Razumijem,al' kako da prihvatim???

hvala koto
ZIVA BILA

krompirko:

ok brojanica je brojanica a ne modni detalj. u pravu si
bitno je da smo oraspolozili ovu malu uplakanu

Kliknite za proširenje...

Jesi,stvarno jesi....i nisam ja dzabe "tamo" napisala da si ti jedan pametan krompir....

koto:

kako divan post
budi srecna taska, zbog nje. a mi ti saljemo malo pozitivne energije da lakse podneses odvajanje.
ja sam sticajem okolonosti mekoliko puta menjala mesto boravka, i bila u poziciji da se odvajam od nekih dragih ljudi. ali, vreme pokaze draga, oni koji su ti u srcu, zauvek su tu, bez obzira da li ih vidjas svaki dan ili jednom u sest meseci

Kliknite za proširenje...

Vec sam pisala....odvojena sam ja dugo od svih kilometrima....ali eto kaze krompirko da i tamo imaju net....nisam znala iskreno....bitno mi je da budemo u kontaktu i da je ne "izgubim"........................

pa nije dugme da je izgubis

a kako je lepo bilo pisati pisma, nema FB nema e-mail-a, nema sms-a....pisma reci koje se lepe za papir.
i ono otvaranje sa neizvesnoscu da li je na 3 ili 5 strana.
imaj i pisma u alternativi kao komunikaciju

uvek se nadje nacin da se ljudi spoje.....

uzivaj "vaško"

**TASKA**:

Vec sam pisala....odvojena sam ja dugo od svih kilometrima....ali eto kaze krompirko da i tamo imaju net....nisam znala iskreno....bitno mi je da budemo u kontaktu i da je ne "izgubim"........................

Kliknite za proširenje...

Немају нет у свим манастирима али имају телефон...
У сваком случају, кад будете хтеле да контактирате, нећете имати проблема...

Strah me da nisam uspjela uzvratiti joj svu ljubav koju je ona meni pruzila.....

**TASKA**:

Razmisljala sam gdje da postavim ovu temu....i mislim da je ovdje pravo mjesto,jer se tice porodice....nekako mi nije za pdf religiju,smatram da ce ovdje biti realnijih misljenja....ili mozda slicnih meni....trazim utehu,razumjevanje za ono kako se ja osjecam sada....a vejrujte jako tesko....srce mi se cijepa,placem danima i ne znam ....da predjem na sustinu....
Rijec je o posebnoj osobi u mom zivotu....zeli da se zamonasi....ovih dana sam saznala......ne mogu da detaljisem...a receno nam uz siroki osmjeh i sretnim izrazom lica...onim sretnim kao kad nam se ispunjava nesto najljepse u zivotu..i znam da jeste tako al' mene boli i boli....ja razumijem stvarno...ali to je drugi svijet...odrices se svega i imena.....kako cemo se vidjeti "sutra",popricati....meni je ona jos potrebna....i uvijek ce mi biti....i osjecam se kao da je gubim.......a opet silno se trudim da zvucim sretno jer tako zeli....

Kako biste Vi reagovali.....podnijeli....????

Kliknite za proširenje...

Taska, gledaj to s vedrije strane.
Znam za primer da je jedna devojka bila u manastiru pa se opet vratila svetovnom zivotu, tj. obicnom zivotu.
Ako je to njena odluka koja nju cini srecnom, zaista srecnom, onda i ti treba to tako da posmatras.
Nista nije vecno, pa ni ta njena odluka ne mora biti konacna, moze se promeniti.
Takodje, raspitaj se da li su posete dozvoljene. Nisam upucena, pa ovo stvarno ne znam.
Ali ako imate mogucnost da se cujete i vidite, ostajete u kontaktu.
Ljubav koju osecas nece nestati, niti ce nestati vaseg odnosa, nosicete ga u srcu i dalje, ma kako razdvojene bile.
Ako je za nju taj izbor zivotna radost i nije posledica bezanja od zivotnih problema, onda to nije nesto zbog cega treba plakati.
Medjutim, s druge strane te razumem. Da je neko koga volim najvise na svetu, ja bih pokusavala da je odvratim od toga i da razgovorm prodjemo kroz sve sto je dovelo do takve odluke.
Biti posvecen Bogu i veri je lepo, ali ja glasam za svetovni zivot
Zivot bez muske ljubavi, strasti, seksa, muskarca, dece, porodice.... ne znam, ja to ne bih mogla.

