Ћаскање

Hellen

Hellen

Buduća legenda
Poruka
29.970
Уђем у такси:
- О мајку му, гледај како онај вози! Ееее, свашта! Нема везе, сачекаће га полиција иза ћошка. Ту су свако вече. Не дају нам да стајемо да покупимо муштерије на овој улици. Како да покупим муштерију ако немам где да станем? Баш њих брига...важно да лупају казне....

Седнем у фризерску столицу:
- И, планирате ли летовање ове године? (Или:''Где сте били на летовању ове године'' - у зависности до годишњег доба)

Стојим у реду у апотеци:
- Ви чекате овде? А ја само да питам да ли имају овај лек. Нема га нигде а тражим га већ дуже време. Набавио ми је зет у Београду, али скоро сам потрошила, а ја без њега не могу. Има замена, али није толико добар...

Седнем поред неког у бусу:
- Ех, какво је ово време! Слабо има снега ове године! Ова киша је већ свима досадила...бар да хоће још мало да забели...

Данас у пошти слушам разговор два, очигледно површна, познаника:
- Здраво.
- Ооо, здраво, здраво. Шта има, како је?
- Па ето, котрља се некако.
- Иде, иде, па стане, а?
- Мало више стане, мало више иде. А ти?
- Добро је, фала, Богу. Није ко што је било, али гура се.
- Е, ништа није ко што је било.
- Право кажеш, ништа, богами..
- Ееее, све је некад било боље...
- Ја, ја!
- Вала баш!

...и тако у недоглед...


Па ето, слушајући сва та ћаскања пожелех да питам:
Да ли умете да ћаскате?
Да ли започињете ћаскања са непознатим или мало познатим људима када се нађете у ситуацији да будете поред њих?
Да ли прихватате таква ћаскања када их други започну?
 
Meni je takvo uobicajeno caskanje jaaako dosadno, gledam da ga kad god mogu izbegnem tako sto pokusam da obrnem na neku shalu ili na nesto sto mene zanima, a sto nije vrcenje u krug. Sto je najzesce, primi se na to cak i tmuran i dosadan sagovornik. Izgleda da je kod caskanja bitno da se pokrene razgovor u kom god smeru samo da se ne vrti, a tu je potrebna samo malecka inicijativa s jedne strane i druga strana naprasno razvezhe o kojechemu i ne zaustavlja se na uobicajenim frazama.
Neki ljudi jednostavno ne znaju kako da pocnu konverzaciju pa se late fraza koje obicno sluzhe kao pokretachi. Ne zameram im, al ne dam da me "uvrte" u monotoniju fraziranja u caskanju. Takvu konverzaciju ipak imam sa nekim
starijim komsinicama u liftu...oko njih se ne trudim, a ni nema vremena za to.
 
Hellen:
Да ли умете да ћаскате?
Да ли започињете ћаскања са непознатим или мало познатим људима када се нађете у ситуацији да будете поред њих?
Да ли прихватате таква ћаскања када их други започну?
Kliknite za proširenje...

Umem...raspricam se sa bilo kim,mada,ako mi u startu nije simpatican sagovornik,umem da budem "neprijatna"...ne sa namerom,vec ne volim smaranje,tipa "moranja" neobavezno caskati...
 
Hellen:
Да ли умете да ћаскате?
Да ли започињете ћаскања са непознатим или мало познатим људима када се нађете у ситуацији да будете поред њих?
Да ли прихватате таква ћаскања када их други започну?
Kliknite za proširenje...
Sama gotovo nikad ne zapocinjem caskanje sa nepoznatim ljudima. Kao prvo, nemam tu potrebu, a kao drugo - pomalo se plasim da druga strana ne pomisli da sam neka caknuta lujka koja setka okolo i gnjavi ljude koje ne poznaje (mozda me i nece tako skontati, ali ipak... :)).Sa "malo poznatim" ljudima, to mi vec nije problem.
Ali ako neko drugi zapocne caskanje sa mnom, uglavnom rado prihvatam. I ne smeta mi to, naravno sve dok ne prelazi granice kulture i zadiranja u tudju privatnost (mislim da je suvisno da taksista zna koliko puta dnevno perem zube... Vreme, dogadjaji od opsteg interesa, itd. - su ok).
 
