gost 151384
Elita
- Poruka
- 22.756
-
- Popularno:
- Da li se slazete sa njom?
- Da li se napinjete u WC-u do te mere da...
- Borba za muskarca
- Zašto Americi smeta TikTok?
- Isplivala ŠoK fotka Ruške Jakić!...
- Poljska spremna da primi američko...
- Теретана као врхунско цивилизацијско...
- Eriktilna disfunkcija
- Zasto svi mrze Srbe, a ne mrze Hrvate...
- Ako ostanete u dobrim odnosima sa...
KAFA
- Začetnik teme Borac za prava zivotinja
- Datum pokretanja
gost 151384
Elita
- Poruka
- 22.756
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
može 
Evo ti i ona druga.
Palačinke za poneti
(količina – 100 komada)
- 10 jaja
- mnogo brašna (odokativno)
- 2 kašike sitnog, finog kukuruznog brašna
- mleko
- kisela voda
- šećer
- kašika cimeta
- ulje
- tegla pekmeza od kajsije
- tegla nekog čokoladnog namaza
- za posipanje, po želji: prah-šećer, mleveni orasi, rendana čokolada
- mnogo dobre volje i kondicije u disciplini zvanoj «stajanje pored šporeta»
S Duletom sam se prvi put srela na Tašmajdanu, kada smo bili šestogodišnjaci. Početak našeg druženja bio je vrlo buran, jer sam ga tresnula posred nosa nakon što mi je predložio da mi pokaže nešto u obližnjem žbunju. Nismo se družili narednih nekoliko dana, sve dok mi se, crven do ušiju, nije izvinio. Tada smo postali najbolji prijatelji, i to smo i dan danas.
Elem, pored toga što je bio vrlo nestašan dečko, Dule nije umeo da kaže slovo «L». Sladoled je bio svadoved, a palačinke – pavačinke. Ovo potonje je strasno voleo. Pošto se užasavao voća, njegova majka – opsednuta idealnim recepturama za pravilan razvoj deteta - pokušavala je da mu podvali: trpala mu sitno seckane banane i sveže pomorandže u pekmez kojim je filovala palačinke ... ali bi Dule, čim bi osetio i najmanju voćnu trunčicu, dizao revolucije. Na kraju je žena odustala i pravila mu obične palačinke kojim on nikada nije bio sasvim zadovoljan. Pavačinke su bile ili predebele za njegov ukus, ili nedovoljno slatke, žilave ili prepečene, ili mu nije odgovarala vrsta džema.
Začudo, iako je tamanio slatkiše, Dule je ostao mrškast i vižljast, verovatno zbog toga što nikad nije mogao da se skrasi na jednom mestu.
Zajedno smo krenuli u prvi razred, u istu školu, i sedeli u istoj klupi. Na kraju trećeg razreda, njegov otac dobio je nameštenje u Keniji, pa je Dule na neko vreme iščezao iz mog vidokruga. Međutim, slao mi je opširna pisma, u kojima mi je do detalja opisivao život u Africi, sa obaveznim post-skriptumom: «Ovde niko ljudski ne ume da napravi palačinke.»
Vratio se četiri godine kasnije – i opet smo sedeli u istoj klupi, odlazili na matine u diskoteku Cepelin i na tašmajdansko klizalište. Kad god smo zajedno radili domaće zadatke kod mene, moja majka (koja ga je obožavala) napravila bi pun tanjir palačinki. On bi k'o od šale, jednu za drugom, pojeo šest-sedam, a ostale tri-četiri gustirao natenane, uz neskrivene znake idolopoklonstva: «Tetka Rado, ovo su najbolje pavačinke koje sam ikad jeo!»
Na kraju osmog razreda, Duletov otac dobio je posao u Peruu, te je moj drug ponovo otputovao. Njegova pisma bila su česta, i uvek obojena nekom notom nostalgije, iako je živeo takoreći raskošnim životom, nepojmljivim za naše prilike: išao u internacionalnu školu, družio se sa decom diplomata, raspuste provodio po egzotičnim zemljama, odlazio na žurke i u fensi klubove i restorane. Ali, iz nekog razloga, ostao je željan palačinki – one peruanske nikako nisu bile po njegovom ukusu.
