Julijanski ili Gregorijanski kalendar koji je bolji?

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

djdjole

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
167
Јулијански календар

Јулијански календар је увео Јулије Цезар 45. године пре нове ере и користио се у целој Европи до XVI века, када су државе почеле да прелазе на Грегоријански календар. На првом васељенском сабору у Никеји 325. године хришћанска црква је прихватила Јулијански календар за свој званичан календар.

Дужина трајања године у Јулијанском календару износи просечно 365¼ дана што се постиже убацивањем једног додатног дана сваке четврте године. Јулијанска година нешто је дужа од тропске, а ова разлика акумулира се на један дан сваких 128 година.

По Јулијанском календару, свака година чији је број дељив са четири је преступна и садржи 366 дана, док остале садрже 365 дана. Након увођења Јулијанског календара 45. пне. најпре је, грешком, свака трећа година била преступна. Преступне су биле следеће године: 45. пне, 42. пне, 39. пне, 36. пне, 33. пне, 30. пне, 27. пне, 24. пне, 21. пне, 18. пне, 15. пне, 12. пне, 9. пне, 8, 12. и надаље свака четврта.

Пошто је грешка касније уочена, император Август је наредио да се избаце све преступне године између 9. пне. и 8. н.е. чиме је заслужио да један месец понесе његово име. Треба имати у виду да се у ово време године нису бројале од рођења Исуса Христа, већ од оснивања Рима 753. пне. те је срећна случајност што су за преступне године узете баш оне дељиве са четири бројано од Христовог рођења. Јулије Цезар првобитно је одредио да сви непарни месеци имају по 31 дан, а парни по 30, осим фебруара који је у простој години имао 29 дана, а 30 у преступној. Месеци су се звали: Januarius, Februarius, Martius, Aprilis, Maius, Junius, Quintilis, Sextilis, September, October, November и December. Године 44. пне. месец Quintilis преименован је у Julius (данашњи јул) у славу Јулија Цезара. Године 8. пне. одлучено је да се један месец назове именом императора Августа, и пошто је он највише ратних победа однео у месецу Sextilis-у, овај месец назван је по њему август. Али, пошто је тај месец имао 30 дана, а Цезаров месец јул 31 дан, Августу се није свиђало да његов месец има мање дана од цезаровог, па је узео један дан из фебруара, који је ионако имао мање дана од осталих месеци, и пребацио га у август. Пошто су сада постојала три узастопна месеца од по 31 дана, Август је од септембра узео један дан и пребацио га у октобар, а из новембра у децембар. Тада су успостављене данашње дужине трајања месеци.

Јулијански календар није био савршен и његова грешка се повећавала на један дан сваких 128 година. То је касније увиђено, па је на сабору у Никеји 325. године одлучено да се из календара избаце 3 дана која представљају акумулирану разлику. Пошто је Јулијански календар и даље остао непромењен, разлика се до XVI века акумулирала на 10 дана. Када су ово уочили, астрономи су одлучили да израде нови календар који ће бити прецизнији. Осим тога, требало је и избацити 10 дана вишка из календара. То је постигнуто увођењем Грегоријанског календара.



Грегоријански календар

Детаљ са гроба папе Гргура који слави увођење грегоријанског календара.

Грегоријански календар је најкоришћенији календар на свету. Као модификација јулијанског календара, први га је предложио калабријски доктор Алојзије Лили, а прогласио га је папа Гргур XIII, по коме је добио име, путем папске буле Inter gravissimas[1]. Његове године се броје од године рођења Исуса Христа.

Грегоријански календар је уведен пошто је просечна година у јулијанском календару била незнатно дужа, изазивајући да пролећна равнодневница полако иде уназад у календарској години и зато што је лунарни календар, који је коришћен да се одреди датум Ускрса, све више грешио.

Грегоријански календар је решио ове проблеме избацивањем извесног броја дана, да би се календар вратио у синхронизацију са годишњим добима, и малим скраћивањем просечног броја дана у календарској години, избацивањем три јулијанске преступне године сваких 400 година.

Ovu sam temu naravno otvorio zato što se bliži katolički božić 25 Decembra! Po meni je to pravi božić a božić 7 januara nije pravi!

i po meni nova godina dolazi 1 januara a ne 14 januara kako vernuci SPC misle! kako nova godina može doći 14 januara pa zašto onda sve praznike ne slavimo po starom kalendaru a ne samo božić i srpsku novu godinu :rtfm: ako bismo gledali stari kalendar onda danas nije 18 decembar nego 5 decembar po starom!
 
Ту уствари и нема бољег и горег, јер је у питању исти тип календара заснован на 12 месеци који се зову: јануар, фебруар... па до децембра, 7 дана у недељи и 365 дана у простим годинама и 366 у преступним.

