Knjiga u vašoj kući

Podaci da 40 odsto srednjoškolaca nikada nije ušlo u biblioteku i da dečaci i devojčice u proseku godišnje pročitaju samo jednu knjigu, iako alarmantni, nikoga ne iznenađuju. Profesori kažu da lošima ocenama više ne mogu da nateraju đake da čitaju, a izbegavanje lektire sve je popularnije i među osnovcima.
Šekspir, Dostojevski, Tolstoj, Ivo Andrić, vrhunski pisci, za mnoge su srednjoškolce samo gomila smarača koji nisu imali preča posla nego da pišu debele knjige za lektiru. Ni pretnja jedinicom više ne može da natera šesnaestogodišnjaka da „gubi” vreme čitajući o tamo nekoj Ani Karenjinoj. Ako baš mora, pogledaće istoimeni film ili će na internetu pročitati prepričanu verziju. Istraživanje koje je sprovelo Društvo za srpski jezik potvrdilo je ove poražavajuće rezultate: samo četiri odsto mladih u Srbiji čita.

Kliknite za proširenje...

Ovaj tekst me je naterao da se duboko zamislim, ne bih da poredim "naše" i "njihovo" vreme već samo odnos mladog čoveka prema knjizi nekada i sada.

U tekstu se govori o srednjoškolcima koji nemaju želju a ni naviku za čitanjem knjiga,
kako vi sa tim izlazite na kraj?
Koje knjige ste kupovali vašoj deci?
Da li vaša deca vole da čitaju?
Da li su slikovnice i bojanke dobar početak za rano usmeravanje ka knjizi?

Ako neko želi da pročita ceo tekst http://www.blic.rs/temadana.php?id=73810

Hvala unapred svim roditeljima koji odgovore na temu.

Feelgooood:

Ovaj tekst me je naterao da se duboko zamislim, ne bih da poredim "naše" i "njihovo" vreme već samo odnos mladog čoveka prema knjizi nekada i sada.

U tekstu se govori o srednjoškolcima koji nemaju želju a ni naviku za čitanjem knjiga,
kako vi sa tim izlazite na kraj?
Koje knjige ste kupovali vašoj deci?
Da li vaša deca vole da čitaju?
Da li su slikovnice i bojanke dobar početak za rano usmeravanje ka knjizi?

Ako neko želi da pročita ceo tekst http://www.blic.rs/temadana.php?id=73810

Hvala unapred svim roditeljima koji odgovore na temu.

Kliknite za proširenje...

Stvar vaspitanja. Uvek je bilo tako. Sećam se da je i među mojim vršnjacima u osnovnoj školi i gimnaziji bilo onih koji nisu čitali. Tada je, međutim, akcenat stavljan na štetnost izvesne vrste literature (strip, npr, jer nije bilo sluha za strip kao umetnost). Sve što nije bilo oficijelno "priznata" književnost, podvodilo se pod "šund".

Moja deca su odrasla na bajkama a kasnije su, kad su naučili da čitaju, sami prešli - sećam se - na Žila Verna. Danas čitaju svašta, i ne mešam im se u izbor. Uglavnom, vole da čitaju i svaki od njih dvojice u svojoj sobi ima ličnu biblioteku, sastavljenu od njima omiljenih knjiga. Iako imaju različite literarne "ukuse", obojici je zajedničko da su kolekcionari enciklopedija.

Bojanke i slikovnice im nikad nisam kupovala jer sam smatrala, kao što i sad smatram, da šarenilo slika guši tekst, i da treba dati prednost sadržaju a ne formi. Možda je baš zbog toga - previše ilustracija a premalo ili nimalo teksta - situacija danas takva da deca malo čitaju. Jer, knjigu treba ČITATI a ne gledati; slike u knjizi su često prežvakan i već svaren doživljaj, a svrha knjige, tj. reči i rečenica jeste da sami doživimo i razumemo priču. Vizuelna dopadljivost se danas koristi u izdavaštvu generalno, da bi se, u moru konkurencije među izdavačima, publika privukla lepim koricama. Isti princip se koristi i u udžbenicima: mnogo fotosa, mnogo sličica ... koje, valjda, treba da omile učenje đacima?

