načelo incipit vita nova

Nije sve novo što započinje. Doduše, svako je jutro pirividno sveže. Svaki prolećni pupoljak izgleda deluje mlado i tako nam se obraća. Sa novim nije baš tako. Budilnik nas zove u dan koji je najčešće poput svih drugih. Pupoljak obežava proleće i leto koje će se, ako ljudi u njemu ne započnu ništa novo, veoma malo razlikovati od zelenila prošle godine. Neće se sve, baš sve promeniti, kao što pesma kaže, desiće se samo to da budilnik zvoni po dnevnom svetlu.

I prag Nove godine vodi u nešto što se najčešće veoma malo razlikuje od stare. Pa ipak, početku je oduvek svojstveno da za zavodi bolje nego bilo šta drugo.
Početak je ono što obećava i uteha da ono ustajalo ne mora ostati. Početak nosi jednako nežne i jake boje, nežne poput deteta, pupoljka, neveste.

Najčudnovatije je da se taj početak, čim se istorijski očekuje, zamišlja u neko daleko, kasno doba. Istorijski život - ne pojedninačni - javlja se tada, kao da se želi i može tek u starosti postati mlad. Ovde se pretpostavlja da to donosi mnogo jada, mnogo leda koji treba otopiti...................
rekao E. Bloh i dodao " Humanizam je odrastao na utopiji" ( :

* da li bi uopšte bilo koji početak imao smisla da nema nade?? Čemu se radujemo kad dočekujemo nove datume, a ne moraju da budi to istovremeno novi počeci.. .. ng je globalna utopija u cilju humanizma, osim što je i praktična - čisto zbog kalendara za jedan deo sveta..

Ne sanja se samo noću nego i na javi.Za jednu i drugu vrstu snova zajedničko je da ih pokreću
želje i da pokušavaju želje ispuniti.No,ipak ti se snovi razlikuju po tome što je u snovima na javi
neprekidno očuvan JA koji svesno privatno zamišlja stanja i u budućnosti oslikava slike željenog
života koji bi drugačije izgledao,dok se noćni san vraća u potisnute doživljaje i njihova prerušavanja u senke.
Na šetnjama po tim mirnim predasima na oblacima svakako se grade kule u vazduhu.
Tamo je često vetrovito jer se sve skupa gradi bez mnogo premišljanja,s druge strane te kule u vazduhu
su često i smele i lepe,jer troškovi gradnje pri tom poslu ne igraju nikakvu ulogu.
Postoji razlika izmedju utopijskog i utopističkog..
snovi o kojima sam pričala su utopijski jer se "san" samo neposredno apstraktno upušta u prilike da bi ih ispravilo naprosto iz glave..
dok je ono utopističko "nada" o kojoj moonja priča.
Utopističko gledanje je gledanje sa uplivom svih spoljnih prilika koje ruše ili grade naša stremljenja..

Hmm..juče sam,gurajući kolica u trgovini prepunoj šljaštećih novogodišnjih lampiona,pored police sa knjigama primetila dečaka od otprilike
dvanaestak godina,u okraćalim pantalonicama i staroj jakni,koji je prebirao po naslovima tipa"Plavuša u samoposluGi","Kako uloviti muža"...da ne nabrajam te silne gluposti..
Dečkić je gurkao svoje prstiće oko onih knjiga i tražio nešto za sebe.Zainteresovalo me je šta će izabrati i pomno sam posmatrala tu situaciju.
Uzeo je knjigu sa naslovom"Kako da Vas nauči dete da orlovi lete".
E,to je nada...

Pocetak je cak lepsi kad nema nade....

Jer nema ni ocekivanja, a ima samo ispunjenja a nema razocaranja....

Nada je ustvari kanalisanje buducnosti ka nekoj nasoj uskoj viziji bogovizije....

Apsoluti su ti koji kvare ljude, jer su im opravdanje za prestanak truda u razocaranju....

Steta sto ljudi umetnost ne odvajaju od logike i razmisljanja, i sto im umetnost nije ukras , car , zacin, a logika i razmisljanje alat za uzivanje u zivotu....

Nadamo se da će početak doneti boljitak.

