Српска прича

Poruka
8.488
Аутор: Никола Божић

Беше једном једна земља,изгубљена у суноврату морала и поштења...
Беше једном један народ,који је заборавио мислит својом главом...
Беше једном један Чеда,што у свој тој беди,своју шансу угледа...
Скупио је око себе либерале многе,па решише са посрнулом Србијом обрисати ноге...
Састаше се сви на једном месту,наша земља нађе се на тесту...
Да ли Чанак,брат му Чеда,можда Наташа или њен синчић Веран,или пак Соња и Беба,каква ли нам гамад за странку либералну треба...
Тежак задатак дадоше себи,од свих ових змија,која да суделује у планираној од странке беди...
Тада неком на памет паде избор лак,па у овој партији за олош,добродошао је пробисвет и антисрб свак...
Тако договор једногласно паде,на пропасти Србије,сви ће заједно да раде...
Материјала беше доста,ту су Сребреница а и Рачак,уколико ли и зафали,ту је и за нос прашак...
Шмркат ћемо целе ноћи,неке нове идеје из закржљале главе ће нам већ доћи...
Сети се тако Чанак,да је Војвоћански буџет осто мало танак,па узе збијат мале шале,штампат карте и пасоше брале...
Ивица мирно седи и само ћути,због тог чина нико се у мупу не љути...
Радити против устава,то је игра слатка а зашто и не би била,када власт заболе баш патка...
А Српски народ,сав некако тупав,док га не звекнеш међ очи,свак се прави глупав...
За овакве ствари нико ни две паре не да,сви се помирисмо са чињеницом,да нам је држава беда...
Увидевши ово слепило,пробуди се и од дроге уснули Чеда,ајмо правити геј параду,док нико не гледа...
Изашли либерали са заставицама боја дуге,махаше јако па запева свако...
Ајде Кораћ,брате наш,кад ћеш брачно право да нам даш...
Све сами ветерани геј парада истопише се од миља,када се појави и Србијановић Биља...
Насташе тад и пароле којекакве нове,као рецимо хеј Србијо,Гејвропа те зове...
Док не направиш тај празник људске слободе знан и као геј прајд,део Гејвропе ниси знај...
Огласи се и Холандија,од свих тих Геј Европских земаља најлибералнија...
Тада она гласно рече,нема Србијо у Европу вама,док не постанете културолошка јама,као и ми да легализујете педере и дрогу,са излога ***** очи да вам боду,без тога међу нас нећете моћи,јер сем ако нисте развратни,бошћете нам очи...
Сваки либерал тада скочи...Значи геј парада интеграције нам кочи...
На сцену тада ступи испред Б92 и Србенда Веран,Европским интеграцијама он одувек бејаше предан...на пропагирању хомосексуалности Б92 ће бити вредан...
У емисије навалише којекакве геј групе,ко се до јуче крио у мраку,сад изађе из рупе,чак и држава сада паре даје,иако је криза за промовисање геј сајтова паре несмеју да фале...
Појави се онда и председник Борис,понуди да се жрвтвује и да сними први Српски геј порнић...
Али судбина клета није тако хтела,целом свету некаква глобална криза већ пресела...ето нама шансе гласно викну Ђела,док се светска економија гуши,Србијо само нек си весела,навалиће сада овде фирме нове,побеће из Америке која тоне и овде оствариће своје снове...били смо некад између истока и запада веза,сада кад нагрну инвестиције постаћемо права жлезда...без нас свет неће моћи да постоји,јер шта би он без Српске привреде која ће након кризе да га доји...
Опет проклета судбина умеша прсте и гле десило се чудо,док ми чекасмо инвестиције нико прстом није мрдно,па гле проклетства динар паде евро скочи,није ли то лудо...
Више ова криза није наша шанса,постаде нам свима јасно када за божић остасмо без гаса,а складиште наше ни за један дан резерве нема,хоће ли Србија као и медвед зимски сан сад да дрема...Ипак стиже нама мађарски гас ,па и босна тада у нама нађе спас...

