Karamazov
Ističe se
- Poruka
- 2.450
Ivica Dačić je s tri godine znao sva slova, sa četiri je pisao, u petoj je beležio vesti iz Dnevnika i čitao ih ukućanima, a u šestoj je „drao“ komšije u šahu
BEOGRAD - Lider SPS, zamenik predsednika Vlade i ministar policije Ivica Dačić bio je pravo malo čudo od deteta, o kome su još ranih sedamdesetih pisale Večernje novosti i Politika. Dačić se i danas rado priseća tih dana.
- Negde ‘71. u Novostima je o meni objavljen tekst „Enciklopedija u kratkim pantalonicama“, jer sam kao petogodišnjak napamet znao sve planine, reke, države, imena sportista... Najviše sam voleo da gledam Dnevnik, znao sam imena svih voditelja, državnika i predsednika država. Pogađao sam fudbalere tako što bih pogledao broj njihovih sličica otpozadi - uz smeh se priseća Dačić.
Samo dve godine kasnije o „vunderkindu iz Žitorađe“ pisala je i Politika.
„Već sa tri godine znao je većinu slova, sa četiri je pisao i čitao, u petoj je zapisivao sve vesti iz Dnevnika i čitao ih posle ukućanima, a u šestoj je pobeđivao matore komšije u šahu“, pisao je o sedmogodišnjem Ivici nadahnuti dopisnik Politike iz niškog regiona.
Dačić kao poseban kuriozitet iz „ranih dana“ navodi i doživljaje iz biblioteke.
- Uzeo bih jednu knjigu ujutru, a onda došao po drugu po podne. Bibliotekarke su mislile da ih zafrkavam i da zapravo i ne čitam knjige, već se pravim važan. Uvek sam u školi imao sve petice, a Fakultet političkih nauka završio sam sa prosečnom ocenom deset. Na prvom ispitu na faksu profesor me je prekinuo na drugom pitanju, rekavši da nikad nije čuo bolji odgovor od nekog studenta. Sećam se i profesora s druge godine koji me je zamolio da ponovim neku misao kako bi mogao da je zapiše - deklamuje Dačić svoje podvige.
Sinovljevih uspeha rado se seća i njegov otac Desimir.
- Ivica je rođen 1. januara 1966. Teška su vremena bila, pa sam posle posla često ostajao na prekovremenom radu, jer nam je svaki dinar bio velik, tako da je supruga Jelisaveta, kad stigne od mnogobrojnih kućnih poslova, mogla malo više da se posveti deci. Bili smo zbunjeni kad je sa samo tri godine počeo da sriče slova, sledeće godine je već čitao i pisao. Porodično gledamo „Dnevnik u pola osam“, kad primetim on nešto zapisuje. Zamislite petogodišnjaka koji nam posle Dnevnika „reprizira“ emisiju, zna sva imena voditelja i i političara, naglašavajući udarne vesti! Glumio je spikera i tražio da ga pažljivo slušamo. Verovali smo da će postati novinar, a taj fakultet je i završio. Moj sin je samo sticajem okolnosti otišao u politiku - kaže na kraju otac Desimir.
SA CECOM NA „SUSRETIMA SELA“
Već u sedmoj godini mali Ivica je poručio roditeljima da „mora“ da se bavi sportom.
- Odmah se upisao u sekcije fudbala i rukometa, pitali smo se kako će sve postići. S tada sedmogodišnjom komšinicom Svetlanom Veličkovićem, sada najpopularnijom pevačicom, spremao se za nastupe „Susreti sela“, gde je ona pevala, a on učestvovao u kvizu znanja. Neverovatan je elan, kad se sad setim, koji su njih dvoje imali. Ivica je na takmičenju škola „Tito, revolucija, mir“ pobedio u konkurenciji 600 vršnjaka - evocira uspomene bivši policajac Desimir, čiji je sin sada prvi čovek te službe.
________________________________________________________________
http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-24-01-2009/mali-genije
Ivica, mali genije.