Dakle, ja bih rekla da je nada u stvari čežnja da će se nešto promeniti – sutra, od ponedeljka, u Novoj godini. A zašto se to ne bi i desilo? Nada nije iluzija. Budilnik možda uvek zvoni u isto vreme, ali, iako nam ponekad deluje kao da proživljavamo mrmotske dane (iste trase, ista odstojanja, ista lica, isti ritam), nešto je ipak uvek drugačije, makar u nijansi. Uostalom, ako je nada = čežnja za boljim, onda je i sama nada, tj. čežnja oplemenjujuća. Jer – kako Šlegel reče – jedino u čežnji nalazimo mir a to se dešava kada našem duhu prestane da smeta da čezne i traži tamo gde se ne može naći ništa uzvišenije od sopstvene čežnje. Ili, drugim rečima: ponekad je dovoljan samo osećaj nade da će biti bolje pa da stvarno i bude bolje. Čisto subjektivan osećaj koji, međutim, može iznedriti iznenađujuće, realne, objektivno vidljive i opipljive rezultate. Jednog jutra budilnik zazvoni i tebi u glavi neočekivano sine: “Sećam se – ovako izgleda nada.” Ničim izazvana – ni opštom euforijom dočeka kalendarske nove godine, ni nečijim obećanjima - a opet prisutna. Onda kreneš da menjaš trase, odstojanja, lica, ritam … zato što čežnja za promenom kad-tad naiđe, čak i kada nam je naizgled sve po volji (uvek može više, bolje).


Yesterday is History,
'Tis so far away
Yesterday is Poetry
'Tis Philosophy

Yesterday is mystery
Where it is Today
While we shrewdly speculate
Flutter both away

Emili Dikinson

Nada je kad covek nije bas potpuno svestan ciljeva u zivotu....pa mu treba nada da mu ih priblizi ostvarenju......bar daje takav utisak...

Tuzni_patak:

Pocetak je cak lepsi kad nema nade....

Jer nema ni ocekivanja, a ima samo ispunjenja a nema razocaranja....

Nada je ustvari kanalisanje buducnosti ka nekoj nasoj uskoj viziji bogovizije....

Apsoluti su ti koji kvare ljude, jer su im opravdanje za prestanak truda u razocaranju....

Steta sto ljudi umetnost ne odvajaju od logike i razmisljanja, i sto im umetnost nije ukras , car , zacin, a logika i razmisljanje alat za uzivanje u zivotu....

Kliknite za proširenje...

tako je. zar sam pocetak nije dovoljan?
pocetak zivota
pocetak puta
pocetak godine
pocetak prijalteljstva
pocetak ljubavi
nada je tek ono sto znamo, jer mozemo da se nadamo samo stvarima koje smo doziveli, pa kao takve hocemo da ih ponovimo. ili se mozemo nadati nekim maglicastim lepotama, neodredjene boje ili oblika, koji su u masti uvek lepsi nego nego u javi. i onda sledi razocarenje.
a put nije put zbog ishodista nego zbog predjenih koraka. i ono sto cemo nauciti i doziveti ne znamo unapred, niti se tome mozemo nadati..
treba samo ici...korak po korak.
a bi da isli, treba krenuti. od pocetka.
sretna vam nova godina

Tuzni_patak:

Pocetak je cak lepsi kad nema nade....

Jer nema ni ocekivanja, a ima samo ispunjenja a nema razocaranja....

Nada je ustvari kanalisanje buducnosti ka nekoj nasoj uskoj viziji bogovizije....

Apsoluti su ti koji kvare ljude, jer su im opravdanje za prestanak truda u razocaranju....

Steta sto ljudi umetnost ne odvajaju od logike i razmisljanja, i sto im umetnost nije ukras , car , zacin, a logika i razmisljanje alat za uzivanje u zivotu....

Kliknite za proširenje...

Greška...baš u svakom u početku ima nade,jer se početak ne bi ni dogodio da je nema.
To o čemu pišeš se zove odsustvo emocija...