И тако Србија крупним кораком корача у победе нове,чека на европу кад ће да је позове...
Па да реши све проблеме наше,са неба тада много пара пашће,нестаће границе и визе,више неће бити монетарне кризе...
 
tada bi se skupili dinkić i đelić i prodali bi ih za iljadu evra :D

:klap::lol:

A droidu ovoliko.....imamo i rudnih i prirodnih bogatstava(ciste vode ponajvise;).....ako vec zivis u ovoj zemlji molim te nauci nesto o njoj........:)

Аутор: Никола Божић

Беше једном једна земља,изгубљена у суноврату морала и поштења...
Беше једном један народ,који је заборавио мислит својом главом...
Беше једном један Чеда,што у свој тој беди,своју шансу угледа...
Скупио је око себе либерале многе,па решише са посрнулом Србијом обрисати ноге...
Састаше се сви на једном месту,наша земља нађе се на тесту...
Да ли Чанак,брат му Чеда,можда Наташа или њен синчић Веран,или пак Соња и Беба,каква ли нам гамад за странку либералну треба...
Тежак задатак дадоше себи,од свих ових змија,која да суделује у планираној од странке беди...
Тада неком на памет паде избор лак,па у овој партији за олош,добродошао је пробисвет и антисрб свак...
Тако договор једногласно паде,на пропасти Србије,сви ће заједно да раде...
Материјала беше доста,ту су Сребреница а и Рачак,уколико ли и зафали,ту је и за нос прашак...
Шмркат ћемо целе ноћи,неке нове идеје из закржљале главе ће нам већ доћи...
Сети се тако Чанак,да је Војвоћански буџет осто мало танак,па узе збијат мале шале,штампат карте и пасоше брале...
Ивица мирно седи и само ћути,због тог чина нико се у мупу не љути...
Радити против устава,то је игра слатка а зашто и не би била,када власт заболе баш патка...
А Српски народ,сав некако тупав,док га не звекнеш међ очи,свак се прави глупав...
За овакве ствари нико ни две паре не да,сви се помирисмо са чињеницом,да нам је држава беда...
Увидевши ово слепило,пробуди се и од дроге уснули Чеда,ајмо правити геј параду,док нико не гледа...
Изашли либерали са заставицама боја дуге,махаше јако па запева свако...
Ајде Кораћ,брате наш,кад ћеш брачно право да нам даш...
Све сами ветерани геј парада истопише се од миља,када се појави и Србијановић Биља...
Насташе тад и пароле којекакве нове,као рецимо хеј Србијо,Гејвропа те зове...
Док не направиш тај празник људске слободе знан и као геј прајд,део Гејвропе ниси знај...
Огласи се и Холандија,од свих тих Геј Европских земаља најлибералнија...
Тада она гласно рече,нема Србијо у Европу вама,док не постанете културолошка јама,као и ми да легализујете педере и дрогу,са излога ***** очи да вам боду,без тога међу нас нећете моћи,јер сем ако нисте развратни,бошћете нам очи...
Сваки либерал тада скочи...Значи геј парада интеграције нам кочи...
На сцену тада ступи испред Б92 и Србенда Веран,Европским интеграцијама он одувек бејаше предан...на пропагирању хомосексуалности Б92 ће бити вредан...
У емисије навалише којекакве геј групе,ко се до јуче крио у мраку,сад изађе из рупе,чак и држава сада паре даје,иако је криза за промовисање геј сајтова паре несмеју да фале...
Појави се онда и председник Борис,понуди да се жрвтвује и да сними први Српски геј порнић...
Али судбина клета није тако хтела,целом свету некаква глобална криза већ пресела...ето нама шансе гласно викну Ђела,док се светска економија гуши,Србијо само нек си весела,навалиће сада овде фирме нове,побеће из Америке која тоне и овде оствариће своје снове...били смо некад између истока и запада веза,сада кад нагрну инвестиције постаћемо права жлезда...без нас свет неће моћи да постоји,јер шта би он без Српске привреде која ће након кризе да га доји...
Опет проклета судбина умеша прсте и гле десило се чудо,док ми чекасмо инвестиције нико прстом није мрдно,па гле проклетства динар паде евро скочи,није ли то лудо...
Више ова криза није наша шанса,постаде нам свима јасно када за божић остасмо без гаса,а складиште наше ни за један дан резерве нема,хоће ли Србија као и медвед зимски сан сад да дрема...Ипак стиже нама мађарски гас ,па и босна тада у нама нађе спас...

И тако Србија крупним кораком корача у победе нове,чека на европу кад ће да је позове...
Па да реши све проблеме наше,са неба тада много пара пашће,нестаће границе и визе,више неће бити монетарне кризе...

Sasvim lep opis....stize bona.....
 
