VOLJA - Otkrovenje jednog cuda

Cinjenica koju svako mora prihvatiti kada je razume jeste da svoje JA ili subjekat ne mozemo opaziti jer bi u tom slucaju imali posla ne za subjektom vec sa objektom. Opaziti subjekat bila bi kontradikcija.
Dakle iz toga mozemo zakljuciti da nase JA nije objekat, to je nesto potpuno nesaglasno sa objektom a samim tim je i izvan domasaja saznanja koje ima posla samo sa objektima.
Sada sta bi to moglo biti nase JA kada ono nije objekat i kada niti ga mozemo opaziti, niti misliti?

Odgovor se nalazi u onome sto zovemo "Subjekt htenja" . Osim subjekta saznanja u svojoj neposrednoj svesti nalazimo i subjekat htenja jer JA SAZNAJEM ali JA I HOCU a tu se susrecemo sa jednim pravim cudom.
Sopenhauer je to nazvao svojim prvim filozofskim cudjenjem. Jer :

Identitet subjekta htenja sa subjektom spoznavanja, po kojemu rec JA oba ukljucuje, jeste cvor sveta, a stoga je i neobjasnjiv. Samo su nam odnosi izmedju objekata shvatljivi; ali medju njima mogu dva biti jedan, ukoliko su delovi jednog celog. Ovde naprotiv gde je govor o subjektu, ne vrede vise pravila za spoznavanje objekata, a istinski identitet spoznavajuceg sa onim, sto se spoznalo kao htenje , dakle identitet subjekta sa objektom , neposredno je dat. Ko sebi neobjasnjivost toga identiteta pravo predoci , taj ce ga sa mnom nazvati cudom svoje vrste.
Sopenhauer . iz dela "O nacelu razloga"

Kliknite za proširenje...

Kruna Sopenhaurove filozofije jeste mozemo reci otkrovenje jednog cuda ."Filozofsko cudjenje"koje je on još u svom prvom delu opisao, a koje govori o identitetu onog JA KOJE SAZNAJE I onog JA KOJE HOCE, i to na nacin koji je kontradikcija u svetu objekata.

Ovim smo se na svojevrstan nacin (koji nije saznanje) priblizili subjektu ,i stvari po sebi uopste, i tako probili granicu Kantovih ogranicenja mogucnosti istog. Iz toga su sledile citave filozofije ,ne vise zasnovane na saznavanju, vec na volji.

Sta je covek nego objektivacija volje. Svaki deo covecjeg tela jeste objektivisana volja. Ako neka zivotinja objektIvno ima organe za varenje, subjektivno ima osecaj gladi. Ako ima reporoduktivne organe, subjektivno ima polni nagon.

Cak sta vise volja je ta koja je oblikovala ziva bica i koja je pokretac evolucije. Volja je ono zbog cega uopste postoji pojam "slucajno". Slucajno u odnosu na sta??? ....u odnosu na volju.

Sta je covek ? Objektivisana volja koja postoji samo u predstavi kao pojava, a VOLJA JE ONO PRIMARNO I NAJBLIZE STVARI PO SEBI.

Mada svako posebno delovanje, pod pretpostavkom određenog karaktera, proističe nužno pri datom motivu, i mada se rašćenje, proces ishrane i sve promene u životinjskom telu zbivaju shodno nužno delajućim uzrocima (nadražajima), ipak ceo niz radnji, pa prema tome i svaka posebna radnja, a isto tako i njihov uslov, to jest ćelo telo koje te radnje vrši, pa, dakle, i proces pomoću koga i u kome on bivstvuje, nije ništa drugo do manifestacija volje, postojanje vidnim volje, objektitet volje. Na tome počiva i potpuna prilagođenost ljudskog i životinjskog tela ljudskoj i životinjskoj volji, sličnoj prilagođenosti, ali nadaleko je prevazilazeći, koju ima neko namerno izgrađeno oruđe u .odnosu na volju onoga koji je oruđe izgradio, i koja se ukazuje kao svrsishodnost, to jest, teleološka objašnjenost tela.
Zato delovi tela moraju da savršeno odgovaraju glavnim željama kroz koje se volja manifestuje, oni moraju biti vidljivi izraz tih želja: zubi, grlo, creva jesu objektivirana glad; genitalije su objekivirani polni nagon; ruke koje hvataju i brze noge odgovaraju već indirektnijem stremljenju volje koje mi prikazujemo.
I kao što opšte ljudski oblik odgovara opštoj ljudskoj volji, tako i individualno modificiranoj volji, karakteru pojedinca, odgovara individualni oblik tela, koji je zato u svim delovima tela karakterističan i izrazit.
citat Sopenhuaer Svet kao volja i predstva 1

Kliknite za proširenje...

Jos jedno pitanje za razmisljanje:

Da li govece zeli da zivi i da se brani od predatora zato sto ima rogove ili ima rogove zato sto zeli da zivi i da se brani.?

to nešto što bivstvuje možemo nazvati voljom ili kakogod, ali i dalje ostaje pitanje šta je to nešto.

H4m1et:

to nešto što bivstvuje možemo nazvati voljom ili kakogod, ali i dalje ostaje pitanje šta je to nešto.

Kliknite za proširenje...

Volja nije prazna rec. U nasoj svesti volja je itekako nesto realno, cak sta vise nesto najrealnije sama osnova naseg bica. TAKODJE to sto spoznajemo u sebi kao volju ne mozemo pretvoriti u opazaje i predstave.

