Pričamo, dakle postojimo- Arhiva II

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Borac za prava zivotinja

Borac za prava zivotinja

Legenda
Poruka
51.038
Dakle, reopening novog/starog mesta.
Tako je moralo biti, ali ... ništa strašno.
Zamislite da je ovo, recimo, drugi tom neke knjige.
Prvi smo pročitali, odložili ga u stranu, i prešli na nastavak, ne zaboravljajući događaje i junake iz prethodnog dela.
Drugi tom je potencijalna riznica novih dogodovština i novih likova, koji se prepliću sa već ispričanim.
Dijalektika - što bismo rekli mi, sa Filozofije. :)

Welcome.

p.s. Ako i kad počnete da zaboravljate ko smo, šta smo i gde smo (bili):
http://forum.krstarica.com/threads/226065
 
Kako vam se sviđa ovaj imidž?

splav1.jpg



Ili ovaj:

Sharon_Stone_Wallpaper.jpg


Ops, pardon, mislila sam na ovaj:

caffe-bar-02.jpg


A ovaj?

the_talei_piano_bar_rest_jpg.jpg
 
SlatkaSestra:
jao ,pa što ..a greota :)

mnogo ti je fensi ambijent ..u stvari mnogo je crven ,bode oči ...ovde sede moderatori , supermoderatori i admini ,izgleda :)
Kliknite za proširenje...
Pisalo iznad vrata "ovde sede obični ljudi", a čak ni ja nisam običan čovek... ma, nisam uopšte čovek, časna kojotska. :)

Prigodan stih, renoviranoj kafani:

Davi se zrnevlje u obilju pleve
I kukavički slini,
Kao da se ne vidi da je ta pleva
U demokratskoj
Većini.
 
Smrt puši moje cigare
Znaš: Ponovo sam ovde
I pijan
I slušam Čajkovskog na radiju .
Isuse, čuo sam ga pre 47 godina
Kada sam bio izgladneli pisac
I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeći moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Chajk uporno odradjuje
Svoju Pathetique,
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost, ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom ,
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući.
Pa, kaže smrt, prolazeci sobom,
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin,
Padobranac, ščepaću te.

Važi srce, kažem joj .

I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći
polako prelazi u dva po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.


Bukovski

 
Sve mi nešto neprijatno da uđem.... :sad2:
Trebaće mi vreme da se naviknem.
Šta ću, takva sam :confused:

Kad se nisam šlogirala večeras neću nikad.
Posle duggggggggggeeee šetnje i tako to...... dođem kući, ovaj u kafanu, kad ono..... ključ :sad2:
Reko', šta sad bi? Da se neko nije potukao, da ne porazbijaše sav inventar... i svašta mi padalo na pamet...... uffffff, uffffff...
Dobro je. Ipak smo tu :super:


Ona prva sličica je super varijanta za neka "toplija" vremena. Ako tamo pored bara, izlazimo pravo na plažu, onda možžžžžžeeeeeeeee :heart:

Veče :D



p.s. Hvala za link, odn. staru adresu. Ehhhh.....
 
SlatkaSestra:
a što tebe svi zeke u fazonu ti si ovde glavni muvator ,il nešt' :))
Kliknite za proširenje...
Zeke me zbog toga što pišem pesme, a pored toga izgledam baš onako kako slatki ljudi zamišljaju pesnika: oronuo, zapušten, pijanog pogleda prevremeno ostareo. Ukratko: izgledam kao da me je poplava izbacila na obalu. Očajno. Mnogi pesnici silan novac utroše da bi izgledali ovako, ali ne vredi im. Ovako, živog stvora može da načini samo život, a ja sam imao sreće. :)
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top