Vratio se u Beograd da bi upisao fakultet. Njegovi roditelji su ostali u Peruu, pa je moj drug živeo sam, uz prilično solidan džeparac. Tada je otkrio «Maderu» i palačinke u vinskom šatou. Malo-malo pa bi Dule tamo otišao na večeru koja je, naravno, podrazumevala palačinke u svim mogućim varijantama: filovane kikirikijem i medom pa ukrašene kuglom sladoleda, prelivene karamelom, zalivene konjakom, flambirane ... itd.itd.
Nekom prilikom, dok smo sedeli kod mene, rekao je da toliko voli pavačinke da bi za jedno veče mogao da pojede stotinu. Moja majka mu je predložila opkladu: ona će napraviti tu količinu, i ako je bude savladao, spremaće mu palačinke kad god bude poželeo, a ako je ne savlada, u obavezi je da zalepi nove tapete u mojoj sobi. Naravno, niko od nas zapravo nije verovao da mladić od nepunih 75 kg može da pojede toliko palačinki. Mislim da ni sam Dule u to nije verovao, već da je opkladu prihvatio iz šale.
Sutradan je moja majka obavila svoj deo posla, i Duleta je sačekala gomila, što filovanih njemu omiljenim pekmezom od kajsija, što eurokremom.
Navalio je na njih i vrlo brzo savladao prvih deset. Zatim je napravio pauzu (popio kafu i vodu) od cirka jednog sata, i pojeo još toliko. Moja mama, zabrinuta zbog mogućih posledica, još posle pete mu je ponudila poništenje opklade. No, iako je izraz njegovog lica govorio već posle onih prvih deset kako mu je dosta palačinki (možda i za ceo život), on je – tvrdoglav kakav je oduvek bio – želeo da dokaže da to može. «Šta je sto pavačinki za jednog Duveta?» govorio je usiljeno veselo, boreći se sa zalogajima.
Predao se posle dvadeset četvrte. Na sreću, ništa mu nije falilo. Pri polasku kući, zamolio je moju mamu da mu spakuje ostatak palačinki. Nijedna od preostalih 76 nije se bacila; Dule ih je pojeo tokom narednih par dana i nakon toga svečano izjavio kako mu je konačno uslišena želja da jede svoj omiljeni slatkiš do mile volje.
(Tapete u mojoj sobi smo zalepili zajedno, i bile su najužasnije zalepljene tapete koje sam ikad videla.)
Nedelju dana posle ove epizode, otišao je u Maderu, u kojoj sam ga zatekla kako jede – palačinke u vinskom šatou. «Pobogu, pa zar ti se nisu smučile?» pitala sam ga. «A ne, ono što voliš, ne može nikad da ti dojadi», odgovorio je.
Dule danas živi u jednoj stranoj, evropskoj zemlji. Moje majke odavno više nema. Nema ni one Madere od nekad. Kada moj drug dođe u Beograd, zasučem rukave, uzmem stari tučani tiganj i spremim mu nekoliko palačinki po maminom receptu. Dule se uzdržava; pojeo bi i svih deset komada, ali ne sme zbog triglicerida, lipida, holesterola, šećera ... i obično se zadovolji sa dve ili tri, koje – za razliku od nekad, kada ih je gutao u dva zalogaja, ne služeći se escajgom – sitno isecka i polako žvaće jer mu tako – kako kaže – ukus duže ostaje u ustima.
I već odavno nisu pavačinke nego palačinke. Logoped je odradio svoje kada je Dule postao tata – da se ćera, kad poodraste, ne smeje ocu.
Evo ti i ona druga.