BEOGRAD - Lider SPS, zamenik predsednika Vlade i ministar policije Ivica Dačić bio je pravo malo čudo od deteta, o kome su još ranih sedamdesetih pisale Večernje novosti i Politika. Dačić se i danas rado priseća tih dana.
- Negde ‘71. u Novostima je o meni objavljen tekst „Enciklopedija u kratkim pantalonicama“, jer sam kao petogodišnjak napamet znao sve planine, reke, države, imena sportista... Najviše sam voleo da gledam Dnevnik, znao sam imena svih voditelja, državnika i predsednika država. Pogađao sam fudbalere tako što bih pogledao broj njihovih sličica otpozadi - uz smeh se priseća Dačić.
Samo dve godine kasnije o „vunderkindu iz Žitorađe“ pisala je i Politika.
„Već sa tri godine znao je većinu slova, sa četiri je pisao i čitao, u petoj je zapisivao sve vesti iz Dnevnika i čitao ih posle ukućanima, a u šestoj je pobeđivao matore komšije u šahu“, pisao je o sedmogodišnjem Ivici nadahnuti dopisnik Politike iz niškog regiona.
Dačić kao poseban kuriozitet iz „ranih dana“ navodi i doživljaje iz biblioteke.
- Uzeo bih jednu knjigu ujutru, a onda došao po drugu po podne. Bibliotekarke su mislile da ih zafrkavam i da zapravo i ne čitam knjige, već se pravim važan. Uvek sam u školi imao sve petice, a Fakultet političkih nauka završio sam sa prosečnom ocenom deset. Na prvom ispitu na faksu profesor me je prekinuo na drugom pitanju, rekavši da nikad nije čuo bolji odgovor od nekog studenta. Sećam se i profesora s druge godine koji me je zamolio da ponovim neku misao kako bi mogao da je zapiše - deklamuje Dačić svoje podvige.
Sinovljevih uspeha rado se seća i njegov otac Desimir.
- Ivica je rođen 1. januara 1966. Teška su vremena bila, pa sam posle posla često ostajao na prekovremenom radu, jer nam je svaki dinar bio velik, tako da je supruga Jelisaveta, kad stigne od mnogobrojnih kućnih poslova, mogla malo više da se posveti deci. Bili smo zbunjeni kad je sa samo tri godine počeo da sriče slova, sledeće godine je već čitao i pisao. Porodično gledamo „Dnevnik u pola osam“, kad primetim on nešto zapisuje. Zamislite petogodišnjaka koji nam posle Dnevnika „reprizira“ emisiju, zna sva imena voditelja i i političara, naglašavajući udarne vesti! Glumio je spikera i tražio da ga pažljivo slušamo. Verovali smo da će postati novinar, a taj fakultet je i završio. Moj sin je samo sticajem okolnosti otišao u politiku - kaže na kraju otac Desimir.
SA CECOM NA „SUSRETIMA SELA“
Već u sedmoj godini mali Ivica je poručio roditeljima da „mora“ da se bavi sportom.
- Odmah se upisao u sekcije fudbala i rukometa, pitali smo se kako će sve postići. S tada sedmogodišnjom komšinicom Svetlanom Veličkovićem, sada najpopularnijom pevačicom, spremao se za nastupe „Susreti sela“, gde je ona pevala, a on učestvovao u kvizu znanja. Neverovatan je elan, kad se sad setim, koji su njih dvoje imali. Ivica je na takmičenju škola „Tito, revolucija, mir“ pobedio u konkurenciji 600 vršnjaka - evocira uspomene bivši policajac Desimir, čiji je sin sada prvi čovek te službe.
________________________________________________________________
http://www.kurir-info.rs/clanak/politika/kurir-24-01-2009/mali-genije
Ivica, mali genije.
Вид` како се Дивац уплашио 
Ili bar mogu da se kratko i slikovito izraze. E sad da li ce naici na one koji to mogu da prochitaju je neshto sasvim, sasvim drugo 
