Obnova Srpskog carstva?

Od pada Srpskog carstva u XIV veku, mnogi znani i neznani ljudi su planirali i pravili političke programe o njegovoj obnovi, u različitim ili sličnim granicama. Evo spiska ljudi:

* Jovan Nenad (1492? - 26. jul 1527.)

* Danilo Šćepčević Njegoš (1670? - 11. januar 1735.)

* Šćepan Mali (? - 22. septembar 1773.)

* Stjepan Anibal Zanović (28. februar 1758. - 25. maj 1786.)

* Petar I Petrović Njegoš (8. novembar 1748. - 31. oktobar 1830.)

* Ilija Garašanin (28. januar 1812. - 22. jun 1874.)

Ovo je samo početak, tj. oni za koje ja znam koji su to detaljno planirali. Molim vas sve da proširite spisak.

Kralj Aleksandar , Apis i Crna Ruka , u jednom momentu . Grarasanin , ali ne otvoreno .

moze nesto vise o tim njihovim planovima,bas me zanima

Alexander isto nije valjda planirao Albaniju i pola grcke da osvoji.

Aleksandar je ovo razradjivao vise puta . Zadnji put , kad je imao nameru da stvara mali Antantu .

Slaven777:

Od pada Srpskog carstva u XIV veku, mnogi znani i neznani ljudi su planirali i pravili političke programe o njegovoj obnovi, u različitim ili sličnim granicama. Evo spiska ljudi:

* Jovan Nenad (1492? - 26. jul 1527.)

* Danilo Šćepčević Njegoš (1670? - 11. januar 1735.)

* Šćepan Mali (? - 22. septembar 1773.)

* Stjepan Anibal Zanović (28. februar 1758. - 25. maj 1786.)

* Petar I Petrović Njegoš (8. novembar 1748. - 31. oktobar 1830.)

* Ilija Garašanin (28. januar 1812. - 22. jun 1874.)

Ovo je samo početak, tj. oni za koje ja znam koji su to detaljno planirali. Molim vas sve da proširite spisak.

Kliknite za proširenje...

Koliko je meni poznato, prvi je takvu ideju, kao politicki, relativno artikulisan, program, izlozio pred austrijskog cara grof Djordje Brankovic, u drugoj polovini XVII veka:

U Beču Branković je iznosio plan, da se saradnjom carske vojske i srpskih ustanika vaspostavi Ilirska država. Ta država, koju je on poznavao samo po knjigama, maglovito i nepouzdano, imala je da bude tobožnji nastavak stare države Brankovića, sa Slavonijom i Sremom, od Osijeka do Beograda, Jenopoljskom "ili Raškom", i sa naročitim priznanjem na Hercegovinu i Banat s Temišvarom. U toj državi vladar bi imao biti, naravno, on, kao knez Rimske Imperije. Čovek velike mašte, pun ambicija, nerealan i nesiguran u svakom pogledu, Branković je pričao, da će carska vojska zateći na granici 30.000 srpskih ustanika. Posle pada Beograda, kad je trebalo da carska vojska počne operacije u Srbiji, 20. septembra 1688. izdata je carska povelja Brankoviću. Carska kancelarija nije htela da dade nikakav pismeni odgovor na njegove predloge o obrazovanju i odnosu nove ilirske države, nego je samo, da zadovolji njegovu ličnu taštinu, izdala diplomu, kojom ga car izdiže u red grofova. Posle toga Branković se s ponosom potpisuje kao "nasledni despot celokupnoga Ilirika i veliki vojvoda Gornje i Donje Mizije, knez Svete Rimske Imperije, dukata Sv. Save, Crne Gore i nasledni gospodar Hercegovine, Srema, Jenopolja i grof ugarski"...

Generalisim austriske vojske, Ludvig Badenski, obavešten o vezama Brankovićevim sa Rusima i sumnjivim vlaškim knezom, beše dobio u ruke jedan njegov proglas narodu, u kom se potpisivao kao despot Ilirika. Imao je čak i saslušanje jednog kaluđera, koji je govorio da će despot, ako ustreba, svoje zemlje uzeti i silom. Zabrinut zbog toga on je naredio da se Branković pozove i zatvori. To je i učinjeno u Kladovu 29. oktobra 1689. Kako je tada bio lišen slobode Branković je više nikada nije dobio. Od tada, pa do svoje smrti, 1711. god., on je proveo u stalnoj internaciji i sužanjstvu, u Beču i Hebu.

Kliknite za proširenje...

Corovic je ovde malo kontradiktoran kada kaze da je Brankovic bio "čovek velike mašte, pun ambicija, nerealan i nesiguran u svakom pogledu", dok s druge strane navodi da ga je sam becki dvor smatrao za objektivnu opasnost i ozbiljnu pretnju teritorijalnom integritetu Monarhije, da ga je 22 zadnje godine zivota drzao zatocenog u zatvoru, gde je i umro u tamnici, u Hebu 1711.