Palačinke za poneti
(količina – 100 komada)
- 10 jaja
- mnogo brašna (odokativno)
- 2 kašike sitnog, finog kukuruznog brašna
- mleko
- kisela voda
- šećer
- kašika cimeta
- ulje
- tegla pekmeza od kajsije
- tegla nekog čokoladnog namaza
- za posipanje, po želji: prah-šećer, mleveni orasi, rendana čokolada
- mnogo dobre volje i kondicije u disciplini zvanoj «stajanje pored šporeta»
S Duletom sam se prvi put srela na Tašmajdanu, kada smo bili šestogodišnjaci. Početak našeg druženja bio je vrlo buran, jer sam ga tresnula posred nosa nakon što mi je predložio da mi pokaže nešto u obližnjem žbunju. Nismo se družili narednih nekoliko dana, sve dok mi se, crven do ušiju, nije izvinio. Tada smo postali najbolji prijatelji, i to smo i dan danas.
Elem, pored toga što je bio vrlo nestašan dečko, Dule nije umeo da kaže slovo «L». Sladoled je bio svadoved, a palačinke – pavačinke. Ovo potonje je strasno voleo. Pošto se užasavao voća, njegova majka – opsednuta idealnim recepturama za pravilan razvoj deteta - pokušavala je da mu podvali: trpala mu sitno seckane banane i sveže pomorandže u pekmez kojim je filovala palačinke ... ali bi Dule, čim bi osetio i najmanju voćnu trunčicu, dizao revolucije. Na kraju je žena odustala i pravila mu obične palačinke kojim on nikada nije bio sasvim zadovoljan. Pavačinke su bile ili predebele za njegov ukus, ili nedovoljno slatke, žilave ili prepečene, ili mu nije odgovarala vrsta džema.
Začudo, iako je tamanio slatkiše, Dule je ostao mrškast i vižljast, verovatno zbog toga što nikad nije mogao da se skrasi na jednom mestu.
Zajedno smo krenuli u prvi razred, u istu školu, i sedeli u istoj klupi. Na kraju trećeg razreda, njegov otac dobio je nameštenje u Keniji, pa je Dule na neko vreme iščezao iz mog vidokruga. Međutim, slao mi je opširna pisma, u kojima mi je do detalja opisivao život u Africi, sa obaveznim post-skriptumom: «Ovde niko ljudski ne ume da napravi palačinke.»
Vratio se četiri godine kasnije – i opet smo sedeli u istoj klupi, odlazili na matine u diskoteku Cepelin i na tašmajdansko klizalište. Kad god smo zajedno radili domaće zadatke kod mene, moja majka (koja ga je obožavala) napravila bi pun tanjir palačinki. On bi k'o od šale, jednu za drugom, pojeo šest-sedam, a ostale tri-četiri gustirao natenane, uz neskrivene znake idolopoklonstva: «Tetka Rado, ovo su najbolje pavačinke koje sam ikad jeo!»
Na kraju osmog razreda, Duletov otac dobio je posao u Peruu, te je moj drug ponovo otputovao. Njegova pisma bila su česta, i uvek obojena nekom notom nostalgije, iako je živeo takoreći raskošnim životom, nepojmljivim za naše prilike: išao u internacionalnu školu, družio se sa decom diplomata, raspuste provodio po egzotičnim zemljama, odlazio na žurke i u fensi klubove i restorane. Ali, iz nekog razloga, ostao je željan palačinki – one peruanske nikako nisu bile po njegovom ukusu.
Vratio se u Beograd da bi upisao fakultet. Njegovi roditelji su ostali u Peruu, pa je moj drug živeo sam, uz prilično solidan džeparac. Tada je otkrio «Maderu» i palačinke u vinskom šatou. Malo-malo pa bi Dule tamo otišao na večeru koja je, naravno, podrazumevala palačinke u svim mogućim varijantama: filovane kikirikijem i medom pa ukrašene kuglom sladoleda, prelivene karamelom, zalivene konjakom, flambirane ... itd.itd.
