gost 23146
Buduća legenda
- Poruka
- 46.396
Srbiju u poslednje četiri godine u velikom luku zaobilaze najviši zvaničnici svetskih sila poput SAD, Velike Britanije, Rusije, Francuske, Italije... pa su tako zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara i drugi niži zvaničnici najčešće viđeni u Beogradu. Od raspada SCG proredile su se posete i visokih funkcionera Evropske unije, dok jedino ne izostaju dolasci glavnog tužioca Haškog tribunala Serža Bramerca.
U diplomatskom svetu vlada pravilo da visoki funkcioneri ne dolaze u zvanične posete čim među zemljama ne vladaju najbolji odnosi. Ako je sudeći samo po posetama na najvišem nivou, Srbija je od vlade Zorana Đinđića pokvarila odnose kako sa međunarodnom zajednicom, tako i sa zemljama u regionu.
Najuticajniji svetski lideri poput bivših predsednika Rusije i Francuske Vladimira Putina i Žaka Širaka bili su u Beogradu 2001. godine nakon demokratskih promena, ali se od tada situacija promenila, pa Beograd više nije u planovima za posete najznačajnijih svetskih lidera.
Sagovornici „Blica“, kao vrsni poznavaoci međunarodnih odnosa, slažu se da je do zahlađenja odnosa došlo kada je na političku scenu stupilo rešenje statusa Kosova, kada se Srbija sve više udaljavala od većine zapadnih, ali i susednih zemlja i blago zaokrenula ka Rusiji. Davno je prošlo vreme kada su u Beograd dolazili predsednici vlada i država, odnosno kada je nekadašnja Jugoslavija bila članica nesvrstanih.
Dušan Lazić, bivši ambasador naše zemlje u Moskvi, kaže da je trend jenjavanja saradnje na najvišem nivou suprotan napretku i očekivanjima posle 5. oktobra.
– Indikativno je da su se posete Srbiji na najvišem nivou stranih državnika proredile sa zaoštravanjem odnosa u DOS, a u kasnijem periodu uticali su i drugi momenti i problemi uključujući i rešenje problema statusa Kosova – kaže Lazić za „Blic nedelje“, i ističe da su u kasnijem period u Srbiju najčešće dolazili političari koji su bili neposredno angažovani na rešavanju problema. Lazić objašnjava da, imajući u vidu situaciju i probleme naše zemlje, međunarodni ugled Srbije nije rastao kao što se očekivalo, već je slabio i naša zemlja je na neki način gubila značaj na međunarodnom planu.
– Smanjen broj ili izostanak poseta na najvišem nivou svojevrstan je barometar značaja jedne zemlje u međunarodnim odnosima – upozorava Lazić. Ovaj diplomata takođe tvrdi da se retke i posete sniženog nivoa mogu tumačiti kao poruke ili očekivanja da Srbija sopstvenim razvojem mora da zasluži posete na najvišem nivou, što pokazuje da bilateralne posete imaju i širi međunarodni značaj.
Dušan Reljić iz Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost smatra da, otkad je na političkoj sceni postalo dominantno pitanje rešenja statusa Kosova, visoki zvaničnici većine zapadnih zemalja izbegavanju da posete Srbiju pošto bi svaka njihova poseta bila u senci neslaganja oko kosovskog rešenja.
Vidljivo pogoršanje odnosa u regionu, posebno posle priznavanja nezavisnog Kosova, odrazilo se i na broj i nivo državnika iz regiona koji su posetili Srbiju. Odnosi naše zemlje sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom na najnižem su nivou u protekle četiri godine. Hrvatski premijer Ivo Sanader prvi i poslednji put je posetio Srbiju još u vreme državne zajednice sa Crnom Gorom, 2004. godine, dok je predsednik Hrvatske Stjepan Mesić u Beogradu bio 2005. godine, takođe u zvaničnoj poseti SCG. Ni sada Vlada Srbije nije, koliko je poznato, reagovala na tvrdnju Sanadera da je spreman da dođe u Beograd kako bi se razjasnila sporna pitanja.
Makedonski predsednik Brano Crvenkovski poslednji put u Srbiji bio je pre dve godine. U poseti Beogradu nedavno su bili rumunski premijer Karol Popesku Taričeanu, a nakon zahlađenja odnosa s Bugarskom zbog priznanja nezavisnog Kosova, Beograd je posetio i bugarski predsednik Georgij Prvanov.
Reljić smatra da ovakva situacija jasno odslikava postojanje velikog broja otvorenih bilateralnih pitanja u regionu.
– Premijeri ne putuju kada strepe šta će se dogoditi prilikom njihove posete – kaže Reljić, i objašnjava da se u ovakvim situacijama odnosi održavaju najčešće na nivou poseta ministara spoljnih poslova. Kako kaže, zbog ovakvih odnosa u regionu, izveštaj Evropske komisije o napretku na putu ka EU sadrži i preporuke koje imaju zahtevni karakter da se otvorena bilateralna pitanja reše što pre.
Lazić upozorava da u zemlji ozbiljno moraju da se razmotre razlozi tendencija snižavanja nivoa odnosa i transformacijom društva, reformama i aktivnostima na međunarodnom planu doći do aktivne ulogu u međunarodnim odnosima.
Buš i Kolin Pauel
Poslednji visoki američki zvaničnik koji je posetio Srbiju bio je Kolin Pauel koji je u našu zemlju došao 2003. godine da vlastima u Beogradu izrazi snažnu podršku posle Đinđićevog ubistva. S druge strane, predsednik Džordž Buš je 2001. godine posetio Kosovo, prošle godine bio je u zvaničnoj poseti Tirani, a aprila ove godine posetio je Hrvatsku, dan nakon što je ova zemlja pozvana da postane članica NATO.
http://www.blic.rs/politika.php?id=68873
Srbija je postala slepo crevo Evrope.Da li je to zato što imamo najbolju vladajuću garnituru u zadnjih ko zna koliko godina?