**TASKA**:

Strah me da nisam uspjela uzvratiti joj svu ljubav koju je ona meni pruzila.....

Kliknite za proširenje...

jesi a da nisi ni svesna. ali videces ima vremena da razumes da nekada neko ne ocekuje povratnu reakciju vec dobro cini samo da bi se DOBRO MULTIPLIKOVALO .... i kada si ti srecna i ona je ! kada ti ljubav daje i njoj se ljubav pruza ali u srcu u dusi....ne lupaj glavu vise obrisi suze i smisli neki pokloncic da joj das sa ima.

mada, mislim da joj je dovoljno, sto zna da ti postojis u njenom zivotu !

Jos kao klinka sam procitala jednu misao koja mi je ostala vecno urezana u srcu - svako na svoj nacin sluzi Bogu najbolje sto ume....tako kratko a tako mnogo govori....

Ljubinka
Ona je sve dozivela....sto podrazumijeva ova strana svijeta/zivota...valjda ce ovim njen zivot biti kompletan....

Krompirko..........hvala ti do neba,ma do kosmosa........

alal:

bas sam skoro gledala kako jedna mlada iskusenica (ako se tako kaze) postaje monahinja, i bez obzira na svu njenu srecu, i bez obzira sto mladost/starost ne bi trebala da ima veze sa ovim pitanjem, meni je bilo tuzno... prestravila sam se... narocito jer je posle po dobijanju novog imena pricala bukvalno o dve osobe, onoj pre svetovnoj i ovoj sada novoj monahinji... to me je pogodilo... i bas o onome sto i tebe plasi, o ostavljanu svog starog zivota, starog ja... ma ...

Kliknite za proširenje...

Joooj i ja sam to gledala za Božic širom otvorenih usta i komentarisala naglas a oko mene bilo vernika pa su me pljuvali. Meni je bilo jako mučno ono sto sam videla, ono ljubljenje poda i krsta i sve to odricanje zivota koji poznajem zarad nekog koji mi je imaginaran i nepoznat , i bila sam na granici da povratim od tezine dok sam gledala njeno lice i samo sam je u oci gledala i pokusavala da vidim dal je sigurna i kaje li se i sve vreme sam se pitala sta je nateralo da to uradi...

Al nije to tema , to je samo moj utisak onog sto sam videla.
Pitala sam pobozne tad sta joj je i oni mi rekose da to ne moze svako i da su to posebni ljudi , odabrani tako reci , koji su sigurni u svoj put i znaju kuda idu.

Ako je istina da je onaj ko ide u Manastir siguran u svoj izbor i srecan onda nemamo mi nista sa tim i ma sta rekli uradice tako.

Izbor da se zamonasis je jedan od izbora u zivotu koje pravimo i znam da nije lak za razumeti al ...

I cini mi se da je uvek teze onima koji ostaju sa ove strane , Taškic je primer za to , oni koji prelaze tu nevidljivu liniju samim tim sto su to izabrali srecni idu dalje.

Svašta bi jošrekla al nekako mi misli po ovom pitanju luduju pa cu mozda reci i svasta glupo a to neće pomoći Taški .

Zato...pokušaj Taška da se smiris da se dovedes bar na nulu pa porazgovaraj sa njim il njom nisam shvatila ko je u pitanju, da vidis razloge i razmisljanje pa ako ti se ucini da je to nešto što ide iz srca , pokušaj da budeš srećna .

Ne umiru oni činom zamonašenja , vi ostajete i dalje vi , možda taj vaš odnos dobije neku novu dimenziju.

**TASKA**:

Ljubinka
Ona je sve dozivela....sto podrazumijeva ova strana svijeta/zivota...valjda ce ovim njen zivot biti kompletan....

Krompirko..........hvala ti do neba,ma do kosmosa........

Kliknite za proširenje...

Zelim joj da uziva u svom zivotu i svom zivotnom izboru

**TASKA**:

@Dijenek....pa ona je vec monahinja u ovom svijetu....na neki nacin je vec tamo i razumijem ja,nije bas iznenada,al' i jeste,nadala sam se da ce ostati ovako kako jeste....................... Krompirko mi puno pomogao........danas joj rodjendan....pa eto...............

