Сахрана Алексија II

Председник Русије Дмитриј Медведев обратио се грађанима Русије поводом смрти Његове Светости Патријарха Московског и целе Русије Алексија II


Драги грађани Русије!

Нашу земљу, наше друштво је задесила огромна жалост -- умро је Патријарх Московски и целе Русије Алексиј II. Он је био не само истакнути верски радник, истински духовни вођа -- био је велики Грађанин Русије. Човек, у чијој судбини су се одразила сва најтежа искушења за нашу земљу пресудног ХХ века. Истински пастир који је читавог живота служио као пример духовне истрајности и високих људских поступака. Био је са својом паством и у дане прогањања, и у раздобљу препорода вере. Управо је са њиме, са његовим именом непосредно повезан успон Руске Православне Цркве, стварно учвршћивање начела слободе савести и вероисповести. И наравно -- грађански мир и слога у вишенационалној и вишеконфесионалној земљи као што је Русија.

Величина саме Патријархове личности имала је колосалан утицај на духовни живот и морално стање руског друштва. Он је проповедао обједињавајуће општељудске вредности -- хуманизам, доброту, милосрђе. Позивао је на међусобно поштовање, трпељивост и поверење међу људима различитих веровања и традиција. Био је покретач дијалога између цркава и народа. И својом речју и делом мудро је мирио противречна схватања. Служио је јединству целе нације Русије. Под његовом управом се православна црква претворила у једну од утицајних институција које плодно садејствују са државом. Московска патријаршија је стекла поштовање и ауторитет не само у Русији, него и у међународној верској заједници.

Алексиј II је већ од првих дана свог патријаршества тежио превазилажењу трагичног раскола Руске Православне Цркве и њеном препороду у свој пуноћи и величини. И у томе што је до таквог поновног уједињења дошло -- има огромне његове личне заслуге.

Самопожртвовано извршавајући своју пастирску дужност, Његова Светост Патријарх Московски и целе Русије био је свестан одговорности не само за цркву, већ и за читаву Русију. Сви смо ми дубоко уцвељени његовом смрћу. То је тежак губитак и за мене лично. Увек ћемо памтити његову духовну помоћ, мудрост и безграничну оданост својој земљи и свом народу.

Његову подршку ћемо увек осећати.

Слава му!

Izgubili smo iskrenog prijatelja Srbije koji se nije libio da na svakom javnom mestu iskaze koliko je brinuo za nas narod .Slava mu.

A Tadic se vidi u prvom redu na snimku, odmah pored Putina, dok je pored Medvedeva Lukasenko. To je lepo sto je otisao na sahranu jednog velikog coveka, pravoslavca i dobrog patrijarha. Pokoj mu dusi.

Mozda je i zutac uvideo odakle vetar duva.

Koschei Besmertnii:

Да ли је Тадић ХТЕО или је МОРАО да дође?

Kliknite za proširenje...

odlicno pitanje

Otisao je radi fore, da da snime tam'. ;P

Ma Putin je mislio da je to Dzordz Kluni, zato ga je i pustio pored sebe.

Tadic je fotogenichan

Koschei Besmertnii:

Да ли је Тадић ХТЕО или је МОРАО да дође?

Kliknite za proširenje...

To nećemo saznati jer je u svakom slučaju imao obavezu da ode, hteo to ili ne.
Drugi očigledno nisu hteli jer nisu imali obavezu a nisu se pojavili

Handsome je vala, tu nema price.. ;P

tihi74:

Ma Putin je mislio da je to Dzordz Kluni, zato ga je i pustio pored sebe.

Kliknite za proširenje...