200 Kилограма Војвођанског Суверенитета


Аутор Никола Божић

Иза седам брда,иза седам гора,иза пет странака и мандата мора,живи један чудан лик,многи ће се сложити,прави фрик...
Неки га пореде са чудовиштем из лох неса,неки кажу да је то само од гомиле говАна,каква смеса...
Углавном људски лик он је уз`о,не би ли се на томосу провозао брзо,али судба клета узе свој данак,мајмун паде са мотора па постаде Чанак...
Била је то еволуција на брзину,од мајмуна до човека,за само једну брзу кривину...
Очевидци тврде,летео је пар метар и при паду пасо траву,један јак ударац добио у главу...
Али та несрећа остави малом Неши дар,његов генетски код разби се у још кодова пар,прво мајмун,па човек,сада и некаква ствар,у тој новој телесној организацији,место уста Неши сада нађе се чМар...
Увидевши у овој сензацији могућности многе,убрзо се појави и Сорош па диже Чанка на ноге,моје паре а твој чМар,бићемо ми страшан пар...
Ти си Нешо наша шанса,200 КГ суверених војвођанских гоВана сада нек се заталаса,хоћу да запалиш масе,да ти кличе руља,кукај,ди су Војвођански новци,ди је наша струја...
Нек се чује често у говорима и НИС и Коштуница Воја,у ком контексту,нека буде воља твоја...
Из твога чМара реке срАња нек потеку,кад год будеш у могућности ти направи неслану шалу неку...
Отворићемо теби странку,да радите на устанку...твоме салу нема шта да фали,када затреба подршка ту су и либерали...
На Б92 добићемо термине многе,дићићемо Војвођанске сепаратисте ми на ноге...
Наш је човек ту и Пајтић,за шаку долара даће се и Тадић...
Ако може Мило себи државу да прави,можемо и ми,зашто да будемо сланинари кад можемо бити Стрвинари...Сваки војвођанин док не буде преко 200 кила,војводина нема мира...зато вратите нам новце наше,нас двојица да живимо ко паше...
А овај народ,шта ћемо му кад је папак,само у Србији могућа је грешка природе као што је Чанак,поједе нам човек све резерве сточне,не зна стати када једном почне...
 
Чедине Хронике


Аутор: Никола Божић

Устао сам то јутро,нешто раније,око 11 сати,отишао до ВЦ'а,повукао црту и шино се између малог и домалог ножног прста...ех то ти је проклетство бављења јавним животом,мораш вешто да кријеш ожиљке...спуцао ме трип па све маштам а ни сам не знам дал` сам у сну ил на јави...идем тако у тој визији улицом,око мене гомила људи,свима модре очи,сви носе моје слике,по неки раздрагани појединци вичу наглас моје име...погледам горе,на некакву импровизовану бину и тамо видим стоји Фатмир Сејдиу,окренем се пар пута око себе,видим сви носе беле капе,схватам...ја сам на Косову,опет бацам поглед навише а испред мене велики билборд са натписом,Хвала ти Чедо,брате наш,што си за кило жутог,полетео одма државу да нам признаш...Ја онако у мислима срећан сав,коначно осећај припадности...коначно неко ко ме подржава и ко схвата моју борбу и циљ...издвојим се онда из руље и погледах мало даље...слика је нејасна,видим неку колону војника и међу њима некакву децу,одједном из руље издваја се неки млађи албанац и баца камен у њиховом правцу,чујем коментар,гађајте проклету Српску децу...схватам тада да је то група Српских малишана која у пратњи кфора одлази до своје школе...гледајући ту недужну децу изложену таквој мржњи,само зато што припадају Српском народу,некакав осећај језе протрне кроз моје од дроге замрло срце,стегнух се у некакаквом тонусу онога што ми је остало од мишићне масе и осетих неке трнце који ми пролазе низ врат...то је била моја савест...дуго ми се није јављала...сватих сва та дрога и све те паре,доведоше ме само до још веће беде,добио сам новац изгубио сам себе...сад сам само бедна шупља љуска,што полако вене,душа и савест већ давно напустили су мене...тргнух се одједном,опет сам у свом купатилу,све је ово био само трип...хвала богу а ја помислио да имам савест,гледам на сат...у ****** касним да преузмем Тачијеву пошиљку па да гостујем на утиску недеље,пакујем се на брзину,још један шмрк уз пут и то је то,савест је била трип,сада коначно опет има своју стару добру свест...идем да пљујем по Србији,*******,ништа лично,све је то само посао,сем можда за моје гласаче,они је стварно мрзе и раде ово без надокнаде...Отишао сам...
 
Veoma realno i korektno s obzirom na slikovitu realnost opisanih....a precizno DO BOLA............u CENTAR mete same od sebe postavljene na *pijedestal* mentorisanog po naški postolja..................Poz.
 
