Ima li Cincara na Internetu???

mirror man:

Znao sam vrlo malo o Cincarima. Sinoć sam i sam po prvi put pročitao tekst koji čiji sam link poslao. Preporučujem svima da ga pročitaju - izuzetno je zanimljiv. Ako neko ima nešto da doda, a čega nema u ovom tekstu, neka to uradi. Još jednom šaljem link:
http://www.homolje.co.yu/cincari_zanimljivosti.htm

Pošto u tekstu postoje različite teorije o poreklu Cincara, ali mi se čini da to nije dovoljno dobro i jasno objašnjeno (malo konfuzno, čini mi se), zamolio bih kira praksisa, ili nekog drugog, da to malo pojasni.

Kliknite za proširenje...

Ako neko od Cincara cita ovo moze mi se javiti u vezi kulturnih relacija za koje mislim i ja sam vezan na ; nuoinisnuoi@hotmail.fr..................ili posaljite poruku (SMS) iskljucivo (niko nece odgovoriti na ovaj broj telefona) na 0033.663.96.01.30...............

Sremio ako te zanima nešto više o Armanima, preporučujem ti izvornu cincarsku literaturu. Jer sve ostalo je ipak rad stranaca. To su npr.

1. Cincarsko pitanje, prof. dr Max Demetar Pajfus
2. Istorija Armana, prof.dr Niko Kardula
3. Arman-Makedonci, Branislav Stefanovski al Dabija
itd..

Na linku http://www.scd-lunjina.org/poreklo_cincara/etnogeneza.html
imaš intervju sa prof. dr Nikom Kardulom gde govori o etnogenezi Armana.

Pozzz

Jel Giorgio Armani Cincar poreklom?

gordanaki:

Ja sam slušala Kaliopi Bukle u jednoj emisiji ne mogu tačno da se setim kad, možda 2 godine ima, gde je pričala o svom cincarskom poreklu i o tome kako su u kući baka,mama i tata pričali cincarski naročito kada su hteli nešto da sakriju da ih ne bi razumeli. Btw, tako sam tada i saznala da je i ona Cincarka. Emisija je emitovana na nekoj našoj TV stanici.
Pozz svim Cincarima

Kliknite za proširenje...

Kaliopi rocks!

Obožavam ju. Nije samo vrhunski vokal i tehničar, nego i gejzir emocija.

Brate Kočo, imam iznenađenje za tebe.
Našao sam jednu komitsku pesmu o tvom kapetanu Dabiži.
Stavi ću je ovde za par dana kad je prekucam.

Pozzz

Cum tsã dzãshu frate Cocio, cãnticlu ti Dabija:

Doisprãts di Gioni Armãtusits

Doisprãts di gioni armãtusits
Sh-pãn di dzinuclji asimusits
Nã treatsim prit pãduri
Cu stranji shi armili di furi
Furam, arãchim cu yiutayan
Cã avem Dabija capidan
Tiniri shi livendz noi him
Sh-pi capidan Dabija lji shtim
Di amirãrilji nu ascultam
Nomlu n mpadi lji lu cãlcam
Singuri nã him noi amiradz
Prit muntsã, prit dzenuri sh-pisti bradz!

Aa, šta kažeš ?

E brate, kao i do sada, najprijatnije si me iznenadio sa ovom pesmom. Nisam imao pojma da tako nesto postoji. Hvala!

Prekucacu to sa nekim dobrim, starim fontom, odstampati i staviti ispod slike!

Kako si dosao do ove pesme i znas li nesto vise o mom cukundedi?

Ako mozes da prevedes pesmu kad budes imao vremena, posto keva i ja izginusmo da je prevedemo celu, a trenutno nemam koga da pitam.

Veliki pozdrav brate i hvala!

inace, trenutno sam pod ovim nalogom...

'de ja mogu da znam više o tvom čukundedi od tebe :-)
Ovo su informacije, da kažem iz naroda. Po sadržaju pesme se vidi da je bio neki mnogo opasan 'ajduk. Prevod ću da ti pošaljem privatno, zbog "opakog sadržaja" :-)

Sada sam video neke greške u tekstu pa evo ispravljene verzije i ime pesme je Al Dabija

Al Dabija

Doisprãts di gionj armãtusits
Sh-pãn di dzinuclji asimusits
Nã treatsim prit pãduri
Cu stranji shi armili di furi
Furãm, arãchim cu yiutayan
Cã avem Dabija ca capidan
Tinirlji shi livendz noi nã him
Sh-pi capidan Dabija lji shtim
Di amirãrilji nu ascultãm
Nomlu n mpadi lji lu cãlcãm
Singuri nã him noi amiradz
Prit muntsã, prit dzenuri sh-pisti bradz!

Moram da ti priznam da imam čak i snimljenu pesmu, tj. jednu njenu skraćenu verziju.

hehehe, jeste brate zato sam i pitao onako stidljivo. Al jedino sto znam o njemu da je bio komita i imam tu sliku.

Sada vidim da je bio i mnogo vise od toga jer ne pisu se pesme svakome...

Dobio sam poruku, odlicno si ti to preveo...stvarno opak tekst!

Hvala brate i veliki pozdrav!!!

Evo Kaliopi Bukle, poje po cincarski......

Evo linka, jer izgleda da ne može drugačije

Bravo bre Cincari, samo napred! Odlican forum. Pozdrav gordanaki! Jesi dobro? Neka se Makedonci malo potrude oko jenog dobrog velikog sajta o Cincarima. Nema jacih Cincara od onih u Makedoniji. Izgleda da ste se bacili na Vurgare, samo kukumacete. Vi ste bre najjaci. Skoro sve sto imamo danas o cincarskom jeziku i istoiji potice od makedonskih Cincara. Sta je bre ovo, ni sajt nemate. Ali molim, samo cincarski sajt. Samo o Cincarima.

Cu tinji.

Piti Bashur

Pozdrav pitubashur! Nisam te odavno videla, doduše nisam ni ja bila redovna poslednjih meseci na sastancima.
Dobro sam, upravo se vratila iz Nemačke.

Mi volimo u svemu da preterujemo.Ako bi se gledalo po daljem poreklu onda nas na zemlji ima preko sto milijardi.Bitno je kako se covek oseca,na kom prostoru zivi i koju je kulturu prihvatio.Sve ostalo je istorija.Hvala Bogu da se mesamo,inace bi bilo vise degena nego normalnih ljudi.A koga zanima istorija porekla i kulture nekog svog pretka i treba da se informise,nista to nije lose.Cincari,kao ni bilo koja druga kultura ,nisu izuzetak.

Bravo gordanaki, nemacka je izvrsna zemlja. Od januara sam u Austriji. Tamo sam do decembra. Zato me dugo nisi videla. Dolazim u maju na kratak odmor pa cemo se mozda videti.

Prijatelji, Cincari su narod buducnosti. Tako malen, a tako puno ucinio i istakao se svuda u najpozitivnijem smislu. Nikad agresivan, uvek konstruktivan, usmeren ka stvaranju. To su dobre osobine. Postenje je kod Cincara vrlo izrazeno, a i miroljubivost.
Naravno sve ovo globalno gledajuci, ima sigurno i pojedinaca koji odskacu u negativnom smislu. Nego da postavim nesto o cemu se moze diskutovati. Doduse je na nemackom, ali cete brzo shvatiti o cemu se radi.

Evo, ovo su rezultati genetskih istrazivanja Rumunskog naroda. Upozoravam vas na cinjnicu da medju pranarodima koji cine Rumunsku naciju nema Dacana niti Tracana.

Urvölker in Rumänien


Slawen 29 %

Finno-Ugrer 21 %

Germanen 20 %

Kelten 18 %

Illyrer 12 %

E gledao sam juce nastup Elene, bila je najbolja, u svakom smislu

Pozdrav svima!

Pesma joj nije nesto originalna, pomalo infantilna. Nadam se da nece onako jako da se nasminka za evroviziju kao u spotovima. Inace u nekoj biografiji na evroviziji pise da je pola Makedonka, pola Rumunka. A zato se na cincarskim stranama prsi da je Cincarka. Izgleda da je mala jako ambiciozna i nista vise. Mogla bi malo vise da istice cincarsko poreklo. Ipak joj je otac Cincarin.

Pitu

Bravo majstore!! Jedini si se ti setio. Ziveli.

Buna sara la toţi fraţilor şi surorilor!
Прочитао сам скоро све поруке на овом форуму и оно што ми је посебно запало за око јесте покушај ограђивања од Влаха источне Србије. Зашто? Када се погледају снимци и преслуша музика према којој постоје везе овде, види се: иста ритмика, исти склад и исти тоналитет као код Влаха у источносј Србији и као код Румуна у Молдавији! Игра, "Данц" у источној Србији и у Молдавији, је идeнтична као код Цинцара у Грчкој и Македонији! Наравно, постоје и друге игре, али погледајте само снимке свадбе ( cinc= numtă, vl. = nuntă) и пронађите неку свадбу у Неготинској Крајини, или дођите до нас овог лета . Даље, помиње се ношња: Када погледам слике моје прабабе и чукунбабе са краја 19. века (из села поред Неготина): идентичне су са ношњама Цинцара из Македоније! То исто важи и за мушке ношње! Садашње влашке ношње, бар код нас Царана, су доста измењене и има много елеманта из српске ношње. Влашка ношња у Бугарској (околина Видина) је идентична Цинцарској, а језик је идентичан нашем, у Неготинској и Тимочкој Крајини. Уз све то, Буфани из околине Мајданпека имају јако сличан говор (композиција реченица) као и Цинцари и доста се разликују од Влаха у Крајини! Штета је што се још увек делимо и изопштавамо једни друге, уместо да се удружимо и да се потрудимо да и други делови нашег народа сачувају идентитет и предања и прошлост и да тако себи осигурају и будућност, када смо већ подељени на "милион" делова по целом свету.
Sănătată şi inimă bună!

Da jezici su slicni. Sve ostalo je razlicito. Cincari nemaju one velike subare kao Vlasi. Mnogi obicaji medju Vlasima ne postoje kod Cincara. Cincarima su ti obicaji cudni. Originalna muzika Cincara je ona koju peva Atanasije Iorghitsa.Veoma se razlikuje od Vlaske. Prezimena se jako razlikuju. Isto tako i istorija. Ne moze se reci da su Cincari i Vlasi isti narod. Ipak ima dosta razlika. Medjutim, Cincari Vlahe bolje razumeju od Rumuna. Jezik je dosta slican. Ali to je jedina stvar koja je zajednicka. Sve ostalo je razlicito.
To nije nista licno. Jednostavno su se Cincari poslednjih 20 godina bavili sami sobom i dosta toga otkrili za sebe. Rezultat toga je i priznavanje Cincara od strane Saveta Evropa polovinom osamdesetih godina. Cincari su danas jedan od evropskih naroda. Ali dobro je sto si se javio. Vrlo su mi zanimljivi Vlasi. Da li znas mozda kako su Vlasi nastali? Neki tvrde da su Vlasi zapravo Rumuni. Cuo sam da Vlasi to ne vole da im se kaze. Drugi kazu da su Srbi koji su otisli u Rumuniju pa prihvatili taj jezik, pa se ponovo vratili. Jedna mi je Rumunka rekla da Vlasi nisu Rumuni i da ne zna kako su nastali. To me tek zbunilo. Jako bih voleo da znam, kako Vlasi gledaju na celu stvar i kakva je njihova istorija. Etnogeneza Vlaha mi nije bas sasvim jasna. Znam samo da su veoma naklonjeni Cincarima. Stvarno zanimljivo. Od jednog Srbina sam čuo da Vlasi imaju puno paganskih elemenata u svojoj kulturi. Bas me interesuje sta ti mislis. Da li mozes da mi das neke pouzdanije informacije? Isto tako neki govore da Vlasi vole da se bave gatanjem i mađijama.
To su verovatno stereotipi o Vlasima, zar ne?

Hvala ti unapred.