Sledeci ozbiljan politicki program za restauraciju 'srpskog carstva' osmislio je, pred pocetak I srpskog ustanka, 1803., arhimandrit manastira Pive, proruski orijentisani, Arsenije Gagovic:

Tih istih dana javila se kod nekih srpskih rodoljuba misao, da i pred ruski dvor iznese plan o obnovi "slavjanoserbskog carstva". Ono je imalo biti stvoreno kao protuteža vizantiskom carstvu, koje je bilo u planu carice Katarine II. Ne znamo danas pouzdano, koji su neposredni momenti opredelili naše ljude, da baš u ovaj čas, nekoliko godina iza caričine smrti, iziđu s tim predlogom i kakvi su im neposredni izgledi mogli biti pred očima. Taj plan nosio je i obrazlagao arhimandrit manastira Pive, Arsenije Gagović. To je bio kaluđer nešto šireg vidokruga. Svoju karieru počeo je u Hilandaru; bio je na hadžiluku u Jerusalimu, odlazio u Rusiju, putovao po našim zemljama. On je bio u vezama i sa mitropolitom Stratimirovićem, kome je svraćao u Karlovce. Gagović je krajem jeseni 1803. god. došao u Petrograd i dopro do same carske kancelarije. Gagović je razvijao plan, da se obnovi "slavjenoserbsko" carstvo sa jednim ruskim princem na čelu, a narod sam, da je već "gotov za bunu i da konačno neće dugo snositi turska ugnjetavanja". Teško da je ta rečenica prosta fraza, naročito u vezi s njegovim predlogom. A u koliko je činjenica, ona jasno kazuje, da se tokom 1802/3. god. ozbiljno radilo.

Kliknite za proširenje...

Odmah godinu dana kasnije, na pocetku ustanka, 1804., svoj, slican, restauratorski projekat pred ruski dvor iznosi i mitropolit Stratimirovic:

Ova misao o slavjanosrpskom carstvu sa ruskim velikim knezom kao vladarem javlja se ponovo i u memoaru mitropolita Stratimirovića, napisanom 1. juna 1804., a upućenom isto tako ruskom dvoru. U tom memoaru Stratimirović zastupa gledište, da se srpskoj državi, oslobođenoj od Turaka, doda i Boka Kotorska, Dalmacija do Šibenika i Srem, kako bi se srpski teritorialni posed, u dobroj meri, podudarao sa njegovom etničkom rasprostranjenošću. Kao otštetu za ustupljene srpske oblasti Austrija bi mogla dobiti krajeve u Hrvatskoj, Turskoj i Vlaškoj. Ovi planovi iz 1803. i 1804. god., u vreme kad mi stvarno, u državnopravnom pogledu, nismo imali nijedne svoje sasvim slobodne države, kazuju živo i neposredno, koliko je bio živ i delotvoran historizam u našem narodu i do koje je mere bila razvijena ne samo narodna svest, nego i težnja za narodnom državom, i to sa maksimalističkim opsegom. A ovo se tražilo u jedno vreme, kad je Nemačka imala nekoliko desetina svojih država i kad su Italiju komadali pod razne tuđe vlasti!

Kliknite za proširenje...

Medjutim, obnoviteljski plan koji je imao najdalekoseznije posledice u praksi bio je plan Save Tekelije, prvog srpskog doktora prava, iz 1804., koji je, po svemu sudeci, posluzio Napoleonu kao model za formiranje osvojenih Ilirskih provincija na Jadranu 1809. Tekelijin plan predvidjao je "obnavljanje Ilirske kraljevine" i ujedinjenje srednjovekovnih srpskih zemalja.

Politički vidokrug Save Tekelije nije se ograničavao na Srbiju i srpske zemlje, nego je zahvatao celokupnu političku pozornicu tadašnje Evrope, uzburkanu Francuskom revolucijom i Napoleonovim ratovima. O tome svedoče dva njegova pisma Napoleonu i Francu I, u kojima i jednoj i drugoj državi savetuje da pomognu osnivanje ilirskog, ili, u krajnjoj liniji, srpskog carstva ili države. Nepoznati su kanali kojim je Tekelija poslao svoj elaborat buduće države, ni kakve su bile reakcije krunisanih glava, ali pojedini istoričari smatraju da je Napoleon, formirajući ilirske provincije, osvojene 1805. i 1809, bio inspirisan Tekelijinom idejom.

Kliknite za proširenje...

Interesantne su reci Dragise Lapcevica iz 'Borbe' od 16.10. 1911. kada kaze da "Nase radove ne sme zapljuskivati bes sovinista koji ... u horu od sto hiljada ludaka traze 'veliko carstvo' ovoga ili onoga vladaoca od pre nekoliko stotina godina. Ti zahtevi ... nisu nista drugo do jedno ludo nazadnjastvo.", pa bi trebalo istraziti na koje se politicke subjekte i ideje ove reci najkonkretnije odnose.

