- Poruka
- 218
Država u odbrani kote 13
Gordana Bulatović, 03.01.2009 20:30:28
PROCENE srpskih ekonomskih vlasti govore da ćemo ove godine imati inflaciju do deset odsto. Ili, kako to preciznije piše u programu Vlade Srbije - "osam odsto plus-minus dva".
Ono što sadašnje diskusije o inflaciji razlikuje od onih iz ranijih godina, osim neizvesnosti u pogledu bilo kakvog plana, jeste to što su se (izgleda) Vlada Srbije i Narodna banka konačno dogovorile kako će, u ovoj godini, kontrolisati cene. Potpisale su i Sporazum o razumevanju, koji podrazumeva odgovornost i fiskalnih i monetarnih vlasti u slučaju da nešto krene "po zlu".
Taj dokument predviđa da 2009. odgovornost za inflaciju preuzima Narodna banka Srbije (NBS). Osim odgovornosti, NBS dobija i pravo na "veto" za odluku o povećanju cena svih vrsta robe i usluga koje se danas nalaze pod kontrolom države.
A Vlada Srbije će cenovnu politiku za proizvode i usluge koji su pod njenom kontrolom morati da prilagodi, tako da u ukupnoj inflaciji njihovo poskupljenje bude do 13 odsto. Koliko je ovaj zadatak teško ostvariv govori, recimo, primer cene električne energije, gde, s jedne strane, standard građana i stanje privrede ne daju nikakav prostor za povećanje, dok, s druge strane, postoji zahtev da se EPS pripremi za nadolazeću konkurenciju, obnovi postrojenja i restruktruira se.
Ove godine cene iz grupe "kontrolisanih" u ukupnoj inflaciji činile su 15 odsto.
Grupu proizvoda čije će se cene utvrđivati na sednicama Vlade Srbije, a uz saglasnost NBS, čini 13 vrsta robe i usluga.
1. NARODNI HLEB
Jeftin, al’ ga nema
OD osnovnih prehrambenih proizvoda, država će utvrđivati visinu poskupljenja hleba od pšeničnog brašna tipa 850, poznatijeg kao "narodni".
Ovog hleba danas gotovo i nema. Ne zna se na koji način bi država mogla da utiče na proizvođače da povećaju proizvodnju "narodnog" hleba, ali se zna da neće biti nikakvih dotacija. Taj model je primenjivan ranije i nije dao očekivane rezultate. Jeftinog hleba je bilo retko u prodavnicama, a država je trošila ogromna sredstva, jer je dotirala i siromašne, ali i one koji su mogli da plate punu cenu.
Politiku dotacije prvi su, u vreme SFRJ, napustili Slovenci, koji su govorili da "crni hleb nije simbol niskog, već visokog standarda", a država nije bogata da dotira imućnije.
2. DERIVATI NAFTE
Dinar po dinar
CENE ulja za loženje, motornog benzina BMB-95, motornog benzina MB-95, dizel goriva D2, evrodizela i eko-3 dizela nisu pod direktnom kontrolom države, već se njihovi najviši iznosi utvrđuju u skladu s kretanjem cene sirove nafte na svetskom tržištu, 15 dana od prethodne korekcije.
Ali, cenu derivata, u poslednje vreme sve intenzivnije, određuje i Vlada izmenama zakona koji otvaraju prostor za uvećane akcize. Mada se računa da će u narednoj godini cena nafte biti na trenutnom, niskom nivou, gorivo na ovdašnjim pumpama neće pojeftiniti. Država, naime, u ovom mesecu, uz redovno usklađivanje akciza na gorivo, dodaje još pokoji dinar kako bi napunila budžet.
Poskupljenje goriva, zbog većih dažbina, za dinar, budžetu donosi oko pet milijardi na godišnjem nivou. S druge strane, poskupljenje goriva za dinar diže inflaciju za 0,1 odsto.
3. CIGARETE
Neiscrpan izvor
ČINI se da su duvanski proizvodi ti koji će ponajviše u ovoj godini doprineti ispunjenju "kvote" od 13 odsto u ukupnoj visini inflacije. Država, naime, tvrdi da je u Srbiji cena cigareta niža čak za 70 odsto u odnosu na evropski prosek, što joj otvara mogućnost da povećanjem akcize solidno pokrije javne troškove.