Poslednja izmena:
Пар стихова Србији


Аутор: Никола Божић


Oj srbijo zemljo moja draga
Sa suzom u oku pisem ovo sada
Uvek si nam bila mati i uvek bila draga
Ali kakva se ovo gamad po tebi mota sada

Neki cudni ljudi,neka nova beda,nikom nije stalo ni do casti ni do reda
Svako samo svoje dupe gleda a ti si pala,ponosna i mala
Mala naspram sile koja te je obrila
Mala naspram izdaje koja te je pogodila

Danas tobom strane cizme gaze,danas na te dusmani nam paze
Paze jer se boje da se nedignes iz blata,
Paze jer se boje Srpskoga inata
Pricaju nam pesmice i lazi,ali sam prizvuk tvog imena od svake pesmice je drazi

Guslaju nam i pevaju o nekakvoj evropi,o nekom novom raju
Bespaltnim vizama i bezgranicnom novom zavicaju
Ali ja sam najsrecniji u svom rodnom kraju
I nedam da mi te za takva sranja prodaju

Pao je veliki teret na Srpska namucena pleca
A iz dana u dan patnja sve je veca
Ne vidi se izlaz iz ove bede
A ovi sa vlasti na izdaji ne stede

Ali ja sam ti ostao veran,moja druga mati
Ja te nikad nikom necu dati
Slucajno sam rodjen u tebi,ali sada nigde drugde ne bi
Samo tvoja beskrajna lepota vredna je ovoga kratkog zivota

Doci ce mati dan,pa ni ja necu stajati sam
Dici ce se iz blata jos poneka usnula Srpska glava
Bice tebi povracena slava,jer idoli su moji Lazar i Sava
A ne Tadic i ostala govna mala

Izdaji ce ovoj doci kraja
A ti ces vaskrsnuti opet puna sjaja
Jer samo za te ovo Srpsko srce kuca
Jer dok si ti u blatu nesrecna je moja dusa

Ustani Srbijo...
ZIVELA SRBIJA!!
!
 
ZIVOT POD MASKOM


Sa maskom na licu jeziku je lakse
da plete i veze i pljucka na mase
s pozornice umilno osmehe razdeli
samo da se docepaju onog sto su hteli.
Obecanja data u zanosu cike
nesca se niko , ma ko mari vise.
Sa maskom na licu lagati je lako
i zivot im prodje eto bas ovako.

Al kad vreme dodje da se mreti mora
tad skidanje maske postaje im mora.
Na golome licu tragovi se vide
necasti,prljavstine nek se tada stide.

Tada bi je vratili radi belog sveta
ne zbog grize savesti ili sto im smeta.
JA
 
Убијају један народ.
Где?
У Европи.
Има ли кога да то посведочи?
Сведок је један:
Цео свет.
Виктор Иго




"Србин воли своје дрвеће као што Швајцарац воли своје планине, и као што Данац воли море (...). Као yин, дрво стоји на бојном пољу и бори се против непријатеља Срба. Зелени, лиснати застор грана пружа се изнад деце која се играју. (...) Грана је пустила корење и, ако јој буде дозвољено да се развија, рашће смела као једно од првих краљевских дрвећа Европе. О овоме су певале српске дријаде док смо пловили, и док смо се одмарали на травном тепиху под застором њихових мирисавих и лепршавих коса.„
Х. К. Андерсен
 
Лепота отаџбине опет тражи да јој потврдимо своју верност и да се жртвујемо. За отаџбину можемо ставити све на коцку, али не смемо ставити на коцку отаџбину. То познато упозорење односи се и на оне што владају и на оне што нестрпљиво власт прижељкују. После овог рата, који морално још нисмо изгубили, иако је пораз дипломатски и политички очигледан, ништа не би смело бити као пре трагедије; јер трагедија, подсетимо, има катарсу - наш народ ју је доживео. Том народу није сад добродошла борба за власт; јер власт више нема никаквог смисла ако није служење, а не владање и, још горе, злоупотреба власти. Министри би требало да су слуге народа, или не би требало ни да их буде. Ако ускоро дође до избора, а некима се очигледно жури, наш страдални народ би требало свима јасан одговор да да, свима који на стари начин замишљају власт: да изабере само оне који су спремни да служе, колико смерно толико и зналачки

Neznam ime autora ali je sadrzaj adekvatan temi.


ZEMLJO MOJA

Zemljo moja u ciniju stala,
bese hrabra i ne tako mala
bese srecna ,ponosna i jaka,
lepa radna,zemlja veseljaka.

