VooDoo_CHEtnik
Zainteresovan član
- Poruka
- 285
Ноћас сам изашао да бацим ђубре и чуо како нешто скичи. Да погледам шта је, оно напуштено штене дрхти на хладноћи. Нигде живе душе. Кол'ко сам га узео, смирило се. Донео га кући и схватио да има свега пар дана - очи му још затворене. Изгледа као крзнена лопта, да умреш од туге кад га видиш! Пробали да му дамо млека, не може да пије. У апотеку по цуцлу, па ајде некако. Кад је мало попило, скроз се смирило. Узели смо кутију за ципеле и пешкир и ставили га унутра. Одма се шћућурило и заспало. Не знајући шта ћемо с њим, снесемо га испред улаза у зграду. После пар обилазака у којима сам га затицао како безбрижно спава, нашао сам поцепану кутију бачен пешкир у крај и њега како дрхти. Ту сам пукао и донео га горе у стан у сред ноћи. Ноћ је прошла, мирно је спавао, ја нисам - устајао сам два пута да проверим јел све у реду, још једном га хранио. Сад га гледамо (жена и ја) како спава и осећамо се беспомоћно са најчуднијом замисливом комбинацијом емоција...
Звали смо и ОРКУ и неку другу организацију и кажу нам: ЧУВАЈТЕ ГА. За пар дана идемо на дужи пут ван града, иначе често нисмо ту. Немамо коме да га дамо, не можемо да га чувамо, не можемо да га бацимо на улицу... УЖАС! ПОМОЗИТЕ!
Звали смо и ОРКУ и неку другу организацију и кажу нам: ЧУВАЈТЕ ГА. За пар дана идемо на дужи пут ван града, иначе често нисмо ту. Немамо коме да га дамо, не можемо да га чувамо, не можемо да га бацимо на улицу... УЖАС! ПОМОЗИТЕ!