Osim predstave dakle u sebi nalazimo i ono sto zovemo "volja" i sto je najblize Stvari po sebi, iako naravno to nije sama stvar po sebi koja ostaje transcendentna jer kako kaze Sopenhauer .... u jednom opazaju volje "Stvar po sebi" je skinula mnoge svoje velove ali jos uvek ne istupa sasvim naga.

kod šopenhauera nikad mi nije bilo jasno kako to da uopšte možemo opaziti volju, vanvremenu i vanprostornu metafizičku suštinu stvarnosti, kad ljudi sve pojave opažaju u prostoru i vremenu.

jes da možemo opaziti neki naš lični impuls, poriv, stremljenje, ponarodski volju ili kakogod, ali ja sve to opažam u vremenu, gotovo bih se usudio da kažem, i u prostoru, a volja bi po šopenhaueru trebala da bude izvan i prostora i vremena.

H4m1et:

kod šopenhauera nikad mi nije bilo jasno kako to da uopšte možemo opaziti volju, vanvremenu i vanprostornu metafizičku suštinu stvarnosti, kad ljudi sve pojave opažaju u prostoru i vremenu.

jes da možemo opaziti neki naš lični impuls, poriv, stremljenje, ponarodski volju ili kakogod, ali ja sve to opažam u vremenu, gotovo bih se usudio da kažem, i u prostoru, a volja bi po šopenhaueru trebala da bude izvan i prostora i vremena.

Kliknite za proširenje...

Mislim da si propusito ove Sopenhaurove reci:.

Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu, ja sam je uvek imao u vidu, da ni unutrašnje opažanje, koje mi imamo o svojoj sopstvenoj volji, još nikako ne daje potpuno i adekvatno saznanje stvari po sebi. To bi bio slučaj kada bi to opažanje bilo sasvim neposredno. Ali pošto se ono izvodi tako što volja, otelotvorujući se, stvara sebi i intelekt (radi svojih odnosa sa spoljašnjim svetom) i intelektom sebe u samosvesti (nužnoj suprotnosti spoljašnjem svetu) saznaje kao volju, onda to saznanje stvari po sebi nije potpuno adekvatno. Pre svega, to saznanje je povezano s formom predstave; ono je opažanje i, kao takvo, deli se na subjekt i objekt. Jer, ni u samosvesti ja nije sasvim jednostavno, već se sastoji od saznavaoca (intelekta) i saznatog (volje); intelekt ne biva saznat, a volja ne saznaje, iako se oboje stiču u svest jednog ja. Ali upravo zato to ja nije sa sobom sasvim p r i s n o, nije, tako reći, prozirno, već je neprozirno i stoga samom sebi ostaje zagonetka. Dakle, i u unutrašnjem saznanju još uvek postoji razlika između bivstvovanja-po-sebi njegovog objekta i opažanja tog objekta u saznavalačkom subjektu. Međutim, unutrašnje saznanje je oslobođeno od dveju formi koje pripadaju spoljašnjem saznanju, oslobođeno je, naime, od forme prostora i od forme kauzalitetakoja posreduje u svakom čulnom opažanju. S druge strane, ostaje još forma vremena, kao i forma bivanja saznatim i saznavanja uopšte. Dakle, u tom unutrašnjem saznanju stvar po sebi je, istina, u velikoj meri zbacila svoje velove, ali još se ne pojavljuje sasvim gola. Usled forme vremena koja joj je još svojstvena, svako svoju volju saznaje samo u njenim sukcesivnim pojedinačnim činovima, a ne kao celinu po sebi. Zato niko ne poznaje svoj karakter a priori, već ga upoznaje tek putem iskustva i uvek nepotpuno. Pa ipak, opažanje u kojem saznajemo pokrete i činove sopstvene volje mnogo je neposrednije od svakog drugog opažanja. Ono je tačka gde se stvar po sebi pojavljuje naj-neposrednije i gde je saznavalački subjekt osvetljava iz najveće blizine; zato je taj tako prisno saznat događaj jedino i podesan da se njime tumači svaki drugi događaj.

Svet kao volja i predstava 2

Kliknite za proširenje...

pa sad.....ili jeste ili nije van vremena.
poenta je da ako se volja opaža unutar vremena, onda nije vanvremena, vanprostorna metafizička suština stvarnosti, a ako je vanvremena, vanprostorna metafizička suština stvarnosti, onda je ne možemo opaziti unutar prostora i vremena, a to je jedina forma opažanja kojom se služimo i.........pošto ovu volju za koju znamo, ovu domaću, opažamo i registrujemo u dimenziji vremena, onda mi se nameće zaključak da to nije ono što tražimo.

H4m1et:

pa sad.....ili jeste ili nije van vremena.
poenta je da ako se volja opaža unutar vremena, onda nije vanvremena, vanprostorna metafizička suština stvarnosti, a ako je vanvremena, vanprostorna metafizička suština stvarnosti, onda je ne možemo opaziti unutar prostora i vremena, a to je jedina forma opažanja kojom se služimo i.........pošto ovu volju za koju znamo, ovu domaću, opažamo i registrujemo u dimenziji vremena, onda mi se nameće zaključak da to nije ono što tražimo.

Kliknite za proširenje...

Naravno da dozivljena volja nije stvar po sebi, ali je nesto tome najblize, narocito ako uspes da uvidis identitet subjekta saznanja i subjekta htenja kada otpada cak i prva osnovna podela koja se tice korelativnosti subjketa i objekta .

Takodje ono sto zoves "vreme" zapravo je prostor, kako je dokazao Bergson, a pravo vreme je nesto drugo "trajanje".

U ovom jednostavnom dogadjaju povlacenja linije olovkom imamo dva desavanja.