Deo proizvođača već je podigao cene cigareta za desetak dinara, uključujući tu i redovno usklađivanje akciza, dok će drugi sačekati period posle januarskih praznika.
4. PRIRODNI GAS
Zavisi od nafte
POSLE skoro godinu dana odlaganja, Vlada Srbije se odlučila da od 15. oktobra odobri poskupljenje gasa za prosečno 60 odsto. Istina, deo većih računa građani će platiti u toku leta, pa se danas baš i ne oseća ovo izrazito veliko poskupljenje.
Kako se procenjuje, postepeno sniženje cene gasa u Srbiji, sa sadašnjih oko 500 dolara za 1.000 metara kubnih, može se očekivati tek u prvom tromesečju ove godine, i to ukoliko cene naftnih derivata ostanu na sadašnjem nivou.
5. TV PRETPLATA
Isto kao i prošle
POSKUPLjENjE korišćenja javnog medijskog servisa, koje je sredinom prošle godine Vlada odobrila, naišlo je na kritike javnosti. Međutim, treba očekivati da se sličan procenat poskupljenja (oko 10 odsto) odobri i ove godine.
6. LEKOVI
Do daljeg ništa
POSKUPLjENjE lekova Vlada Srbije odobrila je nedavno, a kao argument za povećanje cena od 10,2 odsto naveden je rast kursa evra. Pretpostavka je da će ovo povećanje biti, što se Vlade tiče, dovoljno "usklađivanje" za dogledan period.
7. POŠTA I TELEFON
Rentabilni sa 20 dinara
POSLE razgovora sa Ministarstvom za telekomunikacije, "Telekom Srbija" odustao je da za 100 odsto poveća cene impulsa u fiksnoj telefoniji. Od 1. januara impuls u dnevnoj tarifi u lokalu košta 47,7 para - uvećan je za 33 odsto.
Ono što prati ovo umanjenje poskupljenja jeste informacija da će "Telekom" morati da uspori razdvajanje još brojnih "dvojnika", kao i da odustane od ozbiljnijih ulaganja.
Poštanski saobraćaj je znatno smanjen i za državu (koja je vlasnik "Pošta Srbije") skup, ali primeri iz razvijenih zemalja pokazuju da se do uštede može doći uvođenjem privatne inicijative, po principu franšize. Privatnik koji želi da zaradi može da obavlja i druge poslove osim poštanskih. To je možda rešenje i za Srbiju, s obzirom na to da 70 odsto troškova poštanskog saobraćaja čini radna snaga.
S druge strane, menadžeri "Pošta Srbije" kažu da ne postoji način da ostanu rentabilni a da za samo 20 dinara imaju obavezu da dostave pošiljku u bilo koje mesto u Srbiji.
8. INTERNET IDE DOLE
Država kontroliše i cene internet usluga. Najavljuje se dalja liberalizacija tržišta interneta, pa, samim tim, i pad cena.
9. KOMUNALNE USLUGE
Ukinuti subvencije
REPUBLIČKA vlada ne utiče direktno na povećanje cena komunalno-stambenih usluga. To je u nadležnosti lokalnih samouprava, ali je svakoj opštini potrebna saglasnost Vlade kako bi podigla cene.
Tako je od Nove godine u Beogradu poskupelo grejanje za 36 odsto, dok će od 1. februara poskupeti i gradski prevoz, za 30 odsto.
Ideja države je da se na nivou lokalnih samouprava ukinu subvencije javnim preduzećima, koje, po pravilu, služe da se dotiraju cene njihovih usluga.
10. PUTARINE
Stranci i domaći
VISINA putarine za domaća i strana vozila razlikuje se, čini se, jedino još u Srbiji. Ovo je i jedna od primedbi stranaca koji dolaze ili prolaze kroz našu zemlju. Očekuje se da u narednoj godini dođe do korekcija cena putarina, ali još nije utvrđeno hoće li se drumarina za domaća i ona za strana vozila ujednačavati tako što će prva poskupeti ili druga - pojeftiniti.
Danas se na relaciji Beograd - Niš, za domaća lica, naplaćuje 730 dinara po vozilu, dok je za strance, na istoj relaciji, 13 evra.
11. PREVOZ ŽELEZNICOM
Cene nepromenjene
DRŽAVA će u ovoj godini rad Javnog preduzeća "Železnice Srbije" subvencionisati sa čak 10 milijardi dinara, ali će se, kako je bar planirano, održati nivo postojećih cena za usluge.
