dr.Božidar Mitrović - Najstarija civilizacija

drbob

drbob

Iskusan
Poruka
6.294
Божидар Трифунов Митровић
доктор правних наука
РасСија (КолоВенија) –
НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА
И СРПСКИ ЧУДОТВОРЦИ

Књига Божидара Митровића Рекламације у
међународној трговини која је 1991. године
објављена у Москви, на руском језику, озна-
чила је у бившем СССР-у повратак на римско
право, а даља ауторова истраживања су пока-
зала да је римско право по пореклу било етрус-
ко-римско право, због чега су оригинални из-
вори етруско-римског права вековима скрива-
ни и уништавани у Западној Европи. Истра-
жујући те етруско-римске изворе права и ко-
ристећи Крмчију – Законоправило Светог Са-
ве Српског (како руски народ са љубављу зове
овог српског просветитеља) као мост разуме-
вања још старијих правних извора написаних
лидијском, етруском и, најстаријом, винчанс-
ком азбуком старих Словена аутор је, у раду
који је пред вама, изнео доказе правог назива
Словена и доказе постојања словенске циви-
лизације далеко пре египатске цивилизације,
грчких полиса и римске империје.
Наука се данас не може развијати без мулти-
дисциплинарних истраживања, па ће рад до-
ктора правних наука РасСија (КолоВенија) –
најстарија цивилизација и Српски чудотвор-
ци бити прекретница и нова основа не само
за историју права него и за археологију и оп-
шту историју, због тога што се историја не мо-
же сматрати науком ако су историјски закључ-
ци догма и једном заувек дата истина, засно-
вана на религијским предрасудама и учењима.
Историја се не може сматрати науком ако није
у стању да прихвати новооткривене чињени-
це и да их тумачи независно од било каквих
претходних заблуда, нетачности, непрециз-
ности или фалсификата, што је задатак науке.
 
«У тим најтежим данима турске опсаде Бе-
ча 1683. године понуди се команданту одбране
Штарембергу за извиђача један неустрашиви
грађанин. Према записима старе бечке хрони-
ке звао се Georg (Ђорђe) Ferdinand Kolšicki, а био
је, како она саопштава ‘ein Raize’. То значи да
је био Србин. Тим именом називали су се у оно
доба, а нарочито у Угарској, Срби по кнежевс-
ком граду Расу у области Расије, тј. Рашке. И
данас се Срби у Угарској називају Racima.»
Милутин Миланковић «Сећања»,
 
РасСија –
НАЈСТАРИЈА ЦИВИЛИЗАЦИЈА
У свим књигама, уџбеницима и каталозима о
Русији и московском Кремљу указано је, да је
Архангелски храм московског Кремља изгра-
дио италијански архитекта или «архитекта из
Италије», иако је тај храм подигнут у периоду
од 1505. до 1508. (XVI век), а Италија оформље-
на три века после тога – 1861. године (XIX век).
 
То није само логичка, него и груба историјс-
ка грешка. Ми немамо права да садашње гео-
политичке појмове примењујемо при размат-
рању најстарије историје. РасСијски (руски)
цареви Иван III и Иван IV (Грозни – неприја-
тељима словенским) руководили су се идејом
обједињења свих рассијских земаља.
Због тога је руски цар позивао у Русију за
градњу Архангелског храма архитекту не из
Италије (пошто Италије није ни било), већ
из Венеције. До дана данашњег у северном де-
лу Апенинског полуострва очувала се област
Венето и град Венеција. У Венецији, и у та
средњевековна времена, живео је народ који
су називали Венети или Венди. Сам себе тај
народ је називао и РасСени како у том пери-
оду, тако и у периоду до Римске империје, ка-
 
да су РасСене (РасСијане) други народи звали
– Етрусски. Владало је мишљење да име Вене-
ти или Венди потиче од словенског божанс-
тва Вида у словенском мировозрењу – погле-
ду на свет, које је било обједињено у «словенс-
ким» Ведама (ведать – знати/тајно знање). Ос-
нов тог мировозрења (погледа на свет) био је
АзБоукеВид (одакле и потиче реч Бог) – Пос-
ланица (која велича дохришћанско слоВенс-
ко божанство Вида којег нам дарује Сунце) у
облику акростиха, прва слова, која су и тада и
данас чинила азбуку РасСена (СлоВена).
Централни део српске средњевековне држа-
ве имао је назив Рашка (Раска – Руска, како
нас исправно учи Св. Николај Велимировић).
Године 1389. српска војска је у бици на Ко-
сову пољу штитила од турске армије не само
 
