Car Jovan Nenad (mađ. Fekete Iván ili Fekete Jován, Fekete Ember, Cserni Jován, Csernajevics Iván) je bio samozvani srpski car, koji je stvorio kratkotrajnu nezavisnu državu na području današnje Vojvodine 1526/1527. godine.
Bitkom na Mohačkom polju 29. avgusta 1526 Turci su uništili vojsku ugarsko-češkog kralja Ljudevita Jagelovića, koji je i sam tu poginuo. Posle ove bitke Ugarska prestaje da postoji kao nezavisna država, a njena teritorija biva podeljena između Turskog i Habzburškog carstva.
Kralj Ljudevit nije imao dece, te se Ugarska podeli na dve stranke: jedna stranka izabere za kralja Ivana Zapolju, uglednog ugarskog vlastelina, a druga stranka proglasi kraljem Ugarske Habzburgovca Ferdinanda, šuraka Ljudevitova. U borbu između ovih suparnika umešao se i vođa srpskih plaćenika, Jovan Nenad, koga su savremenici, zbog crnomanjastog lica, zvali Crni Čovek.
Ne zna se tačno ko je bio Jovan Nenad. On sam je tvrdio da je potomak vizantijskih i srpskih vladara. Neki savremenici su ga smatrali izdankom srpskih despota, a drugi čovekom niskog roda. Neki izvori kazuju da je rođen u godini zveri 1492. Postoji verovanje da je od te godine (od sedamhiljadite po vizantijskoj eri, 5508+1492=7000, nastao vtori vek, kad svakog trenutka može da bude propast sveta. On se odmah posle Mohačke bitke pojavio između Tise i Dunava na čelu jedne srpske čete, za kratko vreme proterao je Turke iz Bačke i zagospodario nad celom Bačkom, kao i nad delovima Banata i Srema. Time je stvorio jednu privremenu nezavisnu državu, za čiju je prestonicu izabrao Suboticu. Na vrhuncu moći, Jovan Nenad se u Subotici krunisao za srpskog cara.
Srpsko carstvo Jovana Nenada
Vojska mu je bivala svakim danom sve veća i početkom 1527. godine brojala je oko 15.000 ljudi. Kada su njegovi protivnici zauzeli Suboticu, Car Jovan Nenad je preneo svoju prestonicu u grad Segedin.
U prvi mah Car Jovan Nenad je pristao uz Zapolju, ali mađarski plemići, čija je imanja po Bačkoj prisvojio, udaljiše Zapolju od njega, te on početkom 1527. godine pristane uz Ferdinanda. Borbe oko ugarskog prestola smatrao je Car Jovan Nenad samo privremenim zanimanjem, a glavnim zadatkom smatrao je borbu protiv Turaka za oslobođenje srpskih zemalja. Ferdinand se nalazio u prvoj polovini 1527. izvan Ugarske, pripremajući se za borbu protiv Zapolje, koji je u to vreme slao jednu vojsku za drugom protiv Cara Jovana Nenada, da ga uništi pre Ferdinandova dolaska u Ugarsku.
Prvu Zapoljinu vojsku, pod vođstvom Vladislava Čakija (Csaky), porazio je Car Jovan početkom aprila, a u pokolju pogine i sam Čaki. I drugu vojsku kralja Zapolje, pod vođstvom erdeljskog vojvode Petra Perinjija, pobedio je Car Jovan krajem aprila kod Seleša (Seleška bitka) na Tisi, a Perinji se s mukom spasao. Treća vojska, celokupna snaga Erdelja i gornje Ugarske, pod vođstvom Perinjija i biskupa Cibaka, odnese, krajem juna, na Sedfalskom polju pobedu nad carevim četama. U krvavom pokolju pade oko 8.000 carevih ljudi.