Циљ овог типа календара јесте да сваке године годишња доба падају у приближно исте датуме, тј. да сваке године пролећна и јесења равнодневица, као и најдужи и најкраћи дан, увек падају у исти или близак датум. Пошто је стварна дужина године 365,2419 дана, како календар не би "бежао", уводе се преступне године на сваке 4 године, али према одређеним правилима. Јулијански и грегоријански календар се разликују само по томе како се одређује преступна година.

Ми данас знамо да је дужина године 365,2419 дана, али пре 2.000 година то није било познато. По јулијанском календару, свака 4. година је преступна, и по њему је просечна дужина године 365,25 дана. Та малецка нетачност узрокује да се на сваких 400 година накупе 3 цела дана за које календар касни. У време папе Гргура (16. век), астрономи су утврдили да пролећна равнодневица уместо 21. марта пада на 11. март, откривено је да се током нешто више од 1.000 година накупило 10 дана вишка и уведено је ново правило за преступне године, а календар померен 10 дана унапред.

Зато се зове "грегоријански календар", јер је исправљена грешка од 10 дана, као када сат касни 10 минута, па се сказаљка наштелује да показује тачно време.

Од 16. века до данас је прошло нових 400 година, и разлика се повећала са 10 на 13 дана. Према јулијанском календару, ове године пролеће није почело 21. марта, него 8. марта. У наредном веку ће почињати 7. За 200 година 6. и тако у недоглед.

Грегоријански календар заокружује годину на 365,2424 дана, што је много ближе тачној вредности од 365,2419, тако да је грегоријански календар много прецизнији од јулијанског. Примера ради, на овај начин долази до кашњења за 1 дан тек након 3.200 година. Током 3.200 година, јулијански календар закасни чак 24 дана; тада би Божић падао 18. јануара, Српска нова година 25. јануара, а Свети Никола 30. децембра.

Најпрецизније календар је дао српски геофизичар и астроном Милутин Миланковић и њега су прихватили Грчка православна црква, Румунска православна црква, Бугарска православна црква и Васељенска патријаршија. По њему је дужина године 365,2422, чиме се обезбеђује теоретска тачност током 31.000 година.
 
Ово једно и друго је само привидно тачно. Поред годишњег не слагања Земље око Сунца има и сунчано не слагање у обиласку око свог кружног путовања које траје око 25,000 година и оно се за око 12.000 гтодина убрзава а других 12.000 година успорава а остало време стоји на месту два пута на свом путовању. То не узимље у обзир ни један календар. На тај начин рачунања све се враћа назат на почетну тачку, и оно што се сада добива то ће се у другој половици круга изгубити. Истом као што се сматрало да неколико минута није проблем тако се и сада сматра да неколико секунда није проблем али то се све сабира и одузима и у томе је проблем. Сећам се једног доживљаја једног мог пријатеља Хрвата који је емигрирао у Аустралију и није могао издржати да му се сваке године ругају за месец Листопад и вратио се у Југославију. А неки дан је било и овде на Крсти да се неки Аустралијанац зажелео да има Божић у зимско време и прорачунао да се Исус родио 17 Јуна. Тако се могу сматрати и све приче о тачности календара.
 
Ovu sam temu naravno otvorio zato što se bliži katolički božić 25 Decembra! Po meni je to pravi božić a božić 7 januara nije pravi!

i po meni nova godina dolazi 1 januara a ne 14 januara kako vernuci SPC misle! kako nova godina može doći 14 januara pa zašto onda sve praznike ne slavimo po starom kalendaru a ne samo božić i srpsku novu godinu :rtfm: ako bismo gledali stari kalendar onda danas nije 18 decembar nego 5 decembar po starom!
Пре реформе календара Папе Грегора сви (цео свет) су славили празнике по старом календару. У Краљевини Југославији државни календар је био стари јулијански а тако и широм других православних земаља али је онда држава прешла на папин календар па се сада ти збуњујеш. Папа је направио пометњу.

И по православном старом календару Божић пада 25. децембра (погледај у православни црквени календар) али он пада 7.јануара по папином календару који је усвојила држава Србија.

Иначе ни папин календар није астрономски тачан јер сваких сто и нешто година се помера за један дан. Итд. Наш научник Милутин Миланковић (о којем овде говори Богарт) је предложио најтачнији календар али није усвојен него су неке православне Цркве (Васељенска, Грчка, Финска, Румунска и Бугарска) прешле на папин календар на наговор масона (најјгора антихришћанска секта) иако он није астрономски тачан јер су римокатолици на тај начин желели да потчине православне. Није њима стало до астрономске тачности (то је само њихова обмана), јер да јесте прихватили би Миланковићев каленадар, него им је стало до потчињавања православних римском папи.

А о важности и непроменљивости православног календара смо писали на теми "Зилоти". Црква је установила стари православни јулијански календар и свако његово мењање одбацила, осудила и анатемисала. Мењањем календара се мења богослужбени поредак и веза земаљске и небеске Цркве у којој су Светитељи и анђели.

