Odraz karaktera licnosti

Kako bi sa psiholoshkog stanovishta definisali
nepozheljne ljudske osobine ,i kakav im je"zajednicki imenitelj" ?

Evo, na primer mene iritiraju:drskost,arogancija,sebicnost,pohlepnost,neistina,
nerazumevanje,potcenjivanje...itd.
Po cemu prepoznajemo nepozheljan karakter osobe ?
Mislim da u danashnjem savremenom nacinu zhivota,svakodnevno se susrecemo
sa "izoblicenjima"ljudskog karaktera,koji dosta uticu na nashe raspolozhenje u
toku dana.

Sta mogu dodati..bahatost i samozivost..kad vec razmisljamo o njima znaci da ne mozemo iskulirati..vremenom se mirimo s tim i utapamo u takvu okolinu..ravnodusni postajemo ili jos gore..sklanjajuci se od njih kad ih osetimo..mi postajemo zadrti

To su valjda one osobine sa kojima mi licno ne vidimo resenje nasih teznji...
Ono sto nam je komplikovano da sa tim izadjemo na kraj....

Mislim da to vise nema veze sa moralom i etikom , takvo vreme doslo , a i ranije dok je imalo veze sa moralom , bilo je opet iz ovog razloga....

Pitam se....mozhemo li povezivati "nagomilavanje"ovih,ovakvih pojava u drushtvu,
sa istorijsko-drushtvenim promenama....

Obavezno.
Nije to zbog toga sto je deda jeo pasulj, pa smo zatvorili vrata od njegove sobe....

vuda:

Kako bi sa psiholoshkog stanovishta definisali
nepozheljne ljudske osobine ,i kakav im je"zajednicki imenitelj" ?
Evo, na primer mene iritiraju:drskost,arogancija,sebicnost,pohlepnost,neistina,
nerazumevanje,potcenjivanje...itd.
Po cemu prepoznajemo nepozheljan karakter osobe ?
Mislim da u danashnjem savremenom nacinu zhivota,svakodnevno se susrecemo
sa "izoblicenjima"ljudskog karaktera,koji dosta uticu na nashe raspolozhenje u
toku dana.

Kliknite za proširenje...

Zato sto ispod svih naslaga kulture u osnovi covekovog bica jeste i dalje naprimitivniji nagon. Taj nagon zahteva svoje pravo, a to je borba sa suparnicima za teritoriju i zenke. Dakle kada sretnes drugo ljudsko bice, ne smeta tebi njegov karakter vec ti smeta samo njegovo prisustvo koje pretenduje na tvoje resurse i tvoje zenke, jos ako ta osoba pokaze da je fizicki i intelektulano nadmocnija od tebe,to je vec pravi izazov i da ne postoji ono sto nazivamo kultura i civilazacija USLEDILA BI BORBA poput zivotinja. Tako da ono sto osecas pri susretu sa drugim ljudima i njihovim karakterima nije zbog neke njihove aroganacije i drskosti, vec zbog naseg zivotinjskog nagona.
A frustracija i nerspolozenje koje se tada javlja jeste usled sukoba prirode coveka i prirode zivotinje u jednom istom bicu.

Svi smo mi KENTAURI. Steta sto je kod vecine ljudi od Kentaura ostala samo kosa... tj konjska griva na konjskoj glavi.

Sve ono sto nam ometa tok misli i osecanja, sto izaziva teskobu i izaziva frustraciju, ono sa cim se tesko nosi i zasta ne postoje dobri odgovori niti sposobnost da se prevazidje. Sa druge strane dozivljaj necijih osobina je poprilicno subjektivno obojen...nekom prijaju i arogancija i sebicnost i drskost u drugih...to mu imponuje i smatra ih dobrim primerom kako moze da se "uspe" u ljudskom carstvu nejednakih, pa ih kao takve usvaja i produzava taj lanac, onim humanijim naspram, zilavijih i okrutnijih. Preobracanje je nemoguce, njihova izolacija neizvodljiva...ako ne mozes protiv njih, pridruzi im se...ako mozes, budi to sto jesi i prezri ih.

ponos, sebicnost, drskost, arogancija....

