Duh Sekire
Iskusan
- Poruka
- 6.686
Пред крај године се подвлачи црта, збирају се догађају, резимира... Тако се глобално може рећи да је ово била берићетна година. Наравно да не мислим на Србију, надам се да нико није то ни помислио... Само пар примедби – знамо добро која нам је неправда нанета и да је дошло до народног одисаја, који није искоришћен углавном кривицом тадашњег премијера. Но, и овде се ствари нормализују, у будућности ће бити много теже делити народ и оне који умерено размишљају својом главом називати екстремистима. Како рећи да ће нас „цео свет“ изоловати ако победи нека странка, кад тај „цео свет“ (односно оне земље које папани сматрају „целим светом“) шаљу своје амбасадора на оснивачку скупштину те странке... Но, доста о Србији.
Кренућемо календарски, мало је неуобичајен тај почетак, барем је тај конфликт већ углавном заборављен. У Кенији је дошло до крађе гласова, што је у јануару узроковало мали грађански рат и практично распад земље. Све се завршило како је и почело, ваљда су и власт и опозиција изгубили снагу. Зашто је ово уопште битно? Зато што је Кенија „кључни америчку савезник у региону“ и уз ту фразу су ишле и сличне „најбрже растућа економија“, „земља развијених демократских институција“... Ништа страшно, рекли би неки, и углавном били у праву – наћи ће се већ следећи магарци да им се шаљу такве похвале. Али, ако кључни Амери већ и сами не верују у своју пропаганду, видеће да им је кључни савезник у региону труо, а милитантни ислам (постоји ли неки други?) надире. Да пронађу другог „савезника“?! Или ставе кључ у радњу, бар што се тиче Африке... А ако верују у своју пропаганду – па видећемо шта им се још догодило због те вере!
Ближиле су се Олимпијске игре у Пекингу, и видело се колико Кинези улажу и да им је стало до успеха. Одличну прилику видели су и разни манекени геноцида, борци за права фока и других угрожених мањина, наравно солидно плаћени од стране оних који су највећи глобални кршиоци права & слобода. И кренула је кампања Free Tibet.
Напади на олимпијску бакљу, „забринути“ шефови држава... добро виђен сценарио изазивања емоција будала, какав смо и ми у Србији искусили. Али овога пута је било и про-кинеских демонстрација. Демонстрирала је кинеска дијаспора, људи од којих су многи побегли од комунизма који и даље влада у Кини. Треба ли сумњати колико је ово све допринело јачању националних осећања Кинеза!?
Морам бити циничан па приметити да је катаклизмичан земљотрес ту мало помогао Кинезима – не можеш сатанизовати земљу чији је народ у великом броју страдао. Али да ли би стварно биле бојкотоване ОИ?! Да ли би се компаније одрекле својих профита?!? Не знамо, али знамо да нико није бојкотовао игре, а скоро сви битни државници су били на отварању. Колико је спектакуларно било отварање – треба ли подсећати!?
Док су се отварале ОИ у Пекингу, неко је помислио да ће моћи да изврши геноцид под фирмом „успоставе уставног поретка“. Оно на шта није рачунао је жестока реакција Русије. Заборавили су оно што сам чуо од Беранаца својевремено кад им је неко присрао – На Русију хоће да ударе... Дакле, тако нешто ни најмање није здраво. Резултат је био предвидљив после првог дана рата. Могао сам да бирам програм који ћу понудити „домаћим Американцима“ – спектакл у Пекингу, или спектакл у Горију!
Месец дана касније Русија је крунисала све признањем нових република – Јужне Осетије и Абхазије. Мало ко је још признао, па су се јавили гласови о „руској изолованости“. Али земље Шангајске организације (Кина и централна Азија) нису ни критиковале Русију као Запад. А и сам Запад – па свако чудо за три дана доста. Ипак су им битни добри односи са Русијом.
Дакле, ако ћете причати о некој „изолацији“, питајте се шта је био циљ Русије. Ако је циљ био да ове две државице постану „уважени чланови међународне заједнице“ – слажем се, Руси нису успели. Узгред, помињала се нека везана трговина, као даће Руси Косово за Осетију. Па ако би тражили од Француске да призна ове две државе, а заузврат нудили признање Косова, то би било то. Али од тога нема ништа.