Karta na relaciji Beograd - Niš može da se kupi za 1.344 dinara, dok je cena prevoza do Bara 52,8 evra.
12. DECA I STUDENTI
Šaroliko, ali zaštićeno
VLADA Srbije može, u slučaju da neka lokalna samouprava odluči da poveća cene boravka dece u vrtićima ili smeštaja u studentskim domovima, privremeno da joj obustavi prenos novca iz budžeta. Zato one, prilikom razmatranja visine cena ovih usluga, i traže saglasnost Vlade.
Cene koje roditelji danas plaćaju za boravak mališana u vrtićima, prilično su šarolike, jer ih propisuju opštine i gradovi, kao osnivači predškolskih ustanova. U Beogradu je najmanji iznos oko 650 dinara, dok najvišu cenu plaćaju roditelji koji imaju natprosečne zarade - oko 7.500 dinara. Oni koji ove ustanove vode, tvrde, međutim, da postoji dosta roditelja koji lažiraju dokumentaciju i tako izbegavaju da plate pun iznos.
Usluge studentima, po pravilu, menjaju cenu dva puta godišnje - u aprilu i septembru. Prema trenutnim računicama, ove godine nove cene čekaće - septembar.
Inače, veći deo usluga studentima dotira država. Tako, recimo, smeštaj u domovima oni mesečno plaćaju od 675 do 1.100 dinara.
13. ELEKTRIČNA ENERGIJA
Poskupljenje u martu
STRUJA za domaćinstva u Srbiji poslednji put poskupela je 1. avgusta 2008, u proseku za 8,9 odsto, tako da je prosečna godišnja cena kilovat-sata danas 4,51 dinar.
Pre toga, poskupljenje je bilo 1. marta, u proseku za 7,6 odsto. Od tada se primenjuje i novi tarifni sistem za obračun utrošene energije.
Prema najavama koje stižu iz Ministarstva energetike, izvesno je da ćemo sa novim povećanjem cena električne energije morati da se suočimo, najkasnije, u martu ove godine.
Poskupljenje struje od samo jednog dinara donosi direktan uticaj na inflaciju od preko 0,1 odsto.
Gordana Bulatović, 03.01.2009 20:30:28
PROCENE srpskih ekonomskih vlasti govore da ćemo ove godine imati inflaciju do deset odsto. Ili, kako to preciznije piše u programu Vlade Srbije - "osam odsto plus-minus dva".
Ono što sadašnje diskusije o inflaciji razlikuje od onih iz ranijih godina, osim neizvesnosti u pogledu bilo kakvog plana, jeste to što su se (izgleda) Vlada Srbije i Narodna banka konačno dogovorile kako će, u ovoj godini, kontrolisati cene. Potpisale su i Sporazum o razumevanju, koji podrazumeva odgovornost i fiskalnih i monetarnih vlasti u slučaju da nešto krene "po zlu".
Taj dokument predviđa da 2009. odgovornost za inflaciju preuzima Narodna banka Srbije (NBS). Osim odgovornosti, NBS dobija i pravo na "veto" za odluku o povećanju cena svih vrsta robe i usluga koje se danas nalaze pod kontrolom države.
A Vlada Srbije će cenovnu politiku za proizvode i usluge koji su pod njenom kontrolom morati da prilagodi, tako da u ukupnoj inflaciji njihovo poskupljenje bude do 13 odsto. Koliko je ovaj zadatak teško ostvariv govori, recimo, primer cene električne energije, gde, s jedne strane, standard građana i stanje privrede ne daju nikakav prostor za povećanje, dok, s druge strane, postoji zahtev da se EPS pripremi za nadolazeću konkurenciju, obnovi postrojenja i restruktruira se.
Ove godine cene iz grupe "kontrolisanih" u ukupnoj inflaciji činile su 15 odsto.
Grupu proizvoda čije će se cene utvrđivati na sednicama Vlade Srbije, a uz saglasnost NBS, čini 13 vrsta robe i usluga.
1. NARODNI HLEB
Jeftin, al’ ga nema
OD osnovnih prehrambenih proizvoda, država će utvrđivati visinu poskupljenja hleba od pšeničnog brašna tipa 850, poznatijeg kao "narodni".