Jedan je unutrasnji, drugi spoljasnji.

1) Unutrasnje desavanje jeste svojevrstan osecaj volje i trajanja.

2) Spoljasnje desavanje jeste povucena linija u prostoru.

Ova dva elementa desavaju se zajedno ali ovde primecujemo jednu veliku nesrazmeru. Vidimo krajnju jednostavnost u prvom slucaju i beskonacnu slozenost u drugom.

Ili povuci liniju kao unutrasnji osecaj jeste najprostiji akt volje, ali ako sada uzmemo da tu liniju analiziramo, videcemo da je ona sastavljena iz beskonacno mnogo delova. Ako ovu liniju pocnemo deliti, radicemo to do beskonacnosti i imacemo posla sa beskonacno mnogo delova uredjenih izmedju sebe na svrsihodan nacin ali u isto vreme svu tu bekosnacnost imali smo u svojevrsnom osecaju volje i trajanja.

Ovo je samo analogija koja treba da nam pokaze odakle neverovatna slozenost gradje organa u prirodi uz istovremeno neverovatnu jednostavnost funkcije. Jer volja nije imala nista vise problema da napravi jedan organ, nego sto smo mi imali problema da povucemo liniju. Sva slozenost dolazi od intelekta i njegovih formi opazanja, dok je izvan svih formi , izvan prostora i vremena oblast volje i to nase volje, nase najdublje unutrasnje sustine.

Volja je osnova naseg bica. nesto najblize stvari po sebi.
Intelekt je objektivacija volje ili "hteti saznati". Kao takav intelekt se izdvaja iz svoje osnove (transcendentne volje po sebi) kao jedna tendencija. "Hteti saznati" predstavlja jednu notu u melodiji celokupne volje gde ta tendendcija egzistira na nacin svojstven tendencijama duha, na nacin medjusobnog prozimanja - na nacin melodije. (u vezi medjusobnog prozimanja videti temu - Kvalitativna mnozina) .
Medjutim ta jedna tendencija volje "Hteti saznati" ima tu moc da proizvede svet objekata , svet predstave., i to koristeci samo jednu formu zvanu "kauzalitet" . Sve ono u volji sto je podlozno nuznosti sto "vibrira" na odredjen i pravilan nacin "Hteti saznati" predstavice u obliku , slike, objekta ili jednog osecaja -kvaliteta.
U jednom trenutku vremena kada zapazamo svetlost desava se kretanje koje se sastoji od triliona treperenja, medjutim svo to kretanje "Hteti saznati" ili intelekt predstavice kao jedan kvalitet (Boju, zvuk..) i to na nacin uklopljenosti u formu prostora pri cemu od svog tog silnog kretanja imamo samo jedan opazaj.

Da bismo to ilustrovali upotrebicemo Sopenhaurov primer.

Mi bismo i biljku mogli posmatrati kao takav jedan simbol svesti. Kao što znamo, biljka ima dva pola, koren i krošnju: koren teži u tamu, vlagu, hladnoću, krošnja ka svetlu, suvoći, toplo-ti, pa je tačka indiferentnosti oba pola mesto gde se oni razilaze, tik pri zemlji, podanak (rhizoma, le collet) Koren je ono suštinsko, prvobitno, postojano, kad on izumre, i krošnje nestaje; dakle, koren je ono primarno; nasuprot tome, krošnja je ono vidljivo, ali izvedeno, ona je prolazna a da koren ne izumre, dakle ona je sekundarna.

Koren predstavlja volju, krošnja intelekt, a tačka indiferencije, podanak, bi bilo naše ja, koje kao zajednička krajnja tačka pripada oboma. To ja je pro tempore identični subjekt saznanja i htenja, a ja sam tu identičnost već u mojoj prvoj raspravi (O načelu razloga), kao i u mom prvom filozofskom čuđenju, nazvao čudom . To je vremenska polazna tačka i spojnica svih pojava, to jest objektivacije volje: ona, istina, uslovljava pojavu, ali je isto tako i njome uslovljena. Sopenhauer Svet kaovolja i predstava 2

Kliknite za proširenje...

Pri ovome imamo izvesnu podelu koju cini sam intelekt :

1) Svet objekata sastavljen iz opazaja cija je materija opet osecaj.. to je svet predstave. (KROSNJA)

2) Ono sto je u osnovi te predstave. Trilione vibracija, kretanje, VOLJU. (KOREN)

3) Tacka diferencijacije, zajednicki subjekt saznanja i htenja ...JA u kome se opet nazire transcendentno jedinstvo koje poput Sopenhauera mozemo nazvati cudom. Upravo je to transcendentno jedinstvo nasa sustina i sustina sveta.

oziman:

Volja nije prazna rec. U nasoj svesti volja je itekako nesto realno, cak sta vise nesto najrealnije sama osnova naseg bica. TAKODJE to sto spoznajemo u sebi kao volju ne mozemo pretvoriti u opazaje i predstave.

Osim predstave dakle u sebi nalazimo i ono sto zovemo "volja" i sto je najblize Stvari po sebi, iako naravno to nije sama stvar po sebi koja ostaje transcendentna jer kako kaze Sopenhauer .... u jednom opazaju volje "Stvar po sebi" je skinula mnoge svoje velove ali jos uvek ne istupa sasvim naga.

Kliknite za proširenje...

Sve što smo u životu postigli stvorili smo svojom slobodnom voljom. Sve što smo upropastili, upropastili smo zbog nedostatka slobodne volje. Slbodna volja je naš život.

