Torrente Bgd
Buduća legenda
- Poruka
- 34.549
Pa da sakupljamo ovde sve Dinkiceve lopovluke
Koji je bio Dinkicev i Miskovićev plan sa gasenjem pet najjačih državnih banaka?
Guverner je svoju ideju sproveo na osnovu fingiranog nalaza beogradske filijale americke revizorske kuce „Deloitte & Touche” na cijem je celu bio Danko Djunic, potpredsednik Savezne vlade u vreme Miloseviceve ere. Izvestaji su bili lažni, jer je samo godinu dana ista kuca, dva puta uzastopce, za sve banke dostavila izvestaje u kojima je tvrdila da su one solventne i da dobro posluju!
Guvernerov plan je sproveden i uz pomoć tadasnjeg predsednika Trgovinskg suda u Beogradu Gorana Kljajevica, koji je posle toga bio u pritvoru u Okruznom zatvoru u Beogradu.
Za stečajnog upravnika ''Beobanke'' guverner Dinkic postavio je gospodina Gorana Obradovica iz Vrnjacke Banje, koga je za to mesto, u stvari, preporucilo prijateljstvo sa gospodinom Miroslavom Miskovicem. Gospodin Obradovic je, kao i gospodin Miskovic, bio clan direkcije JUL-a (Jugoslovenske udruzene levice, partije Mirjane Markovic). Kada je g. Obradovic, kao stečajni upavnik izvrsio zadatak, g. Miskovic i g. Dinkic su ga poslali u „Exsim banku”.
Na mesto direktoa Agencije za sanaciju banaka Miskovic i Dinkic su doveli Vesnu Dzinic, Mladjinu rođaku. Natasu Sakic, sluzbenicu FK „Partizana”, prijateljicu Zarka Zecevica, postavili su za direktora trezora Narodne banke Jugoslavije. Na taj način su imali kontrolu nad tokovima novca.
Gospodar Srbije Miskovic je, preko svog sestrica Mladjana, za direktora Agencije za sanaciju banaka doveo Nemanju Kolesara, skolskog druga i bivšeg decka njegove kcerke Ivane Miskovic, koji će kasnije postati i sef kabineta tadasnjeg premijera. I pljacka je mogla da pocne.
Pet banaka, koje su i danas u stečaju, svakodnevno su od duznika dobijale velike sume novca koje su skidane sa racuna i upucivane, uglavnom, na racun Ministarstva finansija ili na Miskoviceve racune.
Imovinu pet banaka, vrednu milijardu dolara,tadasnji guverner Dinkic je rasprodao, uglavnom svom ujaku Miskovicu.
Plac „Beobanke'' na Slaviji od 4.400 kvadrata, koji je ova banka,sa dazbinama za privodjenje gradjevinskoj nameni, platila 40 miliona dolara, g. Dnkic je izdao ”Parking servisu'' za 120.000 dinara! Plac u ulici Alekse Dejovica broj 15-17, povrsine 3.500 kvadratnih metara, Dinkic je slobodnom pogodbom prodao firmi „Eko Kec” za samo 200.000 evra.I tako ta lopovska druzina još uvek kradu i unistavaju Srbiju.
Koji je bio Dinkicev i Miskovićev plan sa gasenjem pet najjačih državnih banaka?
Guverner je svoju ideju sproveo na osnovu fingiranog nalaza beogradske filijale americke revizorske kuce „Deloitte & Touche” na cijem je celu bio Danko Djunic, potpredsednik Savezne vlade u vreme Miloseviceve ere. Izvestaji su bili lažni, jer je samo godinu dana ista kuca, dva puta uzastopce, za sve banke dostavila izvestaje u kojima je tvrdila da su one solventne i da dobro posluju!
Guvernerov plan je sproveden i uz pomoć tadasnjeg predsednika Trgovinskg suda u Beogradu Gorana Kljajevica, koji je posle toga bio u pritvoru u Okruznom zatvoru u Beogradu.
Za stečajnog upravnika ''Beobanke'' guverner Dinkic postavio je gospodina Gorana Obradovica iz Vrnjacke Banje, koga je za to mesto, u stvari, preporucilo prijateljstvo sa gospodinom Miroslavom Miskovicem. Gospodin Obradovic je, kao i gospodin Miskovic, bio clan direkcije JUL-a (Jugoslovenske udruzene levice, partije Mirjane Markovic). Kada je g. Obradovic, kao stečajni upavnik izvrsio zadatak, g. Miskovic i g. Dinkic su ga poslali u „Exsim banku”.
Na mesto direktoa Agencije za sanaciju banaka Miskovic i Dinkic su doveli Vesnu Dzinic, Mladjinu rođaku. Natasu Sakic, sluzbenicu FK „Partizana”, prijateljicu Zarka Zecevica, postavili su za direktora trezora Narodne banke Jugoslavije. Na taj način su imali kontrolu nad tokovima novca.
Gospodar Srbije Miskovic je, preko svog sestrica Mladjana, za direktora Agencije za sanaciju banaka doveo Nemanju Kolesara, skolskog druga i bivšeg decka njegove kcerke Ivane Miskovic, koji će kasnije postati i sef kabineta tadasnjeg premijera. I pljacka je mogla da pocne.
Pet banaka, koje su i danas u stečaju, svakodnevno su od duznika dobijale velike sume novca koje su skidane sa racuna i upucivane, uglavnom, na racun Ministarstva finansija ili na Miskoviceve racune.
Imovinu pet banaka, vrednu milijardu dolara,tadasnji guverner Dinkic je rasprodao, uglavnom svom ujaku Miskovicu.
Plac „Beobanke'' na Slaviji od 4.400 kvadrata, koji je ova banka,sa dazbinama za privodjenje gradjevinskoj nameni, platila 40 miliona dolara, g. Dnkic je izdao ”Parking servisu'' za 120.000 dinara! Plac u ulici Alekse Dejovica broj 15-17, povrsine 3.500 kvadratnih metara, Dinkic je slobodnom pogodbom prodao firmi „Eko Kec” za samo 200.000 evra.I tako ta lopovska druzina još uvek kradu i unistavaju Srbiju.
osim toga, u srbiju su dovedene strane banke, rajfajzen kao prva koja je pokupila kajmak, a ubrzo su počele da niču i druge strane banke. koliko je država srbija time dobila, a koliko izgubila. tuga.