Ne ćaskam. A naročito sa skroz nepoznatim ljudima. Ja imam često smrknutu facu, niko i nema želju da ćaska sa mnom. Pa, šta ima da ćaskamo, trošim glas za dzabe.
Moja najbolja drugarica je majstor za to, dok smo kao studentkinje stopirale za Bg, a i kad idemo taksijem, uvek ja gurnem nju da sedne napred, a ja se nabijem pozadi i ćutim. No, to nam je fino, jer ona voli a ja ne.
Isto tako i sa površnim poznanicima, koje viđam jednom u sto godina, a nije mi preterano bitno da znam šta se događa kod njih u životu niti da oni znaju šta ima kod mene, tako da nikad ne pitam ono "šta ima novo?", a na to pitanje postavljeno meni, odgovaram (dobro, ipak sa osmehom, da ne budem gruba skroz, mada nekad i bez, kada me to baš smara): "ne znaš ni šta ima staro da bi pitao/la šta ima novo.".

I tako, ne volim ćaskanje. :)
 
Meni je smor kad neke mame u parku postave uvek ista dva pitanja o mom detetu da bi zapocele caskanje, a onda kad dobiju odgovore, pocnu nadugacko da prepricavaju ceo dnevni ritual svoje dece sa naglaskom na genijalnost doticnog deteta i chudjenje u vezi sa istom. Cak se uporno upotrebljavaju i skoro iste recenice.:roll:
 
za mene je ćaskanje baš velika veština.
i propatila sam dok je nisam savladala.
"gde ćete na letovanje?" ili "kako ste?"
mi uopšte, ali uopšte nisu dobri primeri mudrog ćaskanja.
ili bilo koje drugo iole lično pitanje.
mislim, ako me neko pita kako sam, a ja sam loše, to me oneraspoloži naročito dok govorim i da sam dobro jer što bih ja ćaskala o slomljenom srcu ili boleštini nekoj koja me tišti.

ćaskanje, na engleskom small talk, daklem, sitne i nebitne stvari koje su nam svima zajedničke i o kojima možemo da pričamo da ne bismo sedeli u neprijatnoj tišini.
veština.
 
Ne započinjem. Uglavnom zato što sam stidljiva po prirodi a i ne volim da smaram - možda nekom baš i nije do razgovora kada i meni....
Prihvatam svako normalno ćaskanje...(ja sam medijum za privlačenje usamljenih "ćaskača":D - Nn ulici me zaustavljaju, u hodu, i započinju razgovor...:D)
Desilo mi se tako, u busu, da me jedna jaaako stara baka...jedno 8 stanica....vozač već po malo "otkačio", prevrće očima, tema već prema godinama...:D ali, kada je izlazila, bakica mi se tako zahvaljivala, da mi je bilo tužno - od tada prihvatam ćaskanje, ma kako bilo "plitko", mogu ja da se prilagodim... Ko zna koliko ljudi ima da danima nemaju s kim da progovore...:(
 
Komshijska prodavachica mi se pre neki dan zhalila na umor koji je skrhao posle naleta vishe nekih baba sa cegerima od kojih su sve do jedne "trazhile" prvo jutarnje caskanje pa je nju to zapalo i smorilo do besvesti. Tek tada sam razumela i tu trgovacku perspektivu. Moraju jadni da trpe reshavanje tudje dosade i usamljenosti i to sve uz brojanje kusura i pracenje ostalih kupaca po radnji. Nije to bas lako. A te iste babe sto bi da caskaju s trgovcem, kad im se pogresno vrati kusur, naprave citavu dramu.
 
jeka:
Meni je smor kad neke mame u parku postave uvek ista dva pitanja o mom detetu da bi zapocele caskanje, a onda kad dobiju odgovore, pocnu nadugacko da prepricavaju ceo dnevni ritual svoje dece sa naglaskom na genijalnost doticnog deteta i chudjenje u vezi sa istom. Cak se uporno upotrebljavaju i skoro iste recenice.:roll:
Kliknite za proširenje...