Schopenhauer je u odnosu na Hegela ili Kanta pisao kristalno jasno. To se bas ne odslikava u postovima pa malo da pojasnim.

Kad je napunio 15 g. ucijeni otac Arthura i veli: Ako podjes sa nama na dvogodisnje putovanje (Francuska, Italija, Engleska, …) moras da ucis za trgovca ako zelis studirati onda ostajes u Hamburg. Arthur se odlucio za putovanje s roditeljima. Da je ostao u Hamburg nista od “cuda” odn. Volje jer kad je na tom putovanju vidio grozote; bijedu, bolest, vjesanja, nepravdu, beznadeznost.. zapisao je (morao je voditi dnevnik): "Ovaj svijet nije cin nekog benevolentnog bica nego jednog Djavola koji je ljudskim stvorenjima podario egzistenciju samo da bi se njihovim jadima nasladjivao".

Kad se vratio u Hamburg pesimizam je postao glavna crta njegovog karaktera. Nakon toga postaje ateista.

Ne um nego volja je pokretacke snage kod covjeka. Ali ta „Volja za zivot“ je u veoma maloj kolicini „objektivna“ odnosno svjesna Volja. Naveci dio tog htenja odn. Volje koji covjeka drzi u kandzama je besciljan, - slijep.. Kao sto Hegel u materiji vidi samo jednu pojavnu formu Bozjeg Duha tako i Schopenhauer posmatra kompletan universum (i dje ima i nema zivota) kao formu egzistencije jedne silovite Pra-Volje. To bi bila srz Schopenhauer-ove filizofije.

Kao Kant i Schopenhauer razlikuje izmedju svijeta koji nam se predstavlja, onog kojeg mozemo da spoznamo i svijeta koji je “po sebi” (Stvar po sebi). Po tome; mi ne prepoznajemo svijet “po sebi” nego se on nam pojavljuje u onom obliku u kojem ga nasi opazaji, razum i um zahvate. Prostor, vrijeme i kausalitet su djelovi naseg spoznajnog aparata kojeg mi na pojave u svijetu apriori primjenjujemo.

Sam Kant je rekao da ce “Stvar po sebi” ostati za uvijek tajna. To misli i Schopehnauer kad objasnjava da je svijet predstava. Ali onda lukavo preskace Kantovu povucenu spoznajnu granici i definira Stvar po sebi kao: Volja. To je citav trik “Otkrovenja”. Da li svijet “po sebi” u vremenu i prostoru postoji i po zakonu uzroka i posledice funkcionise, ne znamo.

Schopenhauer –ov filozofski pesimizam:

Zivimo u najgorem od mogucih svijetova (Leibniz je rekao suprotno).
Covjek treba zivjeti asketski kao svetac ili Yogi iz Indije i ne treba pokazivati interesovanje ni za sta.
Volja je princip nesrece.
Ljubav koju mi pretpostavljamo ili osjecamo je samo obmana.
Kompletno ljudsko postojanje je pakao i ne bi trebalo da bude drugacije.

Takav pesimizam nije ni u danasnjoj bogatoj demoktratiji na glasu a kamoli u njegovo doba kad su narodi posle Francuske revolucije i u doba pripreme industrijske revolucije odbacivali lance ropstva i zudili za bolji zivot.

Tolstoj ga je smatrao za genijalca, Nietzsche za vaspitaca dok je Freud S. uvidio da se poznavanjem ove Volje neke psihicke bolesti mogu bolje razumjeti.

Monti Krstas
Lepa retrospektiva Sopenhaurove filozofije.
Ali ne smemo tek tako reci da je Sopenhauer definisao Stvar po sebi kao volju. Sopenhauer je na vise mesta jasno naglasio da je ono sto u sebi spoznajemo kao volja, nesto najblize stvari po sebi ,TACNO, ali daleko od toga da je TO Stvar po sebi.
Verujem da mnogi postovaoci Sopenhaurove filozofijue bivaju zbunjeni time, zato da prenesem jos jednom ove njegove recenice.

Ne treba, međutim, zanemariti činjenicu, ja sam je uvek imao u vidu, da ni unutrašnje opažanje, koje mi imamo o svojoj sopstvenoj volji, još nikako ne daje potpuno i adekvatno saznanje stvari po sebi. To bi bio slučaj kada bi to opažanje bilo sasvim neposredno. Ali pošto se ono izvodi tako što volja, otelotvorujući se, stvara sebi i intelekt (radi svojih odnosa sa spoljašnjim svetom) i intelektom sebe u samosvesti (nužnoj suprotnosti spoljašnjem svetu) saznaje kao volju, onda to saznanje stvari po sebi nije potpuno adekvatno. Pre svega, to saznanje je povezano s formom predstave; ono je opažanje i, kao takvo, deli se na subjekt i objekt. Jer, ni u samosvesti ja nije sasvim jednostavno, već se sastoji od saznavaoca (intelekta) i saznatog (volje); intelekt ne biva saznat, a volja ne saznaje, iako se oboje stiču u svest jednog ja. Ali upravo zato to ja nije sa sobom sasvim p r i s n o, nije, tako reći, prozirno, već je neprozirno i stoga samom sebi ostaje zagonetka. Dakle, i u unutrašnjem saznanju još uvek postoji razlika između bivstvovanja-po-sebi njegovog objekta i opažanja tog objekta u saznavalačkom subjektu. Međutim, unutrašnje saznanje je oslobođeno od dveju formi koje pripadaju spoljašnjem saznanju, oslobođeno je, naime, od forme prostora i od forme kauzalitetakoja posreduje u svakom čulnom opažanju. S druge strane, ostaje još forma vremena, kao i forma bivanja saznatim i saznavanja uopšte. Dakle, u tom unutrašnjem saznanju stvar po sebi je, istina, u velikoj meri zbacila svoje velove, ali još se ne pojavljuje sasvim gola. Usled forme vremena koja joj je još svojstvena, svako svoju volju saznaje samo u njenim sukcesivnim pojedinačnim činovima, a ne kao celinu po sebi. Zato niko ne poznaje svoj karakter a priori, već ga upoznaje tek putem iskustva i uvek nepotpuno. Pa ipak, opažanje u kojem saznajemo pokrete i činove sopstvene volje mnogo je neposrednije od svakog drugog opažanja. Ono je tačka gde se stvar po sebi pojavljuje najneposrednije i gde je saznavalački subjekt osvetljava iz najveće blizine; zato je taj tako prisno saznat događaj jedino i podesan da se njime tumači svaki drugi događaj.