Nadam se da cu "sutra" sve to drugacijim ocima vidjeti....i da cu shvatiti........

Kliknite za proširenje...

Толико тога позитивног и искреног рекоше сви пре мене, тако да не бих да понављам.

Али, болдовано треба теби да да знак да ће се она тамо наћи ,,међу својима''.

Ако је монашки живела овде, сигурно јој је било тешко да се сналази у животу, значи, решила је да оде тамо где ће њен начин живота бити прихваћен.

А везу са драгим људиме не губимо докле год желимо да је задржимо...

А како да прихватиш?

Тешко, сигурно тешко док она не оде.
Кад оде, кад будеш ,,из прве руке'' знала како јој је, кад и она сазна да ли је то нешто што је заиста желела, онда ћеш и ти моћи да прихватиш.

Није ни њој лако било одлучити се на такав корак, сигурно, али има своје разлоге које и ти разумеш.
Док разумеш, значи да ћеш моћи да прихватиш.

И не љути се, али живе људе не смемо оплакивати. Није религиозна мисао, него, док су живи и ако се нечему радују, ми не смемо бити ти који ћемо туговати због нечије радости.
Нисам имала намеру да сурово нешто кажем, али радост оних које волимо мора бити и наша радост.

Ја сам била јако потресена, тужна и уплашена када ми је најбоља другарица рекла да се сели у други град. Никако нисам желела да то уради, било ми је тешко, навикла сам да ми увек буде ту, одрастале смо заједно...
И првих дана била сам врло негативно расположена и према њој и према целој тој идеји. А онда сам села и размислила и схватила да сам тужна ЗБОГ СЕБЕ, не због ње! Сасвим је људски да желимо да неки људи буду уз нас, да проводимо време са њима, да нам буде лепо заједно и да су увек ту...али ако их волимо - пустићемо их да оду ако ће тај одлазак значити њихову срећу.

То што си ти желела тој особи најбоље: брак, децу, световни живот исти као твој...то је само ТВОЈА визија њене среће. Ако је она проценила да њу срећном чине друге ствари - онда треба то да прихватиш!

не љути се, али живе људе не смемо оплакивати. Није религиозна мисао, него, док су живи и ако се нечему радују, ми не смемо бити ти који ћемо туговати због нечије радости.

Kliknite za proširenje...

Свиђа ми се како је ово речено!

Wanda u pravu si....ispada da oplakujem zivu osobu....koja radi ono sto zeli....suvise je licno da bih sagledala objektivno....i u cijeloj ovoj prici sam ja ustvari problem....a ne treba....umjesto da se radujem...jer ona je napokon nasla put....svoj mir....i nisi bila gruba....i da jesi...treba....volim da mi se kaze upravo onako kako jeste....
Ali ono sto si napisala da ce se tamo naci medju svojima....to je ono ....pa mi smo njeni,glavni....a vise necemo biti.......e tu sam sebicna....al' trudim se da suzbijem taj osjecaj.....

Hellen nisi bas pazljivo citala ....nije u pitanju fizicka blizina...jer vec odavno ne zivimo blizu....i ona je svu tu moju viziju srece vec prozivjela....
izvinjavam se sto nisam detaljisala...sve je veoma licne prirode....

Samo mislila sam udaljicemo se....do sada smo joj bili prioritet....a vise necemo....jaaaako mi je jos potrebna....ali utjesile su me Vase rijeci.....i znajte da mi je stvarno lakse....

I svima Vam hvala

Hellen nisi bas pazljivo citala ....nije u pitanju fizicka blizina...jer vec odavno ne zivimo blizu....i ona je svu tu moju viziju srece vec prozivjela....
izvinjavam se sto nisam detaljisala...sve je veoma licne prirode....

Kliknite za proširenje...

Разумела сам да није у питању физичка близина, али ме је, ето, твоја реакција подсетила на моју реакцију када је моја другарица решила да се одсели. У питању је било то што сам ја туговала због себе, не због ње, и што сам, на срећу, успела да освестим то.

За ово друго што кажеш - нисам могла да знам. Али, ако јој желиш најбоље, онда то треба да буде оно најбоље што сама себи жели. То је била поента!

