Q. in perpetuum hibernum
Stara legenda
- Poruka
- 88.124
Новим законима заштитити СПЦ у Црној Гори
Однос цркве и државе биће једна од тачака у преговорима Црне Горе и Европске уније током претприступних преговора
Подгорица – Усаглашавање свих закона Црне Горе са европским правним стандардима и праксом, намеће потребу за другачијим уређењем односа цркве и државе од постојећег анахроног закона из 1977. године – казао је јуче на конференцији за новинаре у Подгорици Ридигер Нол, директор Комисије за цркву и друштво Конференције европских цркава (КЕК) из Брисела.
Однос цркве и државе, нарочито попуњавање правних празнина, попут оних које су настале после укидања министарства вера, биће и једна од тачака у преговорима Црне Горе и Европске уније током претприступних преговора.
Делегација Конференције у којој је поред Нола била и извршни секретар за људска права Елизабета Китановић боравила је у дводневној посети Црној Гори где се сусрела са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем, а заједно су имали и низ састанака са представницима Владе Црне Горе, министром за људска и мањинска права Фуадом Ниманијем, министром унутрашњих послова Јусуфом Каламперовићем и министром правде Мирашом Радовићем.
Директор КЕК-а Ридигер Ноел казао је да су представници те организације дошли у Црну Гору на позив Српске православне цркве и Митрополије црногорско-приморске, „зато што је СПЦ канонска црква у Црној Гори, а уједно и чланица ове међународне организације”.
– За ова три дана схватили смо да МЦП доприноси благостању овога народа и његовој духовности – рекао је он. – Узнемирени смо због инцидената о којима смо добили информације. Чули смо о ситуацији у Бајицама где МЦП не може да обавља богослужења јер су друге групе окупирале цркву и промениле браву на њој. Чули смо и о ситуацији у Драговољићима, где је полиција ухапсила 65 људи само зато што су изражавали своје мишљење јавно, на шта су имали право.
Посебно је, према његовим речима, забрињавајуће то што ни на једну тужбу МЦП-а није одговорено.
Он је казао да је чуо и о окупљањима испред Цетињског манастира где је свештенство Митрополије црногорско-приморске служило литургију.
– Према међународним стандардима, свака верска заједница има право да слободно служи своју службу и литургију – рекао је он. – Очекујем да ће састанци са представницима Владе резултирати неким хитним поступцима. Сви министри су потврдили да постоји апсолутна потреба за доношењем закона о реституцији и озакоњењу односа између државе и верских заједница.
Представници цркве нарочито су истакли неефикасност судова у оним случајевима који су везани за њу, као и на случајеве ширења неистина о Српској православној цркви и Митрополији црногорско-приморској у медијима, „укључујући и јавни сервис Радио телевизију Црне Горе”.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оценио је да је био крајњи моменат да се у Црној Гори успостави контакт цркве и државе, као и да је „у последње две деценије дошло до радикалних промена у устројству државе и друштва”, али се односи државе и цркава „још регулишу анахроним комунистичким законом из 1977. године”.
– На основу тог закона је, 17. јануара 2000. године, регистрована нова верска заједница, такозвана црногорска православна црква, која је, с обзиром на постојећи правни вакуум, унела одређени хаос у те односе – оценио је митрополит црногорско-приморски. – Правна несигурност одражава се чак и у изјавама челника појединих државних органа, као што је Скупштина, као и у неким медијима, а посебно у непоимању историјских права цркве која у Црној Гори континуирано постоји већ 800 година, и те новоформиране верске заједнице.
Он је казао да „та новоформирана верска заједница има право да постоји и да стиче имовину”, али само од тренутка оснивања.
„Основне премисе деловања ЦПЦ-а према православној цркви нису духовне ни догматске природе, него се огледају у форсирању националног као одлучујућег момента за цркву, што не постоји нигде у свету – нагласио је митрополит Амфилохије. – Проблем је тај правни вакуум, односно покушај да се правно афирмише та заједница, односно да јој се дозволи не само да има право да стиче имовину, него да ретроактивно својата име, достојанство и имовину једне установе која континуирано постоји кроз векове.
Митрополит Амфилохије сматра да „иза тог проблема стоје одређене партијске структуре, и то оне које су израсле из партије атеистичке провенијенције, које немају дубљег сазнања о цркви, као ни њеном месту и улози у друштву”.
(Politika, Đorđe Brujić)
----
Ako Crnogorci hoće u EU, oni ekstremisti koji su uz Crnogorsku pravoslavnu crkvu će morati da napuste svoje snove...izgleda...