zajednicki im je ponos...

sve lose osobine imaju odredjenu meru ponosa ...

oziman:

Zato sto ispod svih naslaga kulture u osnovi covekovog bica jeste i dalje naprimitivniji nagon. Taj nagon zahteva svoje pravo, a to je borba sa suparnicima za teritoriju i zenke. Dakle kada sretnes drugo ljudsko bice, ne smeta tebi njegov karakter vec ti smeta samo njegovo prisustvo koje pretenduje na tvoje resurse i tvoje zenke, jos ako ta osoba pokaze da je fizicki i intelektulano nadmocnija od tebe,to je vec pravi izazov i da ne postoji ono sto nazivamo kultura i civilazacija USLEDILA BI BORBA poput zivotinja. Tako da ono sto osecas pri susretu sa drugim ljudima i njihovim karakterima nije zbog neke njihove aroganacije i drskosti, vec zbog naseg zivotinjskog nagona.
A frustracija i nerspolozenje koje se tada javlja jeste usled sukoba prirode coveka i prirode zivotinje u jednom istom bicu.

Svi smo mi KENTAURI. Steta sto je kod vecine ljudi od Kentaura ostala samo kosa... tj konjska griva na konjskoj glavi.

Kliknite za proširenje...

Nije bas tako jednostavno.Covek je mnogo vise od zivotinje.U njemu je pre svega borba za ljubav.Kad se svi slojevi odstrane potreba za ljubavlju je ono sto ostaje,ono bez cega zivot gubi smisao.Problem i jeste sto se to cesto maskira zivotinjskim nagonima.To jednostavno i prosto nije tacno.Covek nema nagone,vec zelje.Da je obrnuto,nikad ne bi postavili sva ova pitanja.

Neznam, ali vidim da ima likova koji bi da izdiktiraju "kako stoje stvari sa psihom" a da ne daju ni jedan argument ili dokaz da je tako pri tome... osim neke slike. (Ako je ona argument?) Primerice, takav covek bi sigurno mislio da je to sasvim uredu, i da nije glup postupak tako doci i "izdiktirati". A sta li ce on misliti ako neko da argumente za to sto diktira... dakle, ne samo diktiranje, nego i argumenti? To je vec nesto drugacije... ako je "diktiranje bez navodjenja argumenata" po misljenju neke osobe ok i pozeljno, onda bi (svakako) po misljenju iste navodjenje argumenata uz to "diktiranje" bilo nesto manje pozeljno, sem u slucaju da ista ta osoba na kraju kaze kako ce argumente dati "drugi put" jer sad "zuri da izdiktia", ali "nema vremena da napise argumente"...

Sa druge strane, takva osoba nece se sloziti sa mojom analizom... nece priznati da je za njega "iznosenje dokaza uz diktiranje" nesto nepozeljno. Reci ce da nije izneo dokaze jer su peopsirni... a sta nam znaci "diktiranje" bez dokaza? Nauci (po definiciji naucnosti) ne znaci nista, bez mozda moguci predmet proucavanja, tipa: cudno, zasto taj covek ne zeli da navede argumente za to sto prica, a misli da je prica bez argumenata vredna paznje na naucnoj temi?

Dakle, primecujemo u nekim osobama "ambivalentnosti"... i jeste i nije, i bi i nebi, i za i protiv... i ok je izneti argumente uz "diktiranje", i ok je ne izneti... a zna se da takvo stanje puno neresenih komflikata u jednom Ja nije pozeljno. Dakle, ono sto mogu dati kao prvi odgovor na pitanje koje se u temi postavlja (nepozeljne osobine) je: nepozeljna osobina licnosti je rascepljenost u vezi necega, koju sam i opisao na konkretnom primeru, mada je u toku opisa nisam nazvao tako... Stavise, sto je vise rascepljenosti, to je licnost manje "licnost" a vise "pukotina".

Namera mi nije bila da vredjam, vec da odgovorim na temu.

