kisela bombona
Elita
- Poruka
- 20.103
а сада се питам, како ћу сутра купити хлеб!??
Ову реченицу је изговорио радник лесковачког "Здравља, Славољуб
Анђелковић (45) који је после 25 година стажа остао на улици.
Можда је ова реченица (из назива теме) одговор на питања кад се коментарише живот из
деведесетих и живот сада!??
...........
."- NISAM više siguran ni kako se zovem, a kamoli da znam šta će biti sa mnom i porodicom. Žena i deca mi govore da nisam jedini koji je ostao bez posla i da budem jak - priča Slavoljub Anđelković (45), koji je posle 25 godina staža u leskovačkom "Zdravlju" ostao na ulici.
Naš sagovornik pokazuje sve simptome osobe koja se nalazi pod stresom. Prvo se ne miri sa stanjem i preti tužbama, zatim ućuti, pogne glavu... Na pitanje šta će dalje, nema odgovora.
Slavoljub je jedan od 194 radnika koji su 28. novembra dobili otkaz u Farmaceutskoj industriji "Zdravlje". Priznaje da su imali najave da će biti otpuštanja i pre nego što je svet počela da drma finansijska kriza. Priznaje i da nije verovao da će se to desiti baš njemu. Pre osam meseci pogon "Zdravlja" za proizvodnju tuba i doza u Ždeglovu prodat je "Orionu" iz Kragujevca. Imao je mogućnost da ostane i radi za platu od 12.000 dinara, kod novog gazde, ili da se prebaci u pogon parafarmacije u leskovačkoj fabrici, što je i učinio.
- Nemam rezervni plan. Niko sam i ništa bez tog posla... Imam još mnogo do penzije, a svestan sam da posao više neću naći. Da prehranim tri ćerke i suprugu domaćicu, jedini izlaz je prost zidarski posao i to u Beogradu ili Crnoj Gori - veli Slavoljub, koji je supruzi Danijeli i ćerkama Tamari (21), Mileni (19) i Milici (15) obećao da će biti jak i da se neće nervirati.
.....
Većina otpuštenih radnika u sličnoj je situaciji. Prestari za prekvalifikacije, premladi za penziju. Privatni biznis često nije najsigurniji, pa malo ko i razmišlja da otpremninu izloži riziku.
- Znam samo jednog mog kolegu koji je od otpremnine otvorio menjačnicu. Moram prvo da se povratim od šoka, pa ako preživimo slavićemo srećnu Novu godinu. Koju? Voleo bih da znam odgovor.
NIŠTA OD ŠKOLOVANJA
SLAVOLjUBOVA porodica nikada nije znala za izobilje, ali se moglo normalno živeti. Sa platom od tridesetak hiljada školovao je studenta i dve srednjoškolke. Tamara je na leskovačkom Tehnološkom fakultetu, Milena je nameravala da upiše Farmaceutski fakultet, a Milica je gimnazijalka.
- Teško da će biti novca za školovanje.
Devedesetih sam od plate kupio novi "jugo", a sada se pitam kako ću sutra kupiti hleb.
D. Miljković
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Оваквих исповести отпуштених радника је све више.
Да ли је ова власт
спремна да адекватно реагује?
Мислим да није!
Да ли неко мисли да јесте?
Ову реченицу је изговорио радник лесковачког "Здравља, Славољуб
Анђелковић (45) који је после 25 година стажа остао на улици.
Можда је ова реченица (из назива теме) одговор на питања кад се коментарише живот из
деведесетих и живот сада!??
...........
."- NISAM više siguran ni kako se zovem, a kamoli da znam šta će biti sa mnom i porodicom. Žena i deca mi govore da nisam jedini koji je ostao bez posla i da budem jak - priča Slavoljub Anđelković (45), koji je posle 25 godina staža u leskovačkom "Zdravlju" ostao na ulici.
Naš sagovornik pokazuje sve simptome osobe koja se nalazi pod stresom. Prvo se ne miri sa stanjem i preti tužbama, zatim ućuti, pogne glavu... Na pitanje šta će dalje, nema odgovora.
Slavoljub je jedan od 194 radnika koji su 28. novembra dobili otkaz u Farmaceutskoj industriji "Zdravlje". Priznaje da su imali najave da će biti otpuštanja i pre nego što je svet počela da drma finansijska kriza. Priznaje i da nije verovao da će se to desiti baš njemu. Pre osam meseci pogon "Zdravlja" za proizvodnju tuba i doza u Ždeglovu prodat je "Orionu" iz Kragujevca. Imao je mogućnost da ostane i radi za platu od 12.000 dinara, kod novog gazde, ili da se prebaci u pogon parafarmacije u leskovačkoj fabrici, što je i učinio.
- Nemam rezervni plan. Niko sam i ništa bez tog posla... Imam još mnogo do penzije, a svestan sam da posao više neću naći. Da prehranim tri ćerke i suprugu domaćicu, jedini izlaz je prost zidarski posao i to u Beogradu ili Crnoj Gori - veli Slavoljub, koji je supruzi Danijeli i ćerkama Tamari (21), Mileni (19) i Milici (15) obećao da će biti jak i da se neće nervirati.
.....
Većina otpuštenih radnika u sličnoj je situaciji. Prestari za prekvalifikacije, premladi za penziju. Privatni biznis često nije najsigurniji, pa malo ko i razmišlja da otpremninu izloži riziku.
- Znam samo jednog mog kolegu koji je od otpremnine otvorio menjačnicu. Moram prvo da se povratim od šoka, pa ako preživimo slavićemo srećnu Novu godinu. Koju? Voleo bih da znam odgovor.
NIŠTA OD ŠKOLOVANJA
SLAVOLjUBOVA porodica nikada nije znala za izobilje, ali se moglo normalno živeti. Sa platom od tridesetak hiljada školovao je studenta i dve srednjoškolke. Tamara je na leskovačkom Tehnološkom fakultetu, Milena je nameravala da upiše Farmaceutski fakultet, a Milica je gimnazijalka.
- Teško da će biti novca za školovanje.
Devedesetih sam od plate kupio novi "jugo", a sada se pitam kako ću sutra kupiti hleb.
D. Miljković
------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Оваквих исповести отпуштених радника је све више.
Да ли је ова власт
спремна да адекватно реагује?
Мислим да није!
Да ли неко мисли да јесте?
Poslednja izmena:
__________________