Однос цркве и државе биће једна од тачака у преговорима Црне Горе и Европске уније током претприступних преговора
Подгорица – Усаглашавање свих закона Црне Горе са европским правним стандардима и праксом, намеће потребу за другачијим уређењем односа цркве и државе од постојећег анахроног закона из 1977. године – казао је јуче на конференцији за новинаре у Подгорици Ридигер Нол, директор Комисије за цркву и друштво Конференције европских цркава (КЕК) из Брисела.
Однос цркве и државе, нарочито попуњавање правних празнина, попут оних које су настале после укидања министарства вера, биће и једна од тачака у преговорима Црне Горе и Европске уније током претприступних преговора.
Делегација Конференције у којој је поред Нола била и извршни секретар за људска права Елизабета Китановић боравила је у дводневној посети Црној Гори где се сусрела са митрополитом црногорско-приморским Амфилохијем и епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем, а заједно су имали и низ састанака са представницима Владе Црне Горе, министром за људска и мањинска права Фуадом Ниманијем, министром унутрашњих послова Јусуфом Каламперовићем и министром правде Мирашом Радовићем.
Директор КЕК-а Ридигер Ноел казао је да су представници те организације дошли у Црну Гору на позив Српске православне цркве и Митрополије црногорско-приморске, „зато што је СПЦ канонска црква у Црној Гори, а уједно и чланица ове међународне организације”.
– За ова три дана схватили смо да МЦП доприноси благостању овога народа и његовој духовности – рекао је он. – Узнемирени смо због инцидената о којима смо добили информације. Чули смо о ситуацији у Бајицама где МЦП не може да обавља богослужења јер су друге групе окупирале цркву и промениле браву на њој. Чули смо и о ситуацији у Драговољићима, где је полиција ухапсила 65 људи само зато што су изражавали своје мишљење јавно, на шта су имали право.
Посебно је, према његовим речима, забрињавајуће то што ни на једну тужбу МЦП-а није одговорено.
Он је казао да је чуо и о окупљањима испред Цетињског манастира где је свештенство Митрополије црногорско-приморске служило литургију.
– Према међународним стандардима, свака верска заједница има право да слободно служи своју службу и литургију – рекао је он. – Очекујем да ће састанци са представницима Владе резултирати неким хитним поступцима. Сви министри су потврдили да постоји апсолутна потреба за доношењем закона о реституцији и озакоњењу односа између државе и верских заједница.
Представници цркве нарочито су истакли неефикасност судова у оним случајевима који су везани за њу, као и на случајеве ширења неистина о Српској православној цркви и Митрополији црногорско-приморској у медијима, „укључујући и јавни сервис Радио телевизију Црне Горе”.
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије оценио је да је био крајњи моменат да се у Црној Гори успостави контакт цркве и државе, као и да је „у последње две деценије дошло до радикалних промена у устројству државе и друштва”, али се односи државе и цркава „још регулишу анахроним комунистичким законом из 1977. године”.
– На основу тог закона је, 17. јануара 2000. године, регистрована нова верска заједница, такозвана црногорска православна црква, која је, с обзиром на постојећи правни вакуум, унела одређени хаос у те односе – оценио је митрополит црногорско-приморски. – Правна несигурност одражава се чак и у изјавама челника појединих државних органа, као што је Скупштина, као и у неким медијима, а посебно у непоимању историјских права цркве која у Црној Гори континуирано постоји већ 800 година, и те новоформиране верске заједнице.
Он је казао да „та новоформирана верска заједница има право да постоји и да стиче имовину”, али само од тренутка оснивања.
„Основне премисе деловања ЦПЦ-а према православној цркви нису духовне ни догматске природе, него се огледају у форсирању националног као одлучујућег момента за цркву, што не постоји нигде у свету – нагласио је митрополит Амфилохије. – Проблем је тај правни вакуум, односно покушај да се правно афирмише та заједница, односно да јој се дозволи не само да има право да стиче имовину, него да ретроактивно својата име, достојанство и имовину једне установе која континуирано постоји кроз векове.
Митрополит Амфилохије сматра да „иза тог проблема стоје одређене партијске структуре, и то оне које су израсле из партије атеистичке провенијенције, које немају дубљег сазнања о цркви, као ни њеном месту и улози у друштву”.
(Politika, Đorđe Brujić)
----
Ako Crnogorci hoće u EU, oni ekstremisti koji su uz Crnogorsku pravoslavnu crkvu će morati da napuste svoje snove...izgleda...