Mozda ce ti pomoci ako na to gledas da ce ona tamo biti srecnija nego sada. Ne mozemo uvek da razumemo ljude koje volimo, ali treba da joj jasno stavis do znanja da je volis. Ko zna kako su reagovali roditelji i ostali na tu vest. Verovatno je umorna od toga da svima objasnjava ono sto je za nju jedini moguci put.

**TASKA**:

Jesam sretna ....donekle....al' kad bi sa sigurnoscu znala da je ona stopostotno sretna....

Kliknite za proširenje...

Imace i ona dovoljno vremena da razmisli da li je temo srecna ili ne. Nece odmah postati monahinja jer iskusenicki period traje nekoliko godina i moci ce dobro da razmisli i da donese pravu odluku za sebe.

**TASKA**:

Strah me da nisam uspjela uzvratiti joj svu ljubav koju je ona meni pruzila.....

Kliknite za proširenje...

Imas jos ceo ostatak zivota da joj uzvratis

Ево да се ја ,,исповедим''. ( Сад ћу ко Хелен !)

Мој старији син је у осмом разреду решио да упише Богословију.
То је значило одлазак од куће, он је тада имао 14 година. Ко зна где би га ,,бацили'', Фоча или Цетиње..
Распитао се о томе и све је знао, ставио нас скоро пред свршен чин.

Нисмо били за то, јако ми је тешко пало. Тешко ми је пала и помисао да неће бити са нама, а још је ,,моја беба'', тешко ми је пала његова одлука да оде од куће...

Али сам му, после пар непроспаваних ноћи рекла овако:,, Мени ће бити јако тешко ако одеш. Али, то сам ЈА. У питању је твој живот. Ако си ТИ спреман да то урадиш, размисли још једном, а ја ћу прихватити ако заиста решиш.''

Његов тата се послужио врстом уцене и то му замерам. Син нам није отишао у Богословију. Да ли је то исправно, ја још увек не знам, време ће показати.
Оно што сам хтела да кажем је, нормално је да МИ желимо да је неко нама драг увек уз нас.

Али морамо научити да прихватимо живот нама драгих особа, како год то нама падало тешко.

**TASKA**:

@Dijenek....pa ona je vec monahinja u ovom svijetu....na neki nacin je vec tamo i razumijem ja,nije bas iznenada,al' i jeste,nadala sam se da ce ostati ovako kako jeste....................... Krompirko mi puno pomogao........danas joj rodjendan....pa eto...............

Nadam se da cu "sutra" sve to drugacijim ocima vidjeti....i da cu shvatiti........

Kliknite za proširenje...

Па ето.

А тамо ће бити међу својима. Имаће подршку да истраје у ономе што жели.

**TASKA**:

Razmisljala sam gdje da postavim ovu temu....i mislim da je ovdje pravo mjesto,jer se tice porodice....nekako mi nije za pdf religiju,smatram da ce ovdje biti realnijih misljenja....ili mozda slicnih meni....trazim utehu,razumjevanje za ono kako se ja osjecam sada....a vejrujte jako tesko....srce mi se cijepa,placem danima i ne znam ....da predjem na sustinu....
Rijec je o posebnoj osobi u mom zivotu....zeli da se zamonasi....ovih dana sam saznala......ne mogu da detaljisem...a receno nam uz siroki osmjeh i sretnim izrazom lica...onim sretnim kao kad nam se ispunjava nesto najljepse u zivotu..i znam da jeste tako al' mene boli i boli....ja razumijem stvarno...ali to je drugi svijet...odrices se svega i imena.....kako cemo se vidjeti "sutra",popricati....meni je ona jos potrebna....i uvijek ce mi biti....i osjecam se kao da je gubim.......a opet silno se trudim da zvucim sretno jer tako zeli....

Kako biste Vi reagovali.....podnijeli....????

Kliknite za proširenje...

Gubimo drage nam ljude na bilion načina.... Odnese ih smrt, promeni ih rat, dotuče ih bolest ili izmrcvare droga i alkohol.... Ponekad nas napuste fizički..otputuju negde daleko, pa se tešimo da su tamo u tuđini srećni i bez nas, i da ljubav putuje kroz vreme i prostor...od nas do njih i natrag.
Neću ni da pominjem onaj što ti srce zagrize i ne pušta-osećaj dok gledaš kako te voljena osoba napušta....njene misli su zaključane....pred tobom se zaključavaju brave njene duše...spuštaju se roletne...ne vidi te..imena ti se ne seća... To najbolje znaju oni čiji su članovi porodice bolovali ili boluju od Alchajmera....
Tako da, kada o svemu razmisliš, budi srećna zbog nje. Izabrala je svoj put...možda nekonvencionalan ali njen...

