Софија
Legenda
- Poruka
- 52.897
Pismo iz Demokratske stranke
Crvene vođe žute partije
Pranje prljavih biografija, neškolovani i primitivni kadrovi iz bivšeg režima, dobro organizovani predstavnici seksualnih manjina na ključnim pozicijama u stranci, pljačka vojvođanskog Fonda za kapitalna ulaganja, i mnoštvo drugih skandala, potakli su dugogodišnjeg člana Demokratske stranke iz Novog Sada da nakon teksta "Kapitalni fond i topli tenderi" objavljenog u Tabloidu, o svemu ovome progovori prvi put pred srpskom javnošću.
Povod za ovo pismo je vaš naslov i tekst u Tabloidu ,,Kapitalni fond i topli tenderi" u kome se pominje kriminalno i nemoralno ponašanje vodećih ljudi pokrajine. Na žalost, većina toga je tačna, a ono malo što ne znam neću da ocenjujem.
Vaš članak je samo javno potvrdio ono što već prilično dugo potresa javnost i ne vidi se gde je tome kraj. Primetio sam da su iznete informacije, pojedinačno tačne, ali malo nedorečene pa se prigušuje realna i istinska brutalnost sadašnjih vlastodržaca koja se svakodnevno primenjuje po glavi stanovnika.
Pogađate i ja sam jedan od tih stanovnika kao i moja porodica, pa imam višestruku potrebu i jednu kočnicu da vam napišem ovo pismo.
Nije korektno da kao dugogodišnji član DS-a pišem protiv sopstvene stranke, pa i neću. Pisaću vam o pojavama koje zaista nemaju nikakve veze sa strankom i strankama uopšte, pošto po mojoj proceni u Srbiji stranke više ne postoje. Postoje samo organizovane grupe na vlasti i oko nje.
Cela ova kriminalno-seksualna grupa predstavlja, može se slobodno reći, posledicu, a u nekom kontekstu i cilj inspiratora Zoranovog ubistva.
Na početku teksta ste pomenuli Miću Jovovića koji je poznat po tome što je vodio devedesetih godina kampanju protiv Zorana Đinđića unutar stranke služeći se najgnusnijim lažima koje je širio po opštinskim odborima, obilazeći ih sa još nekoliko predsednika OO.
Nakon 5. oktobra imao je lošu prolaznost pa su ga šlepali i nameštali mu mesto u stranci na račun drugih opštinskih odbora. Primenio je istu taktiku širenja laži i pritisaka na članstvo, koje je totalno neinformisano zajedno sa Dušanom Elezovićem, i postavio je nekoliko predsednika opštinskih odbora po principu što gori to boljim da bi obezbedio siguran glas na pokrajinskoj skupštini stranke za predsednika, što je bio cilj njegovog političkog ,,oca" Jovovića.
Dušan Elezović je rano ostao bez roditelja i odrastao je kod oca Momčila Milovića. Obojicu ih je doveo u stranku Jovović.
Jovović je, inače, poznat u užim krugovima u DS-u i kao veliki obožavalac mnogo mlađih devojaka sa kojima izlazi po okolnim čardama i izaziva gađenje i kod samog osoblja.
Za predsednika Izvršnog odbora postavljaju Mišu Gagića, jednog od optuženih (tako je tad trebalo nekim strukturama BIA) za ubistvo Boška Peroševića, koga su "jurili'' i tražili tamo gde nije sigurno bio, a u isto vreme ga čuvali u kući tetke u Bačkoj Palanci, u sklopu parade za javnost.
Najbrutalnija kadrovska kombinatorika desila se u Bačkoj Palanci. Dan nakon ubistva premijera, Kosta Stakić dolazi u prostorije stranke i objavljuje da je on poverenik koji treba da pripremi izbore za opštinski odbor koji je raspušten zbog falsifikovanih izbora i postojanja tajnog člana. Pre toga je bio revnosni korisnik usluga i privilegija SPS-a i to godinama, koji ga je zaposlio u "Zadrugaru" kao direktora. Nakon osam meseci hvataju ga u krađi guma i kardana, dobija otkaz. Posle suđenja, presudu sklanja tadašnji tužilac Trošić, Kertesov kadar iz Vukovara, inače zadužen za sklanjanje predmeta u fioke, a na molbu tadašnjeg predsednika OODS-a. Za uzvrat Stakić će kasnije ući u stambenu komisiju kao "siguran glas" SPS-a koji je tad bio na vlasti u opštini (2001-2002).