хришћанство, Европу и српски народ, него и
свете за све СлоВене:
 град Рас и
 град КолоДар (очуван под називом Ска-
Дар).
Иако Срби битку нису изгубили, Турци су у
току следећег века запосели Србију и друге ср-
пске земље.
Велики кнез Василије Дмитријевич, син Дмит-
рија Донског (као касније и цар Иван IV), по-
зивао је мајсторе из Венеције. Велики кнез Ва-
силије Дмитријевич позвао је такође мајсто-
ра Лазара Српског, који је «на његовом двор-
цу, иза цркве Св. Благовести, на Саборном тр-
гу московског белокаменог Кремља, направио
у лето 6912. године, индикта 12, или 1404. пос-
ле рођења Христа, први механички торањски
 
часоВеник. О том часоВенику у Троицком ле-
топису записано је следеће: ’На всякий же час
ударяют молотом в колокол, размеряя и счи-
тая часы нощные и дневные; не бо человек
ударяше, но человековидно, самозвонно и са-
модвижно, страннолепно некако сотворено
есть человеческой хитростью, преизмечтано и
преухищрено’».
СЕРБиЈА је обновљена 1804, године с почет-
ком Првог сербског устанка, под вођством
Ђорђа Петровића (Карађорђа). Сербија – то
није само назив државе, то је најстарија за-
клетва свих Русса «Серб и ја» (Србин сам и
ја), а и свих Срба, која открива античку исто-
рију Русије. Али и Срби не пишу, како нала-
жу правила Вука Караџића (“пиши као што
говориш“) назив Русије онако како Руси изго-
 
варају назив своје државе – Рассија већ пишу
РУСиЈА (што значи Рус сам и ја). На жалост
Први сербски устанак је пропао 1813. године.
Уследио је 1815. Други сербски устанак. Сер-
бија се ослободила али је изменила име на Ср-
бија. Услед значајног финансирања од стране
Аустрије измењена је сербска (рассенска) аз-
Бука, уведено правило: «пиши како говориш»,
тако да су Серби изгубили могућност да чи-
тају своје античке па и средњевековне руко-
писе, између осталог и Законоправило (први
хришћански црквени и грађански кодекс Сер-
бије, Бугарске и Русије), које је носећа колона
(стуб) моста између садашњости и прошлости
слоВенске. Тиме је онемогућено да ослобођени
Срби спознају своју древну историју.
У свим савременим енциклопедијама света
 
постоји објашњење појма «винчанска цивили-
зација», која је названа по насељу Винча поред
Београда. Радивоје Пешић је систематизовао
елементе азбуке, који су нађени на локалите-
ту Лепенски Вир (А Δ Λ), и словне знаке, који
су нађени на археолошким налазиштима вин-
чанске цивилизације. Он је упоредио винчан-
ску азБуку с етрусским писмом и са савреме-
ном српском азбуком и установио да је реч о
истом писму. Али многи продужавају да ћуте
о тим фактима, јер је у нацистичкој Немачкој
постојало Вендско оделење, које је, како пи-
ше А. А. Гугњин у књизи «Литература Лужич-
ких Срба XX века» (Москва: «Индрик», 2001),
тајно наредило нацистичкој штампи да «избе-
гава било каква саопштења и факте о Лужич-
ким Србима, забрањивало се чак и употребља-
 
вање самог етнонима Лужички Срби (Sorben,
Wenden)». Одавно је време да се ослободи-
мо од нацистичких забрана и схватимо, да су
имена Срби и Венди – синоними.
Архангелски храм московског Кремља је из-
раз државности Русије. На први поглед врло
је необично, да се у Храму-маузолеју руских
царева налази фреска Српски чудотворци,
на којој су представљени ликови Светог Са-
ве Српског (аутора првог грађанског и цркве-
ног кодекса Сербије, Бугарске и Русије – Крм-
чије/Законоправила) и његовог оца преподоб-
ног Симеона, у световном живот Стефана Не-
мање, кнеза Србије и родоначелника лозе Не-
мањића, који је објединио велики део српских
земаља на Балкану!
Они су несумњиво чудотворци, пошто су од-
 
