HRVATSKA i Srbija teško da će bez međunarodnog arbitra u budućnosti razgovarati o problemu izbeglica. Domaća delegacija je po povratku sa međunarodne konferencije u Ženevi donela odluku da još neko vreme ostavi prostora svom susedu da konačno pokaže volju za rešavanjem dugotrajnih problema izbeglih Srba, inače će "celu stvar podići na viši nivo".
- U svom govoru pred 40 zemalja, koji je usledio odmah posle našeg, hrvatski delegati su kazali da je realizovana Sarajevska deklaracija, da je problem izbeglica u njihovoj zemlji rešen i da se svodi samo na pojedinačne slučajeve, kao i da obe zemlje mogu da ga reše bez posredstva međunarodne zajednice - kaže Jovan Krkobabić, potpredsednik srpske vlade. - Ovo je bilo neistinito i u najmanju ruku problematično izglaganje, naročito ako se ima u vidu da je Hrvatska malo toga učinila da se osigura bezbedan povratak Srba.
Prema pojašnjenju Krkobabića, naša je zemlja upravo zato odbila da razgovara "u četiri oka" sa komšijama, definišući problem kao međunarodni, budući da je Srbija šesta zemlja u svetu po broju izbeglica i dugotrajnosti njihovog problema. Zato je naša delegacija zatražila da se u rešavanju ovog pitanja ubuduće angažuju predstavnici Evropske unije, UNHCR-a... Na ovoj su konferenciji i dobili pristanak, i to zato što je, kako prenosi Krkobabić, "Srbija pokazala dobar pristup rešavanju problema izbeglica koji bi i ostale zemlje mogle da primene".
U Ženevi je srpski potpredsednik, u tri naleta, sa visokim komesarom UN Antonijem Guterešom, satima razgovarao o problemima prognanih i izbeglih Srba. Ukazano mu je i na potpuno različitu statistiku koju vode obe države. A da nije reč samo o sporadičnim slučajevima vidi se iz brojke - još najmanje 97.000 Srba tek treba da se vrati kućama.
Guterešu je ukazano i na problem 42.000 oduzetih stanarskih prava, kao i na armiju od 40.000 izbeglih kojima Hrvatska ne želi da isplaćuje penzije. Pomenuta je i konvalidacija staža.
- Prema statistici koju vode Hrvati, 3.271 Srbinu ova država ne priznaje staž, a po našim podacima radi se o najmanje 15.000 bivših radnika! Obe statistike, međutim, kažu da je rešeno svega 35 slučajeva.
Na sastanku se govorilo i o "zastoju" u obnovi 17.500 kuća i imanja, pitanju državljanstva, isključivanju izbeglica iz procesa privatizacije.
- Ti su ljudi ravnopravno radili u mnogim preduzećima, a posle njihove prodaje nijedna akcija nije podeljena izbeglicama. Naš je predlog da se od budućih prodaja, a ima ih još, izdvoje naknade i za izbegle Srbe jer su i oni učestvovali u stvaranju tih preduzeća.
TAJNE LISTE
U Ženevi je bilo govora i o listama na kojima je 1.200 imena Srba koji su učestvovali u sukobima, ali i o tajnim spiskovima zbog kojih se mnogi ne odvažuju na povrtak. Ovi su dokumenti mimo svakog dogovora i Srbija traži njihova brisanja.
SPORNA PITANJA
* povratak 97.000 Srba u RH
* 42.000 oduzetih stanarskih prava
* 40.000 Srba koji ne primaju penziju
* 15.000 Srba kojima nije priznat staž
* 17.500 neobnovljenih srpskih kuća
* ucena Hrvata za državljanstvo
* izuzimanje Srba u deljenju akcija
* tajne i javne liste "ratnih zločinaca"
* šikaniranje povratnika
* 2.500 Srba nestalih u sukobima