Иначе благодатни огањ са неба силази на православног јерусалимског патријарха у Јерусалимској цркви Христовог васкрсења само по старом православном календару чиме Бог потврђује да му је православни (стари, јулијански календар) милији и богоугоднији а Свети оци Првог васељенског Сабора и каснијих Свеправославних Сабора су осудили и анатемисали оне који мењају стари календар и прелазе на календар "безбожних папиних астронома" који, понављам, није астрономски тачан.
 
Poslednja izmena:
Најбољи и најтачнији календар је начинио наш велики научник МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ - али шта то вреди када сујетна "света столица" као и западна англосаксонска стока нема херца да призна ДА ЈЕ СРБИН САЧИНИО НАЈБОЉИ КАЛЕНДАР ОД КАДА ПОСТОЈИ СВЕТА И ВЕКА - него терају "по своме" и малтретирају целу планету.

Зато треба задржати НАШ ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР ...
 
Најбољи и најтачнији календар је начинио наш велики научник МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ - али шта то вреди када сујетна "света столица" као и западна англосаксонска стока нема херца да призна ДА ЈЕ СРБИН САЧИНИО НАЈБОЉИ КАЛЕНДАР ОД КАДА ПОСТОЈИ СВЕТА И ВЕКА - него терају "по своме" и малтретирају целу планету.

Зато треба задржати НАШ ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР ...

aj shto ga diskriminishe "anglosaksonsa stoka"
i da shvatim

al shto ga ovdashnji poshushnjari diskriminishu i drze se Cezarovog kalendara,
to vec nije normalno!
 
Најбољи и најтачнији календар је начинио наш велики научник МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ - али шта то вреди када сујетна "света столица" као и западна англосаксонска стока нема херца да призна ДА ЈЕ СРБИН САЧИНИО НАЈБОЉИ КАЛЕНДАР ОД КАДА ПОСТОЈИ СВЕТА И ВЕКА - него терају "по своме" и малтретирају целу планету.

Зато треба задржати НАШ ЈУЛИЈАНСКИ КАЛЕНДАР ...

Pretece me vranac


A sta su onda ovi tvoji kad su anglosaksonci stoka?

Posto ga ni SPC ne priznava?

A po cemu je Julije Cezar NAS??
 
Pretece me vranac


A sta su onda ovi tvoji kad su anglosaksonci stoka?

Posto ga ni SPC ne priznava?

A po cemu je Julije Cezar NAS??


СПЦ је до сада 1 000 помињала и објашњавала достигнуће Миланковића.

Наше је православно хришћанство а не измишљотине папизма. Римокатолици су одустали од хришћанског календаара а не православци.
 
СПЦ је до сада 1 000 помињала и објашњавала достигнуће Миланковића.

Наше је православно хришћанство а не измишљотине папизма. Римокатолици су одустали од хришћанског календаара а не православци.

Kad je to Cezar postao Hriscanin mito?:think:

ne treba Milankovica da pominju 1000 puta vec da ga 1 put prhvate :lol:

a dotle su onda i oni isti ko anglosaxonci :lol:
 
Теофан (Бистров) архиепископ Полтавски и Перејеславски (РПЗЦ)

Кратка канонска расуђивања о календарском рачунању времена


Питање: Шта је стари и нови календар којим се рачуна време?

Одговор: Стари календар је календар исконски, првобитни, древно хришћански. Он је наслеђен од времена апостолских по свештеном Предању древне Цркве и уграђен I Васељенским Сабором (325. године) у темељ како хришћанског рачунања времена, тако и решења о празновању свете Пасхе са свим празницима и постовима који зависе од ње. Акт увођења новог “научног” календара од стране Римокатоличке цркве у XVI. веку при папи Григорију, довео је само ка саздавању псеудонаучног и противканонског календара, јер је то питање научно нерешиво[1].

Према томе, тај календар јесте симбол јединства Хришћана у целом свету, а нови календар је симбол бунта, револуције и раздељења.

Докази: “Предања установљена ради нас су писана или неписана. Неписани предани догмати имају једнаку силу са писаним” (Алфавит, “Књига правила Светих Апостола, Светих Сабора Васељенских и Помесних и Светих Отаца”, свако издање).

“Чувајмо сва древна Предања установљена за нас писмено или усмено…” (Догмат VII Васељенског Сабора)

“Мислим, пак, да је по Светим Апостолима и ово следеће: да се држимо неписаних предања” (Свети Василије Велики, правило 92; упореди: исти, правило 91; 1.Кор.11:2; 2.Сол.2:15;3:6).

Такође и сами свештени канони одлучно објављују себе “тврдим и ненарушивим” (VI Васељенски Сабор, правило 2), “неразоривим и неполокебивим” (VII Васељенски Сабор, правило 1).