Ovog hleba danas gotovo i nema. Ne zna se na koji način bi država mogla da utiče na proizvođače da povećaju proizvodnju "narodnog" hleba, ali se zna da neće biti nikakvih dotacija. Taj model je primenjivan ranije i nije dao očekivane rezultate. Jeftinog hleba je bilo retko u prodavnicama, a država je trošila ogromna sredstva, jer je dotirala i siromašne, ali i one koji su mogli da plate punu cenu.
Politiku dotacije prvi su, u vreme SFRJ, napustili Slovenci, koji su govorili da "crni hleb nije simbol niskog, već visokog standarda", a država nije bogata da dotira imućnije.
2. DERIVATI NAFTE
Dinar po dinar
CENE ulja za loženje, motornog benzina BMB-95, motornog benzina MB-95, dizel goriva D2, evrodizela i eko-3 dizela nisu pod direktnom kontrolom države, već se njihovi najviši iznosi utvrđuju u skladu s kretanjem cene sirove nafte na svetskom tržištu, 15 dana od prethodne korekcije.
Ali, cenu derivata, u poslednje vreme sve intenzivnije, određuje i Vlada izmenama zakona koji otvaraju prostor za uvećane akcize. Mada se računa da će u narednoj godini cena nafte biti na trenutnom, niskom nivou, gorivo na ovdašnjim pumpama neće pojeftiniti. Država, naime, u ovom mesecu, uz redovno usklađivanje akciza na gorivo, dodaje još pokoji dinar kako bi napunila budžet.
Poskupljenje goriva, zbog većih dažbina, za dinar, budžetu donosi oko pet milijardi na godišnjem nivou. S druge strane, poskupljenje goriva za dinar diže inflaciju za 0,1 odsto.
3. CIGARETE
Neiscrpan izvor
ČINI se da su duvanski proizvodi ti koji će ponajviše u ovoj godini doprineti ispunjenju "kvote" od 13 odsto u ukupnoj visini inflacije. Država, naime, tvrdi da je u Srbiji cena cigareta niža čak za 70 odsto u odnosu na evropski prosek, što joj otvara mogućnost da povećanjem akcize solidno pokrije javne troškove.
Deo proizvođača već je podigao cene cigareta za desetak dinara, uključujući tu i redovno usklađivanje akciza, dok će drugi sačekati period posle januarskih praznika.
4. PRIRODNI GAS
Zavisi od nafte
POSLE skoro godinu dana odlaganja, Vlada Srbije se odlučila da od 15. oktobra odobri poskupljenje gasa za prosečno 60 odsto. Istina, deo većih računa građani će platiti u toku leta, pa se danas baš i ne oseća ovo izrazito veliko poskupljenje.
Kako se procenjuje, postepeno sniženje cene gasa u Srbiji, sa sadašnjih oko 500 dolara za 1.000 metara kubnih, može se očekivati tek u prvom tromesečju ove godine, i to ukoliko cene naftnih derivata ostanu na sadašnjem nivou.
5. TV PRETPLATA
Isto kao i prošle
POSKUPLjENjE korišćenja javnog medijskog servisa, koje je sredinom prošle godine Vlada odobrila, naišlo je na kritike javnosti. Međutim, treba očekivati da se sličan procenat poskupljenja (oko 10 odsto) odobri i ove godine.
6. LEKOVI
Do daljeg ništa
POSKUPLjENjE lekova Vlada Srbije odobrila je nedavno, a kao argument za povećanje cena od 10,2 odsto naveden je rast kursa evra. Pretpostavka je da će ovo povećanje biti, što se Vlade tiče, dovoljno "usklađivanje" za dogledan period.
7. POŠTA I TELEFON
Rentabilni sa 20 dinara
POSLE razgovora sa Ministarstvom za telekomunikacije, "Telekom Srbija" odustao je da za 100 odsto poveća cene impulsa u fiksnoj telefoniji. Od 1. januara impuls u dnevnoj tarifi u lokalu košta 47,7 para - uvećan je za 33 odsto.
Ono što prati ovo umanjenje poskupljenja jeste informacija da će "Telekom" morati da uspori razdvajanje još brojnih "dvojnika", kao i da odustane od ozbiljnijih ulaganja.
