Псовке

Нешто ми се чини да давно бејаше слична тема, али не могах да је нађем.

Сећам се да смо углавном причали и псовању мале деце. Колико имам увида на то се гледа двојако: или је то ''слатко и симпатично'' па се сви смеју и још подговарају децу да псују, или се строго брани. Или неки имају један приступ, а неки други (роитељи један - баба и деда други, или тата један - мама други)...
У сваком случају псовка малог детета може и да буде нешто симпатично, али већина људи не воли да њихова мала деца псују.

Оно што мене интересује на овој теми су - ТИНЕЈЏЕРИ!

Псују ли пред вама?
Да ли ви псујете пред њима?
Како реагујете и да ли реагујете на њихове псовке?
Шта је у вашој кући дозвољено, а шта не, када је псовање у питању?

Извол'те.

Moji retko psuju,tj.samo tata,i to kad ga neko od nas troje(brata,sestre i mene) iznervira.

Meni se desilo da sam nekoliko puta opsovala pred njim,i rece mi da se izrazavam kao ulicarka...

I kad psujem-to bude uglavnom samo "je.bote".

Hellen:

Оно што мене интересује на овој теми су - ТИНЕЈЏЕРИ!
Псују ли пред вама?

Kliknite za proširenje...

Ne

Да ли ви псујете пред њима?

Kliknite za proširenje...

Ne, iako smo prilicno bucni i temperamentni kada se raspravljamo.

Како реагујете и да ли реагујете на њихове псовке?

Kliknite za proširenje...

Nije bilo povoda. Verovatno je to nesto sto se samo po sebi podrazumeva zato sto niko u kuci ne psuje.

Шта је у вашој кући дозвољено, а шта не, када је псовање у питању?

Kliknite za proširenje...

Nismo nikada o tome razgovarali - nije bilo povoda. Da ne budem pogresno shvacena, nije rec o preteranoj finoci vec pre mislim da je rec o stidu. Uopste me ne bi cudilo da junior koristi nesto od psovki u drustvu jer vrlo cesto kada prodjem pored njegovih vrsnjaka cujem razne bisere. Ne vidim nikakav problem u tome ako je tako i nemam nameru ni da ga ispitujem niti da ga opominjem. Nisam ga nikada cula i (nije sto je nas ) zaista je kulturan u ophodjenju sa svima, medjutim to (eventualno koriscenje psovki medju vrsnjacima) bih smatrala prihvatljivim delom odrastanja u njegovim godinama

Ja se kontrolisem bez problema da ne izgovorim nista slicno kada pobesnim, ali u sebi cesto pomislim kada sam ljuta, a nekada i glasno opsujem kada sam sama mada to niko ne bi rekao za mene

Pre neki dan mi se pokvario rajsferslus na cizmi bas dok sam zurila na posao i nista ne rekoh jer mi je tu bila mama. Bilo bi me sramota da mi je izletela neka psovka, a mislila sam da cu eksplodirati od besa, dlaka je falila.

Mm se i danas smeje kada se seti moje "verbalne reakcije" na pocetak bombardovanja. To je bila najiskrenija psovka u mom zivotu

ja psujem pred mamom
kazem "mama je.bo.te pa sta se sad nerviras"

Muka mi je u prevozu kad se klinci deru kao da su sami i svaka druga rec im je psovka..dodje mi nekad da im zviznem jednu vaspitno popravnu

E tako me, da prostite zabole ***** za psovke

Muahahaaha morala sam

Nikada se tome nije posvećivala neka preterana pažnja u mojoj kući pa ni nama (bratu i meni) nije bilo nešto preterano interesantno da psujemo pred našima, mada su neke reči poput - qrats, peečka, sise, dupe, seronja, smrad, blablabla..... koje nisu ni saopštene u formi psovke..... podrazumevane, što opet ne znači da se to čuje na svakih pola sata
Moja familija inače jeste baš materijal za podsticanje psovanja kod deteta, kao nečega užasno zanimljivog, al' baš se ne sećam da su to sa mnom radili.....
Tj. ukratko - nikada mi nisu nešto posebno branili da psujem, a nikada nisam nešto posebno ni psovala pred njima (mada sam, kao valjda i svaki pubertetlija, imala period insistiranja na nekim gadarijama pred društvom, i tako.....), u stvari sve se svodi na prvu rečenicu

E da, pod psovkom ne podrazumevam korišćenje "bezobraznih reči" u svrhe koje nisu baš "karakter psovke", i ustručavam se da kažem, recimo, gowno, samo pred ljudima koje, otprilike, prvi put vidim u životu. Mada se ni tu ne ustručavam već najavim tu užasno šokantnu reč unapred.