Svet kao volja i predstava 2

Kliknite za proširenje...

Jos je vazno znati da je on veoma prosirio znacenje reci "volja" (videti Svet kao volja i predstava 1 glava 22) i da tkz. "Volja po sebi" ni u kom slucaju nije dostupna nasem saznanju, ona je transcendentna.

Kolega oziman, Schopenhauer je bio najbolji poznavalac Kantove filozofije pa se i zato naljutio na jednog engleskog izdavaca kad su mu uskratili prevodjenje Kantovih dijela. U uvodu njegovog glavnog dijela: Svijet kao Volja i Predstava, ( Na tome nije doktorirao) sam je napisao, da se prvo mora: Platon, Kant i Indijska filozofija citati i da se dijelo mora dva puta citati da bi se moglo razumjeti. Zadnja rijec ovog dijela je ako se dobro sjecam: Nista.

Primijetio si da se rijetko sluzim superlativima. Da bih bolje razumio neke postove ja ih nesvjesno prevedem na njemacki i u tom prevodu svaki takav adjektiv “visi”. Da bi se filozofija Schopenhauer-a mogla bolje razumjeri potrebno je kao i inace u zivotu, - i njega kao osobu prostudirati: Otac mu patio od depresije izvrsio samoubistvo, majka Johanna 20-tak g. mladja nije ni sina ni muza stvarno voljela. Arthur joj je na kraju rekao da je kriva za smrt oca, da je kurvica, da je.... U duelu sa Hegelom, kojem je prebacio da je placeni pruski filozof, na Berlinskom Unverzitetu za prisustvo studenata imao praznu salu, smatrao da je Kant sarlatan, Goethe ga drzao na distancu, Wagneru preporucio da je bolje da postane poet jer nema smisla za note, etc. etc. Bio je do zla Boga namcor, cicija, imao uzasan strah od bolesti a najvise od bankrota, zato je i pobjegao na vrijeme od kolere iz Berlina a Hegel od nje nastradao, nije volio ljude i sve ih drzao na daljinu cak i sestru ...

Da ne duljim; imao je blistav um govorio tecno nekoliko jezika al za prijatelja ga ne zelim jer bi mi citav zivot zagorcao i njegovu Volju prihvatam i tumacim u onoj mjeri koju smatram za racionalno. Aforizmi su mu ipak najJ

Volja po sebi ce kao i Stvar po sebi ostati vjecno nedokucena tajna

Monti Krstas

U uvodu njegovog glavnog dijela: Svijet kao Volja i Predstava, ( Na tome nije doktorirao) sam je napisao, da se prvo mora: Platon, Kant i Indijska filozofija citati i da se dijelo mora dva puta citati da bi se moglo razumjeti. Zadnja rijec ovog dijela je ako se dobro sjecam: Nista.

Kliknite za proširenje...

To je poznato i istinito a opet ,paradoksalno, bez pomoci njegove Kritike Kantove filozofije ni Kanta nije lako citati. Platon je neophodan za razumevanje njegove estetike kao i uopste shvatanja stepena objektivacie volje kao ideja , a opet Platon se bez tog znanja ne moze pravilno razumeti ili upravo zahvaljujuci Sopenhaueru mozemo jasno uvideti sta su Platonove ideje.
Dakle treba uzimati od svega i povezivati... traziti onu vrhunsku filozofiju koja se na taj nacin i jedino moze naci.

A filozofska dela se ne citaju jednom ili dva puta, poput romana, vec se PROUCAVAJU godinama, decenijama.. citav zivot.

Da bi se filozofija Schopenhauera mogla bolje razumjeri potrebno je kao i inace u zivotu, - i njega kao osobu prostudirati:

Kliknite za proširenje...

To je interesantno prostudirati ali nije neophodno. Zabluda je da treba poznavati zivot i karakter filozofa da bi se njegova ucenja mogla razumeti. Ove Sopenhauerove reci uostalom sve govore:

Kao sto nije nuzno da savrseno lep covek bude veliki skulptor, ili da veliki skulptor i sam bude lep covek. Uopste je to cudan zahtev traziti od moraliste da ne preporucuje nikakvu drugu vrlinu osim one koju sam poseduje. Sopenhauer

Kliknite za proširenje...

