Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
ajme kako vas obmanjuju...pa to dok Vegeta pređe hrvatsko-srpsku granicu tamo carinici za "extra money"
sipaju vegetu u "patriJotsko" pakovanje...
kolika je cena Aleve?
Двоструко јевтинија од Вегете!
-
- Popularno:
- Ukrajinci love regrute po svetu?
- Na danasnji dan NATO pakt je pocinio...
- Iranski predsednik: Ako bi Izrael napao...
- Papuče sa bodljama
- Masovna hapsenja i premlacivanja...
- Recept za dobar brak.
- Vaša omiljena dekada/era?
- Bojite li se smrti?
- Da li se napinjete u WC-u do te mere da...
- Evo kako satanisti zele da uniste brak...
Na inicijativu Slovenca Jelka Kacina, EU proglasila dan sjecanja na Srebrenicu
- Začetnik teme Darksis
- Datum pokretanja
Двоструко јевтинија од Вегете!
kyo.
Elita
- Poruka
- 22.685
kyo.
Elita
- Poruka
- 22.685
biće da mešaju sa nečim
(znaš ono kako slastičari stavljaju kuvani pasulj u kesten pire da zarade
Спас у задњи часveć sam pomislio da se Kosheju rugaš
Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
biće da mešaju sa nečim
(znaš ono kako slastičari stavljaju kuvani pasulj u kesten pire da zarade
Волео бих да ти пошаљем једну кесу да пробаш па да искрено кажеш шта мислиш.
kyo.
Elita
- Poruka
- 22.685
a ništa kad dođem u Bg lepo ima da skuvaš jednu Alevinu supu...
nego batali ti ...za Vegetu pola Evrope čulo ...ako ništa drugo sem Salamandera to nam je barem kudikamo pozitivniji brend
PS aj mi pošalji na PP adresu onog tvog foruma...izgubio adresu
kyo.
Elita
- Poruka
- 22.685
nego da se vratimo na temu :
"majhni al pošteni"
"majhni al pošteni"
John McClane
Ističe se
- Poruka
- 2.390
Не знам за вас али ја једем Бронхи бомбоне... и цедевита бомбоне... па ви видите патриоте...
gost 150019
Elita
- Poruka
- 20.524
nego da se vratimo na temu :
"majhni al pošteni"
@ pesma
"Samo molion nas još živi, na svojoj zemljici"... Jel to oni slute nešto???
peti ligament
Buduća legenda
- Poruka
- 36.554
Ajde premudri kojom bi ti riječju opisao ovo oko Račka?
piciginx
Legenda
- Poruka
- 50.852
Koji noževi u leđa?? Rusi su vam zabili nož u leđa kada su priznali Južna Osetiju i Abhaziju.....koristeći Kosovski presedan....
Bošnjaci -Muslimani jesu brojčano najveće žrtve u zadnjim ratovima.
Nisu ni oni skroz nevini. I oni su radili surove zločine ali to ne mjenja činjenicu da su
najveće žrtve i bez Srebrenice.....
Torrente Bgd
Buduća legenda
- Poruka
- 34.549
Se_rem mu se u ime JELKO
Koschei.Besmertnii
Poznat
- Poruka
- 8.488
O čemu mediji ćute
Već dvanaest godina se svetski mediji utrkuju u prikazivanju masakra koji su u
jula 1995. navodno počinili Srbi nad muslimanima u Srebrenici, a potpuno se
prećutkuje pogibija Srba u oblasti Srebrenice od muslimanskih jedinica pod
komandom Nasera Orića. Konačni spisak srpskih žrtava sadrži 3.262 imena, od
kojih je 880 stradalih bilo iz redova vojske i policije, dok su 2.382 žrtve
bili civili. Pri tom je najviše stradalih zabeleženo u 1992. godini - 71
procenat od ukupnog broja srpskih žrtava u Srebrenici i 64 procenta u Bratuncu.
A kada je posle uspešnog dejstva srpske vojske došao kraj muslimanskim
osvajanjima i zločinima u srebreničkom kraju, upravo je stvaranje srebreničke
zaštitne zone spaslo muslimane od konačnog poraza i odgovornosti za počinjene
zločine.