Feelgooood:

Ovaj tekst me je naterao da se duboko zamislim, ne bih da poredim "naše" i "njihovo" vreme već samo odnos mladog čoveka prema knjizi nekada i sada.

Da li su slikovnice i bojanke dobar početak za rano usmeravanje ka knjizi?
Ako neko želi da pročita ceo tekst http://www.blic.rs/temadana.php?id=73810

Hvala unapred svim roditeljima koji odgovore na temu.

Kliknite za proširenje...

Evo da odgovorim, iako jos nisam roditelj, u fazi sam pripreme za tu ulogu.
Za mene je knjiga oduvek imala posebnu draz, secam se jedne lekcije iz srpskog (srednja skola) gde se u odlomku teksta objasnjava kako citanje knjige treba porediti sa penjanjem na planinu. Svaki pocetak je tezak, te tako i mnoge knjige u pocetku umeju da budu teske, ali sve sto vise odmicemo, sve nam teze biva da ispustimo knjigu iz ruke... Kada se popenjemo na vrh planine (vrhunac radnje u knjizi), tada se pred nama otvore novi vidici... Posle toga sve ide lako, citanje je pravo uzivanje...
Ovaj tekst me je zaista rastuzio, ta deca ne znaju sta propustaju...

Sto se tice knjiga prilagodjenih deci u najranijem uzrastu, pocinje se sa muzikom.
Jos dok je beba u stomaku, slusa se klasicna muzika, dokazano je da ona ima najbolji efekat na bebu - umirujuci i opustajuci.
U toku prvih 6 meseci, opet muzika, uspavanke, kratke pesmice...
Sa 6-12 krece se sa upoznavanjem okoline, pre svega zivotinja, kako se zivotinje oglasavaju, kratke price sa momentima iznenadjenja.
Sa punom godinom treba sto vise ukljuciti dete, jer se njima tada razvija osecaj za jezik. Ovde pocinju slike i reci vezane za njih, koje pomazu deci da lakse razumeju okolinu.
Sa dve godine: Slikovnice, puno slika i kratke pricice vezane za razlicite teme. Deca uce da kategorizuju i sortiraju, masta se razvija. Pocinju da izrazavaju svoje misli, osecanja i vlastitu volju.
Sa tri godine: Knjige sa mnogo detalja i podataka, produbljenim temama s kojim su se deca vec upoznala, deca u ovom periodu su radoznala, zele da razgovaraju o svemu izmedju neba i zemlje. Recnik se razvija svaki dan. "Zasto" i "kako" su omiljene reci.
Sa 4-6 godina: Knjige u ovom periodu treba da sadrze price sa malo naprednijim novoom jezika. Sadrzaj price treba da motivise dete na razgovor.
Dakle, od samog pocetka, pa do polaska u skolu, deci treba mnogo da se cita. Dobro je navici dete na citanje uvek u isto vreme, npr. pred spavanje, tako da su to trenuci kojima se i roditelj i dete raduju. Istrazivanja pokazuju da je u skolskom uzrastu uocljiva velika razlika izmedju dece kojima se citalo i one kojima nije.
Dakle, citajte, citajte... Mnogo puta se zacudim kad roditelji tinejdzera pocnu da se hvataju za glavu: dete nece da cita, kako da ga nateram. Pa jos ako u tome ni sami nikad ne uzmu knjigu u ruke...

Хмм..јесте и ствар васпитања, али мислим да је много више ствар нових тенденција у друштву...

У моје време (и у основној и у средњој школи) било је срамота не читати (или бар у круговима у којима сам се кретала)! Данас се то променило и више није срамота рећи да ништа не читаш.

У моје време ја сам пред друштвом (а од наставника посебно) крила да сам ишчитала цео комплет Мир-Јам, а стрипови су били само за мале и лење дечаке... Данас се одушевим када неки мој ђак чита макар и часописе!

Није ово ламент у стилу ''ни ораси нису што су некад били'', јендоставно - деца су другачија, све је другачије!

Наиме, они одрастају на гомилама цртаћа, ТВ реклама (ми смо чекали 7 и 15 да бисмо погледали цртаћ, они их имају 24 сата денвно), одрастају на видео-игрицама које су пуне боја, звукова и слика које се брзо смењују... Они живе у свету смс порука. Све је скраћено, убрзано, препуно надражаја! Њихова свест је навикла на сталне надражаје, навикли су да је све убрзано, са много слика, покрета и звукова....