Eh,dobri,stari Bloh. Vec sam pomislio da je zaboravljen.Najmanje,da putovanje koje je zapoceo nije zavrsio. Ali, " hroma kljusad i dobre ideje stizu poslednji " ( Princip nada ).
Blohov zahtev za incipit vita nova,iz prologa za Duh utopije,ukljucuje u sebe "pokret ka tumacenju sna na javi" (kako je ovde primeceno) i "...da se nadje ono radi cega vredi ziveti".To sigurno nisu lampioni ili novogodisnje terevenke,pa zato Bloh upozorava: " I postali smo siromasniji od toplokrvnih zivotinja; kome nije stomak tome je drzava bog,sve ostalo se srozalo na salu i zabavu."

Incipit vita nova, mozda i za filozofiju ?!

To sto pisem je upravo nepostojanje nade.....postojanje smisla i bez nade i postojanje vere u zivot ili nesto....
Zato me visoko svestenstvo "zadivljeno" gleda kad nesto ovako izjavim , jer po njima je postojanje vere bez nade visi izraz snage i volje i bogougodnog,iako kazem da nisam vernik, uvek klimaju glavom....
Mislim da iskreno zele da i sami dosegnu to, zato sam upotrebio zadivljeno , ali sam stavio i znake navoda , da ne bi provocirao tumacenje divljenja u smislu idolopoklonstva....
Tako su mi nekoliko puta , po meni iskreno , izjavili razliciti svestenici vrlo visokog crkvenog statusa....

A sto se tice emocija , ne vidim kako je ovo odsustvo emocija, osim odsustvo emocija prema egu i prema svojim ocekivanjima i zeljama....
Znaci sad ja trebam da imam i emocije prema zeljama i emocije prema egu i ocekivanjima, emocije prema strahu, emocije prema emocijama...("uh sto volim kad sam emotivan i ne mogu da se zaustavim od smeha ili suza")...
Po meni je ovakav trend ustvari velicanje ono malo emocija i gradjenje novih emocija na upravo ovaj nacin emocijama prema emocijama....

Kad se pocetak ne dogadja zbog toga sto nema nade, onda se takav pocetak zove makijavelizam iliti cilj opravdava sredstvo i put.....
Kad covek ima vremena ili zeli da ga odvoji za sebe, onda ce krenuti nekad nekim putem bez zelje da negde stigne, vec da uz put dozvoli upravo veri u zivot da bude rasterecena nade i ocekivanja....

A verujem da vecina zna da je vrednija emocija bez emocije o emociji....tj mnogo vam je sladje nesto sto niste ni ocekivali ni udesavali vec vam se spontano samo udesilo.....i kad je upravo ono sto je odradilo posao bila vasa licnost....a ne vasa taktika....(copy/paste obicno)

sjajan post.

po drugi put danas, bravo.

Dakle, ko ništa ne očekuje, nikad neće biti razočaran? Pa se nećemo nadati da ne bismo bili razočarani?
Jesam li ja ovo dobro shvatila? Pokušaćemo da budemo askete u odnosu na ono čemu se nadamo kako slučajno ne bismo došli u situaciju da nas glava zaboli ako njome lupimo o zid?

Hmm...
"mnogo vam je sladje nesto sto niste ni ocekivali ni udesavali vec vam se spontano samo udesilo.....i kad je upravo ono sto je odradilo posao bila vasa licnost....a ne vasa taktika... "

Pa nada nema veze sa taktikom, a čisto sumnjam i da ima veze s nečim što smo "sami udesili" (mada bih rekla da je taktiziranje svojstvo nečijeg karaktera pa samim tim pedstavlja i nečiju ličnost). Nada nije vodič kroz život, ali je dobar saputnik. Da možemo sami da udesimo, i taktiziramo kako bismo ispunili nadanja, onda bismo svi odavno "odradili posao". Ali ne možemo, zato što nada nije ni ambicija a ni izvesnost, nego pozitivan afekat ili, kako je neko nekad rekao, "san budnih".

Borac za prava zivotinja:

Dakle, ko ništa ne očekuje, nikad neće biti razočaran? Pa se nećemo nadati da ne bismo bili razočarani?
Jesam li ja ovo dobro shvatila? Pokušaćemo da budemo askete u odnosu na ono čemu se nadamo kako slučajno ne bismo došli u situaciju da nas glava zaboli ako njome lupimo o zid?