U roku od mesec dana car se opet pribrao od strašnog poraza i popunio je proređene redove svojih četa. U to vreme je ušla u Ugarsku i Ferdinandova vojska, te Car Jovan krene njoj u susret. Usput je svratio u Segedin, gde ga iz zasede smrtno rani puščanim zrnom jedan Zapoljin pristalica, te car umre od rane 26. jula 1527. u Tornjošu, nedaleko od Segedina. Vojska Ferdinandova naiđe na slab otpor, jer su Zapoljine čete bile proređene i izmorene borbom protiv Cara Jovana, te Ferdinand za kratko vreme protera Zapolju iz Ugarske. Posle smrti Cara Jovana, njegova vojska se za kratko vreme rasula, i to je bio kraj i njegove države. Kako tvrdi Veselin Dželetović (Poslednji srpski car - Jovan Nenad, Poeta - Beograd, 2007), od pojave cara Jovana Nenada Vojvodina Srpska je uvek po svojoj državotvornoj misli ulazila u sastav Srpske Države. To svoje državotvorstvo Vojvodina Srpska je ispoljavala u oružanim ustancima naroda, u planovima i predstavkama grofa i despota Đorđa Brankovića, patrijarha Arsenija III Čarnojevića, u predstavkama i odlukama Narodnih Sabora, naročito Temišvarskog Sabora iz 1790, na čuvenoj Majskoj Skupštini 1848, i Blagoveštanskom Saboru 1861. u Sremskim Karlovcima.
Tokom vremena, Car Jovan Nenad je postao legendarna figura za Srbe. Mnogi istoričari ga smatraju začetnikom današnje Vojvodine, a u Subotici mu je podignut spomenik sa natpisom: „Tvoja je misao pobedila“.
Prema Aleksi Iviću (Istorija Srba u Vojvodini, Novi Sad, 1929), glavna zasluga cara Jovana leži u tome što je on prvi došao na misao da na zemljištu južne Ugarske stvori zasebnu pokrajinu slovenskog karaktera. On je tu misao i ostvario, te je time postao začetnik današnje Vojvodine. Njegovom smrću, uništena je i njegova tvorevina, ali ideja, koju je on uneo među Srbe u Ugarskoj, nije više mogla da se uništi.
Dali ste ovo znali?
U Subotici postoji i spomenik Jovana Nenada.
Bitkom na Mohačkom polju 29. avgusta 1526 Turci su uništili vojsku ugarsko-češkog kralja Ljudevita Jagelovića, koji je i sam tu poginuo. Posle ove bitke Ugarska prestaje da postoji kao nezavisna država, a njena teritorija biva podeljena između Turskog i Habzburškog carstva.
Kralj Ljudevit nije imao dece, te se Ugarska podeli na dve stranke: jedna stranka izabere za kralja Ivana Zapolju, uglednog ugarskog vlastelina, a druga stranka proglasi kraljem Ugarske Habzburgovca Ferdinanda, šuraka Ljudevitova. U borbu između ovih suparnika umešao se i vođa srpskih plaćenika, Jovan Nenad, koga su savremenici, zbog crnomanjastog lica, zvali Crni Čovek.
Ne zna se tačno ko je bio Jovan Nenad. On sam je tvrdio da je potomak vizantijskih i srpskih vladara. Neki savremenici su ga smatrali izdankom srpskih despota, a drugi čovekom niskog roda. Neki izvori kazuju da je rođen u godini zveri 1492. Postoji verovanje da je od te godine (od sedamhiljadite po vizantijskoj eri, 5508+1492=7000, nastao vtori vek, kad svakog trenutka može da bude propast sveta. On se odmah posle Mohačke bitke pojavio između Tise i Dunava na čelu jedne srpske čete, za kratko vreme proterao je Turke iz Bačke i zagospodario nad celom Bačkom, kao i nad delovima Banata i Srema. Time je stvorio jednu privremenu nezavisnu državu, za čiju je prestonicu izabrao Suboticu. Na vrhuncu moći, Jovan Nenad se u Subotici krunisao za srpskog cara.