Slaven777:

Od pada Srpskog carstva u XIV veku, mnogi znani i neznani ljudi su planirali i pravili političke programe o njegovoj obnovi, u različitim ili sličnim granicama. Evo spiska ljudi:

* Jovan Nenad (1492? - 26. jul 1527.)

* Danilo Šćepčević Njegoš (1670? - 11. januar 1735.)

* Šćepan Mali (? - 22. septembar 1773.)

* Stjepan Anibal Zanović (28. februar 1758. - 25. maj 1786.)

* Petar I Petrović Njegoš (8. novembar 1748. - 31. oktobar 1830.)

* Ilija Garašanin (28. januar 1812. - 22. jun 1874.)

Ovo je samo početak, tj. oni za koje ja znam koji su to detaljno planirali. Molim vas sve da proširite spisak.

Kliknite za proširenje...

Mozes pojasniti kako si dosao do zakljucka da su vladika Danilo, Šćepan Mali, Petar I, Stjepan Anibal Zanović htjeli da obnove "srpsko" carstvo?
Sanjao?

Alberto Fortis:

Mozes pojasniti kako si dosao do zakljucka da su vladika Danilo, Šćepan Mali, Petar I, Stjepan Anibal Zanović htjeli da obnove "srpsko" carstvo?
Sanjao?

Kliknite za proširenje...

Pardon, nije Danilo, već Vasilije Petrović. On je planirao da većina današnje Crne Gore, današnja Srbija južno od Dunava, cijela Bosna i Hercegovina, Dalmacija, Vojna krajina isključujući one ka granici s Rumunijom, djelovi Makedonije i veliki dio Bugarske sačine jednu veliku srpsku državu. To je osmislio 1763. godine, što je naravno, kako ti i sam kažeš, ostao samo njegov san.

Što se tiče Šćepana Maloga, to je opšte poznata stvar, koju ćeš naći u svim istorijama. Niti jedna ne preskače da je on htio obnovu carstva Nemanjića. Npr. samo da navedem jedno pismo, grofa de Katanea, iz 6. januara 1769. godine, Venecija:

On je veoma znao da tom narodu više odgovara sloboda nego potčinjenost. Osim toga kada se otpor mogao pružati bilo kome sa odvažnim, ponosnim i tvrdoglavim duhom, uvijek željnim da oživi staru srpsku Carevinu.

Kliknite za proširenje...

A prestonica Petrovog carstva je trebala biti Dubrovnik:



Što se tiče Stjepana Anibala Zanovića, pa znaš li ti uopšte ko je on ako tako nešto pitaš? Poznaješ li tog pustolova?

Možeš pokazati te planove Šćepana, Vasilija i Petra I ?

Neki pisani trag su o tome ostavili?

Alberto Fortis:

Možeš pokazati te planove Šćepana, Vasilija i Petra I ?

Neki pisani trag su o tome ostavili?

Kliknite za proširenje...

Šćepan je misteriozna ličnost, svog ličnog pisanog nije puno ostavljao, već su prvenstveno u pitanju prenosi drugih ljudi o njemu.

Inače, doj/sadio si mi, kao i cijelom internetu...nemam pojma zašto se opet upućem u diskusiju s tobom i otvaram novu, koja se može završiti samo ili sa tvojim banom (po n-ti put), ili zatvaranjem ove teme.

Па, надајмо се да тема неће бити затворена.

На теми о Јовану Ненаду си ме позвао да и овде напишем нешто о њему. Искрено, не знам колико Јован Ненад припада овој причи, по мом мишљењу је он личност ранга Карађорђа, само у датом моменту далеко моћнија. На листу бих додао већ поменутог горфа Ђорђа Бранковића, али можда и Саву Текелију. Сава Текелија се политички залагао код Наполеона и код тадашњег Бечког цара за оснивање јужнословенске државе под илирским именом. Меша Селимовић помиње да је у тим залагањима код Наполеона Текелија за себе тражио илирску круну.

Slaven777:

Šćepan je misteriozna ličnost, svog ličnog pisanog nije puno ostavljao, već su prvenstveno u pitanju prenosi drugih ljudi o njemu.

Kliknite za proširenje...

Aha, znači sanjao si kako je Šćepan htio da obnovi carstvo. Dobro.

Čisto se začudih kako ja za tako nešto ne čuh.

Sanjao si i za ostale koje sam naveo?

Искрено гледано... сваки владар у Србији... од Карађорђа па надаље... имао је за циљ Србе под једном заставом... Краљ Петар Карађорђевић је у томе успео делимично... што се види из приложеног...



Међутим, уколико мало боље погледате, обнова царства као Душановог је била немогућа... јер ни Грци нису баш тиква без корена. Затим такође доста свађи између Петровића и Карађорђевића... као стварање Југославије...

http://www.njegos.org/petrovics/slavserb.htm