Nekom prilikom, dok smo sedeli kod mene, rekao je da toliko voli pavačinke da bi za jedno veče mogao da pojede stotinu. Moja majka mu je predložila opkladu: ona će napraviti tu količinu, i ako je bude savladao, spremaće mu palačinke kad god bude poželeo, a ako je ne savlada, u obavezi je da zalepi nove tapete u mojoj sobi. Naravno, niko od nas zapravo nije verovao da mladić od nepunih 75 kg može da pojede toliko palačinki. Mislim da ni sam Dule u to nije verovao, već da je opkladu prihvatio iz šale.
Sutradan je moja majka obavila svoj deo posla, i Duleta je sačekala gomila, što filovanih njemu omiljenim pekmezom od kajsija, što eurokremom.
Navalio je na njih i vrlo brzo savladao prvih deset. Zatim je napravio pauzu (popio kafu i vodu) od cirka jednog sata, i pojeo još toliko. Moja mama, zabrinuta zbog mogućih posledica, još posle pete mu je ponudila poništenje opklade. No, iako je izraz njegovog lica govorio već posle onih prvih deset kako mu je dosta palačinki (možda i za ceo život), on je – tvrdoglav kakav je oduvek bio – želeo da dokaže da to može. «Šta je sto pavačinki za jednog Duveta?» govorio je usiljeno veselo, boreći se sa zalogajima.
Predao se posle dvadeset četvrte. Na sreću, ništa mu nije falilo. Pri polasku kući, zamolio je moju mamu da mu spakuje ostatak palačinki. Nijedna od preostalih 76 nije se bacila; Dule ih je pojeo tokom narednih par dana i nakon toga svečano izjavio kako mu je konačno uslišena želja da jede svoj omiljeni slatkiš do mile volje.
(Tapete u mojoj sobi smo zalepili zajedno, i bile su najužasnije zalepljene tapete koje sam ikad videla.)
Nedelju dana posle ove epizode, otišao je u Maderu, u kojoj sam ga zatekla kako jede – palačinke u vinskom šatou. «Pobogu, pa zar ti se nisu smučile?» pitala sam ga. «A ne, ono što voliš, ne može nikad da ti dojadi», odgovorio je.
Dule danas živi u jednoj stranoj, evropskoj zemlji. Moje majke odavno više nema. Nema ni one Madere od nekad. Kada moj drug dođe u Beograd, zasučem rukave, uzmem stari tučani tiganj i spremim mu nekoliko palačinki po maminom receptu. Dule se uzdržava; pojeo bi i svih deset komada, ali ne sme zbog triglicerida, lipida, holesterola, šećera ... i obično se zadovolji sa dve ili tri, koje – za razliku od nekad, kada ih je gutao u dva zalogaja, ne služeći se escajgom – sitno isecka i polako žvaće jer mu tako – kako kaže – ukus duže ostaje u ustima.
I već odavno nisu pavačinke nego palačinke. Logoped je odradio svoje kada je Dule postao tata – da se ćera, kad poodraste, ne smeje ocu.
Poslednja izmena:
gost 151384
Elita
- Poruka
- 22.756
gost 151384
Elita
- Poruka
- 22.756
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
gost 151384
Elita
- Poruka
- 22.756
Mene neće.
A stvarno, neke govorne "mane" umeju da budu baš šarmantne.
ja te obozavam
..ti dovoljno?...pricala sam o bubamari hehehehehe
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
Borac za prava zivotinja
Legenda
- Poruka
- 51.038
aha
Uzgred, Cepelin je nakratko ponovo otvoren 2004, i izgledao skoro isto kao nekad.
Naravno, pričam o ambijentu; ljudi, nažalost, nisu oni od pre. Zanimljivo je da je jedan od najpoznatijih "zaštitnika" devojaka, koji je stajao ispred diskoteke, postao garderober. Kada sam ga videla kako ređa mantile na ofingere, umalo se nisam šlogirala. Eto, ceo život mu se vrti oko "Cepelina".
sunasceJeca
Poznat
- Poruka
- 9.932
Pijem kaficu,nego sta..Nesica je moja kafica iz bajke... Joooj,ne da je rituak,nego jos pitate...Jutarnja narocito,ta mi je merak,ali zapravo...Jos dok je kuvam,uzivam vec u njoj. Popijem jednu izjutra,a jednu popodne,ako jos navrne ko,onda ajde jos po jednu,uglavnom tada tursku... E,jesam,na fakultetu sa koleginicama nekada,pa kao baljezgamo a nista ne razumemo,pa kao i gledas neke parove..Bila dobra zanimacija uz trac partiju. Zivela kafa!!!!
