SSSR_
Ističe se
- Poruka
- 2.056
Nacional-Boljševička Partija
Nacional-Boljševička Partija (poznata još i kao Nazbol) je ruska politička partija privržena ideologiji nacional-boljševizma.Iako je rad partije obustavljen odlukom nižeg suda u junu 2005 godine,ruski vrhovni sud je poništio odluku kojom se zabranjuje njen rad samo dva meseca kasnije.U svakom slučaju,partiji je bilo uskraćeno da učestvuje na izborima.NBP je istaknut član ''Druge Rusije'' koalicije koja okuplja opozicione partije.Nešto kasnije,19.aprila 2007 godine,partija je ponovo stavljena van zakona.
Razvoj partije NBP
Partiju je vodio Eduard Limonov od samog njenog osnivanja 1992 godine,kao Nacionalni Boljševički Front koji je formiran od strane šest manjih grupacija.Aleksandar Dugin je bio jedan od prvih osnivača koji je uticao na Limonova da uđe u političku arenu.Partija je prvi put privukla pažnju 1992 godine kada je otkriveno da njena dva člana poseduju granate,iako je Limonov tvrdio da su te granate bile podmetnute.Incident je koristio NBP-u donoseći joj publicitet u kampanji koju su organizovali,a ona je bila usmerena na bojkot zapadnih proizvoda.
NBP se priključila drugim grupacijama 1992 godine kao članica Fronta Nacionalnog Spasenja,koji je podržan od strane belgijskog fašiste Jean Francois Thiriarta.U vreme kada su druge grupacije u okviru koalicije počele da iznose neke stvari koje su bile direktno usmerene protiv NBP-a,počelo je i distanciranje od alijanse.Rezultat izopštavanja doveo je do toga da NBP štampa i rastura dokument naslovljen Limonov protiv Žirinovskog u kome se napada lider Liberalno-Demokratske Partije Rusije i bivši saveznik NBP-a,koji je prema tom dokumentu označen kao Jevrejin maskiran u ruskog nacionalistu koji je uz to patološki bolestan (treba napomenuti jevrejsko poreklo Žirinovskog).Nakon kreiranja ove neuspele alijanse NBP je pokušala da zaključi novi ugovor sa Ruskim Nacionalnim Jedinstvom 1999 godine,ali ni ovaj pokušaj nije doveo do očekivanog rezultata.Iako su ova ranija događanja stvorila simpatije kod nekih fašističkih i nacističkih organizacija,razdvajanje je donelo sa sobom i promenu politike NBP-a 2000-e u izvesnoj meri.Protiveći se režimu Vladimira Putina,Eduard Limonov je na neki način liberalizovao politiku partije NBP i priključio se snagama sa liberalnim i levičarskim predznakom Garija Kasparova,koji je predvodio antirežimski nastrojen Ujedinjeni Građanski Front.Od tada NBP promoviše politiku slobodnog socijalističkog društva Rusije kombinovan sa agresivnom spoljnom politikom,kako bi odbranio ruske interese van granica države.Stavovi koje su iznosili su bili su direktno usmereni protiv antisemitizma,ksenofobije i rasizma kontrirajući na taj način ranijoj politici nacional-boljševika.NBP je agresivno počeo da se protivi Ruskom Nacionalnom Jedinstvu,rasističkim skinhedima i ostalim fašističkim i nacističkim organizacijama u okviru Ruske Federacije.U isto vreme NBP je počeo da ističe svoju privrženost levičarskoj i građanskoj politici,umesto ranije bliskosti sa krajnje desničarskim grupacijama.Relativno mali broj tvrdokornih nacionalista u okviru NBP-a podržanih od strane Dugina odvojio se i formirao desničarski,anti-liberalski,anti-levičarski Nacional-Boljševički Front.Danas na internet prezentaciji nazbol.ru NBP pokušava da raskine ranije čvrste veze sa fašističkom,nacističkom i rasističkom ideologijom.Danas članstvo partije broji oko 15.000 ljudi sa regionalnim kancelarijama širom Rusije,dok je centrala smeštena u samoj Moskvi.Partija je poznata po tome što privlači mlade ljude na margini društva,od delikvenata do avangardnih intelektualaca i umetnika.
Politički program
NBP kao partija je verovala u kreiranje grandiozne imperije koja bi uključivala celu Evropu i Rusiju kao i severnu/centralnu Aziju podvrgnutu ruskoj dominaciji.Partija se odlučno suprotstavljala američkoj spoljnoj politici i videla kreiranje Evroazijske imperije kao kontrabalans kapitalističkoj globalnoj dominaciji.Pošto je Dugin napustio partiju osmislivši svoj samostalni program ka stvaranju Evroazijske imperije,NBP je umanjila značaj svoje geopolitičke agende koncentrišući se na nacionalni interes,brinući se o manjinama u bivšim republikama SSSR-a i protiveći se aktulenom režimu u Rusiji.Prema rečima Dugina,Limonov je počeo da napada njegov konzervativizam optužujući ga da se potčinio aktuelnom režimu.