Porodica Stakić je, inače, poreklom iz slavonskog mesta Neštin i poznata je bila po tome što se obogatila za vreme ondašnjeg jugoslovenskog kreditnog čuda po imenu "Zeleni plan" kao ugledna komunistička seljačka porodica koja je "morala" da napreduje za primer drugima, a sve uz prijateljstvo nekadašnjeg ministra Save Vlajkovića, kasnije "palog" u pljački za vreme Miloševićevog režima.
Kasnije je kum, prvi čovek SPS-a Mika Jović gurao mladog Stakića. Zanimljivo je da je Mikin kum Jovica Stanišić, pa eto ti roda i kumstva za šta god treba!
Znajući da članstvo i opštinski odbor tu gadost ne bi podneli, učlanjuje ga tajno, i danas je član sa falsifikovanom pristupnicom iz 1995!
Ubrzo se ispostavilo da on ima neobičnu podršku Miće Jovovića i Dušana Elezovića, konobara i sadašnjeg predsednika Pokrajinskog odbora DS-a, i da je on njihov izbor, a ne izbor palanačkih članova DS-a, i da baš takvi trebaju, sa tim kvalitetima.
Do sada ga je predsednik jedne stranke na lokalnoj televiziji i na konferencijama za štampu nekoliko puta prozivao i čitao mu broj presude koja nije otišla na izvršenje. Takođe, odgovarao je i za nasilje u porodici, što je poznato ovdašnjoj službi hitne pomoći i policiji, ali za politički vrh Pokrajine to nije bilo bitno i nije bilo prepreka da ga kandiduju za predsednika opštine. Naprotiv, to je lično odobrio Nikola Pavičić, siva eminencija Miloševićeve "jogurt revolucije", sa kojim se danas intimno konsultuje Bojan Pajtić!
Pavičić ove godine treba da kupi Karađorđevo u kome Vojska Srbije namerno ništa neće da radi i namerno dozvoljava propast ovog državnog dobra, da mu bude što jeftinije.
Zanimljivo je da je baš Mirko Cvetković odgovoran za privatizaciju Sintelona, gde je po proceni zaposlenih, i ekonomista koji su tad bili upućeni, a posle marginalizovani zbog ukazivanja na krađu, ukradeno preko milijardu današnjih evra (nije sva inostrana imovina ušla u procenu, a ukraden je i državni deo)!
Prema nekim kriterijumima, Stakić je korisnik i velikih bespovratnih sredstava za razvoj, koja dobijaju izgleda samo poneki članovi DS-a za poslušnost ma šta to podrazumevalo, gde jedan deo para ide gde ide, a o čemu je vaš list već pisao.
Hohštapleraj tih stranih tela u DS-u ide dotle da su u nekoliko opština predsednici opštinskih odbora sazvali sednicu pre prošlogodišnjeg Đurđevdana, stranačke slave čija se centralna proslava održavala u Zrenjaninu. Cilj sednice je bio da kažu članovima kako tamo ne treba ići jer "nije uputno"!?
Koga je trebalo poniziti i bojkotovati: Tadića, domaćina, goste ili slavu?
Ni to nije sve. U palanački opštinski odbor DS-a ekspresno se učlanjuju ljudi i stavljaju na odborničke liste. Na opšte iznenađenje, u stranku ulaze sve bivši prvi ljudi JUL-a i SPS-a, očito nekome potrebni da potisnu i eliminišu iz javnosti ono što zaista vredi u DS-u. Postoje i liste u opštinskim odborima na kojima su imena onih koje ne treba pozivati u stranku pošto su "opasni " po sadašnje rukovodstvo!
Naravno, jako se vodi računa da se imenovanja i postavljenja na funkcije i mesta u javnim preduzećima maksimalno sakriju jer su svojevrsna uvreda za celokupno članstvo i one koji su glasali za DS. Tako se i desilo nešto neverovatno da su danas, posle 15. godina postojanja Demokratske stranke u bačkopalanačkom Opštinskom odboru sve sami fanatici bivšeg režima:
1. Kosta Stakić (do 2002. godine SPS kandidat, falsifikovana pristupnica DS-a) lažno predstavljen novim članovima koji se učlanjuju pritisnuti bedom kako bi dobili neki posao ili da ne odlete sa posla.
2. Moma Milojević, policajac iz Krajine, u ono vreme odan Mihalju Braciki Kertesu, šefu Miloševićeve carine, član DS-a od izbora. To mu je, inače, četvrta stranka za godinu dana, klasičan stranački parazit: nije važna stranka, samo je važno koliki je moj deo.
3. Milutin Rujević- napustio SPS, PSS, pokret za Palanku, DS (zataškava uzbunu u hitnoj pomoći kad Kosta prebije ženu, što nije redak slučaj, o tome sve zna i policija) član je DS-a od izbora.