Joooj,ne da je rituak,nego jos pitate...Jutarnja narocito,ta mi je merak,ali zapravo...Jos dok je kuvam,uzivam vec u njoj. Popijem jednu izjutra,a jednu popodne,ako jos navrne ko,onda ajde jos po jednu,uglavnom tada tursku... E,jesam,na fakultetu sa koleginicama nekada,pa kao baljezgamo a nista ne razumemo,pa kao i gledas neke parove..Bila dobra zanimacija uz trac partiju. Zivela kafa!!!!
gost 151384
Elita
- Poruka
- 22.756
Umutila je nes....mada je tu kafu zvala prehrambenim napitkom, sad joj se ucinilo da joj bas to prija...zavrsila jedan vazan dogovor, zavalila se u svoju kamp stolicu na terasi i pustila da se misli polako uvlace u nju. Uskoro mi krece ludilo...pomislila je i osmehnula se....... usudila sam se da krenem u privatnike sa drugaricom...hm..da li je to pitanje, proslo joj je kroz glavu ili konstatcija . Danas su vecinu stvari utanacile, stavile na papir, pricale , cutale, uhvatile se za ruke i gledale......i jedan drugoj u ocima videle strah, nadu srecu, elan, zelju,smisao i buducnost.... slike su joj prolazile kroz glavu
Do pre dve nedelje je samu sebe sazaljevala, pomislila je i to kako je uludo trosla vreme, gubila energiju ninasta i onda se samo jedno jutro probudila odlucna, uz crv pitanje zasto je to jutro tek tad svanulo, posle toliko vremena besmisla.....odlucna da zivi jer ima pravo na to...
Jos uvek je osecala grc u stomaku,ali uz kakvo olaksanje....imala je napokon cilj, neke stvari ce se same resiti, odluke ce se same namestiti, ali vrata su pocela da se otvaraju, vec je cula taj zvuk....a bilo je potrebno samo da rukom krene prema bravi,,,zasto to nisam uradila ranije?..pitala se... nije znala odgovor...Pretpostavljala je da je to nesto mazohisticko u njoj samoj ,nesto sto je htelo, nesto sto je teralo da se muci, da se kazni, da se kaje za cega ne treba da se kaje.
Uostalom sve je to moj zivot pomislila je otpila jos jedan gutljaj kafe..i .sve su to moji izbori...pa niko me nije naterao na njih...razmisljala je dok se hladnoca na terasi polako uvlacila u njeno tanko telo
stalno su joj se rojila pitanja
kako je dosla do starih izbora zasto je dosla do starih izbora, ali to vise ni nije bilo vazno... izabrala ih je, i oni su iza nje
Siroko se osmehnula osecajuci da ce na ovom novom putu koji je ceka..biti novih izbora,,,ali se ovog puta nije plasila da ce pogresiti, jer svaki izbor je pravi i bas je on morao biti odabran....to je jednopstavno tako
Pogledala je u solju..nes kafe vise nije bilo...ali ni to vise nije bilo vazno...ona je tu...i ponovo se osmehuje
Do pre dve nedelje je samu sebe sazaljevala, pomislila je i to kako je uludo trosla vreme, gubila energiju ninasta i onda se samo jedno jutro probudila odlucna, uz crv pitanje zasto je to jutro tek tad svanulo, posle toliko vremena besmisla.....odlucna da zivi jer ima pravo na to...