Rascepljenost se takodje vidi kod autora teme... ako drugi mogu da mu uticu na emotivnost onako kako on ne bi zeleo da uticu... onda je to svakako rascepljenost (nekog intenziteta) emotivnosti od Ja. Ono zajednicko za "nepozeljne osobine" je upravo to sto je njihov produkt uvek (veca ili manja) rascepljenost Ja. (Ja = Ego, licnost) To je i odgovor na drugo pitanje (sta je "zajednicko" za nepozeljne osob.), ali mozda ne i jedini...

"Rascepljenost" je pojam u psihijatriji star vise od 100 godina. I dalje se koristi, i dalje vazi, i i dalje je svako primecivanje rascepljenosti isto sto i primecivanje bolesnosti, sto se dijagnostifikovanja tice... naravno, to nije jedini kriterijum za proglasenje necega bolesnim, ali je svakako jedan od "dovoljnih samih po sebi".

Termin je uveo francuski filozof i psihijatar (neznam kako se cita) Pierre Janet, koji se treba smatrati i zacetnikom psihoanalize, posto je Frojd vecinu stvari naucio kod njega, ukljucujuci i famozno "nesvesno".

Operisan

Neznam, ali vidim da ima likova koji bi da izdiktiraju "kako stoje stvari sa psihom" a da ne daju ni jedan argument ili dokaz da je tako pri tome... osim neke slike.

Kliknite za proširenje...

Ne znam kakav dokaz trazis kada je psiha u pitanju osim same psihe ? Pogledaj u sebe, i naci ces zivotinjske nagone kao osnovu ,naravno ,visoj i uzvisenijoj prirodi coveka ali itekako realnu i svuda prisutnu osnovu.

Jedino ako si toliko potisnuo sve ono sto ti smeta pa ti je ovo ukazivanje na ,veoma mocan, simbol Kentaura takodje veoma zasmetalo.

Evo ti onda jedan argument:

Pogledaj ljude u alkoholisanom stanju, koji su znaci vestackim putem uspavali svoju visu prirodu. Na sta te podsecaju ? Na Homo Sapiensa ili na zivotinju ?

vuda:

Kako bi sa psiholoshkog stanovishta definisali
nepozheljne ljudske osobine ,i kakav im je"zajednicki imenitelj" ?

Evo, na primer mene iritiraju:drskost,arogancija,sebicnost,pohlepnost,neistina,
nerazumevanje,potcenjivanje...itd.
Po cemu prepoznajemo nepozheljan karakter osobe ?
Mislim da u danashnjem savremenom nacinu zhivota,svakodnevno se susrecemo
sa "izoblicenjima"ljudskog karaktera,koji dosta uticu na nashe raspolozhenje u
toku dana.

Kliknite za proširenje...

@vuda
nisam strucnjak , al nesto pokusavam da cituckam o tim stvarima, i to ne tako kratko
i opet , kada bi me neko pitao sta je to karakter, bih rekla da namam pojma sta je karakter
a da me neko pita "sta je to ljudski karakter?", tek bi to bilo ops
jer time kao da stavljas sigurno da postoji neki univerzalan karakter, jos nisam cula za tako nesto
No ono sto sam skorije citala i bilo mi zanimljivo, al pazi to je samo moja interpretacija, kaze nesto ovako:
sve ljudske emocije izuzev: samoprezir i samomrznja, imaju neki konkretan povod.
cak je i samoljutnja sa nekim povodom, samo te povode treba pravilno prepoznati i na njih adekvatno reagovati.
Ali, bolje je i neadekvatno reagovati (sto moze biti ono sto si naveo: drskost, arogancija, sebicnost, pohlepnost, neistina...) nego te emocije u sebi ne prepoznavati, potiskivati.
Zanimljivo mi je da kaze da je i bes emocija sasvim ok., al treba "adekvatno reagovati".
To adekvatno mnogo teska rec, aj nadji pravu meru kad te spopadne bes.
Znaci potiskivanje kaze da je lose, a samoprezir i samomrznja da su emocije koje ako traju dovode do dal psihickih il mentalnih tegoba , nisam bas sigurna.
Nadam se samo da nisam vise zapetljala nego rekla.

Ako bi u toj knjizi koju prepisujes pisalo i:

Ne mora covek ni biti svestan nekih emocija... zapravo, potiskivanje moze da se izvrsi i tako da emocija nikad i ne predje prag svesti, a ne samo onda kad "vec postane svesna".

i ako bi to bilo i istina...