Kod nas se čuje psovka u kući, mada ne često ali se čuje. Sin koji je tinejdžer opsuje ponekad i to kad se zaboravi ili me ne primeti u sobi. Meni je najgore kad se vozimo kolima, onda zaboravim na samokontrolu i svašta se čuje.Sve u svemu i nije tako strašno i što je stariji sve manje psuje, a bilo je perioda kad su valjda svi u školi samo psovali.Tad je stvarno bio užasan.

Kod nas ukući se ne psuje toliko, nekad mama zna nesto opsovati kad je pravo naljutimo ja i sestra a oca još nikada nisam čula da psuje, valjda se nešto ustručavaju, ako nije to kulturno pred ženskom djecom, ali kod mog dečka u kući ( imaju njih dvojicu sinova) tamo psuju ko velemajstori, pič.materina, nabijanje na kur.ac, bogovi, slanje u pič. materinu, kod njih je to sasvim normalan rječnik, ja kad to čujem zgrozim se. Baš mi je odvratno kad čujem da njegovi starci pričaju i jedno drugom kazu: ma nemoj da ideš u pič.matrinu, ili njegova stara kad priča nešto o njegovom starom pa kaže: a jeb.o ga otac njegov, to je ono baš fuj. Ja svog dragog sad odvikavam od toga, nedozvoljavam mu da psuje kada je samnom,

Nemam tinejdzere u kuci pa nisam kompetentna.Ja u tom periodu nisam psovala pred roditeljima,koji inace skoro nikada ne psuju,a i sada mi se retko omakne ybte eventualno,i to bas kada se nesto silno unesem u diskusiju.
Pred svojim detetom ne psujem,jer ne znam sta bi nas dve to trebalo da radimo ili o cemu da pricamo da bi mi ta postapalica bila potrebna..Ona ima samo 6 godina i za nju su to ruzne reci.
Ne fasciniraju me ljudi koji se gadjaju psovkama,koji su toliko slobodni da psuju pred decom i deci to dozvoljavaju.Takodje i kada upoznam neke nove ljude kojima je to nacin govora ili koji medjusobno tako komuniciraju nisu mi nesto u stratu simpaticni...
Ne vidim niste ni lepo ni korisno u tome...

macka vracarka:

Ne fasciniraju me ljudi koji se gadjaju psovkama,koji su toliko slobodni da psuju pred decom i deci to dozvoljavaju.

Kliknite za proširenje...

..ili koji to deci striktno brane..
..znamo jedan takav par..skoro sam ih spominjala na jednoj temi..

..mi ne psujemo, ni kad smo sami, deca pred nama ne psuju..

..jako mi je ruzno kad primetim kako nekim cerkinim vrshnjacima
izlecu psovke u govoru kojih nisu ni svesni..
..pricha mi momamk neshto,
pa tek kad primeti moj upitni pogled i polusmeshak, prevrti film i ukapira shta je rekao..
..onda crvenjenje i izvinjavanje..
..tako im izlece i u uchionici, tako ce im izleteti i negde gde je jako vazno..

..sve ostalo ste rekli..

Moja psovka" j.... li mu sunce" to onako uopsteno ne upucejem djeci NIIIKAD....i nikad nisam nikog opsovala.....ne sad kao ja sam fina.... ....pa u kuci(nekad) nista ni sto bi znacilo dvosmisleno nisam rekla ,i ne samo ja ni sestre,a prvenstveno od mojih nikad psovku nisam cula.....i danas pazimo(sestre) kako se izrazavamo pred roditeljima....tako moji klinci sad kad i kazem skrenu mi paznju

Jedino kad se iznerviram kazem j.bt (sa sve onim dugometraznim eeeeeeeee, tako da cesto ostane i samo na jeeee), socnije nesto jako retko. Ne racunam ono kada bi trebalo nesto da objasnim, pa moram da upotrebim neku od reci koje se smatraju psovkama. Inace mi se cini da sam u osnovnoj skoli, u jednom periodu, malo vise psovala, mada ni tada ne nesto preterano.. valjda mi bilo zanimljivo.

Pred roditeljima nisam psovala nikad.. sada, iz prostog razloga sto jaaaaako retko psujem, a tada, ne znam tacno zasto, ali mislim da mi je nekako bilo zao.

Sto se mame tice njoj se desava da opsuje i uvek ispadne smesno, jer obicno zavije nekako na kraju, valjda zbog mene, cini mi se da na taj nacin, skroz nesvesno, odrzava tu neku sliku mene kao male devojcice.. nekada me to i rastuzi pomalo. Sto se tate tice ne secam se da je ikada opsovao.

Naravno pitanje je i sta sve podrazumevamo pod psovkama..

ja umem da opsujem,nazalost:-(
A evo odavno nisam tinijdzerka i nije mi pravo da psujem pred mojim roditeljima.
Prosto suzdrzavam se.
A detetu sam objasnila da je psovanje jako ruzna stvar i navika,i da zbog toga ljudi mogu da pocnu da te izbegavaju.
Da ja to radim jer nisam na vreme sebe kontrolosila.I sad mi je jaaakoo tesko:-)
A ubedljivo je najsmesnije kada opsuje moj stariji brat.To je oduvek u mojoj kuci bilo smesno,i cak moji roditelji su znali da mu kaze u trenucima dosade:aj opsuje nesto da se smejemo.
jeste malo glupav razlog za smeh,ali on je stvarno komedija kada su te stvari u pitanju.

