manje_zlo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.254
BOSNA i Hercegovina leži na najznačajnijim količinama nafte u Evropi. Definitivno više nije sporno, nafte ima, i to su potvrdila sva istraživanja. Ovo za "Novosti" tvrdi dekan Rudarskog fakulteta u Tuzli, prof. dr Abdulah Bašić.
On kaže da ovo potvrđuju rezultati potrage za naftom, koji datiraju još iz doba Austrougarske, koji su naknadno nastavljeni u doba Kraljevine Jugoslavije, a obustavljeni 1949. godine. Međutim, da se ispod BiH nalaze velika naftna nalazišta potvrdila su i poslednja istraživanja, koja su radili američki "Amoko" i "Britiš petroleum".
- Prema njihovim procenama, na području BiH bi se moglo izvaditi oko 2,5 milijardi barela nafte! To nisu moje reči, o tome govore izveštaji ovih kompanija, a potvrdili su ih i drugi međunarodni eksperti. To znači da je BiH najperspektivnija naftna provincija, između Urala i Severnog mora, na području Evrope, koja još nije počela istraživanje - kaže prof. Bašić.
Prema ovim, ali i ranijim nalazima, nafte najviše ima na području severne Bosne, uz Savu, od Novog Grada do Zvornika, sa juga omeđeno planinama Konjuh i Vlašić do Grmeča, a drugo značajno područje su severni Dinaridi, područje Glamoča, Hercegovine, Mostara, Nevesinjske visoravni, pa sve do Gacka. Prema njegovim rečima, severna BiH, tačnije Tuzlanski bazen, je posebno interesantan, jer tu već postoje bušotine na kojima curi nafta.
- Jeste da je to u malim količinama, ali to je zbog toga što nisu izbušene dovoljne dubine, jer su te bušotine začepljene kad je napušteno ovo istražno područje - kaže prof. Bašić.
Prema geofizičkim nalazima, pretpostavlja se da su dubine ležišta
nafte na Tuzlanskom području i Posavini već između 1.800 i 2.800 metara, dok na severnim Dinaridima postoje mnogo značajnija i veća ležišta, ali na velikim dubinama, između 4.000 i 6.500 metara, što bi zahtevalo i značajniji novac za istraživanje. Kako bušenje po kilometru košta i do milion evra, jasno je da u "igru" moraju da se uključe samo veliki "igrači".
- Država novca za istraživanja nema, niti će ga imati u budućnosti, jer se isplativim za ulaganje smatra kad na deset bušenja, jedno bude "pozitivno" na naftu. Zato se potencijalnim investitorima može dati koncesija, kao što to rade i drugde u svetu - ističe Bašić.
Poslednju ponudu na adresu vlasti u BiH uputila je kanadska kompanija "Sidrok kapital". Ona sa svojim partnerima iz SAD i Nemačke, nudi 40 miliona dolara za istraživanje naftnih nalazišta na području BiH. Da bi se krenulo sa istraživanjem, potrebno je rešiti i niz zakonskih "začkoljica", jer se Vlada FBiH i kantoni spore oko nadležnosti za davanje koncesija.
Situacija u Republici Srpskoj je mnogo jasnija. Ekskluzivno pravo za istraživanje naftnih ležišta dobio je "Zarubežnjeft", kupovinom Rafinerije u Bosanskom Brodu, pa se očekuje da i Rusi ubrzano krenu u potragu za naftom.
OPRAVDANA POTRAGA
I direktor Geološkog instituta BiH Hazim Hrvatović potvrđuje da svi rezultati istraživanja u poslednjih 100 godina govore o opravdanosti nastavka potrage za naftom u BiH.
Poslednje istraživanje, kaže on, koje je pred sam rat radila engleska kompanija ECL, a finansirala Svetska banka, potvrđuje nalazišta nafte, a tom prilikom je čak tačno locirana jedna bušotina.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=130&status=jedna&vest=133697&datum=2008-12-11
On kaže da ovo potvrđuju rezultati potrage za naftom, koji datiraju još iz doba Austrougarske, koji su naknadno nastavljeni u doba Kraljevine Jugoslavije, a obustavljeni 1949. godine. Međutim, da se ispod BiH nalaze velika naftna nalazišta potvrdila su i poslednja istraživanja, koja su radili američki "Amoko" i "Britiš petroleum".
- Prema njihovim procenama, na području BiH bi se moglo izvaditi oko 2,5 milijardi barela nafte! To nisu moje reči, o tome govore izveštaji ovih kompanija, a potvrdili su ih i drugi međunarodni eksperti. To znači da je BiH najperspektivnija naftna provincija, između Urala i Severnog mora, na području Evrope, koja još nije počela istraživanje - kaže prof. Bašić.
Prema ovim, ali i ranijim nalazima, nafte najviše ima na području severne Bosne, uz Savu, od Novog Grada do Zvornika, sa juga omeđeno planinama Konjuh i Vlašić do Grmeča, a drugo značajno područje su severni Dinaridi, područje Glamoča, Hercegovine, Mostara, Nevesinjske visoravni, pa sve do Gacka. Prema njegovim rečima, severna BiH, tačnije Tuzlanski bazen, je posebno interesantan, jer tu već postoje bušotine na kojima curi nafta.
- Jeste da je to u malim količinama, ali to je zbog toga što nisu izbušene dovoljne dubine, jer su te bušotine začepljene kad je napušteno ovo istražno područje - kaže prof. Bašić.
Prema geofizičkim nalazima, pretpostavlja se da su dubine ležišta
nafte na Tuzlanskom području i Posavini već između 1.800 i 2.800 metara, dok na severnim Dinaridima postoje mnogo značajnija i veća ležišta, ali na velikim dubinama, između 4.000 i 6.500 metara, što bi zahtevalo i značajniji novac za istraživanje. Kako bušenje po kilometru košta i do milion evra, jasno je da u "igru" moraju da se uključe samo veliki "igrači".
- Država novca za istraživanja nema, niti će ga imati u budućnosti, jer se isplativim za ulaganje smatra kad na deset bušenja, jedno bude "pozitivno" na naftu. Zato se potencijalnim investitorima može dati koncesija, kao što to rade i drugde u svetu - ističe Bašić.
Poslednju ponudu na adresu vlasti u BiH uputila je kanadska kompanija "Sidrok kapital". Ona sa svojim partnerima iz SAD i Nemačke, nudi 40 miliona dolara za istraživanje naftnih nalazišta na području BiH. Da bi se krenulo sa istraživanjem, potrebno je rešiti i niz zakonskih "začkoljica", jer se Vlada FBiH i kantoni spore oko nadležnosti za davanje koncesija.
Situacija u Republici Srpskoj je mnogo jasnija. Ekskluzivno pravo za istraživanje naftnih ležišta dobio je "Zarubežnjeft", kupovinom Rafinerije u Bosanskom Brodu, pa se očekuje da i Rusi ubrzano krenu u potragu za naftom.
OPRAVDANA POTRAGA
I direktor Geološkog instituta BiH Hazim Hrvatović potvrđuje da svi rezultati istraživanja u poslednjih 100 godina govore o opravdanosti nastavka potrage za naftom u BiH.
Poslednje istraživanje, kaže on, koje je pred sam rat radila engleska kompanija ECL, a finansirala Svetska banka, potvrđuje nalazišta nafte, a tom prilikom je čak tačno locirana jedna bušotina.
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=130&status=jedna&vest=133697&datum=2008-12-11
.