Onda bi svakako tvoja filozofija "isprazni to iz sebe, kad se vec javilo" bila u najmanju ruku nedovoljna, a u najvecu... kontraproduktivna, jel da? Jer bi onda samo deo emotivnog zivota (kojeg osoba postane svesna) bio "reagovan"... sto bi bilo isto kao i teziti samo tome da se ima 1/4 Pikasove slike? Da ne pominjem "mrznje bez razloga" itd. koje bi izazvale to da ljudi masovno uzmu da biju romsku populaciju... iz straha da ako ne postupe shodno (nenormalnoj) emociji mogu da najebu zbog "potiskivanja"...?

vuda:

Kako bi sa psiholoshkog stanovishta definisali
nepozheljne ljudske osobine ,i kakav im je"zajednicki imenitelj" ?

Evo, na primer mene iritiraju:drskost,arogancija,sebicnost,pohlepnost,neistina,
nerazumevanje,potcenjivanje...itd.
Po cemu prepoznajemo nepozheljan karakter osobe ?
Mislim da u danashnjem savremenom nacinu zhivota,svakodnevno se susrecemo
sa "izoblicenjima"ljudskog karaktera,koji dosta uticu na nashe raspolozhenje u
toku dana.

Kliknite za proširenje...

Pa ne znam baš koliko su te osobine nepoželjne...
To su pre svega prirodne osobine koje,ako si dovoljno iskren prema sebi,
poseduješ i ti i ja i svi ostali.
Mene ne iritira ničija drskost,arogancija i ostalo što si nabrojao jer su to u stvari samo
one osobine ili tačnije rečeno smernice ka tvom ličnom uticaju na okolinu.

Nepoželjan karakter u tom smislu se ne prepoznaje nego se oseća...

Izobličenje ljudskog karaktera de fakto postoji ali u sasvim drugom pravcu gledano..
recimo izobličenja tipa;ubica,silovatelj,kriminalac..itd..

Pored disocijacije, druga vrsta izoblicenja su "upijanja u sebe" uticaja od spolja... kad bih se glupirao pa pravio rec za to, to bi nazvao (kao i jos neki) Ex(spolja)kauzacije(uzrokovanja).

To su razne identifikacije, to kako zao sin upija religije oca i majke, gubi originalnost da bi licio na vecinu itd. praveci se da nije zao.

Svakako, disocijacije i "ekskauzacije" se prate. Ako se momak ponasa glupo da bi osvojio devojku, neoriginalno, lazovski... tu je po sredi i cepanje i ekskauzacija (pokusava da postane nesto sto se njoj svidja i tako uslovljava sebe).

dakle, druga losa osobina (koja verovatno i ne ide bez prve) je ekskauziranost, da je tako nazovemo.
Naravno, po losa je u stvari "spremnost na ekskauziranost"... koja postoji i pre i za vreme postojanja ekskauzacija.

Ako razmotrimo to "zasto bi neko cepao sebe i upijao od spolja" uvek ce se naci los i zao razlog, nikad altruisticki i dobar, tako da ove dve "spremnsti" (spremnost na cepanje, i na ekskauzaciju) u stvari predstavljaju prve odlike zlih osoba. Lose je, dakle, i nepozeljno, biti zao.

E da... ovo drugo za "primanje spoljasnjih uticaja" je isto tako delo Pierre Janet-a. Sto se tice njegove disocijacije, tu se slazu svi da je to nesto lose i bolesno, a za ovo drugo se ne slazu... i ako je sasvim jasno da ovo sto sam nazvao ekskauzacije (mozda je i on tako nazvao, ne secam se) izaziva disocijacije, ide ruku pod ruku sa njima.

vuda:

Kako bi sa psiholoshkog stanovishta definisali
nepozheljne ljudske osobine ,i kakav im je"zajednicki imenitelj" ?