Jos uvek je osecala grc u stomaku,ali uz kakvo olaksanje....imala je napokon cilj, neke stvari ce se same resiti, odluke ce se same namestiti, ali vrata su pocela da se otvaraju, vec je cula taj zvuk....a bilo je potrebno samo da rukom krene prema bravi,,,zasto to nisam uradila ranije?..pitala se... nije znala odgovor...Pretpostavljala je da je to nesto mazohisticko u njoj samoj ,nesto sto je htelo, nesto sto je teralo da se muci, da se kazni, da se kaje za cega ne treba da se kaje.
Uostalom sve je to moj zivot pomislila je otpila jos jedan gutljaj kafe..i .sve su to moji izbori...pa niko me nije naterao na njih...razmisljala je dok se hladnoca na terasi polako uvlacila u njeno tanko telo
stalno su joj se rojila pitanja
kako je dosla do starih izbora zasto je dosla do starih izbora, ali to vise ni nije bilo vazno... izabrala ih je, i oni su iza nje
Siroko se osmehnula osecajuci da ce na ovom novom putu koji je ceka..biti novih izbora,,,ali se ovog puta nije plasila da ce pogresiti, jer svaki izbor je pravi i bas je on morao biti odabran....to je jednopstavno tako
Pogledala je u solju..nes kafe vise nije bilo...ali ni to vise nije bilo vazno...ona je tu...i ponovo se osmehuje
- Poruka
- 48.276
Moja je šolja puna...od jutros mislim na moju Bilju. Nekad smo znale ujutru pre svih u domu za studente
da ustanemo i uvučemo se u kuhinju, skuvamo kafu i pričamo. Toliko je vremana prošlo da se
više i ne sećam tema koje smo listale, onako sanjive...
Moja Bilja..od prvog osnovne bile smo zajedno, išle zajedno u školu istim stazama, delile suze
nakon dobijene loše ocene u školi, kasnije brisale suze jedna drugoj nakon sitnih razočarenja..
Ja se udala, ona ostala sama..i bila je ljuta na mene, godinama..izgubile smo kontakt njenom
voljom..kasnije se i ona udala i meni zvini telefon...Moja Bilja želi da joj budem kuma..zaplakala sam,
zaplakala je i ona kad smo se srele taj dan..i sad se sećam onih drhtavih usana na njenom licu
i tog toplog zagrljaja...
Još jedan gutljaj kafe je ostao u šoljici..
...idem da stojim u banci, obidjem šaltere u pošti itd...
..možda skoknem i do moje Bilje..
da ustanemo i uvučemo se u kuhinju, skuvamo kafu i pričamo. Toliko je vremana prošlo da se
više i ne sećam tema koje smo listale, onako sanjive...
Moja Bilja..od prvog osnovne bile smo zajedno, išle zajedno u školu istim stazama, delile suze
nakon dobijene loše ocene u školi, kasnije brisale suze jedna drugoj nakon sitnih razočarenja..
Ja se udala, ona ostala sama..i bila je ljuta na mene, godinama..izgubile smo kontakt njenom
voljom..kasnije se i ona udala i meni zvini telefon...Moja Bilja želi da joj budem kuma..zaplakala sam,
zaplakala je i ona kad smo se srele taj dan..i sad se sećam onih drhtavih usana na njenom licu
i tog toplog zagrljaja...
Još jedan gutljaj kafe je ostao u šoljici..
...idem da stojim u banci, obidjem šaltere u pošti itd.....možda skoknem i do moje Bilje..
Error
Veoma poznat
- Poruka
- 10.382
Jedva da sam jedno oko otvorila...
Mislim... šta li me ono sve čeka danas...
Ustajem iz kreveta...
Teturam sanjiva do šporeta, uključujem ringlu, stavljam vodu...
Odlazim do kupatila sporim korakom...
Nespretnim pokretima skupljam šnalom kosu, umivam se, perem zube, mackam kremice na lice...
Vraćam se u kuhinju, zakuvam kafu, sipam u veliku zelenu šolju i odlazim na terasu...
Palim cigaretu, srknem kafu...udahnem vazduh... duboko...SAD SAM BUDNA
Mislim... šta li me ono sve čeka danas...
