Poslednja Igra Leptira
Veoma poznat
- Poruka
- 13.954
Lijepo vrijeme veceras… prohladno, ali, nije vjetrovito… prijatno za setnju. Trebalo bi to iskoristiti.
Samo, pamet u glavu… nemojte kao ja… nesmotreno…
Nisam zapazila semafor, nisam obratila paznju na njega, ali sam jasno zapazila automobil… samo sto je tu informaciju mozak kasno proslijedio ostatku tijela, i vec narednog trena ja na zebri, oko mene sirena, svuda je ima, para usi… i psovke… hm, bas mi je malo falilo, imala sam srece…
Kako je zivot kratak, i kako ga mi sami, bespotrebno, nekada ucinimo jos kracim.
Sta radite vi, forumasi… kako razmisljate…
Da li je vama zivot dovoljno dug za sve sto zelite, ili je prekratak za vase poduhvate?
Koliko ste ostvareni?
Koliko uspijevate?
Prije nekoliko veceri, lezim u krevetu, cituckam knjigu… dosadna, dosadna do granice odustajanja, ali, mozda je to samo moj umor, pa nemam snage da doprem do sustine onoga sto pisac porucuje… i zato osjecam nestrpljenje da dodjem do kraja, saznam… citala sam ga i ranije… a znam da ima jos stosta njegovo da se nadje u knjizari, i toliko sam srecna sto imam sansu da to uradim… sto mogu, sto imam zivot pred sobom da procitam, da vidim, da osjetim… da zivim…
Zelim da zivim!
Zivite li?
Imate li vremena da procitate sve sto zelite?
Da naslikate?
Da odslusate?
Osjetite li nekada, kao ja, da nemate vremena za ono sto volite… da tone i tone vama nevaznog, ali nuznog, uskracuje sve ono sto biste mogli i zeljeli?
Imate li vremena za ljubav?
Za snove? Ostvarujete li ih?
Enter po enter, ode post... a ja bih jos toliko toga da pitam... a sustina je da zamislite sebe kako gazite stotu godinu... gdje ste? sta imate iza sebe? koliko je zelja ostalo neostvareno, da ih zive oni malo odlucniji, hrabriji, snalazljiviji...?
Samo, pamet u glavu… nemojte kao ja… nesmotreno…
Nisam zapazila semafor, nisam obratila paznju na njega, ali sam jasno zapazila automobil… samo sto je tu informaciju mozak kasno proslijedio ostatku tijela, i vec narednog trena ja na zebri, oko mene sirena, svuda je ima, para usi… i psovke… hm, bas mi je malo falilo, imala sam srece…
Kako je zivot kratak, i kako ga mi sami, bespotrebno, nekada ucinimo jos kracim.
Sta radite vi, forumasi… kako razmisljate…
Da li je vama zivot dovoljno dug za sve sto zelite, ili je prekratak za vase poduhvate?
Koliko ste ostvareni?
Koliko uspijevate?
Prije nekoliko veceri, lezim u krevetu, cituckam knjigu… dosadna, dosadna do granice odustajanja, ali, mozda je to samo moj umor, pa nemam snage da doprem do sustine onoga sto pisac porucuje… i zato osjecam nestrpljenje da dodjem do kraja, saznam… citala sam ga i ranije… a znam da ima jos stosta njegovo da se nadje u knjizari, i toliko sam srecna sto imam sansu da to uradim… sto mogu, sto imam zivot pred sobom da procitam, da vidim, da osjetim… da zivim…
Zelim da zivim!
Zivite li?
Imate li vremena da procitate sve sto zelite?
Da naslikate?
Da odslusate?
Osjetite li nekada, kao ja, da nemate vremena za ono sto volite… da tone i tone vama nevaznog, ali nuznog, uskracuje sve ono sto biste mogli i zeljeli?
Imate li vremena za ljubav?
Za snove? Ostvarujete li ih?
Enter po enter, ode post... a ja bih jos toliko toga da pitam... a sustina je da zamislite sebe kako gazite stotu godinu... gdje ste? sta imate iza sebe? koliko je zelja ostalo neostvareno, da ih zive oni malo odlucniji, hrabriji, snalazljiviji...?
