rale74
Ističe se
- Poruka
- 2.057
SRBIJA U UN GLASALA PROTIV REZOLUCIJE EU KOJOM SE OD IRANA TRAŽI DA POŠTUJE LJUDSKA PRAVA
(Od našeg dopisnika iz Brisela)
– S kojim pravom Srbija traži ubrzavanje evropskih integracija, kada u Ujedinjenim nacijama glasa protiv predloga rezolucije svih država članica EU o promociji i zaštiti ljudskih prava? Ako u Beogradu misle da takve stvari prolaze nezapaženo, grdno se varaju. Nismo zaboravili da je Beograd godinama krio i štitio ratne zločince, nismo zaboravili napade na ambasade država članica EU i da do današnjeg dana za to niko nije odgovarao.
Uvažavali smo činjenicu da predsednik Tadić nije imao u potpunosti vlast u rukama, ali ne možemo da pređemo tek tako preko činjenice da Srbija u UN glasa o jednoj tako važnoj stvari, kakvo je pitanje ljudskih prava, protiv EU – rekao nam je visokopozicionirani diplomata Unije tokom neformalnog razgovora u Briselu.
Na tragu tog razgovora, otkrili smo da je Srbija 21. novembra glasala dva puta kontra od država Evropske unije u Ujedinjenim nacijama o nacrtu rezolucije o stanju ljudskih prava u Iranu. Izdvajamo najvažnije delove predloga rezolucije EU:
„Izražavamo duboku zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava u Iranu... posebno protiv torture, okrutnog i nečovečnog ponašanja ili kažnjavanja, uključujući bičevanje i odsecanje delova tela... kažnjavanje osoba kamenovanjem... velikog broja izvršnih smrtnih presuda bez poštovanja međunarodno garantovanih mera zaštite, uključujući javna izvršenja smrtnih kazni, posebno nad maloletnim licima... hapšenje i nasilnu represiju nad ženama i devojkama, kao i organizacijama koje se zalažu za zaštitu prava žena i devojaka...”
Ko je sve bio protiv
Protiv rezolucije o zaštiti ljudskih prava u Iranu, koju su predložile članice EU, glasale su, uz Srbiju, i sledeće države: Avganistan, Alžir, Azerbejdžan, Bangladeš, Belorusija, Kina, Kuba, Severna Koreja, Egipat, Eritreja, Indija, Indonezija, Iran, Kazahstan, Kuvajt, Kirgistan, Liban, Libija, Malezija, Mijanmar, Nikaragva, Niger, Oman, Pakistan, Katar, Rusija, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Sirija, Tadžikistan, Tunis, Turkmenistan, Uzbekistan, Venecuela, Zimbabve i još 15 država.
Konačni rezultat glasanja je bio 70 država za rezoluciju, 51 protiv, a 60 je bilo uzdržano.
U tekstu predloga rezolucije se dalje traže sledeći potezi od vlasti u Teheranu: ukinuti u zakonodavstvu kazne poput odsecanja delova tela, bičevanje i sve druge forme torture i druga okrutna i nečovečna postupanja prema licima; ukinuti praksu javnog izvršavanja smrtnih kazni; ukinuti mogućnost da lica mlađa od 18 godina mogu da budu osuđena na smrtnu kaznu; ukinuti mogućnost da kamenovanje može da bude metod izvršne kazne; eliminisati iz zakonodavstva i prakse sve forme diskriminalcije i kršenja ljudskih prava žena i devojaka; eliminisati iz zakonodavstva i prakse sve vidove diskriminacije i kršenja ljudskih osoba koje pripadaju drugim verskim, etničkim, jezičkim ili drugim manjinama; prestanak progona i zastrašivanja političkih protivnika i boraca za ljudska prava, kao i osoba koje su uhapšene samo zbog izraženog političkog mišljenja.
Dakle, Srbija je jedina evropska zemlja, uz Rusiju i Belorusiju, koja je praktično glasala za to da u Iranu nastave da kamenuju žene, odsecaju ljudima ruke, izvršavaju smrtne kazne nad decom i javno bičuju osobe na trgovima. Drugi paradoks na koji upozoravaju u EU je da u momentu dok predstavnici Srbije traže u susretima sa čelnicima «dvadesetsedmorice» ubrzavanje evropskih integracija, Beograd nastupa kao saveznik Irana protiv EU u Ujedinjenim nacijama.
– Za nas je jedino objašnjenje da je Srbija svojim glasom vraćala dug Iranu zbog glasanja prilikom odlučivanja u Generalnoj skupštini UN o zahtevu za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti deklaracije nezavisnosti Kosova. Ali, ako je Beograd spreman da zbog Kosova bude na strani onih koji gaze ljudska prava, onda ne vidimo kako Srbija može da pomiri takvu politiku sa proklamovanim evropskim težnjama. Jer, EU je pre svega porodica naroda koji dele zajedničke vrednosti, među kojima je zaštita ljudskih prava na prvom mestu – prokomentarisao je za „«Dnevnik”» uticajni funkcioner EU koji je želeo da ostane anoniman.