бранили српске земље од рушилачког като-
лицизма Ватикана и обновили законе етрус-
ко-римске, који су написани у давна време-
на, под утицајем етруске писмености и ос-
новних етруских појмова права. «Појављи-
вање лика Св. Саве Српског у Архангелском
храму, и то два пута – на северозападном сту-
бу и на северном олтарном стубу, објашња-
ва се не само династичким везама и тиме што
је Иван Грозни лично поштовао овога свеца,
него, пре свега, као израз признања деловању
Св. Симеуна и Св. Саве, као примеру за руску
државотворност». То није сасвим тачно: Све-
ти Сава Сербски и Стефан Немања нису узор
за руску државотворност, већ су сама руска
државотворност или, тачније, део те државот-
ворности. И то никако не може бити понижа-
 
вајуће ни за Светог Саву Српског и Стефана
Немању ни за српски народ и државу, неза-
висно од бројних жртава које је српски народ
поднео ради обезбеђивања самосталности ср-
пске државе и аутокефалности Српске пра-
вославне цркве, која се вековима супротс-
тавља католицизму. Тајна је у томе, да је ро-
довска и племенска структура древне РасСије
у та давна времена подразумевала пуну само-
сталност и истовремено јединство тог јединог
народа (данас говоримо српског и руског). Та-
ква родовска и племенска структура, с так-
вим принципима очувала се у (српској) Црној
Гори до данашњих дана. Те чињенице откри-
вају да су Срби – друштвени слој земљорад-
ника и сточара (РасСена – слоВенског моно-
лита), који се очувао на просторима данашње
 
Италије односно Француске под називом сер-
ви до XVI – XVIII века, а у Русији под називом
крестјани до 1861. године, када је прихваћена
Уредба од 19. фебруара 1861, којом је преки-
нуто крепосно право, јер Србин није роб, иако
је у једној варијанти назива Сорби (со)род очу-
ван траг родовске (племенске) друштвене ор-
ганизације етрусских (РасСена). То објашња-
ва и феномен, на који је у предговору «Оло-
нецка губернија и њене народне рапсодије»
указао А. Гилфердинг: «У Кенозеру крестјан-
ка/сељанка Матрена Мењшикова отпевала је
од почетка до краја српску песму «О Јовану и
Мари» као руску билину (оно што је било)».
Стефан Немања се руководио, као и руски ца-
реви, идејом обједињења свих српских земаља,
због чега се дуго молио Богу, да му Бог покло-
 
ни још једног сина, коме је дао име Рас(т)ко.
Растко се замонашио, не случајно, у руском
манастиру Светог Пантелејмона у Светој Го-
ри под именом Сава. Стефан Немања је схва-
тао Србе и Русе само у значењу једног јединог
народа, пошто се још од XI века централни део
обновљене сербске државе назива Рашка (Рас-
ка – Русскаја, како Св. Николај Велимировић
учи, позивајући се при томе на византијске и
угарске изворе тога времена).
Сам назив «Рассия» с временом се претво-
рио у писању у Россија/Россия (у руском јези-
ку), иако руски народ тај назив и даље изгова-
ра Рассия очувавши тиме истински траг сло-
венског и азическог порекла државности рас-
Сијске. Начин на који се изговара име «Рас-
сија» колективно је сећање мудрог руског на-
 
рода на сопствену античку цивилизацију, јер
назив «РасСија» означава, да Рас – као духов-
ни одраз бога Сунца (Дух Божји) – сија и тиме
дарује живот на мајци Земљи.
Српски знак, који данас народ исправно схва-
та, као четири слова «С» и заклетву: «Само
Слога Србина Спасава», присутан је и у эт-
русским изворима, и на гробници Александ-
ра Македонског. Овај знак је означавао чети-
ри огњила, то јест четири фазе у привидном
кретању Сунца, што је представљало осно-
ву мировозрења (погледа на свет – вере) Ср-
ба, то јест КолоВена (СлоВена), који су били
земљорадници и сточари. До војног пуча 509.
године пре н. е., познатијег као Римска рево-
луција, када је латинска војна олигархија оте-
ла власт у Риму и срушила последњег етруског
 