Ustajem iz kreveta...
Teturam sanjiva do šporeta, uključujem ringlu, stavljam vodu...
Odlazim do kupatila sporim korakom...
Nespretnim pokretima skupljam šnalom kosu, umivam se, perem zube, mackam kremice na lice...
Vraćam se u kuhinju, zakuvam kafu, sipam u veliku zelenu šolju i odlazim na terasu...
Palim cigaretu, srknem kafu...udahnem vazduh... duboko...SAD SAM BUDNA
Poslednja izmena:
gost 151384
Elita
- Poruka
- 22.756
Jedva da sam jedno oko otvorila...
Mislim... šta li me ono sve čeka danas...
Ustajem iz kreveta...
Teturam sanjiva do šporeta, uključujem ringlu, stavljam vodu...
Odlazim do kupatila sporim korakom...
Nespretnim pokretima skupljam šnalom kosu, umivam se, perem zube, mackam kremice na lice...
Vraćam se u kuhinju, zakuvam kafu, sipam u veliku zelenu šolju i odlazim na terasu...
Palim cigaretu, srknem kafu...udahnem vazduh duboko...SAD SAM BUDNA
dobro jutro onda
šta pričate. bre
Primećen član
- Poruka
- 600
gost 151384
Elita
- Poruka
- 22.756
misticlady
Ističe se
- Poruka
- 2.441
boze Cepelin....skoro da sam i zaboravila na te lude dane...hvala vam
BEOGRAD
Ovaj post je posvećen
onima koji vole Beograd
onima koji razmišljaju beogradski
onima koji žive u Beogradu
onima koji su se rodili u Beogradu
onima koji su iz Beograda otišli pa se opet vratili
onima koji govore beogradski
onima koji namiguju beogradski
onima koji se smeju beogradski
onima koji sanjaju beogradski
onima koji umeju da se raduju Beogradu
onima koji bi ujutru najradije pojeli Beograd za doručak
onima koji se osmehuju beogradski
onima koji zvižduću beogradski
onima koji se oblače beogradski
onima koji se svlače beogradski
onima koji su u Beograd došli i zauvek ostali
onima koji će tek doći u Beograd
onima koji negde daleko misle na Beograd
onima kojima je Beograd ostao u lepom sećanju
onima kojima je Beograd sve i svja
onima koji su se jednog dana zaljubili u Beograd
onima kojima je Beograd tu ljubav uzvratio
onima koji su se u Beogradu zaljubili
onima koji hodaju beogradski
onima koji shvataju Beograd
onima kojima je Beograd sve što imaju i
onima kojima je Beograd SVE ŠTO NEMA
BEOGRAD
Ovaj post je posvećen
onima koji vole Beograd
onima koji razmišljaju beogradski
onima koji žive u Beogradu
onima koji su se rodili u Beogradu
onima koji su iz Beograda otišli pa se opet vratili
onima koji govore beogradski
onima koji namiguju beogradski
onima koji se smeju beogradski
onima koji sanjaju beogradski
onima koji umeju da se raduju Beogradu
onima koji bi ujutru najradije pojeli Beograd za doručak
onima koji se osmehuju beogradski
onima koji zvižduću beogradski
onima koji se oblače beogradski
onima koji se svlače beogradski
onima koji su u Beograd došli i zauvek ostali
onima koji će tek doći u Beograd
onima koji negde daleko misle na Beograd
onima kojima je Beograd ostao u lepom sećanju
onima kojima je Beograd sve i svja
onima koji su se jednog dana zaljubili u Beograd
onima kojima je Beograd tu ljubav uzvratio
onima koji su se u Beogradu zaljubili
onima koji hodaju beogradski
onima koji shvataju Beograd
onima kojima je Beograd sve što imaju i
onima kojima je Beograd SVE ŠTO NEMA
Poslednja izmena:
In_love
Obećava
- Poruka
- 80
Sta mislite o ovome , pije li ko ? http://www.economy.rs/slike/foto_dana_doncafemix.jpg
