nesretna trudnoca

S

soksi

Početnik
Poruka
1
Zdravo svima, evo mog problema. Imam 28 god.U braku sam 1 god. i vec duze vreme zelim decu. Jednom sam pre braka ostala trudna ali moj muz, tada decko nije to hteo i ja sam misleci vise na njegove zelje nego na svoje abortirala. Vencali smo se i posle nekog vremena ja sam pokrenula pricu o bebi jer je ranije pricao da zeli porodicu jednog dana, ali je on rekao da jos nije spreman da bude otac i da sacekam da to on potegne, da cemo je napraviti iz prve kad dodje vreme. Bila sam ocajna ali sam pristala da cekam jer ga volim. U medjuvremeni mi se desi hormonski poremecaj, padne mi progesteron i lekar mi kaze da bi bilo bolje da ne odlazem sa bebom, nego da pijem progesteron i da lepo pravim bebu. Ja ocajna odem kuci, jer znam da moj muz sada ne zeli decu ali mu ipak kazem sta se desava, da sam tuzna sto sam jednom abortirala, da se plasim da necu moci da zatrudnim, da ce to trajati godinama... i da bih ipak volela da probamo. Na moje odusevljenje on pristane. I sad pocinju problemi. Probamo mi prvi mesec, uzmem ja taj progesteron i zatrudnim iz prve. Ja sretna ali on besan. Rekao mi je da sam ga zbrzala,da nisam imala nikakvih problema sa hormonima, da nije spreman za dete, da sve radi na silu. Ali stalno ponavlja da me voli i da se plasi, da mu dam vremena. Posle se izvinuo i rekao da krenemo od pocetka. Ali ja vidim da je nezadovoljan sto sam trudna. Strasno se plasim da ce prestati da me voli, a ne zelim da ponovo abortiram, zelim dete jako mnogo. Ako bi sad abortirala mislim da bih otisla od njega jer mi je na neki nacin slomio srce. Ucinio je da se osecam lose sto sam trudna, nabio mi je grizu savesti. Sta da radim? Da li ce se on vremenom promeniti, mozda se samo jako uplasio od odgovornosti, mozda mu bude i drago posle sto ima bebu. Da li je neka od vas imala slican problem i sta je na kraju ispalo?
 
:( Evo pise ti jedna trudnjaca, i da ti dam savet odmah na pocetku da odes na kutak za trrudnice na "Domu i porodici", tamo ces se sigurno malo oraspoloziti
Ja nemam tvoje iskustvo, cekam drugo dete, a u tvom slucaju mislim da ne treba da se brines, a taman posla da abortiras ponovo, probaj da ga ne gnjavis pricom o trudnoci i bebi, neka se malo navikne na ideju..i da, mislim da postoji sansa da se uplasio odgovornosti, ne znam u kakvoj ste materijalnoj situaciji, to isto moze da ima veliki uticaj, jer cete ipak biti odgovorni za jedno malo bice koje ce imati razne potrebe. Budi pozitivna, volite se, a zelim ti i mislim da ce se on vec navici, a svoje dete tesko da nece voleti, onako malo, roze, nezno i mekano:heart:
 
Daj mu jos malo vremena da se privikne na ideju,a ako nastavi i posle porodjaja tj kada po prvi put vidi i SVOJE bebce da se pravi budala onda se zapitaj da li sa pravom osobom pravila dete.
Al ja mislim da ce ga to proci i ni slucajno da imas grizu savesti ili da se osecas krivom ,jer pobogu zeno nisi nikoga ubila!!!!!A i svo tvoje negativno raspolozenje beba oseti!!!
 
Prvo, NIKAKO nemoj misliti da je tvoja trudnoća nesretna, jer ne može biti, nesreća
nešto što toliko želiš! Nemoj nervirati sebe, i tu nervozu prenositi na bebu, treba da
se rodi zdrava. Nemoj njega opterećivati (ne mogu da verujem da sam ovo izgovorila)..mora i on da odraste i shvati, da se ne vrti
sve oko njega, i da ni neće, zauvek. Ako vremenom ne prihvati činjenicu da će biti
tata..onda nije ni zaslužio da bude. Meni je malo čudan komentar da si ga zbrizila,
i da on nije spreman....kada će biti da li je to rekao...tamo negde oko 50-te kad
bi mogao mirne duše da bude deda:dontunderstand:

Da nisi ni pomislila više ni jednom na abortus i takve gluposti koje si već napravila
jednom....dete je radost, sreća, zadovoljstvo.....razmišljaj pozitivno, ponašaj se
pozitivno....i budi srećna što ti se pružila druga prilika. Srećno!
 
georgejune:
Prvo ste pre braka mogli o tome pricati i znala bi na cemu si..sad lepo pod rukicu i kod cika psihijatra da ga malo on posavetuje;)
Kliknite za proširenje...



