gost 41715
Elita
- Poruka
- 17.690
Iako je Srbija ratovala sa Slovenijom, Hrvatkom i Bosnom, ipak sve do Srebrenice 1995. u svetskoj javnosti se genocid nije vezivao za prostore bivše Jugoslavije ili Srbe.
Bez obzira na njihovu geografsku razdvojenost, postoje zajednički politički činioci ruandanskog i bosanskog genocida.
Ranije sam čuo za genocid u Ruandi, ali nisam znao o čemu je reč.
Dakle, tamo postoje dva najbrojnija naroda Hutui i Tutsiji. Iako su slični po izgledu i po jeziku, oduvek je bilo neprijateljstava među njima. 1916. dolaze belgijski kolonisti, koji prepoznaju manjinske Tutsije kao superiornije u odnosu na Hutue. Hutui i Tutsiji dobijaju različita lična dokumenta, a Tutsiji tokom narednih 20 godina dobijaju privilegije da se školuju, rade bolje poslove, itd. 1959. Hutui se bune i ubijaju 20.000 Tutsija, a mnogo njih proteruju. 1962. Ruanda dobija autonomiju i Hutui preuzimaju vlast.
U svakom slučaju vremenom se je situacija zaoštrila. Krenule borbe. 1993. potpisali primirje. 1994. neko srušio predsednički avion Hutu predsednika i onda je nastao haos, borbe između brojnijih regularnih i neregularnih jedinica Hutua i uglavnom Tutsi RPF-a.
Međutim, kada je situacija krenula da se zaoštrava, tadašnji predsednik SAD, Bil Klinton, naređuje povlačenje američkih mirovnih trupa sa obrazloženjem da SAD nemaju interesa u Ruandi (što je izjavio i njegov tadašnji savetnik Bržežinski). Amerika ustvari veċ imala loša iskustva u Somaliji (najčuveniji incident je pad ,,Crnog Jastreba”), pa nije mogla da priušti još mrtvih vojnika.
Po instrukcijama tadašnjeg državnog sekretara SAD, Vorena Kristofera, Medlen Olbrajt uspešno sprovodi inicijativu da i ostale članice UN slede primer i povuku 90% trupa.
Međutim, Hutui nadjačavaju i tamane i civile Tutsija. Tokom 100 dana, ubijeno je preko 500.000 ljudi (Crveni Krst više nije ni hteo da broji), a približniji broj se procenjuje na 500.000-800.000.
Klintonova administracija je bila na udaru američke i svetske javnosti zbog ,,propusta” u Ruandi. Izjavio je da je Ruanda njegova najveċa greška u životu, a onda je otišao u Ruandu i sagradio bolnicu, dao donacije za ruandansko zdravstvo i… toliko.
Pazite sad samo stav tadašnje Klintonove administracije:
http://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ghosts/etc/script.html
Zar smisao genocida nije istrebljenje naroda bez obzira na pol i uzrast?
U ,,najboljem” slučaju u Srebrenici se može govoriti o pokušaju gendercida.
Što bi neki rekli… ,,ali nije Srebrenica jedino mesto…”
Neka bude… Neka bude da ukupan broj svih vojnih i civilnih žrtava rata u Bosni na obe strane predstavlja žrtve genocida.
Kako bi i tih 100.000-120.000 mrtvih Bosanaca bio veċi razlog za priznanje genocida u odnosu na 500.000-800.000 mrtvih Tutsija?
Da li je to slučajnost što se je ozloglašeni srebrenički genocid dogodio 1995, tačno godinu dana posle genocida u Ruandi?
Kako to da su taj isti Bil Klinton i ta ista Medlen Olbrajt još pre bilo kakve istrage odmah ispalili reč ,,genocid”?
Ako pogledate snimke iz Ruande i snimke sa naših prostora videċete da su i jedni i drugi potresni, jezivi, ali da su snimci Ruande neuporediva noċna mora, užas… To nisu prikupljena tela, veċ ulice obložene leševima, crkve i fakulteti koji su ,,okrečeni” krvlju ljudi koji su zatvarani u gomilama i raznošeni bombama, sakaċeni i dokrajčivani mačetama, spaljivani…
U svakom slučaju, predložio bih svakome ko može, da se dobro informiše o oba slučaja, pre nego što odluči da bezumno pokusa sve što mu Ameri stisnu u zemičku.
Bez obzira na njihovu geografsku razdvojenost, postoje zajednički politički činioci ruandanskog i bosanskog genocida.