:mrgreen:....
 
ne caskam sa nepoznatim ljudima,a kad neko krene da me gusi vrlo jasno mu stavljam do znanja da nemam nameru da drvim sa njim kratkim da/ne odgovorima i odsutnim pogledom.posebno me nerviraju frizerke i babe po autobusima...zaista ne zelim da pricam o necijoj kostobolji ili katarakti,a posebno ne da frizerki torocem zivotne ciljeve i planove...znaci cuti i radi,nisam dosla da se druzim :neutral:
 
jeka:
Eto i ja nisam namtjor, mada su me par puta nepravednho za to optuzhili jer sam nosila slusalice u usima i iskulirala neke ljude jer ih nisam chula.
Kliknite za proširenje...

Znala sam da ces se ti javiti....:hahaha:
Ja sam neprijatna samo namerno,ali to kad sam bas bezveze,onda me nista ne pitaj...ali,stvarno retko.
Ja ne nosim slusalice,narocito na ulici,moze nesto da te zvekne s ledja.:eek::lol:
 
taote:
Ne započinjem. Uglavnom zato što sam stidljiva po prirodi a i ne volim da smaram - možda nekom baš i nije do razgovora kada i meni....
Prihvatam svako normalno ćaskanje...(ja sam medijum za privlačenje usamljenih "ćaskača":D - Nn ulici me zaustavljaju, u hodu, i započinju razgovor...:D)
Desilo mi se tako, u busu, da me jedna jaaako stara baka...jedno 8 stanica....vozač već po malo "otkačio", prevrće očima, tema već prema godinama...:D ali, kada je izlazila, bakica mi se tako zahvaljivala, da mi je bilo tužno - od tada prihvatam ćaskanje, ma kako bilo "plitko", mogu ja da se prilagodim... Ko zna koliko ljudi ima da danima nemaju s kim da progovore...:(
Kliknite za proširenje...

Ne caskaju na ulici samo oni koji nemaju s kim da razgovaraju. Jedan moj poznanik se izrazgovara sa pola ljudi u centru Novog Sada dok se voza na rolerima, cak sam videla par puta da je neke tamo na klupi zasmejao do suza, a ima veliko i zanimljivo drustvo. Meni je smesno kad ga vidim, uvek sa nekim blebece, a prvo sto mi padne na pemt je da mu je sagovornik garant sasvim nepoznat. Likchina je, zaista, i uopste nije chudak.
 
jelena=t:
Znala sam da ces se ti javiti....:hahaha:
Ja sam neprijatna samo namerno,ali to kad sam bas bezveze,onda me nista ne pitaj...ali,stvarno retko.
Ja ne nosim slusalice,narocito na ulici,moze nesto da te zvekne s ledja.:eek::lol:
Kliknite za proširenje...

Ja nikad, ali nikad, nisam neprijatna, cak i kad mi je neko jaako dosadan. Prijatno jasno i glasno uz osmeh mu kazhem: "E bezhim, obaveze, frka, trka, panika. Aj cao."
 
jelena=t:
E,to je malo licemerno...ja kazem:ne svidjas mi se,necu sa tobom da pricam...ili:nisam raspolozena za caskanje.
Ne lazem.:mrgreen:
Kliknite za proširenje...

Obavez, frka, trka panika...uopste nisu lazh u tom trenutku. Sve to vazhi kad te neko smori. Lazh je to da nekom kazhesh ono sto si ti u svom postu tvrdila da kazhesh, a garant se kezish i slushash davezha ko sto vecina radi kad ne zna kako da se izvuce ili kazhesh neku providnu lazh, ali kazhesh lazh, ko i ovde.:mrgreen:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top