Da nije bilo ovog čike... bilo bi svashta...
Siguran sam da nam je svima poznato shta je čika radio tokom svom života a pred smrt pogotovo...
Mene zanima, shta hrišćanski svet misli o ovom ujedinitelju?
Btw. mogu i ostali da komentarishu naravno...
Hm, ja mislim da je falsifikovao mnogo toga... hrišćanstvo pre svega...
Da nije bilo ovog čike... bilo bi svashta...
Siguran sam da nam je svima poznato shta je čika radio tokom svom života a pred smrt pogotovo...
Mene zanima, shta hrišćanski svet misli o ovom ujedinitelju?
Btw. mogu i ostali da komentarishu naravno...
Da se nijesi prevario. Upitaj ti malo imortalku o tome.
јОпет тема ШББ КББ... чудо једно...јер да баба има к**** била би деда...
***********************************************************
Константин I ВеликиКонстантин I Велики, чије је пуно име било Флавије Валерије Константин (лат. Flavius Valerius Constantinus), био је римски цар од 306. до своје смрти. Спада међу оне владаре, државнике и верске вође који су одредили судбину Европе. Као реформатор спровео је читав низ важних реформи на пољу администрације и војске које су оснажиле Римско царство, уздрмано великом кризом 3. века. Као први римски владар који је пригрлио хришћанство, дотад веру прогоњене мањине, Константин је покренуо христијанизацију Царства и уздизгнуо хришћанство на ниво доминатне вере тадашњег цивилизованог света. Отпочињањем христијанизације Царства, као и оснивањем Константинопоља, Константин је поставио темеље будућем Византијском царству. Као први хришћански цар, велики добротвор и ктитор хришћанске цркве, Константин је након смрти канонизован, а у православним црквама, укључујући и Српску православну цркву, поштује се као светац и равноапостолни цар.
Глава некадашње колосалне мермерне скулптуре израђене након 312. у част победе над Максенцијем. Данас се налази у музеју Капитолини, у Риму.
Лични подаци
Датум рођења 27. фебруар 271. или 273. Место рођења Наис
(данас Ниш, Србија) Датум смрти 22.мај 337. Место смрти околина Никомедије, Битинија(данас Измит, Турска) Династија Константинова династија (293—363)
Владавина
Претходник Констанције I Хлор Датум и место крунисања 25. јул 306. — извикан за августа на Западу у Ебуракуму (данашњи Јорк, Енглеска)
19. септембар 324. — проглашен за цара уједињеног Римског царства Период владавине (306—337) Наследник Константин II, Констанције II и Констанс Породица
Мајка Хелена Отац Констанције I Хлор
Супруге Минервина Фауста
Деца Са Минервином:Крисп
Са Фаустом:
Константина, Јелена, Фауста, Константин II, Констанције II и Констанс
*****************************************************
Цар Константин и црквени оци држе Никејски симбол вере.
Као и у Африци, тако је и црква на Истоку била подељена око бројних питања из области теологије, дисциплине и организације. Константин се и овај пут појавио као посредник и сазвао је Први васељенски сабор у Никеји. На почетку заседања обратио се сабору апелујући на слогу. Сабор, чија акта нису сачувана, осудио је учење Арија из Александрије и прихватио симбол вере који је наглашавао једносушност Оца и Сина. Сабор је закључен 25. јула 325, али јединство цркве није постигнуто, па је цар од 327. почео да тражи рехабилитацију првака аријанске струје. У томе се сукобио са моћним епископом и теологом Атаназијем Александријским, вођом правоверних хришћана на Истоку, кога је на крају протерао у Трир 335. Примећује се да последњих година владавине у црквеним сукобима Константин није играо енергичнију улогу.
У погледу паганства цар је сада имао много одређенији став. На истоку Царства, где су хришћани били бројни, паганство је постало толерисана вера и Константин је донео неколико спорадичних антипаганских мера (нпр. забранио је подизање нових култних споменика).
****************************************************************************************
Иначе, Св.Цар Константин и Царица Јелена СЛАВИ СЕ КОД НАС СРБА КАО КРСНА СЛАВА .
СВЕТИ ЦАР КОНСТАНТИН И ЦАРИЦА ЈЕЛЕНА
По Божјем промислу, као покровитељ Цркве Христове, појави се цар Константин Велики, рођен 274 године, у нехришћанској породици. Још за живота добио је назив: РАВНОАПОСТОЛНИ. Много пута му се јављао сам Господ и излазио му је у сусрет у његовим молитвама. Пред борбу са Максенцијем, по старом предању, на небу му се указао сјајан крст као знак победе. Издао је едикт (закон) у Милану, 313 године, којим је престао дотадашњи прогон хришћана. Након победе над Византијом, саградио је диван престони град, назвавши га Константинопољ (Цариград).