цара, земљорадња и сточарство су биле основ-
не привредне делатности. Вера, поглед на свет
КолоВена (СлоВена) темељила се на знању о
богу Сунца – СветоВиду, који је имао четири
лика, која су гледала на све четири стране све-
та, који:
 сваке године 22. јуна, после трократног
сунчаног повратника – КолоВрата, по-
чиње да умире за човека (летња дугодне-
вица – северног сунцестајања), да би
 ДажБог кишом (даждом) напојио мај-
ку Земљу сваке године 23. септембра (је-
сења равнодневица),
 после чега се сваке године 22. децембра
рађа млади Бог (младо Сунце – богић/
божић; због чега су и хришћани почели
да славе Божић у зиму – јужно сунцес-
 
тајање), које затим после дугог мучења
 у лику Ора односно Перуна, 21. марта
снагом својом буди – васкрсава природу
и муњама и благодатним огњем, који не
ствара пожаре наводи све на добре пос-
тупке у току године (пролећна равнодне-
вица).
Истоветно знање и мировозрење КолоВена
(СлоВена) очувало се на:
 српском грбу,
 српској капи у Црној Гори,
 козачкој капи у Русији,
 и у конструкцији петокуполног крстооб-
разног православног храма.
На тај начин очуваоно је дохришћанско пра-
воверно знање и веровање древних КолоВена
(СлоВена) и додато му је хришћанско право-
 
славно значење. Овај континуитет обезбеди-
ла је азБука, која је била и темељ мировозрења
древних КолоВена (Словена).
АзБука – НАЈСТАРИЈЕ ПИСМО
Археолошки налази на локалитетима Лепен-
ски Вир, Винча (код Београда), Бањица, Ка-
рабурма, Горњи град (Београд), Горња Тузла,
Гомолава, Пљосна стена, Ледине (бивша Ју-
гославија) и нађени непокретни (жртвени-
ци и слично) и покретни носиоци писаних
знакова (керамички предмети и фрагменти)
применом методе радиоактивног угљеника
«С-14» потврђују да је азбука најстарије поз-
 
нато писмо на планети Земљи.
При првим налазима археолози су конста-
товали урезе на жртвеницима. Неки од њих
погрешно су сматрали да су у питању симбо-
ли као ознака својине и радионице. У даљим
истраживањима те урезе су протумачили као
писмо, да би исти аутори у каснијим радови-
ма истицали да ће, када ово писмо буде про-
читано, винчанска култура из «преисторијс-
ког доба», бити сврстана у «историјско доба».
Све више истраживача тврди да су у питању
словни знаци. Професор Радивоје Пешић, ис-
тиче са дужном пажњом, да је међу тим ис-
траживачима Рус М. А. Георгијевски, радом
објављеним 1940, ипак остао упамћен као
«први који је указао на постојање овог специ-
фичног писма».
 
Осмишљено и научно објашњење ових налаза
дао је професор Радивоје Пешић у низу члана-
ка и радова који су објављени у Италији, Југо-
славији и Холандији. Ови радови су синтетизо-
вани у књизи «Винчанско писмо». Професор
Радивоје Пешић је доказао да је савремена аз-
бука, коју користе православни Словени, исто-
ветна:
 «этруском» писму
 винчанској (расенској) азбуци као систе-
му фонетских знакова
 систему писаних знакова које налазимо у
рејону Лепенског Вира.
 
АзБука колоВенског (слоВенског)
лепенского периода
На локалитету Лепенског Вира (Србија), који
датира из VIII, VII и VI миленијума пре нове
ере, нађена су три основна знака:
А Δ Λ
Сасвим недавно сам одредио да је у Лепенс-
ком Виру записан и основни знак азБуке знак
Аз: изворни, првобитни (Арило):
Треба имати у виду да у освит цивилизације,
па и данас, знање које носи једно писмо није
просто систем комуникације једног народа и
основ систематизовања и чувања знања, не-
го и услов његовог опстанка, према томе, и
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Najstarija zastava Srbije
Odgovora
1
Pregleda
182
АнаиванГорд
А

Back
Top