Ranije sam čuo za genocid u Ruandi, ali nisam znao o čemu je reč.
Dakle, tamo postoje dva najbrojnija naroda Hutui i Tutsiji. Iako su slični po izgledu i po jeziku, oduvek je bilo neprijateljstava među njima. 1916. dolaze belgijski kolonisti, koji prepoznaju manjinske Tutsije kao superiornije u odnosu na Hutue. Hutui i Tutsiji dobijaju različita lična dokumenta, a Tutsiji tokom narednih 20 godina dobijaju privilegije da se školuju, rade bolje poslove, itd. 1959. Hutui se bune i ubijaju 20.000 Tutsija, a mnogo njih proteruju. 1962. Ruanda dobija autonomiju i Hutui preuzimaju vlast.
U svakom slučaju vremenom se je situacija zaoštrila. Krenule borbe. 1993. potpisali primirje. 1994. neko srušio predsednički avion Hutu predsednika i onda je nastao haos, borbe između brojnijih regularnih i neregularnih jedinica Hutua i uglavnom Tutsi RPF-a.
Međutim, kada je situacija krenula da se zaoštrava, tadašnji predsednik SAD, Bil Klinton, naređuje povlačenje američkih mirovnih trupa sa obrazloženjem da SAD nemaju interesa u Ruandi (što je izjavio i njegov tadašnji savetnik Bržežinski). Amerika ustvari veċ imala loša iskustva u Somaliji (najčuveniji incident je pad ,,Crnog Jastreba”), pa nije mogla da priušti još mrtvih vojnika.
Po instrukcijama tadašnjeg državnog sekretara SAD, Vorena Kristofera, Medlen Olbrajt uspešno sprovodi inicijativu da i ostale članice UN slede primer i povuku 90% trupa.
Međutim, Hutui nadjačavaju i tamane i civile Tutsija. Tokom 100 dana, ubijeno je preko 500.000 ljudi (Crveni Krst više nije ni hteo da broji), a približniji broj se procenjuje na 500.000-800.000.
Klintonova administracija je bila na udaru američke i svetske javnosti zbog ,,propusta” u Ruandi. Izjavio je da je Ruanda njegova najveċa greška u životu, a onda je otišao u Ruandu i sagradio bolnicu, dao donacije za ruandansko zdravstvo i… toliko.
Pazite sad samo stav tadašnje Klintonove administracije:
http://www.pbs.org/wgbh/pages/frontline/shows/ghosts/etc/script.html
U to vreme, to – Moram da vam objasnim da u to vreme ljudi jednostavno nisu imali predstavu šta se to dešava u razmerama u kojima se jeste dešavalo. I do trenutka kada se je dogodilo, nista nište mogli da učinite povodom toga.
Kako to da ubistvo 500.000-800.000 Tutsija (muškaraca, žena, dece, staraca) nije bio baš tako siguran dokaz genocida, a da je 8.000 ubijenih bosaskih ,,muškaraca i dečaka” bio neoboriv dokaz genocida?
Zar smisao genocida nije istrebljenje naroda bez obzira na pol i uzrast?
U ,,najboljem” slučaju u Srebrenici se može govoriti o pokušaju gendercida.
Što bi neki rekli… ,,ali nije Srebrenica jedino mesto…”
Neka bude… Neka bude da ukupan broj svih vojnih i civilnih žrtava rata u Bosni na obe strane predstavlja žrtve genocida.
Kako bi i tih 100.000-120.000 mrtvih Bosanaca bio veċi razlog za priznanje genocida u odnosu na 500.000-800.000 mrtvih Tutsija?
Da li je to slučajnost što se je ozloglašeni srebrenički genocid dogodio 1995, tačno godinu dana posle genocida u Ruandi?
Kako to da su taj isti Bil Klinton i ta ista Medlen Olbrajt još pre bilo kakve istrage odmah ispalili reč ,,genocid”?
Ako pogledate snimke iz Ruande i snimke sa naših prostora videċete da su i jedni i drugi potresni, jezivi, ali da su snimci Ruande neuporediva noċna mora, užas… To nisu prikupljena tela, veċ ulice obložene leševima, crkve i fakulteti koji su ,,okrečeni” krvlju ljudi koji su zatvarani u gomilama i raznošeni bombama, sakaċeni i dokrajčivani mačetama, spaljivani…
U svakom slučaju, predložio bih svakome ko može, da se dobro informiše o oba slučaja, pre nego što odluči da bezumno pokusa sve što mu Ameri stisnu u zemičku.
