Да се мало присетимо Ђукановића и његових легендарних изјава из ратног периода (1991-1995, 1999):
1991.
"Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма".
"...и шах сам омрзнуо због шаховнице".
1993.
"...ниједан закон не смије бити сметња послу који је у интересу Црне Горе" (када је са газда Јездом склопио уговор око закупа Светог Стефана).
1992. године изјављује и ово:
“Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције”
А позната је и изјава поводом његовог имовног стања:
“Тек ћу да будем богат када будем престао да се бавим политиком.”
Е, а ово је бисер:
“Поносни смо на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет.”
“Што се тиче страха од Србије, тиме покушава политички манипулисати један број људи, насљедника усташоидне политике Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, политике разбратништва са српским народом. У својој заслијепљености мржњом, они измишљају етногенетске теорије о томе да смо из Мале Азије, причају како је наше писмо латинично а вјера нам католичка... И то све с намјером да докажу нашу аутохтоност и посебност у односу на Србе.”
Изјава о Либераном савезу ЦГ-у у то доба:
"Поручујем Либералном савезу и неким другим мање утицајним партијама које се врло залажу за отцепљење да су освојили 12-13 одсто бирачког тела, па им се управо толико и поклања пажње”.
А о томе колико је био наклоњен новинарима иде и ова изјава из 1994:
“У посљедње двије године ниједна професија није доживјела суноврат као новинарска.”
“...влада је одољела искушењима да се упусти у дневно и примитивно полемисање са лажима и безобразлуцима које су аутори износили.”
Из тих година су познате и изјаве:
“Ја, нити било ко од нас у руководству, не стидимо се рећи да смо комунисти нити да желимо настављати изворну комунистичку идеју.”
“Љевичар сам у души зато што бих волио да живим у држави социјалне правде.”
На тему заједничке државе:
"Заједничка држава има слободарски и антифашистички карактер зато што њихове владајуће партије баштине четврти, седми и тринаести јул.”
А поводом оснивања Савеза реформских снага (вођа у ЦГ био садашњи ректор Љубиша Станковић):
“Заједнички именитељ партија које окупља Савез реформских снага је србофобија и антикомунизам.”
1992.
”Сваки паметан Црногорац и сваки поштен човјек у овој земљи са презиром помиње име издајника Јеврема Брковића, који је из личне сујете издао свој народ и сада даје антијугословенске изјаве по Загребу, док усташе поново, као 1941. године, крваве своје каме на немоћним српским цивилима.”
Мало је миротворац говорио и о Косову:
“На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима.” (Андријевица, 13. јул 1990)
Чисто да споменем једног од миротворчевих пулена, Килибарду, из 1990 године:
“Ми смо већ истањили авнојевске границе између Црне Горе и Херцеговине, односно између источне Босне и Црне Горе. Доста је српски народ робовао братству и јединству, авнојевској - Титовој Југославији, па, чак, и замислима Александра Карађорђевића да поправи Југославију."
И бисер - Мило Ђукановић за лист ПОБЈЕДУ (26.мај 1998):
"Због вјековних братских веза, заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом."
Месец дана после....
"Наша је примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу, Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и наш стратешки интерес. Мислимо да је лакше и безболније, посебно на Балкану, мијењати промашену политику и њене актере, него границе."
1999. године (тачније 27. 2. 1999):
"Црна Гора није Словенија, она је саставни дио Југославије и то жели и да остане...”
Која изјава је по вама најзанимљивија?
1991.
"Црна Гора је опстала као острво слободе када су други били поробљени, па зашто сада не би могла опстати као острво комунизма".
"...и шах сам омрзнуо због шаховнице".
1993.
"...ниједан закон не смије бити сметња послу који је у интересу Црне Горе" (када је са газда Јездом склопио уговор око закупа Светог Стефана).