Pa jel' tipaziš kad čitaš? Pre braka jeste abortirala, (ne mogu da se otmem utisku da je ona zatrudnela uz njegovu "pomoć" :mrgreen:), ali su se posle dogovorili da sačekaju sa trudnoćom dok on ne bude spreman. Sada je došlo do nepredviđenih okolnosti, u vidu njenog zdravlja (nije valjda namerno "spustila progesteron"?), i mogućeg steriliteta kasnije (nije joj lekar bez razloga rekao da požuri sa trudnoćom).

On još nije spreman....ili se nadao da neće odmah zatrudneti, pa lepo kasnije neće ni moći, a on će je "razumeti" i tešiti...i ona će se posvetiti samo njemu, a ne "tamo nekom detetu"!

E, pa, ne može život da teče baš samo po njegovom planu...i mnogo mi je milo zbog toga!
 
taote:
Pa jel' tipaziš kad čitaš? Pre braka jeste abortirala, (ne mogu da se otmem utisku da je ona zatrudnela uz njegovu "pomoć" :mrgreen:), ali su se posle dogovorili da sačekaju sa trudnoćom dok on ne bude spreman. Sada je došlo do nepredviđenih okolnosti, u vidu njenog zdravlja (nije valjda namerno "spustila progesteron"?), i mogućeg steriliteta kasnije (nije joj lekar bez razloga rekao da požuri sa trudnoćom).

On još nije spreman....ili se nadao da neće odmah zatrudneti, pa lepo kasnije neće ni moći, a on će je "razumeti" i tešiti...i ona će se posvetiti samo njemu, a ne "tamo nekom detetu"!

E, pa, ne može život da teče baš samo po njegovom planu...i mnogo mi je milo zbog toga!
Kliknite za proširenje...


A, onda kad nju prođu godine, i shvati da više nikad ne bude mogla da ima decu (daleko bilo)......on shvati da je spreman...pa nađe drugu koja će to da obavi...jer zamisli pa neće
valjda on da ostane bez potomstva samo zato što ona ne može:mrgreen::mrgreen:E ovakvih situacija inače u životu koliko hoćeš....jedno znam iz svoje bliže okoline:mrgreen:
 
E taote nadam se da si sarkasticna a ne povrsna ko ovaj iznad;)ili kao on treba da odraste..on ce se navici na bebu..kad se rodi promenice se..ej koji retard..sad nije pod ruku nego za uvce pa malo da ga posavetuju sta je odgovornost u tim godina
 
soksi:
Zdravo svima, evo mog problema. Imam 28 god.U braku sam 1 god. i vec duze vreme zelim decu. Jednom sam pre braka ostala trudna ali moj muz, tada decko nije to hteo i ja sam misleci vise na njegove zelje nego na svoje abortirala. Vencali smo se i posle nekog vremena ja sam pokrenula pricu o bebi jer je ranije pricao da zeli porodicu jednog dana, ali je on rekao da jos nije spreman da bude otac i da sacekam da to on potegne, da cemo je napraviti iz prve kad dodje vreme. Bila sam ocajna ali sam pristala da cekam jer ga volim. U medjuvremeni mi se desi hormonski poremecaj, padne mi progesteron i lekar mi kaze da bi bilo bolje da ne odlazem sa bebom, nego da pijem progesteron i da lepo pravim bebu. Ja ocajna odem kuci, jer znam da moj muz sada ne zeli decu ali mu ipak kazem sta se desava, da sam tuzna sto sam jednom abortirala, da se plasim da necu moci da zatrudnim, da ce to trajati godinama... i da bih ipak volela da probamo. Na moje odusevljenje on pristane. I sad pocinju problemi. Probamo mi prvi mesec, uzmem ja taj progesteron i zatrudnim iz prve. Ja sretna ali on besan. Rekao mi je da sam ga zbrzala,da nisam imala nikakvih problema sa hormonima, da nije spreman za dete, da sve radi na silu. Ali stalno ponavlja da me voli i da se plasi, da mu dam vremena. Posle se izvinuo i rekao da krenemo od pocetka. Ali ja vidim da je nezadovoljan sto sam trudna. Strasno se plasim da ce prestati da me voli, a ne zelim da ponovo abortiram, zelim dete jako mnogo. Ako bi sad abortirala mislim da bih otisla od njega jer mi je na neki nacin slomio srce. Ucinio je da se osecam lose sto sam trudna, nabio mi je grizu savesti. Sta da radim? Da li ce se on vremenom promeniti, mozda se samo jako uplasio od odgovornosti, mozda mu bude i drago posle sto ima bebu. Da li je neka od vas imala slican problem i sta je na kraju ispalo?
Kliknite za proširenje...