Допунила сам тему анкетом.
(Анкета је са више избора.)

..pu, prva..

psujem.. i psuju.. samo se zaebah kod ankete

Hellen:

Допунила сам тему анкетом.
(Анкета је са више избора.)

Kliknite za proširenje...

Ja nisam skapirala da je sa više izbora.
Ali ajde da se dopunim: omakne mi se poneka psovka pred detetom i onda obavezno naglas sama sebe opomenem. I uvek opominjem sve druge koji psuju pred detetom.
A tinejdžerima bih tolerisala "blaže" psovke, ali bih uvek prokomentarisala.
Trudiću se da psovke svedem na minimum kod dece jer su ružne.
Ružno je i kad odrasli psuju, a kamoli deca...
Ali svi smo mi ljudi, omakne nam se ponekad...

Opsujem ponekad...vise mi izleti iz usta...mada,moji su mali,ne psuju,ali u nekim teen godinam ce verovatno opsovati...samo da im to ne bude normalan nacin komunikacije.
Ne vidim tu nesto extremno strasno...i psovke se razlikuju,od blagih,do onih krajnje vulgarnih...

Ја сам одрасла у породици у којој нико никад није псовао. Мамина најстрашнија псовка је била:''Иди у першун!'', а татина:''Триста му сикирица!'' Али, кад он каже то триста му сикирица ми сви знамо да је фрка и да је јако љут!
Никад у животу нисам опсовала пред њима. Тачније, негде до седмог-осмог разреда псовка није постојала у мом речнику, а онда сам почела свесно да се трудим да понекад убацујем *ебига у своје реченице да бих бар мало звучала као остали.
Међутим, и после тога један речник је био за кућу и школу - други за друштво и изласке!

Нисам се бојала да опсујем пред маторцима (никад ми нису говорили да је то ружно и да то не треба радити), једноставно - мислим да би ме било срамота, осећала сам да то не приличи.

Е сад, као родитељ нисам толико уштогљена по том питању као моји родитељи.
Умем да опсујем кад ми испадне тањир и разбије се, или кад ми побегне аутобус за којим трчим (''Е, *ебига!''), користим пред децом речи као што су ''зајебавати'', ''попиздети'' (што моји маторци никад нису изговорили, бар не преда мном)...

Моја деца до сада нису псовала (ни као мала), али кажу једна другој ''не сери'' преда мном (што ја нисам говорила у кући као дете) или тако нешто бенигније...

Пре једно две-три године старија ћерка ми је рекла:''Мама, знаш, кад нешто сломим или забрљам, лакше ми је кад опсујем (''*ебига''). Као да на тај начин испразним нервозу и љутњу.''

И отада сам почела да размишљам о псовци као терапеутском средству! И дошла сам до закључка да желим да својој деци дам мало већу комоцију по том питању него што сам је ја имала. Не санкционишем такву врсту псовке и за сада их моја деца користе врло, врло ретко... (То никад није псовање НЕКОГА, увек је псовка сама за себе.)

Hellen:

Нешто ми се чини да давно бејаше слична тема, али не могах да је нађем.

Kliknite za proširenje...

мисим да ово није баш правилно
предлажем могох

Psujem veoma cesto uvek kad nesto ne ide po planu...trudim se da to iskorenim, pa se kontrolisem ali onda cujem da neko u razgovoru samnom krene da psuje pa opet pocnem i ja .... sta cu... Srbi smo...

Е сад, зашто сам отворила ову тему?

Зато што сам последњих недеља у пар наврата имала прилике да чујем друштво из разреда моје деце (и дечаке и девојчице) и док су разговарали свака друга реч им је била псовка. Псовка као узречица, псовка као увреда, ружна реч у било ком контексту...

Размишљала сам да ли да уђем у собу и прокоментаришем (врата су била отворена и они су знали да сам ја ту, а ипак су били тако комотни у псовању)....али ипак нисам реаговала.

Моја деца нису псовала тада у том друштву, али сам се баш запитала да ли и оне имају ''два речника'' као што сам их ја имала у то неко време (коју годину касније), и да ли и оне у туђој кући псују па их слуша нека туђа мама....

Не бих волела да покваре начин изражавања и да се изражавају претежно кроз псовке...па сам, ето, размишљала о свему томе ових дана...и пожелела да чујем како други родитељи гледају на то питање.

Ето.

gica:

мисим да ово није баш правилно
предлажем могох

Kliknite za proširenje...

Хихихи...ти'ш да ми кажеш?

(Имперфекат! )