Hmm...
"mnogo vam je sladje nesto sto niste ni ocekivali ni udesavali vec vam se spontano samo udesilo.....i kad je upravo ono sto je odradilo posao bila vasa licnost....a ne vasa taktika... "

Pa nada nema veze sa taktikom, a čisto sumnjam i da ima veze s nečim što smo "sami udesili" (mada bih rekla da je taktiziranje svojstvo nečijeg karaktera pa samim tim pedstavlja i nečiju ličnost). Nada nije vodič kroz život, ali je dobar saputnik. Da možemo sami da udesimo, i taktiziramo kako bismo ispunili nadanja, onda bismo svi odavno "odradili posao". Ali ne možemo, zato što nada nije ni ambicija a ni izvesnost, nego pozitivan afekat ili, kako je neko nekad rekao, "san budnih".

Kliknite za proširenje...

pa se necemo nadati da ne budemo razocarani
ne, ne radi se o tome.
stav koji negira nadu nije negativan, naprotiv.izuzetno je pozitivan. ne treba ti nada ako si svestan da je sve dobro. i ono dobro i lose, i ljubav i samoca, i zivot i smrt. sve je deo jednog kruga, i jedna tacka nije gora od druge, iako je jedna dole druga gore.
konkretno, ako se nadas da ces imati prijatelje, onda svakog novog coveka koga upoznas POSMATRAS..mozda je on taj, i testiras, i ispitujes, i ocekujes..samim tim napijas napetost, gubis iskrenost..
a ako se ne nadas, nego prosto budes , nekad se desi da ono sto jesi kao lampa privuce neku drugu dusu, koja ti postane prijatelj. i to je dobro.

koto:

pa se necemo nadati da ne budemo razocarani
ne, ne radi se o tome.
stav koji negira nadu nije negativan, naprotiv.izuzetno je pozitivan. ne treba ti nada ako si svestan da je sve dobro. i ono dobro i lose, i ljubav i samoca, i zivot i smrt. sve je deo jednog kruga, i jedna tacka nije gora od druge, iako je jedna dole druga gore.
konkretno, ako se nadas da ces imati prijatelje, onda svakog novog coveka koga upoznas POSMATRAS..mozda je on taj, i testiras, i ispitujes, i ocekujes..samim tim napijas napetost, gubis iskrenost..
a ako se ne nadas, nego prosto budes , nekad se desi da ono sto jesi kao lampa privuce neku drugu dusu, koja ti postane prijatelj. i to je dobro.

Kliknite za proširenje...

Pa OK, ali Patak je rekao i ovo:

Tuzni_patak:

Nada je kad covek nije bas potpuno svestan ciljeva u zivotu....pa mu treba nada da mu ih priblizi ostvarenju......bar daje takav utisak...

Kliknite za proširenje...

Ispada da se nadaju oni koji imaju problem sa samoostvarenjem i da je nada alatka iracionalnih i nesnađenih.
Možda nisam dobro razumela Patkov post ...

Kako očajniku objasniti da bude to što jeste i da prestane da se nada boljem jer je i očaj deo životnog kruga? ( Neki kažu: tek savladani očaj je najviši oblik nade).
Kako gladnom detetu objasniti da prihvati glad kao neminovnost jer je i glad dobra?

Nada = vera (u teološkom smislu)?

Pa nije sve dobro. Bolest, nasilje, beda i ratovi nisu dobri. A nada bolesnima, izloženima nasilju, bedi i ratu pruža kakvu-takvu utehu. Možda je samozavaravanje a može da bude i pokretač, motiv da se nešto promeni i bude bolje. Što se ne bismo nadali onom što želimo ali što ne bismo, ujedno, naučili da podnosimo ono što će se desiti ako se nada ne ispuni?

Neko će te zavoleti zbog onog što jesi, i to kad se uopšte ne nadaš. A ko pristupa ljudima testirajući njihove vrednosti spram nekih zadatih kriterijuma, taj je unapred gubitnik.

Borac za prava zivotinja:

Pa OK, ali Patak je rekao i ovo:



Ispada da se nadaju oni koji imaju problem sa samoostvarenjem i da je nada alatka iracionalnih i nesnađenih.
Možda nisam dobro razumela Patkov post ...