Poštanski saobraćaj je znatno smanjen i za državu (koja je vlasnik "Pošta Srbije") skup, ali primeri iz razvijenih zemalja pokazuju da se do uštede može doći uvođenjem privatne inicijative, po principu franšize. Privatnik koji želi da zaradi može da obavlja i druge poslove osim poštanskih. To je možda rešenje i za Srbiju, s obzirom na to da 70 odsto troškova poštanskog saobraćaja čini radna snaga.
S druge strane, menadžeri "Pošta Srbije" kažu da ne postoji način da ostanu rentabilni a da za samo 20 dinara imaju obavezu da dostave pošiljku u bilo koje mesto u Srbiji.
8. INTERNET IDE DOLE
Država kontroliše i cene internet usluga. Najavljuje se dalja liberalizacija tržišta interneta, pa, samim tim, i pad cena.
9. KOMUNALNE USLUGE
Ukinuti subvencije
REPUBLIČKA vlada ne utiče direktno na povećanje cena komunalno-stambenih usluga. To je u nadležnosti lokalnih samouprava, ali je svakoj opštini potrebna saglasnost Vlade kako bi podigla cene.
Tako je od Nove godine u Beogradu poskupelo grejanje za 36 odsto, dok će od 1. februara poskupeti i gradski prevoz, za 30 odsto.
Ideja države je da se na nivou lokalnih samouprava ukinu subvencije javnim preduzećima, koje, po pravilu, služe da se dotiraju cene njihovih usluga.
10. PUTARINE
Stranci i domaći
VISINA putarine za domaća i strana vozila razlikuje se, čini se, jedino još u Srbiji. Ovo je i jedna od primedbi stranaca koji dolaze ili prolaze kroz našu zemlju. Očekuje se da u narednoj godini dođe do korekcija cena putarina, ali još nije utvrđeno hoće li se drumarina za domaća i ona za strana vozila ujednačavati tako što će prva poskupeti ili druga - pojeftiniti.
Danas se na relaciji Beograd - Niš, za domaća lica, naplaćuje 730 dinara po vozilu, dok je za strance, na istoj relaciji, 13 evra.
11. PREVOZ ŽELEZNICOM
Cene nepromenjene
DRŽAVA će u ovoj godini rad Javnog preduzeća "Železnice Srbije" subvencionisati sa čak 10 milijardi dinara, ali će se, kako je bar planirano, održati nivo postojećih cena za usluge.
Karta na relaciji Beograd - Niš može da se kupi za 1.344 dinara, dok je cena prevoza do Bara 52,8 evra.
12. DECA I STUDENTI
Šaroliko, ali zaštićeno
VLADA Srbije može, u slučaju da neka lokalna samouprava odluči da poveća cene boravka dece u vrtićima ili smeštaja u studentskim domovima, privremeno da joj obustavi prenos novca iz budžeta. Zato one, prilikom razmatranja visine cena ovih usluga, i traže saglasnost Vlade.
Cene koje roditelji danas plaćaju za boravak mališana u vrtićima, prilično su šarolike, jer ih propisuju opštine i gradovi, kao osnivači predškolskih ustanova. U Beogradu je najmanji iznos oko 650 dinara, dok najvišu cenu plaćaju roditelji koji imaju natprosečne zarade - oko 7.500 dinara. Oni koji ove ustanove vode, tvrde, međutim, da postoji dosta roditelja koji lažiraju dokumentaciju i tako izbegavaju da plate pun iznos.
Usluge studentima, po pravilu, menjaju cenu dva puta godišnje - u aprilu i septembru. Prema trenutnim računicama, ove godine nove cene čekaće - septembar.
Inače, veći deo usluga studentima dotira država. Tako, recimo, smeštaj u domovima oni mesečno plaćaju od 675 do 1.100 dinara.
13. ELEKTRIČNA ENERGIJA
Poskupljenje u martu
STRUJA za domaćinstva u Srbiji poslednji put poskupela je 1. avgusta 2008, u proseku za 8,9 odsto, tako da je prosečna godišnja cena kilovat-sata danas 4,51 dinar.
Pre toga, poskupljenje je bilo 1. marta, u proseku za 7,6 odsto. Od tada se primenjuje i novi tarifni sistem za obračun utrošene energije.
Prema najavama koje stižu iz Ministarstva energetike, izvesno je da ćemo sa novim povećanjem cena električne energije morati da se suočimo, najkasnije, u martu ove godine.
Poskupljenje struje od samo jednog dinara donosi direktan uticaj na inflaciju od preko 0,1 odsto.