Umesto da muslimani u svojoj zaštićenoj zoni budu razoružani, tadašnji
komandant UNPROFOR-a švedski general Valgren olako se oslonio na raport svojih
oficira na terenu da je razoružanje izvršeno. A tadašnji podsekretar za mirovne
operacije OUN Kofi Anan poslao je poverljivu poruku generalu Valgrenu o
predstojećoj poseti delegacije Saveta bezbednosti kojoj je naveo da, imajući na
umu generalove javne tvrdnje da je Srebrenica potpuno demilitarizovana, ne vidi
potrebu da UNPROFOR učestvuje u potrazi za oružjem od vrata do vrata, to jest
da ne sme previše aktivno da učestvuje u razoružavanju žrtava. Tako je
zahvaljujući Kofiju Ananu izigrana Rezolucija Saveta bezbednosti i u Srebrenici
su ostale muslimanske oružane jedinice.
POVEĆAVANJE BROJA ŽRTAVA
Konačno, do povećanja broja poginulih došlo je i prilikom sahrane posmrtnih
ostataka na spomen-groblju u Potočarima. Do sada je sahranjeno 2.442 lica, što
je 559 više od broja ekshumiranih iz masovnih grobnica. Od ukupnog broja, njih
914 nalazilo se na biračkom spisku za 1996. godinu. I što je još gore, broj
žrtava povećan je tako što su na spomen-groblju sahranjivana i lica koja su
umrla pre ili posle jula 1995. godine.
Na tome se, međutim, nije završila pristrasnost Sekretarijata OUN. U njemu je
postojao tim koji je izveštajima iz Bosne i sa Kosova i Metohije dopisivao
srpske zločine, a ublažavao ili sasvim prikrivao one koje je načinila druga
strana. Tako su izveštaji o stradanjima Srba i srpskim žrtvama završila u
arhivi, dok su izveštaji o stradanjima muslimana, obično s povećanim brojem
žrtava, stizali na sednice Saveta bezbednosti.
Najveće i najdalekosežnije prepravljanje, pa i krivotvorenje činjeničke istine
izvedeno je povodom operacije srpske vojske „Krivaja-95“ jula 1995. godine,
koja je dovela do oslobođenja Srebrenice. Danas je potpuno zaboravljena izjava
koju je 27. jula 1995. godine dao Visoki komesar UN za ljudska prava, Henri
Viland, koji je sa još pet pomoćnika intervjuisao veliki broj muslimanskih
izbeglica iz Srebrenice. On je tom prilikom za Dejli telegraf izjavio da nisu
pronašli nikoga ko je svojim očima video zločine. Kasnije je, naravno, utvrđeno
da je veliki broj muslimana vojnika stradao kada je pod oružjem pokušao da se
probije od Srebrenice prema Tuzli, dok je znatan broj zarobljenih muslimana
masakriran, što predstavlja težak ratni zločin. Ostalo je, međutim, sporno
koliko ih je stradalo prilikom proboja kroz nekoliko linija srpske odbrane i u
međusobnim sukobima, a koliko je streljano posle zarobljavanja. Sporno je i
koliko ih je stradalo jula 1995. godine, a koliko u prethodnim godinama. Ali je
najveća nedoumica u tome što protiv lica koja su izvršila ovaj masakr Haški
tribunal nikada nije pokrenuo istragu, tako da se i dan-danas ne zna ko se
krije iza inicijatora i naručioca izvršenih streljanja.
Šta je sporno
Nije, dakle, sporno da je bilo streljanja zarobljenih muslimana i da su
streljani samo vojnici, a ne i civili. Sporan je, međutim, ukupan broj
streljanih, to jest razmere zločina koji se danas kvalifikuje kao genocid. Prve
brojke mogućih žrtava nalazile su se u spiskovima nestalih lica Međunarodnog
komiteta Crvenog krsta, čiji se broj ustalio na cifri od sedam do osam hiljada
lica, od kojih je samo 36 bilo ženskog pola. Od tog broja 3.016 se 1996. godine
našlo u biračkom spisku za Srebrenicu, što navodi na zaključak da su mnogi, ako
ne svi, sa tog spiska birača 1996. godine bili među živima. Broj ubijenih se,
inače, najtačnije može utvrditi na osnovu podataka o ekshumiranim telima iz
više masovnih grobnica. Do sada su ekshumirane 1.883 osobe, od koje su 1.656
bile muškog pola, a samo jedno ženskog, dok se za preostale nije moglo utvrditi
pol. Tužilaštvo je ove brojke bez valjanih činjeničkih dokaza pomnožilo sa 2,6
odnosno 3,56 tako da je po njemu na tim istim lokacijama ubijeno između 4.900 i
6.700 muslimana, dok navodni svedoci iz redova muslimana tvrde da je ubijeno
čak 9.200 lica. Na sličan način je uvećan i broj streljanih zarobljenih
muslimana.