Знаменити митрополит Петар Могила је изјавио “да не само патријарх, већ ни анђео не може да га натера да поступи противно црквеним канонима… тако је мислио и чинио јерарх, који је био најбољи украс Православне Цркве” (Црквене вести “Журнал заседања…” 1906. године бр.21, стр. 1349-50).

Црква, да би остала Црква, по захтеву својих темељних основа њеног појављивања и првобитног начела њених постојећих норми, није у праву ако жели да промени своја решења. Ако Црква, по њеном првобитном начелу није дело руку човечијих, већ установа Више Воље, тада нам није остављено право да мењамо основне норме њеног живота и устројства, како је то јасно и изражено у 2. правилу VI Васељенског сабора, стр. 1347-8, исто.

+

Питање: Како треба да се односимо према старом и новом календару по свештеним правилима?

Одговор: Први треба на сваки начин чувати, а од другог се у потпуности клонити.

Докази: “…јер ако почнемо порицати обичаје који су незаписани, казујући да они немају велику важност, намерно повређујемо и Јеванђеље у његовим основним предметима…” (Св. Василије Велики, правило 91).

“Не смеју се уводити новотарије насупрот предању и црквеним правилима” (Алфавит).

“…и да кажемо у најкраћем: желимо да у Цркви буде сачувано све што је у Цркви предато Светим Писмом и апостолским предањем” (Гангријски Сабор, правило 21. упореди правило 2. I Васељенског Сабора).

+

Питање: Да ли увођење новог календара има важан или неважан значај?

Одговор: Веома важан, а посебно у вези са Пасхалијом; и представља крајње безакоње и црквени раскол, који отуђује од општења и јединства са целом Црквом Христовом, који лишава благодати Светог Духа онога који колеба догматско јединство Цркве и подобно Арију раздире нешивени хитон Христов, то јест који свуда раздељује православне лишавајући их једномислија и раскида везу са црквеним свештеним предањем, те потпада под саборну осуду за презирање Предања - по горе наведеном догматском одређењу VII Васељенског Сабора.

Докази: “Јеретицима су (древни Оци) називали оне који су се сасвим отуђили од вере; расколницима су називали оне који имају различита мишљења по неким црквеним предметима и питањима, а који допуштају могућност да буду поново приведени истини. Парасинагоге су зборови које чине непокорни свештеници или епископи или неуки (ненаучени) народ… и мада почетак поделе беше услед раскола, одступници од вере више нису на себи имали благодат Светог Духа, јер је те благодати нестало онда када се прекинуло прејемство; јер први који су се оделили постали су световњаци и више немају власти да крштавају, рукополажу, нити да другима предају благодат Духа Светог…” (Св. Василије Велики, правило 1).

+

Питање: Како, на основу правила, православни треба да се односе према новокалендарцима-расколницима?

Одговор: Православни са њима не смеју да имају никакво молитвено општење чак и пре њихове црквене осуде.

Докази: “Са јеретицима или расколницима не сме се молити” (Лаодикијског Сабора, правило 33).

Тумачење овог правила у грчкој Крмчији (стр. 252): “Ово правило одређује да се ми не смемо молити ни са јеретицима који греше у вери, ни са расколницима који не греше у православној вери, али су се оделили од Саборне Цркве због неких предања” (Упореди: Апостолско правило 45, 65; Лаодикијског Сабора, правило 6, 9, 32, 37; Епископа Тимотеја Александријског, правило 9).

+

Питање: Каква је казна, по црквеним правилима, за оне који се моле са новокалендарцима-расколницима?

Одговор: Једнака осуда.

Докази: “Ако се неко заједно помоли са оним који је одлучен (из заједнице), па макар то чинио и у приватном дому, такав нека се одлучи.” (Апостолско правило 10).

“За молитву са одлученим подвргавају се или одлучењу, или свргнућу, или анатеми, како сами учесници молитве, тако и они који се са њима [учесницима] моле” (тумачење на 9. правило Картагенског Сабора - грчка Крмчија, стр. 252).

+

Питање: Да ли има дејство епитимија пастира-новокалендараца над православнима који им се не потчињавају и одвајају се од њих у молитвама?

Одговор: Нема никаквог дејства ни силе.

Докази: Оно што је речено у другој половини 15. правила Двократног сабора о јеретицима-пастирима односи се и на новокалендарце-расколнике.

У тумачењу на 29 (38) правило Картагенског Сабора у Синтагми Матеја Властара у руском преводу (глва 17, стр. 56), пише: “…без опасности може да пренебрегне епитимију”.

Тумачење на 31. правило Светих Апостола у грчкој Крмчији (страна 19) наводи: “…они, који се одвајају од епископа пре саборне осуде, јер он јавно проповеда било коју јерес или злославље - такви не само да не подлежу епитимијама наведеним у 31. Апостолском и 15. Двократног сабора већ су и достојни части која приличи православнима”.