1992. године изјављује и ово:
“Милошевић је нешто најбоље што се могло десити Југославији у овом тренутку, када повампирене фашистичке снаге у Хрватској и Словенији покушавају да униште све оно што је створено од 1945. године до сада. Поносан сам да у овим историјским тренуцима могу да будем раме уз раме са њим у одбрани тековина револуције”
А позната је и изјава поводом његовог имовног стања:
“Тек ћу да будем богат када будем престао да се бавим политиком.”
Е, а ово је бисер:
“Поносни смо на српско поријекло и црногорску државност, на славну историју српског народа. Зато и вјерујемо у заједничку будућност и просперитет.”
“Што се тиче страха од Србије, тиме покушава политички манипулисати један број људи, насљедника усташоидне политике Секуле Дрљевића и Савића Марковића Штедимлије, политике разбратништва са српским народом. У својој заслијепљености мржњом, они измишљају етногенетске теорије о томе да смо из Мале Азије, причају како је наше писмо латинично а вјера нам католичка... И то све с намјером да докажу нашу аутохтоност и посебност у односу на Србе.”
Изјава о Либераном савезу ЦГ-у у то доба:
"Поручујем Либералном савезу и неким другим мање утицајним партијама које се врло залажу за отцепљење да су освојили 12-13 одсто бирачког тела, па им се управо толико и поклања пажње”.
А о томе колико је био наклоњен новинарима иде и ова изјава из 1994:
“У посљедње двије године ниједна професија није доживјела суноврат као новинарска.”
“...влада је одољела искушењима да се упусти у дневно и примитивно полемисање са лажима и безобразлуцима које су аутори износили.”
Из тих година су познате и изјаве:
“Ја, нити било ко од нас у руководству, не стидимо се рећи да смо комунисти нити да желимо настављати изворну комунистичку идеју.”
“Љевичар сам у души зато што бих волио да живим у држави социјалне правде.”
На тему заједничке државе:
"Заједничка држава има слободарски и антифашистички карактер зато што њихове владајуће партије баштине четврти, седми и тринаести јул.”
А поводом оснивања Савеза реформских снага (вођа у ЦГ био садашњи ректор Љубиша Станковић):
“Заједнички именитељ партија које окупља Савез реформских снага је србофобија и антикомунизам.”
1992.
”Сваки паметан Црногорац и сваки поштен човјек у овој земљи са презиром помиње име издајника Јеврема Брковића, који је из личне сујете издао свој народ и сада даје антијугословенске изјаве по Загребу, док усташе поново, као 1941. године, крваве своје каме на немоћним српским цивилима.”
Мало је миротворац говорио и о Косову:
“На Косову је нападнута Југославија. Косово је бедем српског и црногорског народа које не може пасти док је нас и покољења наших потомака. Небројено пута смо рекли: Косово се мора бранити свим средствима.” (Андријевица, 13. јул 1990)
Чисто да споменем једног од миротворчевих пулена, Килибарду, из 1990 године:
“Ми смо већ истањили авнојевске границе између Црне Горе и Херцеговине, односно између источне Босне и Црне Горе. Доста је српски народ робовао братству и јединству, авнојевској - Титовој Југославији, па, чак, и замислима Александра Карађорђевића да поправи Југославију."
И бисер - Мило Ђукановић за лист ПОБЈЕДУ (26.мај 1998):
"Због вјековних братских веза, заједничке крви у свим ратовима проливене, због вјековног сна најбољих Црногораца и Србијанаца, због извјесно боље заједничке будућности, Црна Гора се и отвореног срца опредијелила за живот у заједничкој држави са Србијом."
Месец дана после....
"Наша је примарна идеја да своје овакве амбициозне планове реализујемо кроз нашу заједничку државу, Савезну Републику Југославију, која представља и наш свјестан избор и наш стратешки интерес. Мислимо да је лакше и безболније, посебно на Балкану, мијењати промашену политику и њене актере, него границе."
1999. године (тачније 27. 2. 1999):
"Црна Гора није Словенија, она је саставни дио Југославије и то жели и да остане...”
Која изјава је по вама најзанимљивија?