Što se tiče nacionalne političke arene,partija je veoma kritična prema vladi Vladimira Putina,smatrajući da su državne institucije birokratizovane,da su policija i sudstvo korumpirani i autoritarni.Ruske vlasti često koriste represivne metode protiv NBP-a,iako ta partija nije zvanično proglašena ekstremističkom organizacijom.Partija vidi Vladimira Putina kao neprijatelja br.1,a takođe nastoji da okupi alijansu svih anti-putinovskih snaga uljučujući i omražene liberale Yabloko bivšeg premijera Kasyanova,koji ostavlja po strani tradicionalne ekstremističke i nacionalne stavove NBP-a.Agresivni evroazijanizam i imperijalistički nacionalizam je zamenjen ruskim teritorijalnim nacionalizmom,kombinovan sa podrškom ruske nacionalne manjine van granica zemlje.Skorašnji rad na ovom polju stavio je u prvi plan slučaj Vladimira Abela ruskog (neki će reći jevrejskog) čoveka na suđenju u Letoniji za koga se tvrdilo da je lažno iznosio optužbe u pogledu eksploziva i ekstremizma.Baltičke države Litvanija i Estonija takođe su bile kritikovane zbog degradacije sovjetskih veterana iz ll sv.rata,uklanjanja spomenika i donošenja zakona po kome se izjedančavaju sovjetski simboli (srp i čekić,petokraka...) sa kukastim krstom i ostalim nacističkim obležjima (NBP ne voli naciste).Agresivni ''staljinistički'' i autoritarni slogani poput : Staljin,Berija Gulag! (koji su isticani ranih 1990-ih), su napušteni.Ironično je to da su članovi NBP-a smeštani u zatvore Guin-a koji je ekvivalent nekadašnjem sovjetskom Gulagu.Ovi krici su zamenjeni povicima kojima se traži sloboda,a to je i postala centralna tačka aktivizma članova NBP-a.
Aktivnosti
S obzirom na to da je odbijena njena registracija,NBP počela je da preferira političku aktivnost koja se sastojala od direktne akcije,uglavnom protiv važnih političkih figura ruske scene.Jedna od najpoznatijih akcija koju su izveli je otmica ministra zdravlja u Moskvi 2.avgusta 2004 godine.Akcija je imala za cilj da ukaže na protivljenje NBP-a ukidanju socijalnih beneficija u Rusiji.Sve ovo je pratio i pokušaj da se okupira Putinova kancelarija u decembru iste godine.To je naravno sprečeno,a rezultat je bio 30 uhapšenih pripadnika NBP.
Oficijelno glasilo NBP-a je žurnal ''Limonka''.Naziv je sastavljen od reči ''Limonov'' i ruske reči ''granata''.List je promenio naziv pošto su vlasti zabranile njegovo izdavanje zbog ''promovisanja ekstremizma i mržnje''.Glavni urednik ''Limonke'' dugi niz godina bio je Aleksej Cvetkov.
7.novembra 2006 policija je privela 27 pripadnika Nazbola nakon upada u jednu kancelariju veče uoči proslave Boljševičke revolucije.Godine 2007 NBP je uzeo učešće u disidentskom maršu protiv aktuelne politike vlade.
Zabrana NBP-a
U novembru 2005 godine,ruski vrhovni sud podržao je zabranu Nacional-Boljševičke Partije na osnovu toga što je ta partija kao neregistrovana pozivala na nasilje protiv drugih političkih grupacija.Partija je već bila pod represijom nekoliko vlada,uključujući tu i napad na njihovu kancelariju 17.juna (posle čega su tri njena člana prošla sa posekotinama i brojnim povredama).Treba napomenuti i da je organizacija ''Naši'' (koje članovi NBP-a zovu ''našisti-nacisti-fašisti'') učestvovala u napadima na NBP koje je prema rečima nacional-boljševika sponzorisao aktuelni režim.U vreme kada je formirana,organizacija ''Naši'' je objavila da je NBP njen neprijatelj br.1.Odluka vrhovnog suda pravde se promenila u avgustu 2005 i NBP-u je ukinuta zabrana delovanja.Što se tiče Komunističke Partije Ruske Federacije ona aktivno nastoji da zabrani dolazak članova NBP na javne skupove (mada je ranije tolerisala njene članova na mitinzima).Partiju je nedavno napustio jedan deo članova koji su počeli da sarađuju sa ''Pokretom protiv ilegalne imigracije''.