(наставиће се)
 
+

Питање: Да ли су пастири Православне Цркве износили посебне судове о календару а на основу горе наведених правила?

Одговор: Изјашњавали су се много пута поводом увођења новог римског календара - и то на појединим скуповима и саборно.

Доказ за то састоји се пре свега у томе да је савременик римске реформе Васељенски патријарх Јеремија Други одмах после увођења новог римског рачунања времена 1582. године осудио исти са својим Синодом, као несагласно са Предањем Цркве. Следеће, пак, године 1583. и при учешћу патријарха Александријског Силвестра и јерусалимског Софронија он је сазвао Црквени Сабор. Тај сабор је означио григоријански календар као несагласан са правилима Васељенске Цркве и са одредбама I Васељенског Сабора у поретку рачунања дана Свете Пасхе (Васкрса).

Као круна овог сабора појавио се “Саборни Томос” који разобличава неправилност и неприхватљивост римског календара од стране Православне Цркве и канонско саборно решење (Сигилион) од 20.11.1583. године. У том Сигилиону сва три горе наведена Патријарха са свим својим синодима позвали су православне да се чврсто и непоколебиво, чак и до проливања своје крви, држе православног празничног календара и јулијанске Пасхалије, претећи нарушиоцима анатемом, одлучењем од Цркве Христове и Сабора верних.►

То решење Константинопољског Сабора било је саопштено Васељенском посланицом свим источним Црквама: митрополиту Московском, Цркви Јонских острва, знаменитом борцу за православље у западној Европи кнезу Константину Острошком, венецијанском властелину М. Доконти и папи Григорију XIII - главном кривцу за црквену смутњу и саблазан.

У то време, александријски патријарх Силвестер (1566-90 г.) је у окружној посланици православним хришћанима Западне Европе говорио: “Следујући Оцима и вођама нашим источним и западним, праведно је да дамо предност древном наспрам новог, јер је једном за свагда наређено од стране Православне Цркве да се не прима никаква уопште новотарија и да се не одступа ни од чега дрeвног”.

У току следећа три века (17-19.в.) огроман број Васељенских патријараха се одлучно изјашњавало против григоријанског календара и, оцењујући га у духу саборне одредбе патријарха Јеремије Другог, саветовали су православне да га избегавају.

Тако су, доле наведени патријарси: Кирил I, који је био на васељенском престолу шест пута те је на крају од језуита примио мученичку смрт 1639. године; Артемије I, од 1639. до 1644. године; Калиник II, од 1688-93, и 1694-1702 г.; Пајсије II, 1726-33. г.; Кирил V, од 1748-57 г.; Агатангел, 1826-30 г.; Григорије VI, 1835-40 г., и 1867-71 г.; Антим VI, 1845-48 и од 1853-55 г. - осђуивали су римски календар у духу патријарха Јеремије Другог, оцењујући га као новотарију и као непријатељски Православном Истоку.

Тако је, на пример, патријарх Калиник II заједно са антиохијским патријархом Атанасијем (1686-1728 г.) објашњавао антиохијској пастви да је празновање Пасхе у исто време са Латинима одрицање од одредбе Православне Цркве о постовима и примењивање устава Римске Цркве, што је издаја православља и одступање од светоотачких завета, те је погибељно за чеда Православне Цркве. Због тога сваки истинити хришћанин треба да буде чврст у чувању одредаба Православне Цркве и дужан да празнује Пасху и све празничне дане и црквена времена која су сједињена са њом (Пасхом) по пракси православног Истока а не злославног Запада који нам је туђ у вери.

Слична овој, па и са још већом претњом била је окружна посланица патријарха Кирила V (1756 г.) у којој се говори да онај који не следи небеског тајновидца Павла, који је рекао у својој посланици Галатима: “Али ако вам и ми или анђео са неба проповеда јеванђеље дукчије него што вам проповедасмо, анатема да буде!”►

Патријарх Агатангел је 1827. године одбацио предлог руских научника да се реформише црквени календар.

Патријарх Антим VI је 1848. године заједно са другим Источним патријарсима (александријским Јеротејем, антиохијским Методијем и јерусалимским Кирилом) у окружној посланици Једне Саборне Цркве, упућеној свим православним хришћанима сведочио: "Код нас ни Патријарси, ни Сабори никада нису могли да уведу ништа ново, због тога што је код нас чувар благочешћа само тело Цркве, тј. сам народ, који свагда жели да сачува своју веру непромењеном и сагласном са вером својих Отаца (…), да држимо исповедање, које смо добили од таквих мужествених људи - Светих Отаца, да одбацујемо сваку новотарију као наговор ђавољи, …а ако би се на то (исповедање) било ко дрзнуо да устане било делом, било речју, било помишљу - такав се већ одрекао вере Христове, већ се добровољно подвргао вечној анатеми за хулу на Духа Светог - као да Он није савршено говорио у Светом Писму и на Васељенским Саборима.

