S
Samica
Gost
Znate sta ,dolazim do krajnje originalnog zakljucka da covek u svom zivotu ne moze imati pravog prijatelja. Moze slucajno upoznati nekog pravog drugara/icu koji ce ga samo potapstati po ramenu i reci:"Bravo junace, sjajan/na si samo nastavi tako mozes ti to sam, bravo bravo jos jednom ..." ali to su samo drugovi/arice a ne prijatelji, jer ovi drugi ukoliko uopste postoje i postoje upravo zato da bi rekli" Pusti mene sad malo, dosta si ti to sam/a ,vidim ,vidim da ti je snaga na izmaku daj da te (bar) malo odmenim". TO su slozicete se pravi prijatelji ali oni su retki pa cak i ako postoje ovu recenicu tesko izgovaraju.
Ispricacu Vam jedan dogadjaj iz mog zivota koji me i dan danas zbunjuje.
Jednu lepu devojku sam otpocetka (verovatno mi se to ne bi ni dogodilo da nisam previse naivna) smatrala svojim prijateljem, znamo se oko 3,5 godine ali <slucaj" je hteo tako, da ja nisam mogla da imam pa sam trazim od nje na pozajmicu negde oko 15-18 dolara s tim da uopste NIJE STVAR U FINANSIJAMA, i da cu joj naravno vratiti ili ostati duzna do kraja zivota ili bilo kako vec po dogovoru bila sam apsolutno spremna da prihvatim njene uslove i da se dogovorimo.
A znate sta je ona uradila rekla je otprilike nesto kao OK i evo zbog toga sto jos nije rekla jasno i glasno Ne! ja joj zamislilte pune i vise od 3 godine jedno te isto trazim a ona opet eskivira ni da ni ne i kao jao volim te jako ti si moja najbolja, a stvar je u tome sto meni jos uvek i sve vise te pare trebaju, zivot je u pitanju.
Sve ovo pisem zato sto zelim da mi neko od vas odgovori na sl. dva pitanja
1. Sta treba realno misliti o jednoj ovakvoj drugarici?
2. Da li je cin trazenja pozajmice pogotovu u situaciji kada nemate jer niste ni mogli imati, jedan nemoralni cin kojem treba proveravati meru "ljudskosti"?
Od srca se zahvaljujem svima koji uzmu ucesca na ovoj temi.
Ispricacu Vam jedan dogadjaj iz mog zivota koji me i dan danas zbunjuje.
Jednu lepu devojku sam otpocetka (verovatno mi se to ne bi ni dogodilo da nisam previse naivna) smatrala svojim prijateljem, znamo se oko 3,5 godine ali <slucaj" je hteo tako, da ja nisam mogla da imam pa sam trazim od nje na pozajmicu negde oko 15-18 dolara s tim da uopste NIJE STVAR U FINANSIJAMA, i da cu joj naravno vratiti ili ostati duzna do kraja zivota ili bilo kako vec po dogovoru bila sam apsolutno spremna da prihvatim njene uslove i da se dogovorimo.
A znate sta je ona uradila rekla je otprilike nesto kao OK i evo zbog toga sto jos nije rekla jasno i glasno Ne! ja joj zamislilte pune i vise od 3 godine jedno te isto trazim a ona opet eskivira ni da ni ne i kao jao volim te jako ti si moja najbolja, a stvar je u tome sto meni jos uvek i sve vise te pare trebaju, zivot je u pitanju.
Sve ovo pisem zato sto zelim da mi neko od vas odgovori na sl. dva pitanja
1. Sta treba realno misliti o jednoj ovakvoj drugarici?
2. Da li je cin trazenja pozajmice pogotovu u situaciji kada nemate jer niste ni mogli imati, jedan nemoralni cin kojem treba proveravati meru "ljudskosti"?
Od srca se zahvaljujem svima koji uzmu ucesca na ovoj temi.
:wink:
