- Poruka
- 1.264
Из сутрашње Политике
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/U-sredishtu-praistorijske-industrije.sr.html
Пером и камером
У средишту праисторијске „индустрије“
Недавно откриће пећи, за које се претпоставља да су служиле за топљене метала, у Плочнику, великом неолитском насељу недалеко од Прокупља, указује да се ту налазио најстарији металуршки центар на свету
Тимски рад на ископинама
Плочник – велико неолитско насеље које је откривено још давне 1927. године када је Миодраг Грбић, кустос Народног музеја у Београду, недалеко од Прокупља, на траси железничке пруге према Куршумлији, обавио прва ископавања – поново је предмет интересовања научне и стручне јавности. Повод су нови налази приликом ископавања које су ове године спровели археолози Душан Шљивар и Јулка Кузмановић-Цветковић, кустос Топличког музеја. Реч је о винчанској култури и времену млађег каменог доба од 5500. до 4800. године пре нове ере.
Од првих ископавања до данас пронађено је много посуђа од керамике, оруђа и предмета од камена и бакра који доказују висок степен културе и развијености металургије.
Цивилизацијски помак
Оно што га разликује од сличних места јесте количина бакарних предмета откривених у тзв. оставама. Насеље је неолитско по томе што је главно оруђе од глачаног камена, становници се баве пољопривредом, али има и трагова који указују на бављење металургијом: комади руда малахита и азурита, предмети од бакра, комади поломљених предмета... Претпостављало се да су пронађене „оставе“ бакарних предмета из каснијих времена, а да су укопане у неолитски слој, што је демантовано ископавањима спроведеним од 1996. до 2008. године. Зато се датум почетка коришћења бакра помера за 500 година раније у односу на до сада утврђено време у светској историји.
Површина насеља је огромна за то доба и сачињена је од неколико мањих целина. Са три стране је омеђено рекама – на југу Топлицом, на западу Паљевским потоком и на истоку Бацком реком. Оквирним мерењима утврђено је да се простире на око 110 хектара површине, што значи да је, и поредећи га са данашњим урбаним насељима, то био велики комплекс.
Оно што нас у овом часу највише интересује јесу недавно откривене пећи за које се претпоставља да су служиле за топљење метала. Тиме стижемо до великог открића у развоју цивилизације, јер се до сада веровало да су се наши преци у то доба бавили само сточарством и ратарством.
Неолитска пећ за топљење
Недостају само мехови
Две до сада откривене пећи су квадратне, направљене од земље, и налазиле су се у угловима већих грађевина. Планови тих грађевина откривених 2007. и 2008. године готово је идентичан: обе имају те квадратне пећи, уз које су пронађене дуваљке од печене земље, а недостају им само мехови. У земљаном слоју је пронађено неколико бакарних лимова, што указује на интензивну производњу. Још нису пронађени калупи и одбачена згура.
Још једна занимљивост упућује на развијену металургију: такозване металуршке јаме, без археолошког материјала, огромних димензија, пречника отвора осам и дубине 2,5 метара. У њима су пронађени гар и пепео који су продукт потпуног сагоревања на високој температури, и њихов састав доказује да се ту топио бакар!
Досадашњи налази бакарних оруђа и пећи доказали су да су рударство и металургија овим открићем померени за 500 година раније, у старије доба винчанске културе. Тиме је тек отворен пут за велики посао да се документовано докаже активност плочничких „рудара и металурга“.
У наредним ископавањима археолози очекују проналажење сировинске базе за Плочник, која је свакако у близини. Идући за каменом за обраду, некадашњи становници су вероватно пронашли лежишта азурита и малахита, руда живих боја које се топе на 700 степени Целзијуса. Таквих лежишта има уз Топлицу, уз Бањску реку и Косаницу.
Донедавно је у историји и археологији Плочник био познат првенствено по керамици и донекле по фигуралној пластици, а од сада се са сигурношћу може сврстати и изучавати као централно насеље јужне винчанске културе, које познаје серијску производњу масивних бакарних оруђа. Уједно се помера и време настанка винчанске културе са четвртог на чак шести миленијум пре нове ере. Тиме Плочник постаје најстарије место на свету у којем је, може се слободно рећи, започета металургија, а самим тим и индустријска производња.
-----------------------------------------------------------
Возом „Романтика“ кроз Топлицу
Предузимљиви директор хотела „Планинка“ из Куршумлијске бање намерава да од пролећа 2009. године поведе возом „Романтика“, пругом уског колосека, туристе и госте хотела од Прокупља, преко Плочника и Куршумлијске бање, до Ђавоље вароши. Да споји угоститељство и туризам. Тиме ће заинтересовани у једном дану моћи да виде природне и историјске лепоте овог дела Топлице, као и да обиђу светско металуршко чудо – Плочник.
Г. Аничић
[објављено: 11/01/2009]
http://www.politika.rs/rubrike/Magazin/U-sredishtu-praistorijske-industrije.sr.html
Пером и камером
У средишту праисторијске „индустрије“
Недавно откриће пећи, за које се претпоставља да су служиле за топљене метала, у Плочнику, великом неолитском насељу недалеко од Прокупља, указује да се ту налазио најстарији металуршки центар на свету
Тимски рад на ископинама
Плочник – велико неолитско насеље које је откривено још давне 1927. године када је Миодраг Грбић, кустос Народног музеја у Београду, недалеко од Прокупља, на траси железничке пруге према Куршумлији, обавио прва ископавања – поново је предмет интересовања научне и стручне јавности. Повод су нови налази приликом ископавања које су ове године спровели археолози Душан Шљивар и Јулка Кузмановић-Цветковић, кустос Топличког музеја. Реч је о винчанској култури и времену млађег каменог доба од 5500. до 4800. године пре нове ере.
Од првих ископавања до данас пронађено је много посуђа од керамике, оруђа и предмета од камена и бакра који доказују висок степен културе и развијености металургије.
Цивилизацијски помак
Оно што га разликује од сличних места јесте количина бакарних предмета откривених у тзв. оставама. Насеље је неолитско по томе што је главно оруђе од глачаног камена, становници се баве пољопривредом, али има и трагова који указују на бављење металургијом: комади руда малахита и азурита, предмети од бакра, комади поломљених предмета... Претпостављало се да су пронађене „оставе“ бакарних предмета из каснијих времена, а да су укопане у неолитски слој, што је демантовано ископавањима спроведеним од 1996. до 2008. године. Зато се датум почетка коришћења бакра помера за 500 година раније у односу на до сада утврђено време у светској историји.
Површина насеља је огромна за то доба и сачињена је од неколико мањих целина. Са три стране је омеђено рекама – на југу Топлицом, на западу Паљевским потоком и на истоку Бацком реком. Оквирним мерењима утврђено је да се простире на око 110 хектара површине, што значи да је, и поредећи га са данашњим урбаним насељима, то био велики комплекс.
Оно што нас у овом часу највише интересује јесу недавно откривене пећи за које се претпоставља да су служиле за топљење метала. Тиме стижемо до великог открића у развоју цивилизације, јер се до сада веровало да су се наши преци у то доба бавили само сточарством и ратарством.
Неолитска пећ за топљење
Недостају само мехови
Две до сада откривене пећи су квадратне, направљене од земље, и налазиле су се у угловима већих грађевина. Планови тих грађевина откривених 2007. и 2008. године готово је идентичан: обе имају те квадратне пећи, уз које су пронађене дуваљке од печене земље, а недостају им само мехови. У земљаном слоју је пронађено неколико бакарних лимова, што указује на интензивну производњу. Још нису пронађени калупи и одбачена згура.
Још једна занимљивост упућује на развијену металургију: такозване металуршке јаме, без археолошког материјала, огромних димензија, пречника отвора осам и дубине 2,5 метара. У њима су пронађени гар и пепео који су продукт потпуног сагоревања на високој температури, и њихов састав доказује да се ту топио бакар!
Досадашњи налази бакарних оруђа и пећи доказали су да су рударство и металургија овим открићем померени за 500 година раније, у старије доба винчанске културе. Тиме је тек отворен пут за велики посао да се документовано докаже активност плочничких „рудара и металурга“.
У наредним ископавањима археолози очекују проналажење сировинске базе за Плочник, која је свакако у близини. Идући за каменом за обраду, некадашњи становници су вероватно пронашли лежишта азурита и малахита, руда живих боја које се топе на 700 степени Целзијуса. Таквих лежишта има уз Топлицу, уз Бањску реку и Косаницу.
Донедавно је у историји и археологији Плочник био познат првенствено по керамици и донекле по фигуралној пластици, а од сада се са сигурношћу може сврстати и изучавати као централно насеље јужне винчанске културе, које познаје серијску производњу масивних бакарних оруђа. Уједно се помера и време настанка винчанске културе са четвртог на чак шести миленијум пре нове ере. Тиме Плочник постаје најстарије место на свету у којем је, може се слободно рећи, започета металургија, а самим тим и индустријска производња.
-----------------------------------------------------------
Возом „Романтика“ кроз Топлицу
Предузимљиви директор хотела „Планинка“ из Куршумлијске бање намерава да од пролећа 2009. године поведе возом „Романтика“, пругом уског колосека, туристе и госте хотела од Прокупља, преко Плочника и Куршумлијске бање, до Ђавоље вароши. Да споји угоститељство и туризам. Тиме ће заинтересовани у једном дану моћи да виде природне и историјске лепоте овог дела Топлице, као и да обиђу светско металуршко чудо – Плочник.
Г. Аничић
[објављено: 11/01/2009]