Па ево можемо то и по себи приметити: недавно сам узела ''Политику'' да прелистам. Божееее, колико је ту текста! Ко ће да се смара са тиме када може да узме неки ''Блиц'' или тако неку новину коју ће да сажваће за 15 минута од почетка до краја?!

Е, исти случај је и са нашом децом! Тешко им је да задрже концентрацију на нечем што је визуелно монотоно, што им не пружа сталне сензације! И ТО је један од битних разлога нечитања књига данас! Досадно им је да буље у стотине страница монотоно исписаног текста, јер једноставно - њихова пажња није устројена на тај начин! Они то НЕ МОГУ!!!

Mislim da to ipak polazi iz kuce.
Moji su uvek voleli da citaju, pogotovo moja sestra koja je to prenela i na mene!
Ja svoju ljubav prema citanju prenosim na cerku.
Ona zaista cita sve sto joj dopadne pod ruku, hvala Bogu to je prirodna radoznalost, tako da verujem da ce je zanimati i citanje knjiga. Pogotovo kad dostigne uzrast da cita Eriku Jong i slicnu literaturu

Што се моје кућне деце тиче: јако ми је тешко да прихватим (али, ето, трудим се) да неће читати онолико као ја, и да им књига не представља оно што је мени представљала.

(Ја сам до скоро живела у убеђењу да ''бити човек - значи бити читалац''...)

Школску библиотеку избегавају јер је тамо једна надрндана библиотекарка која ваљда има за циљ да сву децу отера из библиотеке и одврати од читања.
Због тога су од првог разреда учлањене у градску библиотеку и одлазимо с времена на време да узимамо нове криге оданде. Није то ни близу онога колико сам ја читала у њиховим годинама, али добро је.

Тешко ми је било што је моја ћерка, која јако воли псе, само до пола прочитала ''Леси се враћа кући'' и каже да не може даље, да јој је досадно. Друга је, пак, ''Краљевића и просјака'' оставила на половини из истог разлога...а то су књиге које сам ја гутала за два дана!

Оно што је њима привлачно за читање то су књиге Џеронима Стилтона (или о Џеронимо Стилтону, пошто се тако зове главни јунак). То је серија књига са много илустрација, а издавач је нашао начин да задржи пажњу те нове смс генерације: врло често мења фонтове, мења боју слова, понекад су реченице исписане укосо, сваки час је нека илустрација, нека квиз питања...све је наџиџано, шарено и нема монотоније дугог писаног текста.

Читају још и оне серијале о девојчицама: Цацу Фацу, Инди Кид, Сару Б. Савић...а то су све књиге од максимално 100 страна.

Ето, то је нешто што је једино у стању да им држи концентрацију. За сада. Надам се да ће касније бити мало боље. За сад је ''боље ишта него ништа''!

e, hellen me na niša napravila kad sam joj reko prošle godine da deca u proseku čitaju 1 knjigu godišnje...kao, umij se..pa optrči oko biblioteke...i postani član.. ( ;
misim,deci je smaranje tom sojer..nema identifikacije, kaka baba-.tetka, preskakanje ograde....koga to još zanima...to šo nam deca ne čitaju zaslužna je škola i nastavnici srpskog jezika.i nema tu 2,4..nego deca moraju da se zainteresuju..naraFNO da im je kiš smarač i rani jadi..kad nisu navikli da čitaju, kad neaju malu čitalačku kulturu..... naša deca vole enciklopedije za decu, duška radovića, abadazada,..misterije ginkove ulice....zagonetne priče.još su mala, a nisu ni lično moja.......i da, obožavaju betmena u stripu....to se prepričavalo celo leto ša radi betmen..

e, hellen me na niša napravila kad sam joj reko prošle godine da deca u proseku čitaju 1 knjigu godišnje.

Kliknite za proširenje...

Ти си, канда, нешто помешо...

a da, jeste, nisi to bila ti...treptrep ( ;

Mislim da to ne polazi od kuce...Npr,moji roditelji vole da citaju,i ja takodje.

A mog brata i sestru,mozes da teras i teras,procitace jedva nesto,i to skroz nezainteresovano.