Према томе, сви који уводе новотарије, били они јеретици или расколници, добровољно се “обукоше у клетву као у ризу” (Пс.108:18), па макар то биле папе, макар клирици, макар лаици, “чак и Анђео са небеса да је - анатему да има!”

У сагласности са тим, а у току протекла три века од времена римске реформе календара, многи поглавари Цркава, као и патријарси, одбацивали су реформу календара (у Палестини, Сирији, Египту, на Кипру итд.) ограђујући своју паству: путем посланица и писама у којима су им разјашњавали истинско значење григоријанског календара, наглашавајући његову везу са целим низом новотарија измишљених од стране папства.

Представници Православних аутокефалних Цркава (Константинопољске, Јерусалимске, Грчке, Руске, Српске, Бугарске, Румунске и Црногорске) 1902-4 год. званично су се изјаснили по питању реформе црквеног календара. Крајњи резултат по том питању је био у корист одбацивања календарске реформе, како због мотива исповедништва, тако и због бојазни од црквених нереда који су могли да поколебају ауторитет Цркве.

Сверуски Црквени Сабор 1917-18. године разматрао је питање о прилагођавању црквеном животу новог календара и о новом, могуће најбољем православном црквеном каледару. После подробног претреса и испитивања овог предмета и проценама са црквеноканонске, научноастрономске и техничке стране, тај Сабор је категорички доказао погубност сваког зближавања са григоријанским календаром, дајући велику предност јулијанском. И као резултат свега, Сабор је решио да задржи стари календар црквеног рачунања времена (Минеј).

Руска Православна Црква је 1923. године поново потврдила решење овог Сабора од 1917-18. год. и одбила да прими у црквену богослужбену праксу григоријански календар, не обазирући се на заповедничка принуђивања богоборне власти бољшевика који су је (РПЦ) држали у заточеништву. На то ју је подстакло не само решење патријарха Тихона са његовим свештеним Синодом, већ такође и воља целокупног православног народа Русије који је категорички одбацио нови календар, а у чему се управо и изразило јединство целе Цркве у целокупној пуноћи њеног састава, како о томе сведоче Источни Оци у већ поменутој посланици из 1848. године.

Према томе, Руска Православна Црква, најмногобројнија од свих Православних Цркава, и која садржи у себи практично 90 процената свих православних хришћана у целом свету, одлучно је одбацила нови календар.

И на крају, земаљско наслеђе Царице Небеске - Света Гора Атонска, као тврда ограда и истинити светилник Православља, не обазирући се на многобројне покушаје од стране црквене и грађанске власти да их приволи на прелазак на григоријански календар, кроз своје најбоље представнике је одбацила ту противцрквену новотарију и до сада се непоколебиво чува поредак празновања свете Пасхе и целог Православног црквеног календара (Минеја) уведеног од стране наших богоносних Отаца.



--------------------------------------------------------------------------------

[1] Зато што црквени календар и нема “научни”, већ богослужбени смисао и сврху! - нап.прир.
.................................................. .................................................
Да додам и ово: аутор овог текста је из Руске Православне Заграничне Цркве (РПЗЦ) а не из комунистичке Московске Патријаршије (МП). У то време РПЗЦ није имала општење са МП.

--------------------------------------------------------------------------------
 
aj shto ga diskriminishe "anglosaksonsa stoka"
i da shvatim

al shto ga ovdashnji poshushnjari diskriminishu i drze se Cezarovog kalendara,
to vec nije normalno!

Добро, ти се зезаш - али стварно мени је потпуно нејасно ЗАШТО ЈЕДАН ТАКО ВЕЛИКИ НАУЧНИК апсолутно у јавности НИЈЕ ПРИЗНАТ нити ПОЗНАТ онако како то заслужује... и ако су чак и белосветски ликови морали на неки начин да му одају признање тако што су назвали једну планету по њему...
 
Наше је православно хришћанство а не измишљотине папизма. Римокатолици су одустали од хришћанског календаара а не православци.

Еремита, није баш тако. Не постоји хришћански календар у том смислу, већ само календар који хришћани традиционално употребљавају и који је део прехришћанске традиције на том поднебљу. На нашем поднебљу је у употреби био (и остао) соларни календар Јулија Цезара, за који се тек након 500 и више година астрономским посматрањем може уочити да касни. Поправљање грешке није одустајање од нечег хришћанског.

А друго, СПЦ је признала папску Нову годину 1. јануара, што уопште није морала. Руска и Српска православна црква су Нову годину почињали 1. септембра све до 18. века када је Петар Велики направио рез и увео 1. јануар, а Срби следили пример Руса. У календару је остала само успомена на то под именом "Црквена нова година", али се она више не сматра за календарски, него само за "литургијски" почетак године. Дакле, СПЦ је већ прихватила нешто што је ИСКЉУЧИВО католичка новотарија, пошто Срби никад у својој историји нису годину започињали 1. јануара, него 1. септембра.