Evo, na primer mene iritiraju:drskost,arogancija,sebicnost,pohlepnost,neistina,
nerazumevanje,potcenjivanje...itd.
Po cemu prepoznajemo nepozheljan karakter osobe ?
Mislim da u danashnjem savremenom nacinu zhivota,svakodnevno se susrecemo
sa "izoblicenjima"ljudskog karaktera,koji dosta uticu na nashe raspolozhenje u
toku dana.

Kliknite za proširenje...

Ljudi koji su stekli emotivnu i intelektualnu stabilnost mirno reaguju i malo sta ih moze izbaciti iz ravnoteze.Naravno,niko nije masina i emotivne reakcije su nesto sto nas cini ljudima.

"izoblicenja " ?

operisan:.:

Ako bi u toj knjizi koju prepisujes pisalo i:

Ne mora covek ni biti svestan nekih emocija... zapravo, potiskivanje moze da se izvrsi i tako da emocija nikad i ne predje prag svesti, a ne samo onda kad "vec postane svesna".

i ako bi to bilo i istina...

Onda bi svakako tvoja filozofija "isprazni to iz sebe, kad se vec javilo" bila u najmanju ruku nedovoljna, a u najvecu... kontraproduktivna, jel da? Jer bi onda samo deo emotivnog zivota (kojeg osoba postane svesna) bio "reagovan"... sto bi bilo isto kao i teziti samo tome da se ima 1/4 Pikasove slike? Da ne pominjem "mrznje bez razloga" itd. koje bi izazvale to da ljudi masovno uzmu da biju romsku populaciju... iz straha da ako ne postupe shodno (nenormalnoj) emociji mogu da najebu zbog "potiskivanja"...?

Kliknite za proširenje...

Secam se kada sam kao dete prvi put primetila plavicaste planine. Stojim i vidim planine , al nisam znala da su tako plavicaste jer su mnogo daleko. I odlucim da cu da dodjem do njih. Sad pojma nemam koliko sam dugo isla u jednom pravcu, uglavnom, isla sam dovoljno dugo za taj uzrast da mi je palo na pamet da je pitanje ocu li se umeti vratiti, te krenem nazad. Secam se i toga kako sam sa nekom vrstom ljutnje gledala te planine narednih dana, kako mi se nisu "priblizile".
Nisam rekla da su emocije nesto sto se iz coveka treba ili moze isprazniti, vec da emocije imaju neki konkretan razlog, znaci nisu dosle tek onako, i ne odlaze tek onako.

U stvari, stavila si "alternativu":Ali, bolje je i neadekvatno reagovati (sto moze biti ono sto si naveo: drskost, arogancija, sebicnost, pohlepnost, neistina...) nego te emocije u sebi ne prepoznavati, potiskivati

ja sam sa recju "isprazniti" mislio na tvoje "reagovati" u onom postu. Pitanje je i koliko ti je ova alternativa "reakcija ILI potiskivanje" zaista "realna", posto stvari ne stoje bas tako... moze se biti svestan emocije a ne reagovati je.

operisan:.:

U stvari, stavila si "alternativu":Ali, bolje je i neadekvatno reagovati (sto moze biti ono sto si naveo: drskost, arogancija, sebicnost, pohlepnost, neistina...) nego te emocije u sebi ne prepoznavati, potiskivati

ja sam sa recju "isprazniti" mislio na tvoje "reagovati" u onom postu. Pitanje je i koliko ti je ova alternativa "reakcija ILI potiskivanje" zaista "realna", posto stvari ne stoje bas tako... moze se biti svestan emocije a ne reagovati je.

Kliknite za proširenje...

Meni je to sto pises vec suvise komplikovano za pratiti.
Htela sam da kazem da ako se stvari resavaju na vreme, ako se emocije prepoznaju na vreme u smislu njihovih uzroka i razresavaju onda je to mnogo lakse. Kada se u coveku nagomilaju stvari koje nije razresio onda dzumbus.

Ako ti probleme resavas samo zato da ti ne bi bilo tesko (da bi ti bilo lakse) onda... si prozeta nekakvim strahom? Koji sama proizvodis...

Pardon,ali da li to znači da probleme ne treba rešavati da bi nam bilo teže?Znači probleme treba negovati?Onda ćemo u toj težini i pod teretom,živeti normalno?