Evo,brat sad treba da cita Rane jade,ne vredi,poceo ,prociao tri glave,i stao.

moonja:

e, hellen me na niša napravila kad sam joj reko prošle godine da deca u proseku čitaju 1 knjigu godišnje...kao, umij se..pa optrči oko biblioteke...i postani član.. ( ;
misim,deci je smaranje tom sojer..nema identifikacije, kaka baba-.tetka, preskakanje ograde....koga to još zanima.....

Kliknite za proširenje...

Des Moonjo.
Mislim da je problem danasnje dece sto nemaju kad da se fokusiraju na nesto, a vec im nesto drugo odvlaci paznju... Previse se toga desava, TV, kompjuter, i ko usred sve te zabave, crtaca, igrica... da sedi i smara se satima i danima sa nekom tamo knjigom?!
Oni ne stizu da razvijaju svoju mastu, sve im se daje na kasikicu...
Gledaju stvari koje uopste nisu prilagodjene njihovom uzrastu, sta god gledaju, to je uglavnom bez roditeljskog nadzora i iz svega nista ne nauce. Mnogi roditelji koriste TV i kompjuter kao bebi siterku, a posle se vataju za glavu...
Identifikacija? Nema toga bez maste. Knjiga koju sam ja kao dete neumorno citala, iznova i iznova, je bila Cica Tomina koliba... (period robovlasnickog drustva u Americi, cica Toma je bio jedan od robova...). To je inace bila lektira za 7-8 razred, a ja sam je citala u drugom. Eh, da mi je sad 8... Nisam se vadila iz biblioteke, a najvise sam volela narodne price, bila je serija knjiga: Kineske, japanske, indijanske, kakve hoces...
To su bili dani.

..moja cerka je stalozeni i strpljivi tip, chita dosta,
ima ritual uspavljivanja sa knjigom oduvek..
..mada je poslednjih godina ponekad pronadjem budnu u pola dva,
sa cveklastim ochima i molecivim rechima "..samo josh ..."

..dosta "nashih" i "njihovih" knjiga je prochitala,
a ja povremeno prochitam posle nje
neshto "po njenoj preporuci"..
..ona recimo nije volela stiltona, kaze "ovo k'o slikovnica.."
ali sin trenutno chita "sluchaj misterioznog smrada" i vrishti od smeha..

..dugo je nabavljala nastavke teen-horor serijala
"soba koshmara"..ovo sam i ja bistrila
..voli i serijale o svakodnevici vrshnjaka kao
"princezin dnevnik" ili "ispovesti dzordzije niklson" ili "shkola poznatih"..

..sin ima ponekad otpor da prochita neshto shto mora,
a chesto izjavljuje da je to "dugachko i dosadno"..
..ali kad ga kupi neka knjiga, proguta je za dan dva....
..dok je bio manji, pomagalo je da chita pasus po pasus, pa da mi ispricha shta je bilo..
..imala sam utisak da ga plashi tolika kolichina slova i rechi
i da se boji da ce do kraja strane zaboraviti shta je bilo na vrhu..

..sad mi cera kaze da je kad je bila kao on chitala cacu-facu i groznog gashu..

Mislim, da je problem danasnje dece sto nemaju kad da se fokusiraju na nesto, a vec im nesto drugo odvlaci paznju... Previse se toga desava, TV, kompjuter, i ko usred sve te zabave, crtaca, igrica... da sedi i smara se satima i danima sa nekom tamo knjigom?!
Oni ne stizu da razvijaju svoju mastu, sve im se daje na kasikicu

Kliknite za proširenje...

Боже, кад се само сетим колико сам се у нижим разредима одушевљавала Нушићем! Па са колико уживања смо породично гледали његове комедије на ТВ!


Пре једно пола године давала се ТВ драма ''Ожалошћена породица''. Ја сва хепи, сећам се колико смо се смејали на оно:''Звонила си Сарка, звонила си!'' и позовем своје девојчице да гледамо заједно.
Млађа је гледала, гледала, и онда у сред филма - упалила компјутер и почела да игра игрицу а на филм баца око тек узгред, наравно слушајући реплике! Питам је зашто је то урадила: каже да може истовремено да гледа и да игра.