Pa nije Putin homic pa da se pali na iste

09.12.2008 Патријарх Московски и све Русије Алексије Други данас је сахрањен у Богојављенском сабору руске престонице

На церемонији опраштања са Поглаваром РПЦ присутвовало је преко 200 религиозних посленика из читавог света, председник и премијер Русије Дмитриј Медведев и Владимир Путин, председници многих држава, јавни и политички посленици, представници руске културе и преко 7 хиљада верника. На последњи пут поглавара РПЦ је испратило и свих 15 поглавара православних цркава на челу са Васељенским Патријархом Константинопољским Вартоломејом. Молитве за упокојење Алексија Другог су се чуле данас на 12 светских језика.
Литургија за преминулог Патријарха РПЦ је започела пре зоре у главном сабору земље – Храму Христа Спаситеља. Време као да је оплакивало његову смрт – киша је почела у току ноћи и трајала је читаве погребне церемоније. Без обзира на невреме, десетине хиљада верника дошло је да се опрости са својим духовним оцем испред Храма Христа Спаситеља, где је одржано опело. То је био човек не само националних, већ и планетарних размера, који је преородио и учврстио руско православље, узвисио га, одигао са колена, истакао је у својом надгробном говору чувар патријаршијског престола Митрополит Смоленски и Каљининградски Кирил.

Његова светост је примила Цркву, ослабљену деценијама прогона, притисака, цркву која није била у стању да отркије сав свој духовни потенцијал, како би упутила реч живота читавом народу. Она је била у изолацији, попут болесног човека, који је дуго лежао у кревету и којем су касније понудили да устане. Црква наша, подижући се, била је слаба. Али истовремено огромни историјски изазови су се обрушили нанашу земљу. И слаба руска Црква је била дужна да преузме на себе ове изазове, да не изгуби свој народ, да му помогне да нађе веру. И данас његова светост, ставши пред лице Божје, може да ке да је он оставио другачију Цркву. Зато што су милиони људи спознали да без Бога и његове правде не може да буде ни људске правде.
У складу са сопственим завештањем, Поглавар РПЦ после кратког богослужења сахрањен је у Благовештенском наосу Богојављенског сабора, недалеко од раке са моштима свог небеског покровитеља, светитеља Алексија, митрополита Московског. На привременом дрвеном надгробљу Патријарха написано је: Његова светост Патријах Московски и све Русије Алексије Други. Светост твоју да помене Господ Бог у царству Својем 23. 02.1929. – 2. 12. 2008.
Патријарха Московског и све Русије Алексија Другог ће помињати на 12 језика у току 40 дана у свим православним црквама света. 40-дневни помени преминулих били су утврђени још у апостолска времена. Постоји предање да 40. се дана одређује посмртна судбина човекове душе до Страшног суда. Помени преминулима могу да се врше како у црквама, тако и на било ком другом месту, где се у датом тренутку налази православни верник, и закључују се или у читању псалми, наизменично са кратком молитвом за умрлог, или за време првог дела литургије, када се припрема хлеб и вино за причешће.

NEPOBEDIVO SUNCE:

Pa nije Putin homic pa da se pali na iste

Kliknite za proširenje...

Ma naravno da nije, nego ono, kao dosao Kluni na sahranu pa da ga ispostuje.