Srpsko carstvo Jovana Nenada
Vojska mu je bivala svakim danom sve veća i početkom 1527. godine brojala je oko 15.000 ljudi. Kada su njegovi protivnici zauzeli Suboticu, Car Jovan Nenad je preneo svoju prestonicu u grad Segedin.
U prvi mah Car Jovan Nenad je pristao uz Zapolju, ali mađarski plemići, čija je imanja po Bačkoj prisvojio, udaljiše Zapolju od njega, te on početkom 1527. godine pristane uz Ferdinanda. Borbe oko ugarskog prestola smatrao je Car Jovan Nenad samo privremenim zanimanjem, a glavnim zadatkom smatrao je borbu protiv Turaka za oslobođenje srpskih zemalja. Ferdinand se nalazio u prvoj polovini 1527. izvan Ugarske, pripremajući se za borbu protiv Zapolje, koji je u to vreme slao jednu vojsku za drugom protiv Cara Jovana Nenada, da ga uništi pre Ferdinandova dolaska u Ugarsku.
Prvu Zapoljinu vojsku, pod vođstvom Vladislava Čakija (Csaky), porazio je Car Jovan početkom aprila, a u pokolju pogine i sam Čaki. I drugu vojsku kralja Zapolje, pod vođstvom erdeljskog vojvode Petra Perinjija, pobedio je Car Jovan krajem aprila kod Seleša (Seleška bitka) na Tisi, a Perinji se s mukom spasao. Treća vojska, celokupna snaga Erdelja i gornje Ugarske, pod vođstvom Perinjija i biskupa Cibaka, odnese, krajem juna, na Sedfalskom polju pobedu nad carevim četama. U krvavom pokolju pade oko 8.000 carevih ljudi.
U roku od mesec dana car se opet pribrao od strašnog poraza i popunio je proređene redove svojih četa. U to vreme je ušla u Ugarsku i Ferdinandova vojska, te Car Jovan krene njoj u susret. Usput je svratio u Segedin, gde ga iz zasede smrtno rani puščanim zrnom jedan Zapoljin pristalica, te car umre od rane 26. jula 1527. u Tornjošu, nedaleko od Segedina. Vojska Ferdinandova naiđe na slab otpor, jer su Zapoljine čete bile proređene i izmorene borbom protiv Cara Jovana, te Ferdinand za kratko vreme protera Zapolju iz Ugarske. Posle smrti Cara Jovana, njegova vojska se za kratko vreme rasula, i to je bio kraj i njegove države. Kako tvrdi Veselin Dželetović (Poslednji srpski car - Jovan Nenad, Poeta - Beograd, 2007), od pojave cara Jovana Nenada Vojvodina Srpska je uvek po svojoj državotvornoj misli ulazila u sastav Srpske Države. To svoje državotvorstvo Vojvodina Srpska je ispoljavala u oružanim ustancima naroda, u planovima i predstavkama grofa i despota Đorđa Brankovića, patrijarha Arsenija III Čarnojevića, u predstavkama i odlukama Narodnih Sabora, naročito Temišvarskog Sabora iz 1790, na čuvenoj Majskoj Skupštini 1848, i Blagoveštanskom Saboru 1861. u Sremskim Karlovcima.
Tokom vremena, Car Jovan Nenad je postao legendarna figura za Srbe. Mnogi istoričari ga smatraju začetnikom današnje Vojvodine, a u Subotici mu je podignut spomenik sa natpisom: „Tvoja je misao pobedila“.
Prema Aleksi Iviću (Istorija Srba u Vojvodini, Novi Sad, 1929), glavna zasluga cara Jovana leži u tome što je on prvi došao na misao da na zemljištu južne Ugarske stvori zasebnu pokrajinu slovenskog karaktera. On je tu misao i ostvario, te je time postao začetnik današnje Vojvodine. Njegovom smrću, uništena je i njegova tvorevina, ali ideja, koju je on uneo među Srbe u Ugarskoj, nije više mogla da se uništi.
Dali ste ovo znali?
U Subotici postoji i spomenik Jovana Nenada.
Значи има "право" на њу.