4. Milorad Paripović - predsednik izvrsnog odbora JUL-a do 2000. godine sa čijih se konferencija za štampu moglo čuti "treba izmisliti Goli otok za žutu gamad". Inače takođe "višestruki" političar, član PSS-a, DSS-a, Pokreta za Palanku i član od ovih izbora Demokratske stranke. Poznat je po tome što je sve zatvorio što je otvorio, zadužen i zavisan, zna da radi samo kad mu se posao namesti...
5. Jole Šijakov - doušnik Udbe, nekadašnji član i siguran glas u Upravnom odboru preduzeća AD Sintelon, koji je donosio kriminalne odluke i opljačkao 3.000 zaposlenih, član je DS-a od 2005. Pre toga je bio obožavalac lika i dela Mihalja Kertesa, pa je na taj način došao do kapitala u privatizaciji Sintelona, kupio firmu sa kojom ne zna šta da radi (do izbora nisu dobili ni jedan posao) sad trguje tenderima inspirisan Fondom za kapitalna ulaganja.
Predsednici mesnih odbora se ne biraju. Stakić predloži ime, a članstvo prethodno izlobirano, glasa javno da verifikuje sopstvenu poslušnost. Ostatak članstva i ne zna da ima novog predsednika, važno je da izađu na izbore, a kad postave bilo kakvo pitanje ili traže objašnjenje, umesto odgovora ide kritika o ''njihovom neradu'' i poruka koju je lično Dušan Elezović izrekao članstvu prilikom spašavanja i ustoličavanja Koste Stakića: ,,nije DS biro za zapošljavanje, mi se borimo za bolje sutra, za vašu decu".
6. Đorđe Višekruna, momak iz Bačke Palanke izbačen iz Opštinskog odbora DS-a, ali je potom učlanjen u novosadski odbor i posle samo mesec dana postaje zamenik Momčila Milovića u Fondu za kapitalne investicije. Ubrzo je dobio i službeni auto kojim se vozika po Palanci i koji često koriste i njegovi drugari. Inače, ovaj momak ustaje oko deset sati i posao mu je da bude u zategnutim pantalonama i napuderisan.
U međuvremenu je bio član DSS-a i Nove Srbije, i iz njih je izbačen.
Crvene vođe žute partije
Pranje prljavih biografija, neškolovani i primitivni kadrovi iz bivšeg režima, dobro organizovani predstavnici seksualnih manjina na ključnim pozicijama u stranci, pljačka vojvođanskog Fonda za kapitalna ulaganja, i mnoštvo drugih skandala, potakli su dugogodišnjeg člana Demokratske stranke iz Novog Sada da nakon teksta "Kapitalni fond i topli tenderi" objavljenog u Tabloidu, o svemu ovome progovori prvi put pred srpskom javnošću.
Povod za ovo pismo je vaš naslov i tekst u Tabloidu ,,Kapitalni fond i topli tenderi" u kome se pominje kriminalno i nemoralno ponašanje vodećih ljudi pokrajine. Na žalost, većina toga je tačna, a ono malo što ne znam neću da ocenjujem.
Vaš članak je samo javno potvrdio ono što već prilično dugo potresa javnost i ne vidi se gde je tome kraj. Primetio sam da su iznete informacije, pojedinačno tačne, ali malo nedorečene pa se prigušuje realna i istinska brutalnost sadašnjih vlastodržaca koja se svakodnevno primenjuje po glavi stanovnika.
Pogađate i ja sam jedan od tih stanovnika kao i moja porodica, pa imam višestruku potrebu i jednu kočnicu da vam napišem ovo pismo.
Nije korektno da kao dugogodišnji član DS-a pišem protiv sopstvene stranke, pa i neću. Pisaću vam o pojavama koje zaista nemaju nikakve veze sa strankom i strankama uopšte, pošto po mojoj proceni u Srbiji stranke više ne postoje. Postoje samo organizovane grupe na vlasti i oko nje.
Cela ova kriminalno-seksualna grupa predstavlja, može se slobodno reći, posledicu, a u nekom kontekstu i cilj inspiratora Zoranovog ubistva.
Na početku teksta ste pomenuli Miću Jovovića koji je poznat po tome što je vodio devedesetih godina kampanju protiv Zorana Đinđića unutar stranke služeći se najgnusnijim lažima koje je širio po opštinskim odborima, obilazeći ih sa još nekoliko predsednika OO.