Wanda vjerujem da ti je bilo tesko....

Koliko god da znam razumjeti druge uopsteno,dati savjet,biti objektivna ....za sebe sam uzas zivi....svjesno sve znam.....ne znam kako bih da moja dijeca sutra izraze takvu zelju....al' kazem sebi nek su ziva i zdrava...i to je stvarno najbitnije....jer sto kaze Pile nesrece su strahote....i ne daj boze da spoznamo ikad tu rijec...a ovo sto sam ja nesrecna radi njene srece....shvatila sam nemam prava...a ona tako zeli moj blagoslov..iz srca...ne moram nista reci.... ona me najbolje poznaje....i ima ga od mene....

Kojice trudim se da tako gledam....u pocetku je iz mene izvirao "bijes"...mislila sam ...ona nas ostavlja....shvatila sam problem sam ja a ne ona.....

I sjetih se eto kad saljemo cestitke,kad nesto od srca pozelimo nekom kazemo "prvo zdravlje pa sve ostalo....."....i jeste tako....a ja se raskukala ko neka teska cmizdravica.....

Iskreno, imam utisak da na nas najsokantnije deluje njihova odeca, ma kako ovo sto napisah delovalo povrsno. Kada se realno razmisli, nista se njihov zivot ne razlikuje u sustini od mnogih zivota koji nisu provedeni u manastiru a covek ga provede posvecen necemu.

Gledala sam emisiju o manastiru Gradac i naravno kao i mnogi bila iznenadjena mladoscu, elanom, radoscu monahinja. To me je zainteresovalo da pogledam njihov sajt.

Ovo su oni postavili na svoj sajtu
http://www.manastirgradac.org.yu/pokazisliku.php?img=20090108_51.jpg&cap=
http://www.manastirgradac.org.yu/pokazisliku.php?img=20090108_62.jpg&cap=
http://www.manastirgradac.org.yu/pokazisliku.php?img=20090108_61.jpg&cap=

U intervjuu sa njihovom igumanijom bilo mi je cudno (a u stvari nista logicnije) kada je rekla da mnogi misle da je u manastiru mirno, ali da su u stvari stalno okruzeni mnostvom ljudi, da je vrlo dinamican njihov zivot, ako nekoga zanima evo:

https://video.google.com/videoplay?docid=477662916945664235

Nije to onako kako sam zamisljala. Posle ove emisije mi njihov nacin zivota deluje sasvim pojmljivo za coveka ovog veka

http://www.manastirgradac.org.yu/aktuelnosti.html

**TASKA**:

Razmisljala sam gdje da postavim ovu temu....i mislim da je ovdje pravo mjesto,jer se tice porodice....nekako mi nije za pdf religiju,smatram da ce ovdje biti realnijih misljenja....ili mozda slicnih meni....trazim utehu,razumjevanje za ono kako se ja osjecam sada....a vejrujte jako tesko....srce mi se cijepa,placem danima i ne znam ....da predjem na sustinu....
Rijec je o posebnoj osobi u mom zivotu....zeli da se zamonasi....ovih dana sam saznala......ne mogu da detaljisem...a receno nam uz siroki osmjeh i sretnim izrazom lica...onim sretnim kao kad nam se ispunjava nesto najljepse u zivotu..i znam da jeste tako al' mene boli i boli....ja razumijem stvarno...ali to je drugi svijet...odrices se svega i imena.....kako cemo se vidjeti "sutra",popricati....meni je ona jos potrebna....i uvijek ce mi biti....i osjecam se kao da je gubim.......a opet silno se trudim da zvucim sretno jer tako zeli....

Kako biste Vi reagovali.....podnijeli....????

Kliknite za proširenje...

ako toliko želi da se zamonaši, onda tu osobu (do koje ti je stalo) treba da podržiš....teško je za tebe, ali mislim da će ta osoba imati i ovako dosta iskušenja i da ne treba da joj dodatno otežavaš.
što se tiče toga kako bih se ponela - upravo ovako kako napisah.