Boga ima, ali je ZAO

stnco:

Pa evo po ko zna koji put. Ako je biblijski monoteizam od samog biblijskog početka (dakle od Adama i Eve) istinit, zašto je čovečanstvo zalutalo u politeizam? Kako je moguće da ljudi u jednom periodu počinju da izmišljaju raznorazne bogove, ako su praroditelji i njihovi potomci, prema biblijskim tekstovima, imali toliko neposrednog iskustva sa samo jednim Bogom.

Kliknite za proširenje...

Od samoga stvaranja ljudski rod je imao Slobodnu volju, da moze da radi sta god pozeli, pa tako je i krenuo u politeizam.

144
ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA
I posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sadada ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, tedo vijeka živi« (3 : 22). I Bog izgna par iz Raja, i osudi ih na radda bi živeli.Da se vratimo na malopre pomenuti scenario — naga Bo-ginja i čudotvorno drvo koje čuva zmaj — zmija iz Knjige postanja je na kraju sasvim dobro uspela u svojoj ulozi »čuvara«simbola Života ili mladosti. Ali autor biblijskog teksta je ko-renito izmenio ovaj drevni mit. Adamov »inicijacijski neuspeh« je reinterpretiran kao duboko opravdana kazna: njegova nepo-slušnost odaje njegovu lucifersku oholost, želju da bude sličanBogu. A to je najveći greh koji tvorevina može počiniti protivsvoga Tvorca. To je bio »prvobitni greh«, pojam koji je za hebrejske i hrišćanske teologe imao brojne posledice. Slična vizija»pada« mogla se pojaviti samo u nekoj religiji u čijem su središtu Božja svemoć i ljubomora. Biblijski tekst onako kako nam je prenesen ukazuje na rastući ugled jehovističkog monoteizam.
Nalazimo,medjutim drugi jedan kosmički element, Vetar, koji je divinizovan u litvanskom Vejopatisu, »Gospodaru Vetra«, i u iranskom i indijskom Vajauu. Aliu poslednja dva slučaja, reč je samo o kosmičkim epifanijamane, naročito iranski Vaju, pokazuju karakteristike bogova vr-hovnih vladara.Indoevropljani su razvili osobenu mitologiju i teologiju. Oni su prinosili žrtve i poznavali magijsko-religioznu vrednost reči i pesme (*KAN). Raspolagali su shvatanjima i obredima koji su imomogućavali da posvete prostor i da »kosmizuju« oblasti u ko- jima se nastanjuju (ovaj mitsko-obredni scenario je potvrđen ustaroj Indiji, u Rimu i kod Kelta), što im je, osim toga, omogu-ćavalo da periodično obnove svet (obrednom borbom između dvegrupe učesnika u obredu, a tragovi tog obreda su se zadržaliu Indiji i u Iranu). Smatralo se da bogovi prisustvuju svečano-stima i pred njima su bile spaljivane žrtve. Indoevropljani nisu podizali svetilišta: vrlo je verovatno da se kult proslavljao u posvećenom ograđenom prostoru, pod vedrim nebom. Evo još jednog bitnog obeležja: usmeno prenošenje predanja, odnosno za- brana korišćenja pisma prilikom susreta sa civilizacijama Blis-kog istoka. Ali, kao što je i trebalo očekivati imajući u vidu brojne vekove koji su prve seobe Indoevronljana (Hitita, Indo-iranaca, Grka, Itala) razdvajali od poslednjih (Germani, Balto--Sloveni), zajedničko nasleđe se ne može uvek prepoznati u voka- bularu, kao ni u teologijama i mitologijama istorijske epohe.Tu s jedne strane treba voditi računa o različitim kulturnimkontaktima koji su ostvareni tokom seoba; s druge strane, netreba zaboraviti da se nijedna religiozna tradicija ne produžava beskonačno bez promena, do kojih dovode bilo nove duhovnetvorevine, bilo pozajmice, simbioze ili eliminacije.

PLP:

Od samoga stvaranja ljudski rod je imao Slobodnu volju, da moze da radi sta god pozeli, pa tako je i krenuo u politeizam.

Kliknite za proširenje...