Kako očajniku objasniti da bude to što jeste i da prestane da se nada boljem jer je i očaj deo životnog kruga? ( Neki kažu: tek savladani očaj je najviši oblik nade).
Kako gladnom detetu objasniti da prihvati glad kao neminovnost jer je i glad dobra?

Nada = vera (u teološkom smislu)?

Pa nije sve dobro. Bolest, nasilje, beda i ratovi nisu dobri. A nada bolesnima, izloženima nasilju, bedi i ratu pruža kakvu-takvu utehu. Možda je samozavaravanje a može da bude i pokretač, motiv da se nešto promeni i bude bolje. Što se ne bismo nadali onom što želimo ali što ne bismo, ujedno, naučili da podnosimo ono što će se desiti ako se nada ne ispuni?

Neko će te zavoleti zbog onog što jesi, i to kad se uopšte ne nadaš. A ko pristupa ljudima testirajući njihove vrednosti spram nekih zadatih kriterijuma, taj je unapred gubitnik.

Kliknite za proširenje...

ali to je istina. ocaj jeste deo zivotnog kruga. i bezati od ocaja i od bola, nadajuci se boljem, precica je do mentalnih oboljenja. suociti se sa bolom i ocajem, proziveti ih, i doci tako do boljeg, to je put.
a gladnom detetu ne treba nista objasnjavati, nego mu dati hleb. ili ga nauciti da sam stekne svoj. mislis li da ce ga lazna nada uciti boljim, i jacim? nece. boljim i jacim ce ga uciniti usadjena svest o njegovom mestu u svetu, svest o sopstvenoj snazi i radu kao jedinom nacinu da se covek izbori za sebe, o disciplini kao suprotnosti lenjosti..
nada? nada je za one koji nisu spremni da rade na ostvarivanju svojih zelja i ciljeva.
rat, bolest , nasilje nisu dobri, slazem se. ali samo nadom ih necemo izbeci. nada je pasivan odnos prema zivotu. ne mozemo ih zapravo nikako izbeci. i onda, zar se leti nadamo da zima nece doci? ne! naucili smo da se od zime zastitimo, koliko je to objektivno moguce

koto:

ali to je istina. ocaj jeste deo zivotnog kruga. i bezati od ocaja i od bola, nadajuci se boljem, precica je do mentalnih oboljenja. suociti se sa bolom i ocajem, proziveti ih, i doci tako do boljeg, to je put.
a gladnom detetu ne treba nista objasnjavati, nego mu dati hleb. ili ga nauciti da sam stekne svoj. mislis li da ce ga lazna nada uciti boljim, i jacim? nece. boljim i jacim ce ga uciniti usadjena svest o njegovom mestu u svetu, svest o sopstvenoj snazi i radu kao jedinom nacinu da se covek izbori za sebe, o disciplini kao suprotnosti lenjosti..
nada? nada je za one koji nisu spremni da rade na ostvarivanju svojih zelja i ciljeva.
rat, bolest , nasilje nisu dobri, slazem se. ali samo nadom ih necemo izbeci. nada je pasivan odnos prema zivotu. ne mozemo ih zapravo nikako izbeci. i onda, zar se leti nadamo da zima nece doci? ne! naucili smo da se od zime zastitimo, koliko je to objektivno moguce

Kliknite za proširenje...

Ne slažem se.
Nada i te kako može biti pokretač.
Bolestan čovek ne bi otišao kod lekara kad se ne bi nadao izlečenju. Usput će se suočiti i sa tugom, i brigom, i očajem ... ali će ga i dalje voditi nada. To, što se zove "nada", može biti inicijalna kapisla za ozdravljenje, bilo da je reč o porivu da se živi, bilo da je reč o osećanju koje će pospešiti njegov fizički oporavak. Ljudi bez nade se i ne bore nego se prepuštaju. A kada nada umre, počinje kletva.

Leti se ne nadamo da zima neće doći, jer je zima neminovnost. Eventualno se nadamo da će zakasniti, kraće trajati ili biti blaga. Tako je i sa smrću: znamo da je neumitna, ali se nadamo da nećemo umirati u agoniji.

Jeste, dobro si razumela , pa onda i iskljucila ostale mogucnosti...