Ovu svoju vrednu studiju Milivoje Ivanišević završava prikazom načina na koji
je Haški tribunal utvrđivao odgovornost za zločine u oblasti Srebrenice. Za
zločine koje su Srbi izvršili nad muslimanima haški tužilac je optužio dvadeset
i dva lica, a Haški tribunal je do sada izrekao 120 godina zatvora sa
mogućnošću da ukupan zbir kazne ne bude manji od 700 godina zatvora. Za zločine
i ubistvo 3.262 lica srpske nacionalnosti osuđen je samo jedan musliman Naser
Orić, i to na dve godine zatvora koje je odležao još tokom suđenja. Eto, takva
je haška pravda, ako je uopšte pravda.
Nama jedino preostaje da iznova upozorimo da je činjenička istina krhka i
ranjiva kada dođe u sukob s moćnim političkim interesima i predrasudama koje se
sistematski stvaraju u široj javnosti. Slučaj Srebrenice jula 1995. godine to
nedvosmisleno potvrđuje.
Već dvanaest godina se svetski mediji utrkuju u prikazivanju masakra koji su u
jula 1995. navodno počinili Srbi nad muslimanima u Srebrenici, a potpuno se
prećutkuje pogibija Srba u oblasti Srebrenice od muslimanskih jedinica pod
komandom Nasera Orića. Konačni spisak srpskih žrtava sadrži 3.262 imena, od
kojih je 880 stradalih bilo iz redova vojske i policije, dok su 2.382 žrtve
bili civili. Pri tom je najviše stradalih zabeleženo u 1992. godini - 71
procenat od ukupnog broja srpskih žrtava u Srebrenici i 64 procenta u Bratuncu.
A kada je posle uspešnog dejstva srpske vojske došao kraj muslimanskim
osvajanjima i zločinima u srebreničkom kraju, upravo je stvaranje srebreničke
zaštitne zone spaslo muslimane od konačnog poraza i odgovornosti za počinjene
zločine.
Umesto da muslimani u svojoj zaštićenoj zoni budu razoružani, tadašnji
komandant UNPROFOR-a švedski general Valgren olako se oslonio na raport svojih
oficira na terenu da je razoružanje izvršeno. A tadašnji podsekretar za mirovne
operacije OUN Kofi Anan poslao je poverljivu poruku generalu Valgrenu o
predstojećoj poseti delegacije Saveta bezbednosti kojoj je naveo da, imajući na
umu generalove javne tvrdnje da je Srebrenica potpuno demilitarizovana, ne vidi
potrebu da UNPROFOR učestvuje u potrazi za oružjem od vrata do vrata, to jest
da ne sme previše aktivno da učestvuje u razoružavanju žrtava. Tako je
zahvaljujući Kofiju Ananu izigrana Rezolucija Saveta bezbednosti i u Srebrenici
su ostale muslimanske oružane jedinice.
POVEĆAVANJE BROJA ŽRTAVA
Konačno, do povećanja broja poginulih došlo je i prilikom sahrane posmrtnih
ostataka na spomen-groblju u Potočarima. Do sada je sahranjeno 2.442 lica, što
je 559 više od broja ekshumiranih iz masovnih grobnica. Od ukupnog broja, njih
914 nalazilo se na biračkom spisku za 1996. godinu. I što je još gore, broj
žrtava povećan je tako što su na spomen-groblju sahranjivana i lica koja su
umrla pre ili posle jula 1995. godine.
Na tome se, međutim, nije završila pristrasnost Sekretarijata OUN. U njemu je
postojao tim koji je izveštajima iz Bosne i sa Kosova i Metohije dopisivao
srpske zločine, a ublažavao ili sasvim prikrivao one koje je načinila druga
strana. Tako su izveštaji o stradanjima Srba i srpskim žrtvama završila u
arhivi, dok su izveštaji o stradanjima muslimana, obično s povećanim brojem
žrtava, stizali na sednice Saveta bezbednosti.