Шта су Руси хтели, зашто су Сасквошу поставили замку? Па јасно је – да Грузија не би ушла у НАТО. Да Амери не би стекли контролу над енергентима Централне Азије. И то је спречено. Био недавно скуп, Украјина и Грузија су извисиле. И не само то, него се показала немоћ Америке да „заустави агресију“. До те мере да многи говоре о крају једнополарног света.
А онда кер који у овој трци туче друге керове за две дужине – крах берзе! Губици капиталиста се мере у трилионима. Држава национализује банке, одиграва се сценарио који је баш Карл Маркс описао као увод у комунизам. Да ли ће се то догодити, не знамо. Оно што знамо је да ће Америка много мање давити свет. Да ће Европа бити још смешнија. Да је и овима овде заврнута славина – па како ће онда пред народ...
И онда долазак Промене са великим П (мора тако, фалусно уздигнуто). Глупост је веровати да ће Хусеин Обама нешто много мењати у политици Америке. Избор сарадника говори о томе. Али чињеница је да такав лик (и да није црнац, само лик са таквом политиком) не би никада био изабран да Америци цветају руже. Онај матори Ловац на Јелене је био много америчкији кандидат. Даље, много тога је у наступу Хусеина било реалистично... Па реалистично ће бити опростити Русији и Кини мало „не-демократије“... За нас овде је нажалост већ касно.
Можда Обама уђе у историју као први амерички председник, после дугог низа, који није извршио ниједну агресију. Не зато што је много добар, већ што му се не да – нема више лове, а ни воље. И на овим ратиштима су заглављени. Погледајте само спектакуларне неуспехе у Авганистану и Пакистану.
Вратимо се на крају у Африку – сомалијским пиратима. Како само лепо понижавају највеће светске компаније. Како НАТО не може да им стане у крај... Неко би сад реко – па и Русија и Индија морају слати бродове против њих. Јесте, али код ове две земље је реч о афирмацији национализма држава у успону. За Европу и Америку је то само још један трошак и додатно смарање.
Неке друге ствари нису обрађене. Последњи терористички напади у Мумбају – још је рано говорити о импликацијама. Мугабе је срамота и за једне и за друге. Како за антиглобалисте, тако и за хуманитарце који мисле да су свемоћни, а нису способни да га макну...
И за крај један видео.
Има један краћи и веселији руски клип где Сасквош такође грицка своју краватицу, али сам ипак узео овај из неколико разлога. Прво, ово је прилог ВВС-а, тако да се не може рећи да је руска пропаганда. Друго, зато што је јасно речено ко је почео рат. А има и дирљив призор кад пуштају америчку химну. Но све им то није помогло...
Кренућемо календарски, мало је неуобичајен тај почетак, барем је тај конфликт већ углавном заборављен. У Кенији је дошло до крађе гласова, што је у јануару узроковало мали грађански рат и практично распад земље. Све се завршило како је и почело, ваљда су и власт и опозиција изгубили снагу. Зашто је ово уопште битно? Зато што је Кенија „кључни америчку савезник у региону“ и уз ту фразу су ишле и сличне „најбрже растућа економија“, „земља развијених демократских институција“... Ништа страшно, рекли би неки, и углавном били у праву – наћи ће се већ следећи магарци да им се шаљу такве похвале. Али, ако кључни Амери већ и сами не верују у своју пропаганду, видеће да им је кључни савезник у региону труо, а милитантни ислам (постоји ли неки други?) надире. Да пронађу другог „савезника“?! Или ставе кључ у радњу, бар што се тиче Африке... А ако верују у своју пропаганду – па видећемо шта им се још догодило због те вере!
Ближиле су се Олимпијске игре у Пекингу, и видело се колико Кинези улажу и да им је стало до успеха. Одличну прилику видели су и разни манекени геноцида, борци за права фока и других угрожених мањина, наравно солидно плаћени од стране оних који су највећи глобални кршиоци права & слобода. И кренула је кампања Free Tibet.
Напади на олимпијску бакљу, „забринути“ шефови држава... добро виђен сценарио изазивања емоција будала, какав смо и ми у Србији искусили. Али овога пута је било и про-кинеских демонстрација. Демонстрирала је кинеска дијаспора, људи од којих су многи побегли од комунизма који и даље влада у Кини. Треба ли сумњати колико је ово све допринело јачању националних осећања Кинеза!?
