Izguglaj negde "Sociologija Nauke", autor Rados Radivojevic. Tu ima svacega, pogotovo o razvoju istih. P.S. Ima doticni i knjigu "Sociologija Tehnike".
Znaš kako, ušao sam u dublju priču o filozofiji nauke, šta je zapravo nauka i slična pitanja. Zato me zanima mnogo dublje ova problematika. Hvala ti na savetu-guglam, pa šta bidne neka bidne. Već sam našao neke stvari, jedva se snašao u definicijama i izrazima.
Ja stvarno ne razumem šta ti više treba. Tj. nakon ovih definicija, šta ti još nije jasno?
Ako je za neki referat, improvizuj majku mu. Vidiš šta su i koje su egzaktne nauke pa onda malo pišeš o njima i tako...
Lexa, brate, hvala ti za savet ali-wiki je bre katastrofa od izvora, u naučnim krugovima neće ti čitati rad ako ti vide wiki kao info. Naravno, meni to nije za rad ili referat, nego radi ličnog obrazovanja. Ne zanima me neka prosečna definicija znanja, nego nešto mnogo dublje.
Evo nešto što sam uspeo da sastavim o nauci:
Prema jednoj definiciji, „nauka je skup relativno istinitih znanja.“ Ovo „relativno istinitih znanja“ ne znači da nisu istinita, nego da nisu potpuna.
Primer: Koliko je sati? Kada kažemo sedam, to je istinito u tom trenutku, ali već sledećeg trenutka to više nije tačno. Dakle, mi ne možemo sve pojmove definisati od jednom, nego jedan po jedan.
Primer: Deca u školi uče matematiku od prvog do osmog razreda, ali je svake «godine» njeno učenje sve ozbiljnije i sveobuhvatnije.
Kada je nauka u pitanju, naučnici su u izučavanju nečega najčešće ograničeni metodologijom. U 21. veku su ta ograničenja vezana za tehnološki napredak i usavršavanje instrumenata sa kojim raspolažemo. Koristeći neki instrument dolazimo do određenih činjenica koje mogu da dovedu do potpuno pogrešnog zaključka, gledano iz apsolutne tačke spoznaje, ali to je istina za to vreme. Što se više tehnologija, instrumenti sa kojima vršimo ispitivanja usavršavaju - to je zaključak tačniji.
Primer: Kopernik. Teorija geocentrizma je vladala u njegovo vreme. Ali danas to više nije slučaj, nego univerzum. Međutim i danas neko može da tvrdi da je geocentrizam tačan, ali sve to zavisi od tačke gledišta sa koje posmatramo određeni pojam, pojavu, ideju.
Prema drugoj definiciji, nauka ili znanost je način prikupljanja i obrađivanja spoznaja kroz organiziran i sistematičan proces koji je ponovljiv. Naučni proces je sistemasko sakupljanje znanja o nekom sistemu ili predmetu proučavanja. Sistematsko sakupljanje obično se zove naučna metoda, dok predmet proučavanja je recimo priroda. Drugim rečima, organizovano znanje koje ima svoju metodologiju i koje je uokvireno u jedan sistem jeste znanost ili nauka.
Što se tiče samog znanja, znanje predstavlja razumevanje određene i oblasti, koje sa sobom sadrži potencijal za njenu praktičnu primenu. Sposobnost za znanje predstavlja oblast filozofije koja se zove epistemologija.
Pošto se nauka može definisati na više načina, možemo kazati da nauka uključuje nekoliko osnovnih koncepata:
1) organizovano znanje;
2) potvrdjeno znanje;
3) cinjenice o prirodi;
4) objasnjenja prirode;
5) sistem misljenja zasnovan na naucnim principima (definicija koja zahteva da znamo koji su principi naucni a koji nisu);
6) metodologija za otkrivanje istina o prirodi;
7) naturalisticka filozofija koja iskljucuje natprirodno.
Što misliš o tome??
Drugo, što znaš o metodologiji nauke? Npr.?
Da, možda si u pravu da je to topic za Filosofiju, tek sada sam se setio, jer filosofija nauke se bavim tim pitanjima, no...duplirat ću temu...Jedino da zamolim moda da mi je premesti? 
jer ga se i ne sećam, kad malo razmislim... valjda Živko iz OTO-a, a možda su ipak mama i tata 