Najveće i najdalekosežnije prepravljanje, pa i krivotvorenje činjeničke istine
izvedeno je povodom operacije srpske vojske „Krivaja-95“ jula 1995. godine,
koja je dovela do oslobođenja Srebrenice. Danas je potpuno zaboravljena izjava
koju je 27. jula 1995. godine dao Visoki komesar UN za ljudska prava, Henri
Viland, koji je sa još pet pomoćnika intervjuisao veliki broj muslimanskih
izbeglica iz Srebrenice. On je tom prilikom za Dejli telegraf izjavio da nisu
pronašli nikoga ko je svojim očima video zločine. Kasnije je, naravno, utvrđeno
da je veliki broj muslimana vojnika stradao kada je pod oružjem pokušao da se
probije od Srebrenice prema Tuzli, dok je znatan broj zarobljenih muslimana
masakriran, što predstavlja težak ratni zločin. Ostalo je, međutim, sporno
koliko ih je stradalo prilikom proboja kroz nekoliko linija srpske odbrane i u
međusobnim sukobima, a koliko je streljano posle zarobljavanja. Sporno je i
koliko ih je stradalo jula 1995. godine, a koliko u prethodnim godinama. Ali je
najveća nedoumica u tome što protiv lica koja su izvršila ovaj masakr Haški
tribunal nikada nije pokrenuo istragu, tako da se i dan-danas ne zna ko se
krije iza inicijatora i naručioca izvršenih streljanja.
Šta je sporno
Nije, dakle, sporno da je bilo streljanja zarobljenih muslimana i da su
streljani samo vojnici, a ne i civili. Sporan je, međutim, ukupan broj
streljanih, to jest razmere zločina koji se danas kvalifikuje kao genocid. Prve
brojke mogućih žrtava nalazile su se u spiskovima nestalih lica Međunarodnog
komiteta Crvenog krsta, čiji se broj ustalio na cifri od sedam do osam hiljada
lica, od kojih je samo 36 bilo ženskog pola. Od tog broja 3.016 se 1996. godine
našlo u biračkom spisku za Srebrenicu, što navodi na zaključak da su mnogi, ako
ne svi, sa tog spiska birača 1996. godine bili među živima. Broj ubijenih se,
inače, najtačnije može utvrditi na osnovu podataka o ekshumiranim telima iz
više masovnih grobnica. Do sada su ekshumirane 1.883 osobe, od koje su 1.656
bile muškog pola, a samo jedno ženskog, dok se za preostale nije moglo utvrditi
pol. Tužilaštvo je ove brojke bez valjanih činjeničkih dokaza pomnožilo sa 2,6
odnosno 3,56 tako da je po njemu na tim istim lokacijama ubijeno između 4.900 i
6.700 muslimana, dok navodni svedoci iz redova muslimana tvrde da je ubijeno
čak 9.200 lica. Na sličan način je uvećan i broj streljanih zarobljenih
muslimana.
Ovu svoju vrednu studiju Milivoje Ivanišević završava prikazom načina na koji
je Haški tribunal utvrđivao odgovornost za zločine u oblasti Srebrenice. Za
zločine koje su Srbi izvršili nad muslimanima haški tužilac je optužio dvadeset
i dva lica, a Haški tribunal je do sada izrekao 120 godina zatvora sa
mogućnošću da ukupan zbir kazne ne bude manji od 700 godina zatvora. Za zločine
i ubistvo 3.262 lica srpske nacionalnosti osuđen je samo jedan musliman Naser
Orić, i to na dve godine zatvora koje je odležao još tokom suđenja. Eto, takva
je haška pravda, ako je uopšte pravda.
Nama jedino preostaje da iznova upozorimo da je činjenička istina krhka i
ranjiva kada dođe u sukob s moćnim političkim interesima i predrasudama koje se
sistematski stvaraju u široj javnosti. Slučaj Srebrenice jula 1995. godine to
nedvosmisleno potvrđuje.
kaai79
Poznat
- Poruka
- 7.065
Neka neka ih sazaljevaju ,mi necemo nikad ,dugo su oni senlucili po Bosni skoro 500g sad neka i njih zale za promenu.
