Govorni jezik zitelja s.Arbanasi je onaj glavni elemanat koji u potpunosti odregjuje njihovu etnicku i jezicku pripadnost.
Na zalost i pored ogranicenog fonda reci koje su uspeli da registruju autori monografije o s.Arbanasi, isti nisu bili u stanju da pravilno klasificiraju, odnosno da utvrde kom jeziku pripadaju reci koje su bile u upotrebi u s.Arbanasi u XIX veku, pa i u prvoj polovini XX veka. Megjutim mora se odati priznanje da iako ocigledno nisu po vokaciji lingvisti, time shto su na osnovu svog terenskog istrazivanja uspeli da dolove i izvorno iznesu u pisanoj formi, svoj su posao obavili profesionalno.
Trebamo naglasiti da se je prvobitno stanovnishtvo usled cestih pogroma i pljacki od strane turskih begova i pasha u vishe navrata masovno iseljavalo na sever preko Dunava, a na mesto izbeglica naseljavali drugi etnosi pa u jednom periodu cak i Turci.
Po svemu sudeci procut s. Arbanasi je bio u XVII veku konkretnije oko godine 1640 kad je Arbanasi imalo 1.000 kuca, shto znaci oko 6-7.000 stanovnika shto je u to vreme imajuci u predvid sastav stanovnishtva, to predstavljalo lepu osnovu za jak ekonomski razvoj. Nema podataka koliko je kuca i zitelja bilo izmegju 1640 и 1877/78 kad je naselje razrusheno. Ali sigurno da imajuci na um da je tada natalitet bio dosta visok da je i naselje bilo dosta veliko i bogato ali usled nesigurnosti mnogi su prelazili preko Dunava i njihovo su mesto zauzimali Turci koji su bili nastanjeni u 150 kuca.
Posle Rusko-turskog rata iz godine 1877/78, naselje je opalo na 150 kuca, da bi se taj broj u kontinuitetu sve vishe smanjivao.
Megjutim i pored svih nedaca koje su padale na legja stanovnishtva, ono je tokom XIX veka i pocetkom XX u svakodnevnoj upotrebi je uspelo da sacuva svoj izvorni jezik.
Ako mozemo suditi po intelektualnim i preduzetnickim kapacitetima Ivana Pavlova sopstvenika i generalnog menadzera velike ‘kontraverzne” korporacije Multigrup koji potice iz s. Arbanasi, onda se mozemo usuditi i izneti mishljenje da je od prvobitnih stanovnika s.Arbanasi, ipak neshto ostalo u genima pojedinih danashnjih zjitelja.
Osnovno pita nje je: koji je taj jezik kojim je govorilo u svakodnevnoj komunikacii stanovnishtvo s.Arbanasi ?
Da pogledamo par izvornih reci koje su registrovane u “monografiji”:
- “горча” (крушке) – на арман македонском језику, и то искључиво на арман македонском језику, и на ниједном другом језику користи се истоветни термин “ГОРЦА” (крушке), “горцу” (крушка).
- “лојазо” (рачун) – реч постоји у арман македонском и у грчком јеику у форми “логаризмо” (рачун), ипак етимолошка и семантичка основа налази се у арман македонском језику, а у грчком је прихвачен у свакодневној употреби. Основно значење је повезано са “naturalnom razmenom”. Rec “logarizmo” potice od osnovne arman makedonske reci “лугхурие” (predmet, stvar). Forma “lughurusire” (racunanje) u sushtini predstavlja “predmetnikovanje”, t.s. “razmenu predmetima, stvarima” = “NATURALNA RAZMENA”.
- “фунар’о” (ужара), радионица у којој се производе “фуне“ (уже), “фуњ “ (ужад).
- “павурчета” (сасвим мала лимена флашица за ракију = “унучич“, која се је обично држала у неком од горњих џепова одече), правилни израз на арман македонском језику је “пагхур”. Основна реч од које проистиче је реч “гура “ (уста). Функција “пагхурчета” није да се човек опије ракијом, веч једноставно са малим гuтљаима koje консумира свремена на време, да се ракијом освежава.
- “мажун “ (мармалада), реч постои и у турском језику, порекло неодреџено.
- “хардалие” (слатко кувано вино), реч је чистог арман македонског порекла. У актуелном језику није у употреби, али етимолошко семантичка основа је сасвим јасна. Под основној речи “хари/е” подразумевају се многа појмања која су повезана за нешто што је добро, пријатно, драго, сречно,.....
- “Коледе” (Бадник), реч је термину који потиче из арман македонског језика. Основно значење је повезано са поимањем “прочишчавање/a” , “кола” (чистило, средство за чишчење), “коласе” (чистилиште).
- “ каруце“ (двоколка).