Pitu

Dragi Pitu i Hippy,
lepo je da slažemo na prvi pogled (prvi post). Počeću od prezimena: Vlasima u istočnoj Srbiji i u Bugraskoj su menjana imena, silom, od sredine 19. veka na inicijativu SPC i BPC, a uz svesrdnu pomoć tadašnjih država. Njihova originalna imena su očuvana u sredinama gde su oni u većini, ali samo za internu upotrebu! Država Srbija i njeni pandani u Bugarskoj nas ne priznaju, uostalom to i sami znate. Sadašnji rumunski jezik ima mogo sličnosti sa "vlaškim", koji mi među sobom zovemo "rumunski-rumanjasšće" (nemam RO slova na ovom kompu sada). Rumuni (oni preko Dunava) su izvršili veliku reformu jezika negde 1860 (nakon ujedninjenja Vlaške i Moldavije 1859) i krenuli su sa korišćenjem francuske gramatike i pravopisa (doduše sa nekim izmenama). Inače, Kraljevina Rumunija je finansirala škole za Cincare u Krlajevini Srbiji, SHS, Jugoslaviji i u Albaniji. Za Grčke Vlahe i Cincare nisam siguran, mada i za to postoji mogućnost jer su kraljevi ove dve zemlje bili rođaci. Vlaška nošnja, koja se tipično prikazuje kao vlaška, iz Homolja i sa Miroča je potpuno drugačija od nošnje Vlaha-Carana. I, kao što sam napisao, gledajući slike mojih ženskih predaka, njihove nošnje su identične nošnjama iz Samarine, iako se muške malo razlikuju! Možda to ima i veze sa imenom mesta: Samarinovac! Kod nas u selu postoji još uvek jedna kuća "alu Cincaru".
Paganski elementi? Prateći literaturu o Cincarima, i filmski materijal o Božiću i Uskrsu kod Cincara, mogao sam samo da konstatujem da su običaj identični onima kod Vlaha, Colinda etc. ! Pitanje je samo još šta je pagansko, i zašto je pagansko. I kod nas ima onoliko sujeverja koliko ga ima kod drugih. Jeste, ima gatara i veruje se u natprirodne sile, ali to ne određuje način života.Možda je čak i dobro što mi još veruje u te natprirodne sile. Neki za nas čak i kažu da mi ne umiremo, samo se preselimo na neko drugo mesto
Ali, ako ostavimo sada to na stranu, etnogeneza Vlaha i nije tako komplikovana, niti je tajna. Nejasna etnogeneza je postala zbog politike zemalja u kojima oni žive. Prisustvovao sam 1.12.2008. predavanju prof. dr Ioan-Aurel Pop-a (sa Univerziteta u Klužu (Cluj-Napoca, Clausenburg) na Bečkom Univerzitetu. U skoro dvočasovnom izlaganju prikazao je "mali milion" istorijskih dokumenata o Vlasima i Cincarima. Nadam se da mogu da dobijem njegovu prezentatciju i da vam je pošaljem, ako ste zainteresovani.
Jezik se naravno menjao, Cincari imaju dosta grčkih reči, srbijanski Vlasi i oni iz Bugarske pak imaju dosta slovenskih reči u svom jeziku.
Toliko za sada, uskoro više, nakon studiranja dokumenata iz nacionalne biblioteke u Beču.

Da se i ja uključim u diskusiju u vezi sa poslednjim postovima.
Iz ličnih kontakata i shvatanja, mi Armani se smatramo braćom Rumuna i Vlaha. Prosto svi smo istog Vlaškog korena.
A što se tiče "odvajanja" od Vlaha istočne Srbije (na to bi onda i sami Rumuni mogli da se požale, a ne samo Vlasi), to je prosto što se od vremena "rumunskih" škola na Balkanu promenila svest Cincara.
Usled istorijskog konteksta, i razvoja u svakom pogledu koji ga je pratio, a ponajviše svesti, Armani sebe danas smatraju posebnim narodom. Naravno bratskim sa Rumunima, Vlasima, Moldavcima, Istroromunima, Retoromanima (sa kojima održavaju bliske veze).
Što se sa druge strane ne može reći sa Vlahe, koji imaju svoj nacionalni savet koji je usvojio rumunski jezik za zvanični, što mnogi drugi Vlasi iz Srbije ne odobravaju jer smatraju da ta praksa vodi ka zaboravljanju sopstvenog jezika ili dijalekta, kako ko već hoće.

Danas ne postoji organizacija sa članstvom koja smatra da su Armani Rumuni, ni u jednoj zemlji Balkana. Dakle bez obzira na bilo kakve sličnosti, koje su ostalom normalne za bliske grupe, Cincari su Armani. Kao što postoje sličnosti između Slovenaca, Srba, Makdonaca ili Bugara jer su oni Sloveni, ipak svako drži do svoje posebnosti. U tome i jeste sva lepota sveta.

BTW Cincari imaju svoj Cunsillu natsional (Nacionalni savet) sa sedištem u Moskopolju (Albanija) koji ima svog predstavnika u Savetu Evrope. Druga je stvar što to sve zemlje Balkana, osim Makedonije, ignorišu. Kao da to što nas je malo, znači da smo manje ljudi od drugih naroda.

To je prosto to. Lično mislim da su Vlasi iz istočne Srbije debelo izmešani sa Cincarima, jer su u prošlosti Cincari rado dolazili kod svoje braće u poznato okruženje. Iz raznoraznih razloga.

Vlasima istočne Srbije sve najbolje želim u očuvanju svoga jezika i kulturnog nasleđa, jer ako to izgube onda nisu ono što su im preci bili.

hmmmmm


mene istorija cincara jako zanima


el ima neki sajt a da ne moram na gugl ?


fala

Adresa Nacionalnog saveta Armana

http://www.makedonarman-council.org/