Ristobu cu odgvoriti ovde jer Volja nije tema Korelativnosti subjekta i objekta.

ristob:

Evo, ti opet pominješ inteligibilnu volju (slobodu) iako nije tema. Možeš li detaljno rasčlaniti te dvije volje, naznačavajući šta koja volja donosi čovjeku, a šta ne? Da li inteligibilna transcedentna slobodna volja (volja po sebi) potiče od Boga (ili je isto što i Bog) i u kakvoj je korelaciji sa čovjekovom slobodnom voljom?
Moja (lično moja) teorija je da postoji Božja volja i čovjekova slobodna volja. Čovjek slobodnom voljom (kompletnim misaono-emocionalnim aparatom) odlučuje šta će mu se dogoditi, a Božja volja, preko striktnih zakona koji vladaju i u domenu mentalno-duhovnog, materijalizuje čovjekove mentalne tvorevine, pretvarajući ih u čovjekov realan život. U tom pogledu sam čovjek svojim mentalnim radom kreira svoju sudbinu, ali svaka čovjekova mentalna radnja prolazi kroz filter Božjih zakona (Božje volje). Tako se čovjekova slobodna volja, u svakom slučaju, nadograđuje Božjom voljom. U suštini to znači da Bog (ma što On bio) zajedno sa nama živi naše živote.

Kliknite za proširenje...

Transcendentnu volju po sebi ne mozemo nazvati "bog" i time je vezati za neku crkvenu dogmu i sve ono besmilice koje uz tu rec idu.
Volja nije neka crkvena dogma, vec realnost naseg duha, zasnovana na neposrednim cinjenicama svesti.
Filozof nije vernik koji veruje u transcendentnu volju, vec on do nje dolazi razmisljanjem , uvidima u neposredne cinjenice svesti uz osvrt na granice ljudskog saznanja itd.itd.
To je filozofija intuicije ,mozemo reci, ali to je daleko od crkvenih dogmi bilo koje tkz. religije za mase.

U filozofiji vec dvesta godina rec "bog" ne moze biti uzeta kao validno i zadovoljavajuce objasnjenje. Od kada je Kant u svojoj Kritici cistog uma defintivno dokazao da nije moguce dokazati postojanje boga ontoloskim, kosmoloskim i fizikoteoloskim metodama odustalo se od tih pretenzija. Stoga transcendenta volja bi se mogla uzeti kao nesto slicno bogu, ali tu ima i velikih razlika. Ako nesto ima atribut "transcendentno" to znaci da je to izvan mogucnosti saznanja i da mu putem intelekta ne mozemo pristupiti tako da su spekulacije i dogme o tome izlisne .
Sa druge strane volja je opet nesto najblize stvari po sebi ili transcendentoj sustini ali tome ne mozemo prici uz pomoc tvrdnje "Volja je bog"..

Evo kako je to Sopenhauer objasnio.

Meni je zajedničko sa panteizmom ono "Jedno je sve" , ali ne ono "Sve je bog", jer ja ne prevazilazim iskustvo (uzeto u najširem smislu), a još se manje stavljam u protivrečnost sa postojećim datim. U smislu panteizma, Skot Erigena izjavljuje, sasvim dosledno, da je svaka pojava teofanija. Ali onda taj pojam mora biti primenjen i na strašne i odvratne pojave: lepe su mi to teofanije. Ono što me još razlikuje od panteista jeste sledeće: 1) Da je njihov deus (bog) jedno x, jedna nepoznata veličina, dok je volja, nasuprot tome, od svih mogućih stvari ona koju najbolje poznajemo, jedina koja nam je neposredno data, pa je zato isključivo podobna kao objašnjenje drugih stvari. Jer nepoznato mora svuda biti objašnjeno pomoću poznatog; a ne obrnuto. ITD.ITD. Sopenhauer Svet kao volja i predstava 2

Kliknite za proširenje...

Kako god da uzmemo transcendenta volja nije bog kako ga monoteisticke religije zamisljaju. Ali moramo naglasiti da hriscanski misticizam, Budizam , islamski Sufizam i slicna ezoterijska ucenja veoma se slazu i dopunjuju sa filozofskim zakljuccima o volji.

Evo cuvene Sopenhauerove recenice o Upanisadama

:"Svaka posebna izreka uzeta sama za sebe ,a koje sacinjavaju Upanisade moze da se izvede kao zakljucak misli koje ja saopstavam , mada obrnuto nikako nije tacno , to jest moja misao se ne nalazi vec u Upanisadama.

Kliknite za proširenje...

Zašto moj post sa teme Korelativnost subjekta i objekta citirao i odgovorio na ovoj temi???

Evo da vidiš kako to izgleda!

Ristob

Religija ima neposredniji uvid u saznanja o Bogu (i volji čovjekovoj i transcedentnoj), pa time i o neprosrednoj realnosti ovoga sveta, nego što ćeš ti ikada imati tvojom "visokoumnom filozofijom", do koje dosežeš, a kao filozof ne bi smio, i intuicijom, jer intuicija direktno potiče od transcedentnog.

Kliknite za proširenje...

Religija ima prazne price pretvorene u crkvenu dogmu ili price za malu decu o nekom autoritetu koji nagradjuje i kaznjava , o nekim molitvama, postovima i obredima koji se trebaju vrsiti ne bi li to "bice" zadovoljili i otisli u raj, i neke slicne besmislene crkvene dogme jasno stvorene od strane vladara zarad kontrolisanja narodnih masa a koje su duboke i divljenja vredne misterije hriscanstva potpuno banalizovale i ucinile nevidljivim i zaboravljenim.

I sada bi ti hteo da transcendentnu volju proglasis bogom i predas je u ruke zamascenim "sluzbenicima" bilo koje vere. Ne ide to tako.
Volja po sebi je transcendentna tako da tu nema nikavih prica. Dolazimo do toga i tu misljenje staje. Ono sto sledi je potpuno licno iskustvo koje vise nije prevodivo u reci pa samim tim na tvoju zalost ni u crkvenu dogmu.