- “aјазмо” (нане). Ова се реч као религиски термин увелико користи и од стране словенизираних македона, посебно за означавања појединих извора који се именују “ајазмо” у смислу нешто што је свето. Временом су заборавили правилно змначење а то је “нана, menta”.
- “фирида “ (прозор). Ради се о речи која спада у основни фонд арман македонског језика.
- “крипшона” (скривница, тајни трезор). Семантичко, етимолошка основа налази се у арман македонском језику и произлази од речи “крипатура” (пукотина). Од ове речи произлази и реч “крипта” (пукотина у стени, или удубљење у које су се полагали тела покојних значајних личности).
- “бенек таши” (ат – камен), ради се о специјално обраџеном камену који се је постављао поред надворешне капије, или кучног прага и служио је коњанику да се ослањајучи се ногом, лакше попне на свог “бинека, бенека” (ата, дората). Друга реч таши је турског порекла и значи камен.
“бинек” оначава великог, стаситок коња. Основа је у арман македонском језику. Основна реч је “бинае” (узраст у физичком смислу), “бина” (подигнута позорница),... “бинајли “ (крупан човек).
- “ калеври” (обуча), основна реч је “калка/ре” (гази, гажење). У арман македонском постоје и термини “калче” (плетена од вуне обуча, vuneni opanci), “кале” (пут),...
- “коконска “ (дамска), кукоана, кокона (дама).
То су укратко речи које се налазе у монографији. Како може јасно да се види, све редом И ТО ИСКЉУЧИВО припадају основном фонду арман македонског језика.
Овим укратко затварамо питање повезано са пореклом првобитних житеља познатог насеља АРБАНАСИ које се налази у близини бугарског града Велико Трново, престонице другог арман македонско-бугарског царства.
Од изложене аргументације сасвим јасно може да се види да терминологија Албанци, Арбанаси, Арванити, Алванити,..... није стриктно повезана са етничким Шкипитарима, веч доста често под тим идентитетом су регистровани и етнички Арман Македони са подручја које је у одреџеном временском периоду иднтификовано именом Албанија или Епир, Нови Епир, ...., а,у суштини представља “Западну Историску Македонију”.
Обзиром да су постојечи документи писани на грчком,то се је користила и онда важеча грчка терминологија, тако да се под наведеним именовањима Албанци, Арбанаси, Арванити, Алванити,..... углавном подразумевали Арман Македони хришчанске вере, док су муслимани ма и које етмоси припадали, били идентификовани као Турци.
Na zalost i pored ogranicenog fonda reci koje su uspeli da registruju autori monografije o s.Arbanasi, isti nisu bili u stanju da pravilno klasificiraju, odnosno da utvrde kom jeziku pripadaju reci koje su bile u upotrebi u s.Arbanasi u XIX veku, pa i u prvoj polovini XX veka. Megjutim mora se odati priznanje da iako ocigledno nisu po vokaciji lingvisti, time shto su na osnovu svog terenskog istrazivanja uspeli da dolove i izvorno iznesu u pisanoj formi, svoj su posao obavili profesionalno.
Trebamo naglasiti da se je prvobitno stanovnishtvo usled cestih pogroma i pljacki od strane turskih begova i pasha u vishe navrata masovno iseljavalo na sever preko Dunava, a na mesto izbeglica naseljavali drugi etnosi pa u jednom periodu cak i Turci.
Po svemu sudeci procut s. Arbanasi je bio u XVII veku konkretnije oko godine 1640 kad je Arbanasi imalo 1.000 kuca, shto znaci oko 6-7.000 stanovnika shto je u to vreme imajuci u predvid sastav stanovnishtva, to predstavljalo lepu osnovu za jak ekonomski razvoj. Nema podataka koliko je kuca i zitelja bilo izmegju 1640 и 1877/78 kad je naselje razrusheno. Ali sigurno da imajuci na um da je tada natalitet bio dosta visok da je i naselje bilo dosta veliko i bogato ali usled nesigurnosti mnogi su prelazili preko Dunava i njihovo su mesto zauzimali Turci koji su bili nastanjeni u 150 kuca.
Posle Rusko-turskog rata iz godine 1877/78, naselje je opalo na 150 kuca, da bi se taj broj u kontinuitetu sve vishe smanjivao.
Megjutim i pored svih nedaca koje su padale na legja stanovnishtva, ono je tokom XIX veka i pocetkom XX u svakodnevnoj upotrebi je uspelo da sacuva svoj izvorni jezik.
Ako mozemo suditi po intelektualnim i preduzetnickim kapacitetima Ivana Pavlova sopstvenika i generalnog menadzera velike ‘kontraverzne” korporacije Multigrup koji potice iz s. Arbanasi, onda se mozemo usuditi i izneti mishljenje da je od prvobitnih stanovnika s.Arbanasi, ipak neshto ostalo u genima pojedinih danashnjih zjitelja.