Nakon 5. oktobra imao je lošu prolaznost pa su ga šlepali i nameštali mu mesto u stranci na račun drugih opštinskih odbora. Primenio je istu taktiku širenja laži i pritisaka na članstvo, koje je totalno neinformisano zajedno sa Dušanom Elezovićem, i postavio je nekoliko predsednika opštinskih odbora po principu što gori to boljim da bi obezbedio siguran glas na pokrajinskoj skupštini stranke za predsednika, što je bio cilj njegovog političkog ,,oca" Jovovića.
Dušan Elezović je rano ostao bez roditelja i odrastao je kod oca Momčila Milovića. Obojicu ih je doveo u stranku Jovović.
Jovović je, inače, poznat u užim krugovima u DS-u i kao veliki obožavalac mnogo mlađih devojaka sa kojima izlazi po okolnim čardama i izaziva gađenje i kod samog osoblja.
Za predsednika Izvršnog odbora postavljaju Mišu Gagića, jednog od optuženih (tako je tad trebalo nekim strukturama BIA) za ubistvo Boška Peroševića, koga su "jurili'' i tražili tamo gde nije sigurno bio, a u isto vreme ga čuvali u kući tetke u Bačkoj Palanci, u sklopu parade za javnost.
Najbrutalnija kadrovska kombinatorika desila se u Bačkoj Palanci. Dan nakon ubistva premijera, Kosta Stakić dolazi u prostorije stranke i objavljuje da je on poverenik koji treba da pripremi izbore za opštinski odbor koji je raspušten zbog falsifikovanih izbora i postojanja tajnog člana. Pre toga je bio revnosni korisnik usluga i privilegija SPS-a i to godinama, koji ga je zaposlio u "Zadrugaru" kao direktora. Nakon osam meseci hvataju ga u krađi guma i kardana, dobija otkaz. Posle suđenja, presudu sklanja tadašnji tužilac Trošić, Kertesov kadar iz Vukovara, inače zadužen za sklanjanje predmeta u fioke, a na molbu tadašnjeg predsednika OODS-a. Za uzvrat Stakić će kasnije ući u stambenu komisiju kao "siguran glas" SPS-a koji je tad bio na vlasti u opštini (2001-2002).
Porodica Stakić je, inače, poreklom iz slavonskog mesta Neštin i poznata je bila po tome što se obogatila za vreme ondašnjeg jugoslovenskog kreditnog čuda po imenu "Zeleni plan" kao ugledna komunistička seljačka porodica koja je "morala" da napreduje za primer drugima, a sve uz prijateljstvo nekadašnjeg ministra Save Vlajkovića, kasnije "palog" u pljački za vreme Miloševićevog režima.
Kasnije je kum, prvi čovek SPS-a Mika Jović gurao mladog Stakića. Zanimljivo je da je Mikin kum Jovica Stanišić, pa eto ti roda i kumstva za šta god treba!
Znajući da članstvo i opštinski odbor tu gadost ne bi podneli, učlanjuje ga tajno, i danas je član sa falsifikovanom pristupnicom iz 1995!
Ubrzo se ispostavilo da on ima neobičnu podršku Miće Jovovića i Dušana Elezovića, konobara i sadašnjeg predsednika Pokrajinskog odbora DS-a, i da je on njihov izbor, a ne izbor palanačkih članova DS-a, i da baš takvi trebaju, sa tim kvalitetima.
Do sada ga je predsednik jedne stranke na lokalnoj televiziji i na konferencijama za štampu nekoliko puta prozivao i čitao mu broj presude koja nije otišla na izvršenje. Takođe, odgovarao je i za nasilje u porodici, što je poznato ovdašnjoj službi hitne pomoći i policiji, ali za politički vrh Pokrajine to nije bilo bitno i nije bilo prepreka da ga kandiduju za predsednika opštine. Naprotiv, to je lično odobrio Nikola Pavičić, siva eminencija Miloševićeve "jogurt revolucije", sa kojim se danas intimno konsultuje Bojan Pajtić!
Pavičić ove godine treba da kupi Karađorđevo u kome Vojska Srbije namerno ništa neće da radi i namerno dozvoljava propast ovog državnog dobra, da mu bude što jeftinije.
Zanimljivo je da je baš Mirko Cvetković odgovoran za privatizaciju Sintelona, gde je po proceni zaposlenih, i ekonomista koji su tad bili upućeni, a posle marginalizovani zbog ukazivanja na krađu, ukradeno preko milijardu današnjih evra (nije sva inostrana imovina ušla u procenu, a ukraden je i državni deo)!
Prema nekim kriterijumima, Stakić je korisnik i velikih bespovratnih sredstava za razvoj, koja dobijaju izgleda samo poneki članovi DS-a za poslušnost ma šta to podrazumevalo, gde jedan deo para ide gde ide, a o čemu je vaš list već pisao.
