето, слушајући сва та ћаскања пожелех да питам:
Да ли умете да ћаскате?
Да ли започињете ћаскања са непознатим или мало познатим људима када се нађете у ситуацији да будете поред њих?
Да ли прихватате таква ћаскања када их други започну?
- О мајку му, гледај како онај вози! Ееее, свашта! Нема везе, сачекаће га полиција иза ћошка. Ту су свако вече. Не дају нам да стајемо да покупимо муштерије на овој улици. Како да покупим муштерију ако немам где да станем? Баш њих брига...важно да лупају казне....
Седнем у фризерску столицу:
- И, планирате ли летовање ове године? (Или:''Где сте били на летовању ове године'' - у зависности до годишњег доба)
Стојим у реду у апотеци:
- Ви чекате овде? А ја само да питам да ли имају овај лек. Нема га нигде а тражим га већ дуже време. Набавио ми је зет у Београду, али скоро сам потрошила, а ја без њега не могу. Има замена, али није толико добар...
Седнем поред неког у бусу:
- Ех, какво је ово време! Слабо има снега ове године! Ова киша је већ свима досадила...бар да хоће још мало да забели...
Данас у пошти слушам разговор два, очигледно површна, познаника:
- Здраво.
- Ооо, здраво, здраво. Шта има, како је?
- Па ето, котрља се некако.
- Иде, иде, па стане, а?
- Мало више стане, мало више иде. А ти?
- Добро је, фала, Богу. Није ко што је било, али гура се.
- Е, ништа није ко што је било.
- Право кажеш, ништа, богами..
- Ееее, све је некад било боље...
- Ја, ја!
- Вала баш!
...и тако у недоглед...
Па ето, слушајући сва та ћаскања пожелех да питам:
Да ли умете да ћаскате?
Да ли започињете ћаскања са непознатим или мало познатим људима када се нађете у ситуацији да будете поред њих?
Да ли прихватате таква ћаскања када их други започну?