U diplomatskom svetu vlada pravilo da visoki funkcioneri ne dolaze u zvanične posete čim među zemljama ne vladaju najbolji odnosi. Ako je sudeći samo po posetama na najvišem nivou, Srbija je od vlade Zorana Đinđića pokvarila odnose kako sa međunarodnom zajednicom, tako i sa zemljama u regionu.
Najuticajniji svetski lideri poput bivših predsednika Rusije i Francuske Vladimira Putina i Žaka Širaka bili su u Beogradu 2001. godine nakon demokratskih promena, ali se od tada situacija promenila, pa Beograd više nije u planovima za posete najznačajnijih svetskih lidera.
Sagovornici „Blica“, kao vrsni poznavaoci međunarodnih odnosa, slažu se da je do zahlađenja odnosa došlo kada je na političku scenu stupilo rešenje statusa Kosova, kada se Srbija sve više udaljavala od većine zapadnih, ali i susednih zemlja i blago zaokrenula ka Rusiji. Davno je prošlo vreme kada su u Beograd dolazili predsednici vlada i država, odnosno kada je nekadašnja Jugoslavija bila članica nesvrstanih.
Dušan Lazić, bivši ambasador naše zemlje u Moskvi, kaže da je trend jenjavanja saradnje na najvišem nivou suprotan napretku i očekivanjima posle 5. oktobra.
– Indikativno je da su se posete Srbiji na najvišem nivou stranih državnika proredile sa zaoštravanjem odnosa u DOS, a u kasnijem periodu uticali su i drugi momenti i problemi uključujući i rešenje problema statusa Kosova – kaže Lazić za „Blic nedelje“, i ističe da su u kasnijem period u Srbiju najčešće dolazili političari koji su bili neposredno angažovani na rešavanju problema. Lazić objašnjava da, imajući u vidu situaciju i probleme naše zemlje, međunarodni ugled Srbije nije rastao kao što se očekivalo, već je slabio i naša zemlja je na neki način gubila značaj na međunarodnom planu.
– Smanjen broj ili izostanak poseta na najvišem nivou svojevrstan je barometar značaja jedne zemlje u međunarodnim odnosima – upozorava Lazić. Ovaj diplomata takođe tvrdi da se retke i posete sniženog nivoa mogu tumačiti kao poruke ili očekivanja da Srbija sopstvenim razvojem mora da zasluži posete na najvišem nivou, što pokazuje da bilateralne posete imaju i širi međunarodni značaj.
Dušan Reljić iz Nemačkog instituta za međunarodnu politiku i bezbednost smatra da, otkad je na političkoj sceni postalo dominantno pitanje rešenja statusa Kosova, visoki zvaničnici većine zapadnih zemalja izbegavanju da posete Srbiju pošto bi svaka njihova poseta bila u senci neslaganja oko kosovskog rešenja.
Vidljivo pogoršanje odnosa u regionu, posebno posle priznavanja nezavisnog Kosova, odrazilo se i na broj i nivo državnika iz regiona koji su posetili Srbiju. Odnosi naše zemlje sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom na najnižem su nivou u protekle četiri godine. Hrvatski premijer Ivo Sanader prvi i poslednji put je posetio Srbiju još u vreme državne zajednice sa Crnom Gorom, 2004. godine, dok je predsednik Hrvatske Stjepan Mesić u Beogradu bio 2005. godine, takođe u zvaničnoj poseti SCG. Ni sada Vlada Srbije nije, koliko je poznato, reagovala na tvrdnju Sanadera da je spreman da dođe u Beograd kako bi se razjasnila sporna pitanja.
Makedonski predsednik Brano Crvenkovski poslednji put u Srbiji bio je pre dve godine. U poseti Beogradu nedavno su bili rumunski premijer Karol Popesku Taričeanu, a nakon zahlađenja odnosa s Bugarskom zbog priznanja nezavisnog Kosova, Beograd je posetio i bugarski predsednik Georgij Prvanov.
Reljić smatra da ovakva situacija jasno odslikava postojanje velikog broja otvorenih bilateralnih pitanja u regionu.
– Premijeri ne putuju kada strepe šta će se dogoditi prilikom njihove posete – kaže Reljić, i objašnjava da se u ovakvim situacijama odnosi održavaju najčešće na nivou poseta ministara spoljnih poslova. Kako kaže, zbog ovakvih odnosa u regionu, izveštaj Evropske komisije o napretku na putu ka EU sadrži i preporuke koje imaju zahtevni karakter da se otvorena bilateralna pitanja reše što pre.
Lazić upozorava da u zemlji ozbiljno moraju da se razmotre razlozi tendencija snižavanja nivoa odnosa i transformacijom društva, reformama i aktivnostima na međunarodnom planu doći do aktivne ulogu u međunarodnim odnosima.
Buš i Kolin Pauel
Poslednji visoki američki zvaničnik koji je posetio Srbiju bio je Kolin Pauel koji je u našu zemlju došao 2003. godine da vlastima u Beogradu izrazi snažnu podršku posle Đinđićevog ubistva. S druge strane, predsednik Džordž Buš je 2001. godine posetio Kosovo, prošle godine bio je u zvaničnoj poseti Tirani, a aprila ove godine posetio je Hrvatsku, dan nakon što je ova zemlja pozvana da postane članica NATO.
http://www.blic.rs/politika.php?id=68873
Srbija je postala slepo crevo Evrope.Da li je to zato što imamo najbolju vladajuću garnituru u zadnjih ko zna koliko godina?