Неки мушкарци се плаше родитељства јер се плаше одговорности, плаше се да више неће бити центар света својој женици, да ће имати више брига, више посла...
Све то јесте незрело, али неки успеју то да превазиђу када постану очеви...а неки никад.
Било како било - сада имаш дете и то је оно што је важно! :D Мужеви су променљива категорија, данас јесте - сутра није (:cool:), а љубав према детету је нешто што те испуњава трајно, кроз цео живот.
Као што рекоше паметне жене пре мене: пусти га мало, дај му времена, потруди се да уживаш у својој трудноћи која НИКАКО није несрећна (да никад више ниси помислила тако!)... можда ће се твој муж навићи на помисао о беби...а чак и да не буде тако: имаш нешто много вредније од њега - бебицу! :D

Да сам на твом месту не бих ни помишљала на абортус!
Ако престане да те воли - то значи да те није ни био вредан!
Мада, искрено се надам да је то код њега само криза и да ће проћи.
 
Soksi, dušo, svaka žena, ma na koji način, i ma kada zatrudnela, ima pravo da se oseća tačno onako kako se oseća...i ima pravo da se svi koji je vole, raduju sa njom! (mojoj trudnoći se nisu radovali...pa znam.. nikada to nisam prebolela - tj, ne boli mene duša više, već njih manje poštujem, i malo manje volim).

Postoje dve varijante: bolja, da se on plaši da nije dorastao zadatku oca. To će proći...treba malo vremena, jer on nema pomoć od svojih hormona, kao ti...:) Srediće se to, ako ne pre, onda kada se dete rodi..

Ima i jedna baš loša varijanta, a ta je, da je on sebičan i nezreo, i u tom slučaju, stalno će pokaziveti nezadovoljstvo ...isve će mu smetati...dalje ne znam, ne poznajem ga kao ti.

Ljubim te, uživaj u svojoj trudnoći, ne dozvoli mu da ti kvari radost - ko zna, možda ti je to jedina trudnoća? (nadajmo se da nije, naravno).

Objasni mu da te povređuje time što ne želi tvoje dete. I dalje nemojte pričati o tome...živite normalno, uz, naravno, kontrole, planiranje priprema za bebu - to baš možeš i sa mamom, sestrom, drugaricom ili komšinicom, on o tome i onako nema pojma, pa ga nećeš smarati, i ostavićeš mu vremena da se navikne na tu situaciju..

Za sada, samo se raduj, i nemoj misliti šta će biti kasnije - obično ne bude tako loše kao što se plašimo.:)

:cmok::zag::cao:
 
georgejune:
E taote nadam se da si sarkasticna a ne povrsna ko ovaj iznad;)ili kao on treba da odraste..on ce se navici na bebu..kad se rodi promenice se..ej koji retard..sad nije pod ruku nego za uvce pa malo da ga posavetuju sta je odgovornost u tim godina
Kliknite za proširenje...


U pravu si ti, samo što to "za uvce" ne ide bez njegovog pristanka - takav je zakon - može ona i da ga nagovori da idu kod psihijatra, psihologa, bračnog savetnika...jednom - i da on ne pristane da se leči - ili šta mu već predlože, i oni ne mogu ništa više da urade. U rome je problem.

Mi se sad po malo trudimo da joj ne pokvarimo radost trudnoće, ali ima jedna stvar: veliki deo ženskog bića zavisi od hormona - može lako da se desi da ona prestane da ga voli baš zbog tog njegovog odbijanja...a ako bi još jednom abortirala zbog njega, ne gine mu da ga zamrzi za ceo život! Ne odmah...vremenom.On nije svestan toga.

I, za sve muškarce: Svaki muškarac treba da zna, da je ženi najvažnije da on prihvati dete - svi ostali nisu važni! Samo je važno da mu se on obraduje!
 
Evo i ja samo da ti pružim podršku i nemam šta da dodam na gornje komentare.
Glavu gore, uživaj u svojoj bebi, ona ti je sada najvažnija na svetu i kada se rodi ništa drugo ti neće biti važnije od nje.
Mm je verovatno u fazi, a ako ga ne prođe kad se beba rodi, znaćeš na čemu si.
Pa ko je tu - tu je, ko nije - sretan mu put.....
 
Sve ste rekli sto bih i ja.....zelim ti srecu i uzivaj u trudnoci....znam da ti je tesko jer on tako ne osjeca....al' mozda se promjeni.....

Evo primjer moje najbolje drugarice.....kad je zatrudnela on ni da cuje....nisu razgovarali 2 mjeseca,isto tipa kao ona mu je to na podmukli nacin uradila.....a on zrelih godina,zamisli....a ona mu kao podvalila....prazne price....medjutim izvinuo se obecao da ce pokusati biti pravi muz i otac.....i ljudi ne da je pravi nego je diiiiivan u svakom smislu.....sin je kao luce.....jos nisam vidjela tatu koji toliko vremena posvecuje djetetu,koji se toliko igra sa njim.....
Nadam se da ce ti ovo uliti nadu u sutra....:D
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top