Sta je sa one strane svakog iskustva ne mozemo znati vec samo naslutiti a ono sto mozemo znati jeste negativno ili mozemo znati ono sta trasncendentno nije , a to negatvno znanje jeste da tamo nema objekata znaci ni mnostva, samim tim ni uzroka ni posledice, a samim tim ni nagrade ni kazne. Glavnih poluga fukcionisanja svetovne religije za mase.
Kako ti se to dopada ? Zamisli nema nagrade ni kazne. Pa sta ce biti sa tvojom religijom ako to oduzmemo?
Tako da ostavi ti uzvisena znanja o volji filozofiji i onima koji stvarno zele da saznaju sustinu sveta i zivota. A crkvene dogme zadrzi za sebe.

Još nijesam uspio prokužiti šta je tvoje trancedentno. Zaspali Bog? Moje transcedentno je živi Bog koji je u neposrednoj korelaciji sa svakim čovjekom. I ne može se spoznati čistim umom, znači čistom filozofijom. Tu je Kant u pravu. Ali, On se spoznaje osjećajima tj. On se doživljava.

Kliknite za proširenje...

Kao sto sam napisao i ti sam shvatio. Pitanje transcendentnog je izvan mogucnosti saznanja vec je delimicno dostupno intuiciji volje. Ali ono sto je tako "dozivljeno"ne mozemo opet vratiti u ovaj svet u vidu saznanja , vec ga mozemo opisati samo simbolima i umetnickim izrazavanjem ne i jasnim recima ,spoznajom, spekulacijom. Tako da se nadam da ti je jasno da u toj situaciji onde gde prestaje filozofija ima mesta za ezotericne religije, kao i misticizam , ima mesta i za umetnost ...ali nema mesta za crkvene naivne spekulacije o bogu.

PS. Sto s tice Elan Vitala. Jasno je da je , simboicnim jezikom receno, volja po sebi zaspala, a da su nase svesti ono sto je ostalo budno od nje.

Uživaj u tvojoj zaspaloj Elan Vitala!

Luiskrstic

Kada jednoga dana njegova svest dovoljno naraste onda će u sve to poverovati jer će znati iznutra svojim neintelektualnim znanjem - to je ono što je intuitivnost - to je ono što je njegova duhovna svest. To je ono što mnogi zovu Višim svesnim ili Višim Ja ili transcedentalnim ili jastvom ili Super Egom ili ko zna kako još. Ustvari, to je Duša koja dok ne razvije svoju svest dovoljno visoko poistovećuje se sa telom.

Kliknite za proširenje...

Tvoje znanje je ocito zasnovano na jakoj intuiciji i nesumnjivim duhovnim dozivljajima ali ne i na ispravnim intelektualnim stavovima o realnosti ili idealnosti sveta oko nas.
Kroz sve svoje misticke dozivljaje, ipak.. kada se vratis u oblast razuma, on ce funkcionisati nikako drugacije nego kao kod svih ostalih ljudi. Ili tako sto ce polaziti od aksioma (postavke koja se uzima kao istinita bez provere njene isitinitosti) a koja glasi "Svet kakvim ga opazamo jeste realan i postoji kao takav nezavisno od svake saznajuce svesti".
Cak i ti polazis od toga i prosto mogu osetiti konflikt koji proizlazi iz takvog polaznog stava sa svim onim sto si saznao na tvom duhovnom putu.

Zato je "velikim slovima" NEPROCENJIVA zasluga filozofije, jer je ona izvrsla kompletan preokret tako sto je srusila taj. tkz. aksiom "zdravog razuma" i otvorila put prema filozofiji koja nece sputavati duhovna iskustva, vec ce ,sta vise, na kraju dovesti do njih.

Ne znam da li si obratio paznju na ono crtanje autobusa na temi korelativnost subjekta i objekta, ali posto se radi o necem sto je po meni veoma jasno, a sto moze svakom srusiti onaj pogresni aksiom upucujem te na to.

http://forum.krstarica.com/blog.php?b=7505

Nedavno sam posetio jedan manastir i videvsi taj vizantijski stil sa prozorima radjenim na nacin bifora i trifora, kao i celu gradjevinu , nisam mogao da se ne setim jednog pasusa iz Sveta kao volje i predstave o odnosu transcendentne volje, volje, i intelekta. Ova trostriuka podela je veoma vazna a tako je lako prevideti i pomesati u sebi sta je volja po sebi , sta je volja koju nalazimo kao neposrednu cinjenicu svesti a sta je intelekt i njegova funkcija.

Ta Sopehaurova misao glasi:

Da bismo stekli dublji uvid u suštinu sveta, neophodno je da naučimo da volju kao stvar po sebi razlikujemo od njenag adekvatnog objektiviteta, zatim raznovrsne stupnjeve na kojima se objek-tivitet jasnije i celovitije ispoljava, to jest same ideje, od puke pojave ideja u oblicima načela razloga, ograničenog i jedinkama svojstvenog načina saznanja.
Sopenhauer SKVP 1 glava 35

Kliknite za proširenje...

Posmatrajuci taj manastir video sam u njemu jasnu analogiju toga , za sta su nase crkve pravi pravcati simboli. Verujem da onaj ko je smisljao vizantijski stil, sigurno nije znao za Sopenhauera, ali je nesto slicno tom znanju imao u intuiciji.