Са друге стране, корекција календара нема везе ни са традицијом, ни са догмом, а многи у Цркви се понашају као да има. Па са једне стране прихватамо папски 1. јануар, највероватније ћемо напустити и јулијанско рачунање преступне године, јер ће се тешко дозволити померање свих датума за још један дан унапред након 2100. године, а календарске грешке која је настала као плод недовољно прецизних прорачуна римских астронома пре 2.100 година држимо се као пијан плота.
 
Са друге стране, корекција календара нема везе ни са традицијом, ни са догмом, а многи у Цркви се понашају као да има. Па са једне стране прихватамо папски 1. јануар, највероватније ћемо напустити и јулијанско рачунање преступне године, јер ће се тешко дозволити померање свих датума за још један дан унапред након 2100. године, а календарске грешке која је настала као плод недовољно прецизних прорачуна римских астронома пре 2.100 година држимо се као пијан плота.

potpuno se slažem. jedino mislim da izračunavanje Vaskrsa po gregorijanskom kalendaru nije korektno, a ovo ostalo je ok.
 
Еремита, није баш тако. Не постоји хришћански календар у том смислу, већ само календар који хришћани традиционално употребљавају и који је део прехришћанске традиције на том поднебљу. На нашем поднебљу је у употреби био (и остао) соларни календар Јулија Цезара, за који се тек након 500 и више година астрономским посматрањем може уочити да касни. Поправљање грешке није одустајање од нечег хришћанског.

А друго, СПЦ је признала папску Нову годину 1. јануара, што уопште није морала. Руска и Српска православна црква су Нову годину почињали 1. септембра све до 18. века када је Петар Велики направио рез и увео 1. јануар, а Срби следили пример Руса. У календару је остала само успомена на то под именом "Црквена нова година", али се она више не сматра за календарски, него само за "литургијски" почетак године. Дакле, СПЦ је већ прихватила нешто што је ИСКЉУЧИВО католичка новотарија, пошто Срби никад у својој историји нису годину започињали 1. јануара, него 1. септембра.

Са друге стране, корекција календара нема везе ни са традицијом, ни са догмом, а многи у Цркви се понашају као да има. Па са једне стране прихватамо папски 1. јануар, највероватније ћемо напустити и јулијанско рачунање преступне године, јер ће се тешко дозволити померање свих датума за још један дан унапред након 2100. године, а календарске грешке која је настала као плод недовољно прецизних прорачуна римских астронома пре 2.100 година држимо се као пијан плота.
Ово што си написао нема везе са истином...

Прво: ниједан календар није сасвим астрономски тачан. Није поента у тачности већ да треба бити послушан Духу Светоме Који је кроз Свете Оце на Првом Васељенском Сабору запечатио питање календара за сва времена (под претњом анатеме онима који то кваре).
То је Црква (Духом Светим) вековима потврђивала...

Друго: световни календар (1.јануар по грегоријанском рачунању) је уведен у Србији од 1919.године. То није само по себи кршење догме већ је кршење догме када се мењају празници. Тада се нарушава духовно јединство између Земаљске (Војинствујуће) и Небеске (Торжествујуће) Цркве. То је грех чинити.
Црквени календар (од 1.септембра) је чисто "радни" календар Цркве као установе (нпр. факултетски календар је од 1.октобра, итд.).
Тачно је то да је Петар Велики увео у праксу слављење православне Нове Године али је то учинио да хришћани не би подлегли искушењу и славили 13 дана раније у сред Божићног Поста.

Треће: сам по себи, календар није догма, али се дотиче питања догме и светог Предања. О томе говоре сви Свети Оци. Циљ језуита је био да променом календара наруше богослужбени поредак (и постове) и уведу папску јерес у Цркву.
А та грешка коју помињеш је минорна и лако се исправља.
 
'Патријарх Агатангел је 1827. године одбацио предлог руских научника да се реформише црквени календар.'
a što?

'Треће: сам по себи, календар није догма, али се дотиче питања догме и светог Предања. О томе говоре сви Свети Оци. Циљ језуита је био да променом календара наруше богослужбени поредак (и постове) и уведу папску јерес у Цркву.'
dakle, grci su jezuiti?
 
'Патријарх Агатангел је 1827. године одбацио предлог руских научника да се реформише црквени календар.'
a što?
Зато што је питање календара запечаћено на Првом Васељенском Сабору за свагда.
А ти научници су неки прелешћени рационалисти.
Увек је било таквих "паметњаковића" који немају смирења да се покоре учењу Цркве.
 