Osnovno pita nje je: koji je taj jezik kojim je govorilo u svakodnevnoj komunikacii stanovnishtvo s.Arbanasi ?
Da pogledamo par izvornih reci koje su registrovane u “monografiji”:
- “горча” (крушке) – на арман македонском језику, и то искључиво на арман македонском језику, и на ниједном другом језику користи се истоветни термин “ГОРЦА” (крушке), “горцу” (крушка).
- “лојазо” (рачун) – реч постоји у арман македонском и у грчком јеику у форми “логаризмо” (рачун), ипак етимолошка и семантичка основа налази се у арман македонском језику, а у грчком је прихвачен у свакодневној употреби. Основно значење је повезано са “naturalnom razmenom”. Rec “logarizmo” potice od osnovne arman makedonske reci “лугхурие” (predmet, stvar). Forma “lughurusire” (racunanje) u sushtini predstavlja “predmetnikovanje”, t.s. “razmenu predmetima, stvarima” = “NATURALNA RAZMENA”.
- “фунар’о” (ужара), радионица у којој се производе “фуне“ (уже), “фуњ “ (ужад).
- “павурчета” (сасвим мала лимена флашица за ракију = “унучич“, која се је обично држала у неком од горњих џепова одече), правилни израз на арман македонском језику је “пагхур”. Основна реч од које проистиче је реч “гура “ (уста). Функција “пагхурчета” није да се човек опије ракијом, веч једноставно са малим гuтљаима koje консумира свремена на време, да се ракијом освежава.
- “мажун “ (мармалада), реч постои и у турском језику, порекло неодреџено.
- “хардалие” (слатко кувано вино), реч је чистог арман македонског порекла. У актуелном језику није у употреби, али етимолошко семантичка основа је сасвим јасна. Под основној речи “хари/е” подразумевају се многа појмања која су повезана за нешто што је добро, пријатно, драго, сречно,.....
- “Коледе” (Бадник), реч је термину који потиче из арман македонског језика. Основно значење је повезано са поимањем “прочишчавање/a” , “кола” (чистило, средство за чишчење), “коласе” (чистилиште).
- “ каруце“ (двоколка).
- “aјазмо” (нане). Ова се реч као религиски термин увелико користи и од стране словенизираних македона, посебно за означавања појединих извора који се именују “ајазмо” у смислу нешто што је свето. Временом су заборавили правилно змначење а то је “нана, menta”.
- “фирида “ (прозор). Ради се о речи која спада у основни фонд арман македонског језика.
- “крипшона” (скривница, тајни трезор). Семантичко, етимолошка основа налази се у арман македонском језику и произлази од речи “крипатура” (пукотина). Од ове речи произлази и реч “крипта” (пукотина у стени, или удубљење у које су се полагали тела покојних значајних личности).
- “бенек таши” (ат – камен), ради се о специјално обраџеном камену који се је постављао поред надворешне капије, или кучног прага и служио је коњанику да се ослањајучи се ногом, лакше попне на свог “бинека, бенека” (ата, дората). Друга реч таши је турског порекла и значи камен.
“бинек” оначава великог, стаситок коња. Основа је у арман македонском језику. Основна реч је “бинае” (узраст у физичком смислу), “бина” (подигнута позорница),... “бинајли “ (крупан човек).
- “ калеври” (обуча), основна реч је “калка/ре” (гази, гажење). У арман македонском постоје и термини “калче” (плетена од вуне обуча, vuneni opanci), “кале” (пут),...
- “коконска “ (дамска), кукоана, кокона (дама).
То су укратко речи које се налазе у монографији. Како може јасно да се види, све редом И ТО ИСКЉУЧИВО припадају основном фонду арман македонског језика.
Овим укратко затварамо питање повезано са пореклом првобитних житеља познатог насеља АРБАНАСИ које се налази у близини бугарског града Велико Трново, престонице другог арман македонско-бугарског царства.
Од изложене аргументације сасвим јасно може да се види да терминологија Албанци, Арбанаси, Арванити, Алванити,..... није стриктно повезана са етничким Шкипитарима, веч доста често под тим идентитетом су регистровани и етнички Арман Македони са подручја које је у одреџеном временском периоду иднтификовано именом Албанија или Епир, Нови Епир, ...., а,у суштини представља “Западну Историску Македонију”.
Обзиром да су постојечи документи писани на грчком,то се је користила и онда важеча грчка терминологија, тако да се под наведеним именовањима Албанци, Арбанаси, Арванити, Алванити,..... углавном подразумевали Арман Македони хришчанске вере, док су муслимани ма и које етмоси припадали, били идентификовани као Турци.