1) INTELEKT
Ispred nas, ne naseg tela.. ispred unutrasnjeg cula ili subjekta saznavanja, kao neko platno u bioskopu rasprostrti su opazaji, slike , pojedinacni objekti koji su proizvod intelekta i korelati subjekta a koji posle Barklija bez ikakvog opravdanja zovemo "realan svet".ali pustimo to u uzmimo intelekt kao takav.

Simbol toga ,ili simbol intelekta i njegove funkcije, jesu prozori manastira tkz. bifore i trifore.


Prozor je simbol subjekta saznanja a mali stubovi na prozorima predstavljaju borbu akcije i reakcije ili sliku proizislu iz vibracija.. a koju na kraju dozivljavamo kao pojedinacan objekat u prostoru .
Ovo je veoma vazno, tako da cu to poblize i jasnije objasniti:
Ono sta "hteti saznati" ili intelekt jedino zeli jeste da stvarnost koja je samo kretanje, nedeljivo trajanje, pretvori u nepokretne opazaje, šemu buduce akcije. Trilione vibracija, trilione treptaja koje svetlost izvede u trenutku vremena intelekt ce pretvoriti u jedan oset crvene boje . Taj oset bice "uklopljen" u opazaj, koji ce biti jukstapozicioniran u prostoru.

U razmaku od jedne sekunde crvena svetlost , - sa najvecom duzinom talasa, cija su teperenja , sledstveno najredja - ima 400 triliona sukcesivnih treptaja. Hocemo li da imamo ideju o ovom broju? Trebalo bi treptaje udaljiti dovoljno jedne od drugih da bi ih nasa svest mogla da broji ili bar da registruje eksplicitno njihovu sukceciju a istrazivace se koliko bi ova sukcesija sauzela dana , meseca ili godina. Najmanji interval praznog veremna o kome imamo svest ravan je ,po Ekneru, dve hiljaditiom delu sekunde ; u pitanju je jos da li bi mogli da shvatimo uzastopno vise intervala tako kratkih . Uzmimo da smo sposobni za to. Zamislimo jednom reci svest koja bi bila prisutna defileu 400 triliona treptaja, koji su svi trenutni a izdvojeni samo jedni od drugih sa dve hiljaditim delom sekunde koji su nuzni da bi ih razlikovali . Jedan vrlo prost racun pokazuje da ce trebati vise od 25000 godina da se zavrsi operacija. Na taj nacin ovaj osecaj crvene svetlosti koji smo osetili za jednu sekundu ,odgovara, po sebi , jednom nizu pojava koje bi razvijene u nasem trajanju zauzele 250 vekova istorije
Bergson iz Materije i memorije

Kliknite za proširenje...

Na ovaj nacin smo od nedeljivog trajanja dobili jedan nepokretan "predmet". Time je hteti saznati ispunilo svoje htenje.


2) VOLJA
Ako ta funkcija saznavanja sada bude usmerena ka unutrasnjosti. Ako te "prozore" okrenemo unutra, prema sopstvenoj svesti, tamo cemo pronaci ono sto zovemo VOLJA pri cemu se desava ono čudo u filozofiji ili stapanje subjekta saznanja sa subjektom htenja.

Identitet subjekta htenja sa subjektom spoznavanja, po kojemu rec JA oba ukljucuje, jeste cvor sveta, a stoga je i neobjasnjiv. Samo su nam odnosi izmedju objekata shvatljivi; ali medju njima mogu dva biti jedan, ukoliko su delovi jednog celog. Ovde naprotiv gde je govor o subjektu, ne vrede vise pravila za spoznavanje objekata, a istinski identitet spoznavajuceg sa onim, sto se spoznalo kao htenje , dakle identitet subjekta sa objektom , neposredno je dat. Ko sebi neobjasnjivost toga identiteta pravo predoci , taj ce ga sa mnom nazvati čudom svoje vrste.
Sopenhauer . iz dela "O nacelu razloga"

Kliknite za proširenje...

Simbol tako spoznate volje jeste cela gradjevina manastira.



3) TRANSCENDENTNA VOLJA PO SEBI
Medjutim ovo sto smo tako spoznali nije transcendentna VOLJA po sebi, vec takodje proizvod intelekta, koji doduse nije usao potpuno u forme saznavanja istog, ali koji i dalje jeste vrsta opazaja naspram subjekta a koji u isto vreme na nacin čuda .. opet to i nije. .... Ovo filozofsko čudjenje u koje upadamo na ovaj nacin konacno nas moze ,ne odvesti, ali nam bar pruziti nejasnu intuiciju onoga iza saznavanja ,intuiciju transcendentne i nespoznajne VOLJE PO SEBI. gde nema nikakvog JA i koja je, iako subjektu saznavanja potpuno nedostupna, opet nasa najunutrasnjija sustina , nase Sopstvo.
A simbol te transendentne volje jeste ova freska.



Zakljucak
Svetac koji drzi manastir je transcendentna volja koja "drzi" ono sto opazamo u sebi kao "volju" , a ono cime sve to opazamo jesu prozori manstira koji su se okrenuli ka "unutra" i koji sa svojom funkcijom ucvrscavanja stvarnosti cine nasu saznajnu svest. ..... Svest koja moze da spozna volju i nasluti volju po sebi. Te dve volje NISU jedno isto, a ta podela i ta razlicitost na taj nacin postaje jasna.

"Cinjenica koju svako mora prihvatiti kada je razume jeste da svoje JA ili subjekat ne mozemo opaziti jer bi u tom slucaju imali posla ne za subjektom vec sa objektom. Opaziti subjekat bila bi kontradikcija."

Ovo je jedna od osnovnih karakteristika shizofrenije....
Totalno odsustvo koncipiranog JA.