Nacional-Boljševička Partija (poznata još i kao Nazbol) je ruska politička partija privržena ideologiji nacional-boljševizma.Iako je rad partije obustavljen odlukom nižeg suda u junu 2005 godine,ruski vrhovni sud je poništio odluku kojom se zabranjuje njen rad samo dva meseca kasnije.U svakom slučaju,partiji je bilo uskraćeno da učestvuje na izborima.NBP je istaknut član ''Druge Rusije'' koalicije koja okuplja opozicione partije.Nešto kasnije,19.aprila 2007 godine,partija je ponovo stavljena van zakona.
Razvoj partije NBP
Partiju je vodio Eduard Limonov od samog njenog osnivanja 1992 godine,kao Nacionalni Boljševički Front koji je formiran od strane šest manjih grupacija.Aleksandar Dugin je bio jedan od prvih osnivača koji je uticao na Limonova da uđe u političku arenu.Partija je prvi put privukla pažnju 1992 godine kada je otkriveno da njena dva člana poseduju granate,iako je Limonov tvrdio da su te granate bile podmetnute.Incident je koristio NBP-u donoseći joj publicitet u kampanji koju su organizovali,a ona je bila usmerena na bojkot zapadnih proizvoda.
NBP se priključila drugim grupacijama 1992 godine kao članica Fronta Nacionalnog Spasenja,koji je podržan od strane belgijskog fašiste Jean Francois Thiriarta.U vreme kada su druge grupacije u okviru koalicije počele da iznose neke stvari koje su bile direktno usmerene protiv NBP-a,počelo je i distanciranje od alijanse.Rezultat izopštavanja doveo je do toga da NBP štampa i rastura dokument naslovljen Limonov protiv Žirinovskog u kome se napada lider Liberalno-Demokratske Partije Rusije i bivši saveznik NBP-a,koji je prema tom dokumentu označen kao Jevrejin maskiran u ruskog nacionalistu koji je uz to patološki bolestan (treba napomenuti jevrejsko poreklo Žirinovskog).Nakon kreiranja ove neuspele alijanse NBP je pokušala da zaključi novi ugovor sa Ruskim Nacionalnim Jedinstvom 1999 godine,ali ni ovaj pokušaj nije doveo do očekivanog rezultata.Iako su ova ranija događanja stvorila simpatije kod nekih fašističkih i nacističkih organizacija,razdvajanje je donelo sa sobom i promenu politike NBP-a 2000-e u izvesnoj meri.Protiveći se režimu Vladimira Putina,Eduard Limonov je na neki način liberalizovao politiku partije NBP i priključio se snagama sa liberalnim i levičarskim predznakom Garija Kasparova,koji je predvodio antirežimski nastrojen Ujedinjeni Građanski Front.Od tada NBP promoviše politiku slobodnog socijalističkog društva Rusije kombinovan sa agresivnom spoljnom politikom,kako bi odbranio ruske interese van granica države.Stavovi koje su iznosili su bili su direktno usmereni protiv antisemitizma,ksenofobije i rasizma kontrirajući na taj način ranijoj politici nacional-boljševika.NBP je agresivno počeo da se protivi Ruskom Nacionalnom Jedinstvu,rasističkim skinhedima i ostalim fašističkim i nacističkim organizacijama u okviru Ruske Federacije.U isto vreme NBP je počeo da ističe svoju privrženost levičarskoj i građanskoj politici,umesto ranije bliskosti sa krajnje desničarskim grupacijama.Relativno mali broj tvrdokornih nacionalista u okviru NBP-a podržanih od strane Dugina odvojio se i formirao desničarski,anti-liberalski,anti-levičarski Nacional-Boljševički Front.Danas na internet prezentaciji nazbol.ru NBP pokušava da raskine ranije čvrste veze sa fašističkom,nacističkom i rasističkom ideologijom.Danas članstvo partije broji oko 15.000 ljudi sa regionalnim kancelarijama širom Rusije,dok je centrala smeštena u samoj Moskvi.Partija je poznata po tome što privlači mlade ljude na margini društva,od delikvenata do avangardnih intelektualaca i umetnika.
Politički program
NBP kao partija je verovala u kreiranje grandiozne imperije koja bi uključivala celu Evropu i Rusiju kao i severnu/centralnu Aziju podvrgnutu ruskoj dominaciji.Partija se odlučno suprotstavljala američkoj spoljnoj politici i videla kreiranje Evroazijske imperije kao kontrabalans kapitalističkoj globalnoj dominaciji.Pošto je Dugin napustio partiju osmislivši svoj samostalni program ka stvaranju Evroazijske imperije,NBP je umanjila značaj svoje geopolitičke agende koncentrišući se na nacionalni interes,brinući se o manjinama u bivšim republikama SSSR-a i protiveći se aktulenom režimu u Rusiji.Prema rečima Dugina,Limonov je počeo da napada njegov konzervativizam optužujući ga da se potčinio aktuelnom režimu.