Željko Pantelić
Dnevnik
jos jedna greska nase vlasti, kao hocemo u EU a stalno im kontriramo.....
a plus toga glasati da se ne osudi odsecanje glava je uzas
(Od našeg dopisnika iz Brisela)
– S kojim pravom Srbija traži ubrzavanje evropskih integracija, kada u Ujedinjenim nacijama glasa protiv predloga rezolucije svih država članica EU o promociji i zaštiti ljudskih prava? Ako u Beogradu misle da takve stvari prolaze nezapaženo, grdno se varaju. Nismo zaboravili da je Beograd godinama krio i štitio ratne zločince, nismo zaboravili napade na ambasade država članica EU i da do današnjeg dana za to niko nije odgovarao.
Uvažavali smo činjenicu da predsednik Tadić nije imao u potpunosti vlast u rukama, ali ne možemo da pređemo tek tako preko činjenice da Srbija u UN glasa o jednoj tako važnoj stvari, kakvo je pitanje ljudskih prava, protiv EU – rekao nam je visokopozicionirani diplomata Unije tokom neformalnog razgovora u Briselu.
Na tragu tog razgovora, otkrili smo da je Srbija 21. novembra glasala dva puta kontra od država Evropske unije u Ujedinjenim nacijama o nacrtu rezolucije o stanju ljudskih prava u Iranu. Izdvajamo najvažnije delove predloga rezolucije EU:
„Izražavamo duboku zabrinutost zbog kršenja ljudskih prava u Iranu... posebno protiv torture, okrutnog i nečovečnog ponašanja ili kažnjavanja, uključujući bičevanje i odsecanje delova tela... kažnjavanje osoba kamenovanjem... velikog broja izvršnih smrtnih presuda bez poštovanja međunarodno garantovanih mera zaštite, uključujući javna izvršenja smrtnih kazni, posebno nad maloletnim licima... hapšenje i nasilnu represiju nad ženama i devojkama, kao i organizacijama koje se zalažu za zaštitu prava žena i devojaka...”
Ko je sve bio protiv
Protiv rezolucije o zaštiti ljudskih prava u Iranu, koju su predložile članice EU, glasale su, uz Srbiju, i sledeće države: Avganistan, Alžir, Azerbejdžan, Bangladeš, Belorusija, Kina, Kuba, Severna Koreja, Egipat, Eritreja, Indija, Indonezija, Iran, Kazahstan, Kuvajt, Kirgistan, Liban, Libija, Malezija, Mijanmar, Nikaragva, Niger, Oman, Pakistan, Katar, Rusija, Saudijska Arabija, Somalija, Sudan, Sirija, Tadžikistan, Tunis, Turkmenistan, Uzbekistan, Venecuela, Zimbabve i još 15 država.
Konačni rezultat glasanja je bio 70 država za rezoluciju, 51 protiv, a 60 je bilo uzdržano.
U tekstu predloga rezolucije se dalje traže sledeći potezi od vlasti u Teheranu: ukinuti u zakonodavstvu kazne poput odsecanja delova tela, bičevanje i sve druge forme torture i druga okrutna i nečovečna postupanja prema licima; ukinuti praksu javnog izvršavanja smrtnih kazni; ukinuti mogućnost da lica mlađa od 18 godina mogu da budu osuđena na smrtnu kaznu; ukinuti mogućnost da kamenovanje može da bude metod izvršne kazne; eliminisati iz zakonodavstva i prakse sve forme diskriminalcije i kršenja ljudskih prava žena i devojaka; eliminisati iz zakonodavstva i prakse sve vidove diskriminacije i kršenja ljudskih osoba koje pripadaju drugim verskim, etničkim, jezičkim ili drugim manjinama; prestanak progona i zastrašivanja političkih protivnika i boraca za ljudska prava, kao i osoba koje su uhapšene samo zbog izraženog političkog mišljenja.
Dakle, Srbija je jedina evropska zemlja, uz Rusiju i Belorusiju, koja je praktično glasala za to da u Iranu nastave da kamenuju žene, odsecaju ljudima ruke, izvršavaju smrtne kazne nad decom i javno bičuju osobe na trgovima. Drugi paradoks na koji upozoravaju u EU je da u momentu dok predstavnici Srbije traže u susretima sa čelnicima «dvadesetsedmorice» ubrzavanje evropskih integracija, Beograd nastupa kao saveznik Irana protiv EU u Ujedinjenim nacijama.
– Za nas je jedino objašnjenje da je Srbija svojim glasom vraćala dug Iranu zbog glasanja prilikom odlučivanja u Generalnoj skupštini UN o zahtevu za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti deklaracije nezavisnosti Kosova. Ali, ako je Beograd spreman da zbog Kosova bude na strani onih koji gaze ljudska prava, onda ne vidimo kako Srbija može da pomiri takvu politiku sa proklamovanim evropskim težnjama. Jer, EU je pre svega porodica naroda koji dele zajedničke vrednosti, među kojima je zaštita ljudskih prava na prvom mestu – prokomentarisao je za „«Dnevnik”» uticajni funkcioner EU koji je želeo da ostane anoniman.
Željko Pantelić
Dnevnik
jos jedna greska nase vlasti, kao hocemo u EU a stalno im kontriramo.....
a plus toga glasati da se ne osudi odsecanje glava je uzas
..............bice ovo Srbija Zorana Djinjdica