09.12. СРБИЈА ЖАЛИ ЗБОГ СМРТИ ПАТРИЈАРХА

„Срби могу бити сигурни: ми их нећемо оставити у невољи – подржаћемо их молитвом, речју и делом“, — тако је говорио и радио Алексије Други.
20. априла 1999. године, у самом јеку НАТО-бомбардовања на тргу испред Храма Светог Саве у Београду Патријарх Московски и све Русије Алексије Други је заједно са Патријархом Српским Павлом одржао богослужење. Јерарси двеју Цркава молили су се тада за све жртве крвопролића. У знак сећања на своју посету Србији поглавар Руске Православне Цркве предао је на поклон Српској Православној Цркви икону Светог Серафима Саровског са делићем његових моштију.
Сетио се тих времена и игуман манастира Ком отац Хризостом:
„Ја могу да кажем као обичан православни човек, као обичан Србин да сам у најтежим моментима за српски народ, у ратовима у Босни, у Хрватској, у бомбардовању НАТО пакта осећао љубав и молитву Патријарха нашега Алексеја Московског и целе Русије, његову бригу и старање за нас као за његову милу децу. У свом личном животу сам осећао подршку Патријарха Алексеја, а у глобалном смислу осећао сам подршку када је у време бомбардовања у најстрашнијем моменту дошао авионом, ризиковао свој живот без ичије гаранције, да подржи нашег Патријарха Павла, да одслужи литургију и да се помоли за српски народ, да нам донесе иконе које су нас чувале и које нас чувају – Пресвете Богородице са моштима Серафима Саровског“.
А пре тога Патријарх Алексије Други лично је упутио специјалне посланице Генералном секретару УН Кофију Анану и председнику САД Клинтону у којима је апеловао да се учини „све могуће за прекид крвопролића“. Он је сматрао вапијућим безакоњем када неколико јаких и богатих земаља, које себе сматрају критеријумом добра и зла, потискују вољу народа који жели да живи другачије.
„Пренебрегавање права Срба, који сматрају светиње Косова неодвојивим делом своје националне културе истовремено сведочи и о непоштовању према европској култури у целини“, сматрао је Алексије Други.
И убеђивао европске посланике да погледају на косовски проблем из српског угла. У говору на ПССЕ Патријарх је говорио: „Доносе одлуке које се тичу овог региона људи који никада на Косову нису били и немају представу шта Косово значи за Србе. Косово поље за Србе има исти значај, као и Куликово поље за Русе. Косово поље обилно је поливено крвљу српског народа, тамо се решавала његова историјска судбина“.
И Србија све то није заборавила.
Како пише у телеграму Синода Српске Православне Цркве, упућеном Клиру РПЦ у име Патријарха Павла, „ми се молимо Богу да упокоји његову благородну душу, а свима вама нека дарује утеху у тузи по великом јераху Цркве Христове“.
Са своје стране, председник Србије Борис Тадић, који је присутствовао сахрани Патријарха Алексија Другог, истакао да је вест о преминућу Алексија „изузетно цењеног у Србији“ изазвала у земљи дубоку тугу. „Ми памтимо и ценимо ону искрену подршку коју је он увек пружао нашем народу, оправданим интересима и стремљењима Србије“ – подвукао је Тадић.
Како је испричао руској штампи саветник амбасаде Србије у Москви Борис Секулић, — „Његова Светост и председник Србије гајили су искрене пријатељске односе. Присутство на церемонији сахране Патријарха председник Борис Тадић сматра својом светом дужношћу, — истакао је Борис Секулић. Они су се лично познавали за живота Његове Светости, спајала су их, као и наше земље, братска осећања“.
Свој однос према Патријарху изразио је и председник Владе Србије Мирко Цветковић. „Преминуо је велики пријатељ нашег народа, човек високих духовних и моралних врлина, чија ће доброта и мудрост дуго остати у сећању, — писао је он у телеграму Владимиру Путину, — Патријарх Алексије Други много је учинио за збижавање и учвршћивање сарадње међу словенским народима. Ми ћемо увек памтити његову племенитост и подршку коју је пружио нашој земљи у судбонодним за њу тренуцима“, — истакао је председник Владе Србије.
А на дан смрти Алексија Другог у храму Свете Тројице Подворја Руске Православне Цркве у Београду министар спољних послова Србије запалио је свећу за покој душе Патријарха Алесија Другог.
Како је рекао отац Хриозостом у разговору са нама, — „Када сам чуо ту вест да се упокојио наш Патријарх Алексеј, осетио сам се исто тако као да кад се мој ујак, брат од моје мајке рођене упокојио. Осетио сам велику празнину у срцу, као да ми се најближи рођак по телу и по духу упокојио. Као што је говорио архимандрит Тадеј — „када те неко воли или ти некога волиш, није потребно да му причаш о томе, — то се осећа“. У овом случају можемо да кажемо да се љубав Патријарха Алексеја према Србима осећала, а верујем и да се љубав Срба према Патријарху Алексеју и према руској цркви осећала, осећа, и осећаће се до краја света и века“.
И ми у то искрено верујемо.