Tacno , TP je rekao da nada predstavlja mnogima ventil kad su svesni da ne mogu ili ne rade na ostvarenju svojih jasnih ili nejasnih ciljeva u zivotu (a neko moze da ne radi na ciljevima u svom zivotu iz ciste lenjosti, sasvim cesta situacija)....
Da li ga to cini ocajnikom ili nesretnikom ili setnikom, melanholikom , vec je stvar pesnika ili procene coveka....?

Moze da bude samo privremeno , a moze i trajno azilant u virtuelnost....nada je cesto ulazna kapija u virtuelno....a ne podsticaj i elan....

Mogu da pricam o gladnom detetu....i reci cu ti kako gladno dete prihvata glad,kao neminovnost....kao i tolike generacije pre ove razmazene poslednje....koliko ima ima....nema trenutno bice....ok , kad bude bice....do tada ne vredi sedeti mirno , vec jeli smo koliko smo jeli i idemo dalje....

Rat....hocemo tu o nadi....
U ratu imamo kmeze imamo ljude.
Kmeze histerisu, svadjaju se , optuzuju , padaju u apatiju....moralisu....ali ne onako kako treba, vec nesto uvrnuto, ni ja ne mogu da pojasnim kako to izgleda, nekako kao pred nervni slom....
A imas i ljude, oni rat ne gledaju kroz nadu....nego kroz danas i sutra....postoji samo sad, i postoji nesto vrlo vazno sto ljudi koji su danas vecina u Srbiji ne znaju....postojis sam pred sobom...nek to bude moral coveka pred samim sobom , mada je tacnije savest pred precima koji su takodje bili u teskim situacijama....ali nije ni to....nije to nesto pateticno....to je kao sto lopov moze od svih da sakrije da je krao , ali od sebe ne moze i sve jedno sto niko nece znati , mogu da ga osetim....kroz smesan kompenzacioni metod....(da ne sirim pricu, lopov ima potrebu da bar jednom coveku na svetu izgleda castan)

Meni se cini da se borcica zamajala izmedju teznje i nade....
Teznje su namere, zelje, ali nisu nada, jer da bi nesto postalo nada potrebno je da postane ocekivanje, a ne "ok ne moze, idemo dalje".

Mislim da je dobar film "to je kraj , idemo dalje" sa draganom nikolicem u glavnoj ulozi, da pojasni ovo oko nade i reagovanja bez nade, vec sa teznjama i zeljama....

Reci cu i to , koliko je teze da se nosis u nevolji kad imas nadu ,nego kad imas veru da ce sve to proci i samo ides napred, ko vo.....
Kad imas nadu , onda moras i da odrzavas ravnotezu da ne bi zapao u neraspolozenje....
Tu pocinju i samoobmane ili prisecanja.....Neko ce reci prisecanja nisu losa....Mozda, ali odvracaju paznju....zamisli da si na strazi i prisecas se.....to je napola slepilo....
Zamisli u zivotu trazis ljubav a prisecas se, to je totalno slepilo.....

Mnogi ljudi izgube svoj smisao zivota, ne zato sto luduju vec zato sto ih pritegnu i onda jedan smisao pocinje da gusi drugi smisao, ne zbog osobe, vec zbog okruzenja i zavere okruzenja (da prava rec je zavera, ne toliko politicka koliko individualna , drustvena , pa tek na kraju i politicka)...
Progutao ih grad, vreme, obaveze, posao, ljubav, smrt drage osobe......sve su ovo primeri za privremeno ili katastrofalno gubljenje niti smisla zivota....(mnozina)...

Tada nada cini ljudima nit koja je veza sa prosloscu kad su bili svesniji svojih snova , tj nada su snovi tih ljudi samo iz proslosti....

Tuzni_patak:

Reci cu i to , koliko je teze da se nosis u nevolji kad imas nadu ,nego kad imas veru da ce sve to proci i samo ides napred, ko vo.....
Kad imas nadu , onda moras i da odrzavas ravnotezu da ne bi zapao u neraspolozenje....
Tu pocinju i samoobmane ili prisecanja.....Neko ce reci prisecanja nisu losa....Mozda, ali odvracaju paznju....zamisli da si na strazi i prisecas se.....to je napola slepilo....
Zamisli u zivotu trazis ljubav a prisecas se, to je totalno slepilo.....