Zemlja rodna,puna bericeta,
i kolevka mog pradjeda,
zemlja vina rakije i meda
i sveg sto je snaga nasa htela,

Zemljo moja ja te oplakujem
kad te tudjin u torbe pakuje.,
nosi sve sto nasa dusa stvori,
nose hulje, zmije i zlotvori.

Gledam tuzna i molim se Bogu,
da vrati srecu nesrecnom narodu,
da nestane harac zlokobnog tudjinca
da pusti studenac sto ga zlom proguta.

Zemljo moja ,moja bolna rano,
stala si mi eto u ciniju samo.

JA
 
Добрица Ерић


ПРКОСНА ПЕСМА


Ја
раб Божји
Србин
са проседом брадом
изјављујем драговољно
кроз ланце и жицу
пред сведоцима
Силом, Муком и Неправдом
да сам крив и да признајем кривицу!

Крив сам што сам неко
а не нико и нетко
Крив сам што у доба општег србобрста
идем у православну цркву
додуше поретко
и што се крстим овако
с три прста!

Крив сам што јесам
а треба да нисам
Крив сам одавно
што стојим усправно
и гледам у небо, уместо у траву
Крив сам што се дрзнух против кривде
крив сам
што опет славим своју крсну славу!

Крив сам што пишем и читам ћирилицом
Крив сам што певам, смејем се и псујем
а понекад и лајем
Крив сам и признајем
да не знам што знам и да знам што не знам
Крив сам, и да завршим
с највећом кривицом
(пре него што се заценем од смеха),
крив сам тврдоглавац
што сам Православац
и Светосавац и што не верујем
у свети злочин и опроштај греха!

Крив сам и грешан
дакле
што постојим
и кад већ постојим и још дрско стојим
што бар не признам да не постојим!

Ако то признам
да сачувам главу
изгубићу часни крст и крсну славу
Ако не признам
црно ми се пише
цео свет ће на моју Земљу да кидише

Руље бивших људи
лопова и гоља
чопори робота и других монструма
кидисаће на моје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају трешње, јабуке и шљиве.

Па ево
признајем и то
за спас рода
Ја више не постојим
скините ме с листе
Ја сам од сад само
ваздух, светлост и вода
три елемента која вам користе
А ово што пред вама говори и хода
то је оно што ви од мене створисте!

Моја ружна слика
озверена лика
коју умножавате у вечери и јутра
то је слика ваше свести и подсвести
то нисам ја, споља
то сте ви - изнутра!

Мој душманине са хиљаду руку
с хиљаду слугу и слушкиња лажи
убрао си ми сунце ко јабуку
и радост чисту ко булка у ражи
Моји ће потомци пити јед и чемер
а твоји већ пију горку медовину
за крвав новац којим пуниш ћемер
распродајући моју ђедовину
Усуд ће ти лудачку кошуљу обући
и тада ће се мало разданити
или ће планета од срамоте пући
и све нас у исти амбис сахранити!

Много сте важне
Земљо моја мила
Ти и Твоје сестре
Истина и Правда
чим се на вас дигла оволика сила
чим су на вас зинуле
кривда и неправда.

Руље бивших људи
убица и гоља
чопори робота и других монструма
палацају на твоје воћњаке и поља
и на моју белу кућу поред друма
око које као најлепше одиве
цветају липе, јабуке и шљиве.

Шта ће овде џихадлије
крсташи, фармери
који Ти черече синове и кћери
Мора да су чуле белосветске банде
да имају златна срца
па их ваде
да их пресаде у сопствене груди
не би ли и они тако били људи.

Господо тужиоци
суци и џелати
исписали сте ми своје заповести
по зеницама
најфинијем стаклу
што теже живим, лакше ћу умрети
Зашли сте много у ноћ поодмаклу
али узалуд ћете линчовати
најгостољубивији народ на планети
(због чега ћете горети у паклу)
јер Људско Срце
чудо над чудима
неће да се прими у вашим грудима!

Ми се не плашимо смрти
црне вуге
већ ропског живота и болести дуге
Смрт је честа појава међ нама Србима
као што су пролеће, лето, јесен, зима
И није страшнија
поготову дању
од суше, поплаве, земљотреса, мраза
кад је човек сретне на своме имању
окађене душе и светла образа.

Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући
а то се вама више не догађа
ни кад свадбујете
ни кад вам се рађа!

Поштедите ме коца и конопца
и разапните ме на врху планина
ко ваши праоци што су мог Праоца
Исуса Христа Назарећанина.

Ја ћу да гледам
а ви зажмурите
иначе ће вам се очи распрснути
од сјаја мог лица
Само, пожурите
што пре ме разапнете
пре ћу васкрснути!

(1993)
 

Back
Top