'Патријарх Агатангел је 1827. године одбацио предлог руских научника да се реформише црквени календар.'
a što?

'Треће: сам по себи, календар није догма, али се дотиче питања догме и светог Предања. О томе говоре сви Свети Оци. Циљ језуита је био да променом календара наруше богослужбени поредак (и постове) и уведу папску јерес у Цркву.'
dakle, grci su jezuiti?

Po Sergianu jesu

On pripada zilotima tj. Starokalendarcima koji su nastali u Grckoj i koji odbacuju reformu kalendara
 
'Патријарх Агатангел је 1827. године одбацио предлог руских научника да се реформише црквени календар.'
a što?

'Треће: сам по себи, календар није догма, али се дотиче питања догме и светог Предања. О томе говоре сви Свети Оци. Циљ језуита је био да променом календара наруше богослужбени поредак (и постове) и уведу папску јерес у Цркву.'
dakle, grci su jezuiti?
Грци новокалендарци су подлегли језуитском пакленом плану и прихватили календар који су Свети Оци анатемисали као богохулан.
Слично ради и СПЦ: наиме, СПЦ није званично прихватила нови календар али има пуно молитвено општење са новокалендарским Црквама (Цариград, Грци, Румуни..). И по овом питању је СПЦ под анатемом јер признаје одлучене од Бога за Цркву.
 
Po Sergianu jesu

On pripada zilotima tj. Starokalendarcima koji su nastali u Grckoj i koji odbacuju reformu kalendara
Само мала исправка: старокалендарци нису настали у Грчкој већ су само наставили вековно Предање Цркве а они који су увели новотарију 1924.године су управо настали.
 
Ово што си написао нема везе са истином...

Прво: ниједан календар није сасвим астрономски тачан. Није поента у тачности већ да треба бити послушан Духу Светоме Који је кроз Свете Оце на Првом Васељенском Сабору запечатио питање календара за сва времена (под претњом анатеме онима који то кваре).
То је Црква (Духом Светим) вековима потврђивала...

Уз сво поштовање, то је идиотизам. Да ме не би схватио погрешно или као увреду, одмах ћу да појасним. Јулијанско рачунање преступне године има грешку због које се обесмишљава читава поента тог календара, а његова поента је да сваке године годишња доба падају у исте или приближно исте дане. По јулијанском календару, пролеће се од Никејског сабора до данас померило са 21. марта на 8. март. А Римокатоличка црква и многе помесне православне (Грчка, Васељенска, Бугарска, Румунска) и даље почетак пролећа имају на 21. март, па види колико то има смисла.

Друго, Свети Дух не може прописивати нешто што је нетачно или погрешно. Ако се неко зезнуо, па прогласио да је "под благословом Духа Светога" нешто што у 21. веку већ и надарени основци препознају као најобичнију грешку у мерењу, ред је да то и исправи.

Уосталом, Миланковић је календар саставио под благословом архијереја целе Православне цркве, не само СПЦ, тако да те приче о Духу Светом у време када астрономија због несавршености инструмената није била баш развијена, не пију воду.

Друго: световни календар (1.јануар по грегоријанском рачунању) је уведен у Србији од 1919.године. То није само по себи кршење догме већ је кршење догме када се мењају празници. Тада се нарушава духовно јединство између Земаљске (Војинствујуће) и Небеске (Торжествујуће) Цркве. То је грех чинити.
Црквени календар (од 1.септембра) је чисто "радни" календар Цркве као установе (нпр. факултетски календар је од 1.октобра, итд.).
Тачно је то да је Петар Велики увео у праксу слављење православне Нове Године али је то учинио да хришћани не би подлегли искушењу и славили 13 дана раније у сред Божићног Поста.

Није тачно, 1. септембар је био и почетак световне Нове године, а тек је папа Гргур (чију су тековину прихватиле и православне помесне цркве) увео 1. јануар као почетак године.

У држави светог Саве, година је почињала 1. септембра, и сви датуми из оног времена данас морају да се прерачунавају у "наше" године.

Петар Велики је увео 1. јануар јер је и на Западу 1. јануар. А Божићни пост се завршава 25. децембра по јулијанском календару, тако да 1. јулијански јануар никад није падао у "сред Божићног поста".

Треће: сам по себи, календар није догма, али се дотиче питања догме и светог Предања. О томе говоре сви Свети Оци. Циљ језуита је био да променом календара наруше богослужбени поредак (и постове) и уведу папску јерес у Цркву.
А та грешка коју помињеш је минорна и лако се исправља.

Чини ми се да не разумеш о чему говорим.

Због тога се ова питања и не решавају демократски, него силом ауторитета. Сви ови што сада бране неговање календарског дефекта, чине то из страха од ауторитета, и то ће чинити докле год се на челу Цркве или државе не појави неко са чврстом руком и не каже "Одсад ће бити овако и никако другачије".
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top