Mnogi ljudi izgube svoj smisao zivota, ne zato sto luduju vec zato sto ih pritegnu i onda jedan smisao pocinje da gusi drugi smisao, ne zbog osobe, vec zbog okruzenja i zavere okruzenja (da prava rec je zavera, ne toliko politicka koliko individualna , drustvena , pa tek na kraju i politicka)...
Progutao ih grad, vreme, obaveze, posao, ljubav, smrt drage osobe......sve su ovo primeri za privremeno ili katastrofalno gubljenje niti smisla zivota....(mnozina)...

Tada nada cini ljudima nit koja je veza sa prosloscu kad su bili svesniji svojih snova , tj nada su snovi tih ljudi samo iz proslosti....

Kliknite za proširenje...

Lep post, Patak.
Nada je, dakle, u neku ruku samoobmana.
Ili je treba dozirati... što je teško moguće.
A zar ljudi, koji kroz život idu napred, ipak ne gaje (makar i podsvesno) mrvicu nade da ih svaki korak vodi ka cilju a da pri tom ne gube na iskrenosti? Pa nešto osećaju valjda ... Čak i pređašnja iskustva mogu služiti za upoređivanje ("bila je slična situacija i ako sam tada uspeo to i to, moći ću opet"). Zar reminiscencije baš uvek zamagljuju?

Inače se slažem da prošlost treba ostaviti iza sebe. Sećati se - da, ali ne koristiti je kao obrasce za sadašnjost i budućnost.

idu ka cilju?
a cilj je?

Pa cilj može biti bilo šta.
Ali samospoznaja je uvek krajnji cilj, mislim.

Ma ne dam vam da dirate nadu, bre.
Ja sam nadobranitelj.


"What keeps us alive, what allows us to endure?

I think it is the hope of loving,
or being loved."

M. Ekhart

Evo kratko.....

Ima li osecanja nade kad se covek raduje i u trenutku kad je zadovoljen....nema.....
Nema vremena za nadu kad je ispunjen zivot.....recimo srecom....
Nema vremena za nadu i kad je ispunjen zivot .......bilo cim.....prihvatanje srece moze biti isto kao i prihvatanje rada....da masovno okupira paznju....
Bezbrizno dete nema nade....sta ce mu....nema ni zelje.....ono kad hoce, ono trazi....put, predmet, zadovoljenje....

Reci cu jos nesto sto je opasno....Uvreda....u smislu ponizenje sa namerom ugusenja , ometanja jednog od smisla(mn) vaseg zivota je nesto sto razbija hod napred....Pazite to nije prepreka koju trebate preci, to je usmereno dejstvo ciji je cilj osujecenje sto veceg broja ljudi ili cak vas specificno....u hodu napred....
Sad dodajte cinjenicu da samo mi mozemo dozvoliti da li ce nas neko uvrediti ili ne....u jednom trenutku, ali da svako ima prag kad mu vise rezerve zdravlja popustaju, rezerve snage i volje popustaju , rezerve amortizacije napada popustaju....

Zato postoji jedna neprirodna i netacna, ali je prigodna podela smisla zivota na intra i ekstra smisli zivota....prvi su vezani za vas (da ste vidjeni, slavni, bogati, da VI imate decu, nebitno gde su, ....) a drugi je vezan za drustvo i interakciju sa drustvom (da ste slavni u istoriji (ne kad zivite vec u amanet), da ste uskladjeni i emotivno vezani za druge i slicno...)....
Ja ne delim smisle zivota ovako , ali ima nekih kulturologa koji dele....

Covek koji pocinje da se seca, zivi u proslosti....
Covek koji pocinje da se nada zivi u buducnosti....
Covek koji zivi sada , glodje kosku.....

Religija, tj vera, je cista ljudska utopisticka misao kad se shvati kao nada i ocekivanje da ce se tako ljudi ponasati i shvatati religiju....
Najpribliznije receno je "toliko sam verovao i nadao se pomoci od tebe, da i da nisi postojao , morao si da nastanes...."

Istovremeno je izuzetno pozitivna i napredna misao ako se shvati kao usmerenje ponasanja, tj kao Boziji zakon....

Da li razmisljate o tome zasto je neka serija popularna?

Zasto je House popularan, zasto bay watch....itd....?