Hohštapleraj tih stranih tela u DS-u ide dotle da su u nekoliko opština predsednici opštinskih odbora sazvali sednicu pre prošlogodišnjeg Đurđevdana, stranačke slave čija se centralna proslava održavala u Zrenjaninu. Cilj sednice je bio da kažu članovima kako tamo ne treba ići jer "nije uputno"!?
Koga je trebalo poniziti i bojkotovati: Tadića, domaćina, goste ili slavu?
Ni to nije sve. U palanački opštinski odbor DS-a ekspresno se učlanjuju ljudi i stavljaju na odborničke liste. Na opšte iznenađenje, u stranku ulaze sve bivši prvi ljudi JUL-a i SPS-a, očito nekome potrebni da potisnu i eliminišu iz javnosti ono što zaista vredi u DS-u. Postoje i liste u opštinskim odborima na kojima su imena onih koje ne treba pozivati u stranku pošto su "opasni " po sadašnje rukovodstvo!
Naravno, jako se vodi računa da se imenovanja i postavljenja na funkcije i mesta u javnim preduzećima maksimalno sakriju jer su svojevrsna uvreda za celokupno članstvo i one koji su glasali za DS. Tako se i desilo nešto neverovatno da su danas, posle 15. godina postojanja Demokratske stranke u bačkopalanačkom Opštinskom odboru sve sami fanatici bivšeg režima:
1. Kosta Stakić (do 2002. godine SPS kandidat, falsifikovana pristupnica DS-a) lažno predstavljen novim članovima koji se učlanjuju pritisnuti bedom kako bi dobili neki posao ili da ne odlete sa posla.
2. Moma Milojević, policajac iz Krajine, u ono vreme odan Mihalju Braciki Kertesu, šefu Miloševićeve carine, član DS-a od izbora. To mu je, inače, četvrta stranka za godinu dana, klasičan stranački parazit: nije važna stranka, samo je važno koliki je moj deo.
3. Milutin Rujević- napustio SPS, PSS, pokret za Palanku, DS (zataškava uzbunu u hitnoj pomoći kad Kosta prebije ženu, što nije redak slučaj, o tome sve zna i policija) član je DS-a od izbora.
4. Milorad Paripović - predsednik izvrsnog odbora JUL-a do 2000. godine sa čijih se konferencija za štampu moglo čuti "treba izmisliti Goli otok za žutu gamad". Inače takođe "višestruki" političar, član PSS-a, DSS-a, Pokreta za Palanku i član od ovih izbora Demokratske stranke. Poznat je po tome što je sve zatvorio što je otvorio, zadužen i zavisan, zna da radi samo kad mu se posao namesti...
5. Jole Šijakov - doušnik Udbe, nekadašnji član i siguran glas u Upravnom odboru preduzeća AD Sintelon, koji je donosio kriminalne odluke i opljačkao 3.000 zaposlenih, član je DS-a od 2005. Pre toga je bio obožavalac lika i dela Mihalja Kertesa, pa je na taj način došao do kapitala u privatizaciji Sintelona, kupio firmu sa kojom ne zna šta da radi (do izbora nisu dobili ni jedan posao) sad trguje tenderima inspirisan Fondom za kapitalna ulaganja.
Predsednici mesnih odbora se ne biraju. Stakić predloži ime, a članstvo prethodno izlobirano, glasa javno da verifikuje sopstvenu poslušnost. Ostatak članstva i ne zna da ima novog predsednika, važno je da izađu na izbore, a kad postave bilo kakvo pitanje ili traže objašnjenje, umesto odgovora ide kritika o ''njihovom neradu'' i poruka koju je lično Dušan Elezović izrekao članstvu prilikom spašavanja i ustoličavanja Koste Stakića: ,,nije DS biro za zapošljavanje, mi se borimo za bolje sutra, za vašu decu".
6. Đorđe Višekruna, momak iz Bačke Palanke izbačen iz Opštinskog odbora DS-a, ali je potom učlanjen u novosadski odbor i posle samo mesec dana postaje zamenik Momčila Milovića u Fondu za kapitalne investicije. Ubrzo je dobio i službeni auto kojim se vozika po Palanci i koji često koriste i njegovi drugari. Inače, ovaj momak ustaje oko deset sati i posao mu je da bude u zategnutim pantalonama i napuderisan.
U međuvremenu je bio član DSS-a i Nove Srbije, i iz njih je izbačen.
Имам ја моју лепу професију која ми узгред пружа и добар живот, тако да не морам да правим компромисе.
Za ovo bona, ali ne danas... Već sam ispucao sve.