Прво ме је то погодило (она иначе нема никаакв проблем са пажњом)...а после сам схватила: представа јесте смешна, али је статична! Сав хумор је само вербални, нема гегова, нема урнебесних ситуација, јурњаве, нема динамичне музике, нема ватромета боја...не смењују се сценографије...и њој је, једноставно, постало досадно, празно, без надражаја на које је навикла и који би јој држали пажњу! Зато је узела још и игрицу и истовремено пратила и филм и играла игрицу. Тек то јој је окупирало сва чула онако како је навикла!

То је исто као и са читањем - недовољно чулних надражаја на које су навикли!

Читање изискује мир, тишину, оно је једнолична активност која усто захтева бар пола сата континуираног седења на једном месту и посвећивања пажње само монотоно написаним редовима слова.
И нама је већ теже да посветимо читању толико времена, а не деци која расту на сасвим другачији начин од нас!

Зато је данас теже бити читалац него у наше време.

šta znam....nema pravila, to znam.
moji roditelji su puno čitali, ja dosta čitam, tj. uvek izjutra, dok još svi spavaju.... a ja uz svoju nultu kafu u danu čitam....
moj brat ne čita ništa sem stručne literature, a i to sve manje.
a naša deca čitaju tu-i-tamo ponešto...meni su te knjige bljak, ali su njima zanimljive. verovatno važi i obratno.
ipak, mogu da kažem da sam u njihovim godinama čitala mnogo više i mnogo ozbiljniju literturu.
da li je za sve kriva ova asocijalna sprava zvana kompjuter? ili ne....? ne znam.

..u pravu si hellen..nekada pomislim, kada mi dodju iz shkole
i na pitanje "kako je bilo?" kazu "..dooosadno",
kako bi presedeli neka od predavanja na faksu..satima..sa unjkavim profesorom..
..gde svaki neprocenjivi biser koji dobijesh od njega platish zuljevima na g.uzici
i zeljom da trchish u krug i vrishtish iz sveg glasa..

Slažem se sa tezom da iz kuće potiče ljubav prema knjizi i čitanju. Istina je, danas je tempo života takav da je luksuz sedeti i čitati ali toga ne mogu da se odreknem...

Deci su dosadni sadržaji školske lektire, slažem se da ima dela koja su neprimerena uzrastu i da od najranijih dana prosto decu odbijaju od čitanja.
Nije istina da deca ne mogu, mogu oni mnogo toga ali je pitanje da li žele.. Ako ne žele, zbog čega je tako?
Moje dete još nije stasalo ni za slikovnicu, ali ću se potruditi da joj dočaram lepotu i radost koju knjige
mogu da donesu.. Kao mala, volela sam da čitam Hajdi (valjda kako i većina dece koja rastu u gradu), to je jedna od knjiga koja je "zapisana" u mom srcu i kad me uhvati nostalgija za detinjstvom (ili žal za mlados' ) pročitam po koju stranu...

Ljudi iz prosvete, koji se pojavljuju na forumu, imaju dobru sliku toga koliko je deci siromašan rečnik, koliko su slabo zainteresovani za druge stvari koje ne uključuju kompjuter, mobilni telefon ili neku sličnu pojavu...

Porazio me je odgovor desetogodišnjeg dečaka koji zna sva imena nekih "boraca" što se na mrtvo ime prebijaju a televizija ih prenosi, a u isto vreme nije umeo da kaže šta mu se dopalo u nekoj knjižici koju je pročitao...

Ja i dalje mislim da mnogo toga potice iz kuce i od vaspitanja.
Zasto?
Zato sto ti si taj koji dete usmerava i skrece ga na odredjene sadrzaje, a ono posle sebi nadje u tome zabavu ili moras da mu das neki novi predlog.
I moja Papilotnica ima i igrice i komp i crtace i mobilni i svasta nesto, a uvek se uhvati za to bas onda kada i ja!
To nesto govori?
Da bi se kod deteta probudila zelja za citanjem, potrebno je saslusati ga (iako je to cesto dosadno, ukljuciti se istinski) sta ima da nam ono samo procita sto je naslo kao zanimljivo ili citanje zajedno nekih pesmica i pricica.
Nas dve i dan danas pevamo decije pesmice koje je od malena pevala, i ona mi cita svoje tekstove ili trazi pomoc ili mi cita svoj casopis. Aktivnim ucescem u njenom citalackom zivoptu svakako sam je podstakla da je to nesto lepo i nadasve korisno.
Istina je medjutim i to sto Hellen kaze da su deca preplavljena svakakvim, cesto krajnje neprimerenim sadrzajima koji su prepuni nadrazaja, i da bi bila in je li medju vrsnjacima slede i oni neke glupe igrice ili oblik zabave koji je trenutno aktuelan, i gube interesovanje za citanje.
Mada je to jednostavno ljubav koja se razije ili ne. MM ne cita, i ne zanima ga to, ali je citao kao omladinac lektire i to je to. Nema tu ljubav prema knjizi kao ja.
Ono sto dete moze da pokupi od vas zapravo jeste sklonost ka lepim stvarima na koje ce se ugledati - ako vidi vas da citate i ono ce pozeleti da izigrava nekog ko je vazan i eto - cita