Interesantno je kako slobodnu volju (ne znam zašto si upotrebio veliko slovo) potežete u mnogim situacijama kada nemate logičan odgovor. Ako su od prapočetaka, dakle od praroditelja pa nadalje generacije znale za jednog Boga, i imale ličnih iskustava sa Njim, koja bi to onda budala izmišljala nekog drugog, ako iz ličnog iskustva zna da postoji samo jedan. Dakle ovo tvoje objašnjenje nije logično. Jedino objašnjenje, a to nauka i potvrđuje, je da je biblijski monoteizam neistinit i da su Adam i Eva samo obična naklapanja pustinjskih pastira. Istorijski, prvo je nastao politeizam pa su onda Jevreji uveli monoteizam, a zna se i kada i zašto. Doduše, monoteizam je prvi uveo Tutankamonom otac ali je bio kratkog veka jer ga je Tutankamon ukinuo.

144
ISTORIJA VEROVANJA I RELIGIJSKIH IDEJA
I posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sadada ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, tedo vijeka živi« (3 : 22). I Bog izgna par iz Raja, i osudi ih na radda bi živeli.Da se vratimo na malopre pomenuti scenario — naga Bo-ginja i čudotvorno drvo koje čuva zmaj — zmija iz Knjige postanja je na kraju sasvim dobro uspela u svojoj ulozi »čuvara«simbola Života ili mladosti. Ali autor biblijskog teksta je ko-renito izmenio ovaj drevni mit. Adamov »inicijacijski neuspeh« je reinterpretiran kao duboko opravdana kazna: njegova nepo-slušnost odaje njegovu lucifersku oholost, želju da bude sličanBogu. A to je najveći greh koji tvorevina može počiniti protivsvoga Tvorca. To je bio »prvobitni greh«, pojam koji je za hebrejske i hrišćanske teologe imao brojne posledice. Slična vizija»pada« mogla se pojaviti samo u nekoj religiji u čijem su središtu Božja svemoć i ljubomora. Biblijski tekst onako kako nam je prenesen ukazuje na rastući ugled jehovističkog monoteizam.
Nalazimo,medjutim drugi jedan kosmički element, Vetar, koji je divinizovan u litvanskom Vejopatisu, »Gospodaru Vetra«, i u iranskom i indijskom Vajauu. Aliu poslednja dva slučaja, reč je samo o kosmičkim epifanijamane, naročito iranski Vaju, pokazuju karakteristike bogova vr-hovnih vladara.Indoevropljani su razvili osobenu mitologiju i teologiju. Oni su prinosili žrtve i poznavali magijsko-religioznu vrednost reči i pesme (*KAN). Raspolagali su shvatanjima i obredima koji su imomogućavali da posvete prostor i da »kosmizuju« oblasti u ko- jima se nastanjuju (ovaj mitsko-obredni scenario je potvrđen ustaroj Indiji, u Rimu i kod Kelta), što im je, osim toga, omogu-ćavalo da periodično obnove svet (obrednom borbom između dvegrupe učesnika u obredu, a tragovi tog obreda su se zadržaliu Indiji i u Iranu). Smatralo se da bogovi prisustvuju svečano-stima i pred njima su bile spaljivane žrtve. Indoevropljani nisu podizali svetilišta: vrlo je verovatno da se kult proslavljao u posvećenom ograđenom prostoru, pod vedrim nebom. Evo još jednog bitnog obeležja: usmeno prenošenje predanja, odnosno za- brana korišćenja pisma prilikom susreta sa civilizacijama Blis-kog istoka. Ali, kao što je i trebalo očekivati imajući u vidu brojne vekove koji su prve seobe Indoevronljana (Hitita, Indo-iranaca, Grka, Itala) razdvajali od poslednjih (Germani, Balto--Sloveni), zajedničko nasleđe se ne može uvek prepoznati u voka- bularu, kao ni u teologijama i mitologijama istorijske epohe.Tu s jedne strane treba voditi računa o različitim kulturnimkontaktima koji su ostvareni tokom seoba; s druge strane, netreba zaboraviti da se nijedna religiozna tradicija ne produžava beskonačno bez promena, do kojih dovode bilo nove duhovnetvorevine, bilo pozajmice, simbioze ili eliminacije.

Kliknite za proširenje...

Ova tvoja beseda ne daje odgovor na pitanje. Znaš, bez obzira na prostorn-vremenske uslove u kojima su živeli, svi narodi su morali da od prapočetaka ponesu čvrsto uverenje o jednom Bogu, utoliko pre, što postoje i ozbiljne pretnje onima koji se budu klanjali drugim bogovima. A u primitivnim/neobrazovanim sredinama strah od Boga je veliki i teško da bi se neko usudio da izmišlja i neke druge, ako mu taj jedan opako preti.