Морам бити циничан па приметити да је катаклизмичан земљотрес ту мало помогао Кинезима – не можеш сатанизовати земљу чији је народ у великом броју страдао. Али да ли би стварно биле бојкотоване ОИ?! Да ли би се компаније одрекле својих профита?!? Не знамо, али знамо да нико није бојкотовао игре, а скоро сви битни државници су били на отварању. Колико је спектакуларно било отварање – треба ли подсећати!?
Док су се отварале ОИ у Пекингу, неко је помислио да ће моћи да изврши геноцид под фирмом „успоставе уставног поретка“. Оно на шта није рачунао је жестока реакција Русије. Заборавили су оно што сам чуо од Беранаца својевремено кад им је неко присрао – На Русију хоће да ударе... Дакле, тако нешто ни најмање није здраво. Резултат је био предвидљив после првог дана рата. Могао сам да бирам програм који ћу понудити „домаћим Американцима“ – спектакл у Пекингу, или спектакл у Горију!
Месец дана касније Русија је крунисала све признањем нових република – Јужне Осетије и Абхазије. Мало ко је још признао, па су се јавили гласови о „руској изолованости“. Али земље Шангајске организације (Кина и централна Азија) нису ни критиковале Русију као Запад. А и сам Запад – па свако чудо за три дана доста. Ипак су им битни добри односи са Русијом.
Дакле, ако ћете причати о некој „изолацији“, питајте се шта је био циљ Русије. Ако је циљ био да ове две државице постану „уважени чланови међународне заједнице“ – слажем се, Руси нису успели. Узгред, помињала се нека везана трговина, као даће Руси Косово за Осетију. Па ако би тражили од Француске да призна ове две државе, а заузврат нудили признање Косова, то би било то. Али од тога нема ништа.
Шта су Руси хтели, зашто су Сасквошу поставили замку? Па јасно је – да Грузија не би ушла у НАТО. Да Амери не би стекли контролу над енергентима Централне Азије. И то је спречено. Био недавно скуп, Украјина и Грузија су извисиле. И не само то, него се показала немоћ Америке да „заустави агресију“. До те мере да многи говоре о крају једнополарног света.
А онда кер који у овој трци туче друге керове за две дужине – крах берзе! Губици капиталиста се мере у трилионима. Држава национализује банке, одиграва се сценарио који је баш Карл Маркс описао као увод у комунизам. Да ли ће се то догодити, не знамо. Оно што знамо је да ће Америка много мање давити свет. Да ће Европа бити још смешнија. Да је и овима овде заврнута славина – па како ће онда пред народ...
И онда долазак Промене са великим П (мора тако, фалусно уздигнуто). Глупост је веровати да ће Хусеин Обама нешто много мењати у политици Америке. Избор сарадника говори о томе. Али чињеница је да такав лик (и да није црнац, само лик са таквом политиком) не би никада био изабран да Америци цветају руже. Онај матори Ловац на Јелене је био много америчкији кандидат. Даље, много тога је у наступу Хусеина било реалистично... Па реалистично ће бити опростити Русији и Кини мало „не-демократије“... За нас овде је нажалост већ касно.
Можда Обама уђе у историју као први амерички председник, после дугог низа, који није извршио ниједну агресију. Не зато што је много добар, већ што му се не да – нема више лове, а ни воље. И на овим ратиштима су заглављени. Погледајте само спектакуларне неуспехе у Авганистану и Пакистану.
Вратимо се на крају у Африку – сомалијским пиратима. Како само лепо понижавају највеће светске компаније. Како НАТО не може да им стане у крај... Неко би сад реко – па и Русија и Индија морају слати бродове против њих. Јесте, али код ове две земље је реч о афирмацији национализма држава у успону. За Европу и Америку је то само још један трошак и додатно смарање.
Неке друге ствари нису обрађене. Последњи терористички напади у Мумбају – још је рано говорити о импликацијама. Мугабе је срамота и за једне и за друге. Како за антиглобалисте, тако и за хуманитарце који мисле да су свемоћни, а нису способни да га макну...
И за крај један видео.