Vremena se manjaju nazalost.
I nasa deca koja rastu u ovom vremenu idu ,naravno,u korak sa istim.
mada ne treba se prepustiti tome.
Niti sam za to da ih treba terati da citaju knjige.
prosto,treba izmisliti neku ''caku''da ih covek navuce bukvalno da procitaju nesto.
Ja recimo,cesto razmisljam o crtanim filmovima koji se prikazuju danas.To vise nisu klasnicne bajke(Pepeljuga,Uspavana lepotica...)koje nose neku lepu poruku,sazdrze u sebi zaplet dobra i zla....Upravo ono sto treba deci dok su mala.
Ne,koliko se meni cini to su sve neke sacuvajmeboze price koje oni nazalost i pogresno shvate:-(
Ja imam jednu malu ''foru''za moju devojcicu.Ispricam joj neku pricu ukratko....i njoj se ta moja interpetacija ucini zanimljivom...ali je ne zavrsim do kraja...Naravno,pita me :A sta je onda bilo/zasto je to tako/i slicno....Ja joj onda ''uvalim''kniigu uz objasnjenje da sam malo i zaboravila sve ,a da je tu sve lepo prestavljeno.
tako je procitala moja mala par knjiga.

Da li ce mu citanje postati ljubav, zavisi od toga da li je dete naislo na sadrzaj koji ga je odusevio.
Papilotnica je procitala ‘Ringispil u mojoj glavi‘ i toliko se odusevila da je redovno iscitava ponovo.
Znaci, zavisi i od stiva
Sigurno nece citati Politiku
Inace, ovo moram da vam ispricam jer je jako smesno, a malo doprinosi njenom ineteresovanju za knjige
U njenu skolu dolazi neka zena koja prodaje knjige i koja redovno upada kod njih na cas. Posto je ta zena iz Papilotnicine imitacije veoma smesna, Papilotnica je uhvatila da je imitira i da skuplja knjige po kuci pa onda se sa mnom igra da sam ja uciteljica koju ona prekida, a ona prodaje knjige
Toliko se smeje mojoj glumi namcoraste uciteljice da hoce po 100x da se toga igramo!
E sad, jednom ja skrenula paznju na neku knjigu od onih sto je ona drzala u ruci dok smo se igrale, a ona kaze - daj, hocu i ja to da procitam!
Jedva je ubedih da je jos mala, jer je procitala prvih 3-4 strane gde se pominje neki doktor i sterilitet i tako sto-sta (knjiga je Kraljica zabave)....

pošto mi u kući imamo otp.7000 knjiga,to pokazuje da se knjiga zavoli još u detinjstvu ili nikad...mene su tako vaspitavali od malih nogu sa leporelo knjigicama koje su sadržale male pesmice,pa na kratke pričice,pa onda bajke,pa polako sve ostalo...knjiga se zavoli u kući,vidi od roditelja da čitaju,pa čitanje zajedno,sve se to uči,a roditelji treba da daju primer...ne kažem da se knjiga ne može zavoleti,ako ostali u porodici ne čitaju,ali to je navika koja treba da se stekne...evo ova naša kućna biblioteka se sakupljala duuuuuuuuuuuuuuuuuugi niz godina,i nikada neće prestati...ja mog isto tako učim....i tokom igre uzimamo u ruke knjige,a i uveče obavezno čitamo pred spavanje..i nadam se da će voleti knjige koliko i ja...