И као што Божјем промислу би изабран за борца против незнабожачких и христоборних царева, тако исто би, ради свога кршења бачен у постељу, од опасне и неизлечиве губе. Трудише се многи да га излече, али без успеха, те напослетку му рекоше да једини спас и његово излечење лежи у томе да се окупа у крви мале деце. Нареди цар Константин да се ухвате и покољу сва деца. Закукаше мајке, а он устукну и по цену сопственог живота, горко се покаја и пусти децу. То беше мило Богу који га је тиме само кушао, те му посла два апостола, Петра и Павла, да га упуте на прави пут спасења. Он нареди епископу Силвестеру да га крсти и тог часа ишчезну његова болест. Сматрајући се недостојним да оде на поклоњење Христовом гробу, уместо себе спреми и посла своју мајку, царицу Јелену. Оде она на поклоњење Христовом Гробу, и са тог пута се врати са честицом часног Крста, који понесе свом сину на дар. Света царица Јелена урадила је много тога што је корисно за хришћанску веру. У Јерусалиму је пронашла Часни Крст који су незнабожци бацили изван града и засули ђубретом; подигла је многе цркве, од којих треба напоменути: цркву над пећином Рождества Христова (на Гори Маслинској); цркву на месту Вазнесења Христова у Гетсиманији; цркву на месту Успења Пресвете Богородице и још 18 цркви. Пронашавши Часни Крст и ископавши га, света царица Јелена га стави на једног мртваца, јер управо тада пролазила је једна посмртна поворка, јер беше умро неки човек из града, те он васкрсну на очиглед свих присутних. Од тог дана православна црква празнује тај догађај, 14 септембра као Крстовдан. Многи незнабожци приђоше хришћанској вери, а Часни Крст би стављен у сребрни ковчег ради чувања и поклоњења. Ова света царица се упокојила 327 године у 80. години живота. Свети цар Константин, благочестив и дарежљив, поживео је још 10 година од упокојења своје мајке, те се и он представи Богу 337 године у 65. години живота. Његово свето тело пренето је у Цариград и сахрањено по његовом завештању у Цркви Светих Апостола у Цариграду. И данас, после толико година, свети Равноапостолни цар, живи бесконачним животом у вечном Царству Христовом, помажући многима који ишту од њега и Јединога Бога помоћ и исцељење.
Тропар (глас 8):
Креста твојего образ на небеси видјев, и јакоже Павел званије не от человјек пријем, во царјех апостол твој Господи, царствујушчиј град в руцје твојеј положи: јегоже спасај всегда в мирје, молитвами Богородице, једине человјекољубче.
јОпет тема ШББ КББ... чудо једно...јер да баба има к**** била би деда...
***********************************************************
Константин I Велики
Глава некадашње колосалне мермерне скулптуре израђене након 312. у част победе над Максенцијем. Данас се налази у музеју Капитолини, у Риму.
Лични подаци
Датум рођења 27. фебруар 271. или 273. Место рођења Наис
(данас Ниш, Србија) Датум смрти 22.мај 337. Место смрти околина Никомедије, Битинија(данас Измит, Турска) Династија Константинова династија (293—363)
Владавина
Претходник Констанције I Хлор Датум и место крунисања 25. јул 306. — извикан за августа на Западу у Ебуракуму (данашњи Јорк, Енглеска)
19. септембар 324. — проглашен за цара уједињеног Римског царства Период владавине (306—337) Наследник Константин II, Констанције II и Констанс Породица
Мајка Хелена Отац Констанције I Хлор
Супруге Минервина Фауста
Деца Са Минервином:Крисп
Са Фаустом:
Константина, Јелена, Фауста, Константин II, Констанције II и Констанс
Константин I Велики, чије је пуно име било Флавије Валерије Константин (лат. Flavius Valerius Constantinus), био је римски цар од 306. до своје смрти. Спада међу оне владаре, државнике и верске вође који су одредили судбину Европе. Као реформатор спровео је читав низ важних реформи на пољу администрације и војске које су оснажиле Римско царство, уздрмано великом кризом 3. века. Као први римски владар који је пригрлио хришћанство, дотад веру прогоњене мањине, Константин је покренуо христијанизацију Царства и уздизгнуо хришћанство на ниво доминатне вере тадашњег цивилизованог света. Отпочињањем христијанизације Царства, као и оснивањем Константинопоља, Константин је поставио темеље будућем Византијском царству. Као први хришћански цар, велики добротвор и ктитор хришћанске цркве, Константин је након смрти канонизован, а у православним црквама, укључујући и Српску православну цркву, поштује се као светац и равноапостолни цар.
*****************************************************
Цар Константин и црквени оци држе Никејски симбол вере.
Као и у Африци, тако је и црква на Истоку била подељена око бројних питања из области теологије, дисциплине и организације. Константин се и овај пут појавио као посредник и сазвао је Први васељенски сабор у Никеји. На почетку заседања обратио се сабору апелујући на слогу. Сабор, чија акта нису сачувана, осудио је учење Арија из Александрије и прихватио симбол вере који је наглашавао једносушност Оца и Сина. Сабор је закључен 25. јула 325, али јединство цркве није постигнуто, па је цар од 327. почео да тражи рехабилитацију првака аријанске струје. У томе се сукобио са моћним епископом и теологом Атаназијем Александријским, вођом правоверних хришћана на Истоку, кога је на крају протерао у Трир 335. Примећује се да последњих година владавине у црквеним сукобима Константин није играо енергичнију улогу.
У погледу паганства цар је сада имао много одређенији став. На истоку Царства, где су хришћани били бројни, паганство је постало толерисана вера и Константин је донео неколико спорадичних антипаганских мера (нпр. забранио је подизање нових култних споменика).
****************************************************************************************
Važi.
jel to onaj sto mu se javljao krstHm, ja mislim da je falsifikovao mnogo toga... hrišćanstvo pre svega...
I od tada mudra vlast i religija življaše u srećnoj simbiozi.