Što se tiče nacionalne političke arene,partija je veoma kritična prema vladi Vladimira Putina,smatrajući da su državne institucije birokratizovane,da su policija i sudstvo korumpirani i autoritarni.Ruske vlasti često koriste represivne metode protiv NBP-a,iako ta partija nije zvanično proglašena ekstremističkom organizacijom.Partija vidi Vladimira Putina kao neprijatelja br.1,a takođe nastoji da okupi alijansu svih anti-putinovskih snaga uljučujući i omražene liberale Yabloko bivšeg premijera Kasyanova,koji ostavlja po strani tradicionalne ekstremističke i nacionalne stavove NBP-a.Agresivni evroazijanizam i imperijalistički nacionalizam je zamenjen ruskim teritorijalnim nacionalizmom,kombinovan sa podrškom ruske nacionalne manjine van granica zemlje.Skorašnji rad na ovom polju stavio je u prvi plan slučaj Vladimira Abela ruskog (neki će reći jevrejskog) čoveka na suđenju u Letoniji za koga se tvrdilo da je lažno iznosio optužbe u pogledu eksploziva i ekstremizma.Baltičke države Litvanija i Estonija takođe su bile kritikovane zbog degradacije sovjetskih veterana iz ll sv.rata,uklanjanja spomenika i donošenja zakona po kome se izjedančavaju sovjetski simboli (srp i čekić,petokraka...) sa kukastim krstom i ostalim nacističkim obležjima (NBP ne voli naciste).Agresivni ''staljinistički'' i autoritarni slogani poput : Staljin,Berija Gulag! (koji su isticani ranih 1990-ih), su napušteni.Ironično je to da su članovi NBP-a smeštani u zatvore Guin-a koji je ekvivalent nekadašnjem sovjetskom Gulagu.Ovi krici su zamenjeni povicima kojima se traži sloboda,a to je i postala centralna tačka aktivizma članova NBP-a.
Aktivnosti
S obzirom na to da je odbijena njena registracija,NBP počela je da preferira političku aktivnost koja se sastojala od direktne akcije,uglavnom protiv važnih političkih figura ruske scene.Jedna od najpoznatijih akcija koju su izveli je otmica ministra zdravlja u Moskvi 2.avgusta 2004 godine.Akcija je imala za cilj da ukaže na protivljenje NBP-a ukidanju socijalnih beneficija u Rusiji.Sve ovo je pratio i pokušaj da se okupira Putinova kancelarija u decembru iste godine.To je naravno sprečeno,a rezultat je bio 30 uhapšenih pripadnika NBP.
Oficijelno glasilo NBP-a je žurnal ''Limonka''.Naziv je sastavljen od reči ''Limonov'' i ruske reči ''granata''.List je promenio naziv pošto su vlasti zabranile njegovo izdavanje zbog ''promovisanja ekstremizma i mržnje''.Glavni urednik ''Limonke'' dugi niz godina bio je Aleksej Cvetkov.
7.novembra 2006 policija je privela 27 pripadnika Nazbola nakon upada u jednu kancelariju veče uoči proslave Boljševičke revolucije.Godine 2007 NBP je uzeo učešće u disidentskom maršu protiv aktuelne politike vlade.
Zabrana NBP-a
U novembru 2005 godine,ruski vrhovni sud podržao je zabranu Nacional-Boljševičke Partije na osnovu toga što je ta partija kao neregistrovana pozivala na nasilje protiv drugih političkih grupacija.Partija je već bila pod represijom nekoliko vlada,uključujući tu i napad na njihovu kancelariju 17.juna (posle čega su tri njena člana prošla sa posekotinama i brojnim povredama).Treba napomenuti i da je organizacija ''Naši'' (koje članovi NBP-a zovu ''našisti-nacisti-fašisti'') učestvovala u napadima na NBP koje je prema rečima nacional-boljševika sponzorisao aktuelni režim.U vreme kada je formirana,organizacija ''Naši'' je objavila da je NBP njen neprijatelj br.1.Odluka vrhovnog suda pravde se promenila u avgustu 2005 i NBP-u je ukinuta zabrana delovanja.Što se tiče Komunističke Partije Ruske Federacije ona aktivno nastoji da zabrani dolazak članova NBP na javne skupove (mada je ranije tolerisala njene članova na mitinzima).Partiju je nedavno napustio jedan deo članova koji su počeli da sarađuju sa ''Pokretom protiv ilegalne imigracije''.
Gde im je onaj njihov simbol crvena zastava sa belim krugom i umesto kukastog krsta stoji srp i cekic? Ahahahahahaaahaha. Smesno. 