naša deca su krenula sa bojankama, kratkim pričama, bajkama... prva knjiga koju sam im pročitala bila je ''hajdi''....čitanje pred spavanje danima....onda onaj ''hari poter'', opet noćima. jezik me je zaboleo od čitanja, ali mi je bilo zanimljivo.....
kupih kao poklon za Božić (prvi put ne igračku nego) knjigu - ''dnevnik ane frank''. starija je tad imala 10 godina. čitala je to godinu dana, nahvatala se prašina...kad sam je pitala zašto ne čita, rekla je - dosadno je.
mene je odgovor zaprepastio....nisam mogla da shvatim da ne može u glavi da predstavi sliku života te devojčice i njene porodice...
onda sam se pitala - šta sam radila skoro 10 godina?
to se pitam i dan danas.

Ја сам у трећем основне прочитала ''Џејн Ејр'' и паматим је и дан данас у детаље...а сада сам пресрећна када моја шестакиња прочита ''Цацу Фацу''...

Slazem se sa Hellen.Mnogo se danas brzo zivi da bi se polako citalo..sve je instant i deca ne razumeju kako je nama to bilo zanimljivo...I sta je upste zanimljivo u citanju...Ja sam volela,mada me je mama(prof.srpskohrvatskog jezika i knjizevnosti-tako se to zvalo tada)prvo terala i motivisala..
Moje dete cita silom prilika,i to jednu knjigu nedeljno...Posto je ona da tako kazemo nepismena ja joj citam.Ona nakon toga mora da iznese komentar na knjigu...
Ja sam majke mi dobila cvorice na glasnim zicama od citanja njoj od kad se rodila cini mi se...
Videcemo kako ce biti kad pocne sama,za sada slusati je ok.Ako misli da ostane kod Mike u grupi morace.Samo sam tamo videla da se deca danas biju oko knjige..

Feelgooood:

Ovaj tekst me je naterao da se duboko zamislim, ne bih da poredim "naše" i "njihovo" vreme već samo odnos mladog čoveka prema knjizi nekada i sada.

U tekstu se govori o srednjoškolcima koji nemaju želju a ni naviku za čitanjem knjiga,
kako vi sa tim izlazite na kraj?
Koje knjige ste kupovali vašoj deci?
Da li vaša deca vole da čitaju?
Da li su slikovnice i bojanke dobar početak za rano usmeravanje ka knjizi?

Ako neko želi da pročita ceo tekst http://www.blic.rs/temadana.php?id=73810

Hvala unapred svim roditeljima koji odgovore na temu.

Kliknite za proširenje...

Da, samo sto nije sva literatura koju vredi citati ruska i srpska. :I Mozda odatle otpor?
Ima toliko interesantnih knjiga za koje ni roditelji nisu culi, ali zato insistiraju na Andricu i Dostojevskom, sto zaista mogu da budu smaracke knjige u odredjenom uzrastu.
Zasto ne npr. Galeb Dzonatan Livingston i Demijan? Mali Princ? Stepski vuk (za malo naprednije srednjoskolce)? E.A. Po? Bodler? Beskrajna prica? Dobro drvo?
Ili SF - Artur Klark, Vilijam Gibson, Tolkin?
Mislim da bi deci to bilo mnogo interesantnije od ovoga sto je ovde izlistano za pod moranje.
Meni u tim godinama ni Dostojevski ni Andric nisu bili interesantni. Jedino sto mi se svidelo od obavezne literature je bio Selimovic. Ali sam zato citala jako puno knjiga koje nisu imale veze sa obaveznom literaturom.
I kako onda decu navici na citanje, kad im se poturaju samo knjige koje im nisu zanimljive? Onda samo to pocnu da smatraju za knjigu a propuste toliko toga sto im rodetelji verovatno smatraju za budalastine (SF, recimo).
Mene vise brine izjava nekih vernika da su Heseove knjige satanisticke. :I
I naravno da ce deca da se bune, u opisu im je i treba da se bune. Ali im zato treba ponuditi alternativu i kulturu koja im je mnogo bliza.

macka vracarka:

Moje dete cita silom prilika,i to jednu knjigu nedeljno...Posto je ona da tako kazemo nepismena ja joj citam.Ona nakon toga mora da iznese komentar na knjigu...

Kliknite za proširenje...

Super, tako ce da nauci da je citanje nesto sto se mora a ne nesto sto je lepo. :I